[boca]

Sta mislite o provodadzisanju?
Da li je ispravno upoznati njega i nju, ako znate da su sami/singl? Sta je tako strasno u tome da ako nemozete da nadjete srodnu dusu, prihvatite mogucnost da vam neko pomogne u tome?
Ili bar omoguci veci izbor...

[Nenad 1977]

@Boco, ... tema koju si upravo aktivirala je mnogo prisutna kod nas.

To je sasvim ispravna stvar, ali takve osobe se zaista moraju aktivirati, ako se neko zalozi da dodje do upoznavanja.
Pa, ne moze taj i da mu smuva nekoga.
Najvaznije je da ljudi ukoliko jesu sami pristanu na upoznavanje, pa onda sta bude. Ali, ako neko nece da mu se pomaze to znaci ili da ne zeli nista(zeli da bude sam) ili da nece da mu se tako pomogne, jer onda u ocima drugih izgleda " kao ocajnik-ca", koji trazi pomoc, pa mu se vise svidja da bude sam, pa kao ako upozna nekog.

Treba ta osoba koja zeli da pomogne dobro da vidi profile kojima se pomaze, pa tek onda da ih spaja.
Cinjenica sto su sami, ne mora biti presudna da bi upoznavanje ili eventualna veza uspela. Mora biti ono "nesto" izmedju njih.
Za mene je to normalno, a ne mora da bude nuzno.

[Mara]

Po definiciji provodadžisanje je posredstvo trećeg lica prilikom upoznavanja u smislu ostvarivanja ljubavne veze.

Nekada, u ruralnim sredinama, provodadžisanje je bilo normalan čin, rekla bih da je vremenom bilo skoro iskorenjeno, ali se u velikom stilu vraća na ove prostore. Kažu- zapadna moda!? Mislila sam da je to naš 'izum', tursko nasleđe.

Razumela bih provodadžisanje iz prošlosti usled nedostatka sredstava za komunikaciju, nedostatka kontakata usled načina života, pa i folklora.

Na svu sreću, pripadam generaciji koja je imala normalan, živ, kontakt, bez SMS porukica, virtelnih iluzija, koja je išla na žive svirke, disko klubove, imala svoj Korzo, imala vremena da voli, da pati, kada se sedelo u parku uz gitaru ne u zatamnjenim i zagušljivim mračnim kafićima, samim tim ne razumem 'Provodažisanje' - strano mi je.

Sve ovo ima 'šmek' prošlosti, njime je izguljena i nada za dobrim neopterećenim druženjima, za nečim što se zove 'ljubav na prvi pogled', za pravom i čistom emocijom.

Nažalost (moram tako da napišem) postajemo robovi tehničkog napretka i sredstava za komuniaciju, raznih reformi, zakona, novog vremena koje nam donelo zaista mnogo, ali nam je oduzelo mnogo više. Emocije!
Sada je ljubav agencijska, nekadašnji Korzo su zamenili sajtovi za upoznavanje. Uostalom, šta to beše ljubav? Pa kud god maknemo preplave nas slike nabildovanih muškaraca, nagih žena koje izazovno gledaju, obućene samo u nekakve konopčiće zvane'tange', još češće i bez njih.
Svet se vrti oko tri stvari: sex, droga i novac!

Nisam za provodadžisanje, možda zato što sam namćor, a možda želim da sačuvam u sećanju još ponešto sveto. Pravu ljubav.

Još nešto me zanima: Ako veza nastala provodađžisanjem ne uspe, da li okrivljuju provodadžiju?

Tema mi je zaniljiva, pokušala sam da dam svoje viđenje, mada ću priložiti c/p, tačnije deo, preuzet sa Pressonline sajta.
I

I

V
Srbiju preplavilo savremeno provodadžisanje
"Savremeno provodadžisanje nailazi na veliko interesovanje javnosti u Srbiji i regonu poput akcije grdonačelnika Dragana Markovića Palme da poženi slobodne Jagodince, TV sreijala "Domaćine oženi se", ali i tzv. kibicovanja na brzinu ili "spid dejting" (speed daiting) koji je uvezen iz SAD

