[prof. Cobra]

Ovime se načinje večna tema da li je neka država, kao nekada stari Rim, a danas Amerika, sposobna da uspešno vodi privredu bez ratne komponente!



Da li je rat neizbežni sastavni deo postojanja tj da li je ratovanje američka privredna grana?


Da li je Amerika prinuđena da ratuje i šta je prinuđava. Da li je u pitanju samo profit?


Da li je stvorena izmenjena, a time nova varijanta definicije Klauzevica da je rat produžetak ekonomske politike nediplomatskim sredstvima?


Kako to nama, savremenicima, sada izgleda?

[SatanSrpski]

Zvaničan podatak kaže da su Ameri samo za vojsku (vojni budžet) zaključno s fiskalnom godinom 2010 izdvojili astronomskih 698 milijardi dolara. Stokholmski međunarodni institut za mirnodopska istraživanja (http://www.sipri.org/) svake godine objavljuje ta izdvajanja pojedinačnih država za vojsku. To znači da kada se posmatra u odnosu na globalno izdvajanje svih svetskih država za potrebe vojske, Amerika ima približno 43 % udela u globalnom izdvajanju, ali ako se uzme u obzir i njhovo finansiranje drugih armija kroz DSCA program onda to ide i preko 700. milijardi i plus neki pod- troškovi za poslednje ratove kao i penzije za veterane približavaju se bilionu na godišnjem nivou.



Na sledećoj slici se vidi ta skala država koje najviše daju iz budžeta za vojsku:



Dakle, od ovih 7 država koje najviše izdvajaju, četiri su članice Nato-a, a što se tiče Japana oni imaju neki specijalizovan vojni ugovor sa Amerikom, Australijom i Indijom.

Pošto je Amerika samoj sebi dala legitimitet svetskog policajca, kao što bi to učinila svaka druga super-sila u njenoj poziciji, ona teži da održi tu poziciju. Jednostavno mora da puno ulaže u vojne tehnologije jer ako počne da povlači svoje kontigente širom sveta dovodi samu sebe u opasnost da izgubi pojedine saveznike. Njoj se to vraća kroz mnoga ulaganja. Na primer, direktne britanske investicije u Americi su 2002. godine iznosile 283. milijardi dolara.

Od posebnih vojnih programa za koje Ameri izdvajaju lovu najzanimljiviji su mi bili sledeći:

http://en.wikipedia... Infrared_System

http://en.wikipedia... ng_P-8_Poseidon

http://en.wikipedia... T_Modernization


Rezime: Crno se piše onom ko se otvoreno svrsta protiv SAD

[SLD]

SatanSrpski, on 16.10.11, 12:19, said:

Rezime: Crno se piše onom ko se otvoreno svrsta protiv SAD

ŽIVELA SRBIJA I SRPSKI NAROD.
NEMA POVLAČENJA NEMA PREDAJE.

[SatanSrpski]

SLD, on 14.02.12, 19:58, said:

ŽIVELA SRBIJA I SRPSKI NAROD.
NEMA POVLAČENJA NEMA PREDAJE.

Tu vrstu retorike je upražnjavao i Milošević pred bombardovanje i na kraju izgubio rat, a Kumanovskom sporazumom prihvatio prisustvo stranih trupa na terititoriji Srbije kojih se tako gnušao, pa je čak organizovao i referendum o tome da li narod prihvata strane trupe. I on je tako na sulud način ušao u rat protiv 19 neuporedivo moćnijih stranih sila i zaludno očekivao pomoć kao da će neko