Stručnjaci tvrde da je to zbog toga jer muškarcima godi sloboda i nezavisnost, žene čekaju "princa na belom konju", a u sredini su, prema pravilu, oni koji žele da im ''pomognu'' u upoznavanju.
Povodom podatka o broju samaca koji je, prema statističkim podacima iz 2002 godine, iznosio čak pola miliona. psihijatar Jovan Marić kaže da samački život nije zdrav i da oni "u paru" žive duže.
Marić objašnjava da je biti sam sopstveni izbor, jer se tada čovek oseća komforno, sam je gospodar svog vremena i život organizuje onako kako mu odgovara.
Međutim, dodao je on, neke osobe su prinudno same, što je uglavnom, kako kaže, posledica poremećene komunikacije i vrednosti među ljudima.
''Ljudi su postali netolerantni, zahtevni mnogo više nego što su bili ranije, narcistični što znači da radije primaju nego što daju, neće da se žrtvuju za drugoga, nego žele sva zadovoljstva za sebe. I ukoliko partner ili partnerka makar i malo izlaze iz okvira njegove vizije života, veze se raskidaju'', rekao je Marić Tanjugu.
Prema njegovim rečima, muškarci su češće svojevoljno sami zato što im godi sloboda i nezavisnost, i oni to lakše podnose, dok su žene u velikom broju slučajeva prinudno same jer ne mogu da nađu odgovarajućeg partnera, posebno u dobu između 35 - 40. godine kada im već otkucava biološki sat.
''Velikom broju samca doprineo je i taj finansijski momenat, jer se sve meri novcem. Poslednjih 20 godina devojka više ne čeka princa iz bajke, nego princa iz banke'', ocenio je Marić.
Marić je ukazao da, ipak, treba praviti razliku između čoveka koji je sam i onog koji je usamljen.
On kaže da je samoća ponekad potrebna radi kreativnosti, umetničkog stvaralaštva, dok se usamljenost prvenstveno odnosi na emotivnu usamljenost, pa se, na primer, može desetiti da su usamljeni i oni ljudi koji faktički nisu sami samo zato jer nemaju dobru komunikaciju sa bližnjima.
Marić upozorava da je mnogo bolje komunicirati direktno, licem u lice, a posebno je, kaže on, važan dodir.
Kada je o komunikaciji i upoznavanju ''licem u lice'' reč, neka vrsta "speed datinga" na srbijanski način, najdalje je otišao gradonačelnik Jagodine koji posredstvom spoznora organizovao večeru, druženje i letovanje za "momke i devojke"... .. "

*************************************************************************************

Eto, lepo je prof. Marić opisao situaciju i odnose među polovima, fakat je da je sve više samih (usamljenih) žena i muškaraca.

[diixy]

zasto da ne! u danasnjem vremenu kada su se izgubile prave vrednosti, kada muskarac ceka da mu zena pridje jer nema hrabrosti ili sta vec, pored ovoliko prefinjenih bolesnika kako izaci sa nekim i provesti sa njim sam nekoliko trenutaka gde nema nigde nikog pritom se osecati sigurno? videti nekog jednom i sresti ga ponovo skoro nemoguce, a pri prvom susretu napraviti neki korak ? ipak je bolje kad znas sa kim si a onda odlucis sam dokle ces da ides. po meni to je sasvim OK

[Onegin2]

ovdje kod nas u Makedoniji u zabitim istocnim krajevima nema zene ni za lijek, ostali samo momci od tridesetak i vise godina... devojke se poudavale po gradovima ne zbog ljubavi i romantike nego upravo zbog toga da bi pobegle od zemljoradnje... E sad neko pametan se dosetio pa poceo da dovlaci mlade djevojke iz Albanije pre nego sto padnu u ruke trgovcima belim robljem i udaje ih za ove zahrdjale momke... I za divno cudo uspjelo je to i sad se tamo radjaju i djeca... Jos uvijek traje.. Tu nema romantike, prvog poljupca, pisanje ljubavnih stihova, nema izlazaka na korzo... radi se o cistoj zelji za bliskoscu prije no sto ih vrijeme pomete i baci u istoriju ili samo procenat nespojenih...
hocu reci da je u ovom slucaju provodisanje islo u dobrom pravcu i provodadzije ucinile dobro dijelo kome ce se pozitivni efekti tek vidjeti...

[Nenad 1977]

Redovno dobijam ponude

[boca]

I kako reagujes?

[Nenad 1977]

Salio sam se, ..ne dobijam, naravno u poslednje vreme, ..ali pre je bilo od strane nekih ljudi.
Recimo da je rezultat 1:1, ... jednom je veza uspesno ostvarena sa jednom devojkom, a jednom totalni promasaj, .razmenili telefone i na tom se zavrsilo, prilikom upoznavanja, a zvao sam je medjutim ona nesto nije bila zainteresovana za dalje., samo je odugovlacila kao ima ovo i ono, a ne da mi kaze da joj se recimo nisam svideo, to se kaze odmah po meni, a ne za^^^^ti ljude..mesec dana..
Posle nekog vremen joj se i nisam javljao.

Rekao sam da to smatram, apsolutno normalnom i zdravom pojavom, ...

Sta ti kao zenski clan foruma, mislis o tom pitanju?

[Bjanka]

Pod pretpostavkom da više nisu u situaciji kada će sresti srodnu dušu, jer ako se nisu našli kroz perid školovanja ili na radnom mestu, kako inače mogu da se pronadju? Na ulici, kafiću... teško bez treće osobe koja će im omogućiti upoznavanje, diskretno.. naprimer, pozvati ih oboje kada je neko veće okupljanje, kako se ni bi osećali glupo.. A dalje je na njima.

[boca]

Po meni je to sasvim ok. Imam prijateljicu koja je u godinama, slabo se krece, druzi, a uporno odbija da je bilo ko spaja i upoznaje- glupo joj je, neprijatno, sramota. Licno mislim da su to gluposti i da svako normalan ko nije bio u prilici da sam nadje para nije lose da mu neko pomogne- naravno pomoc je upriliciti susret, a dalje - sami.
Mada, ti ljudi koji su sami nekako se i ne trude da se upare- tj, misljenja sam da kad neko resi da se upari, ozeni, uda on to i uradi.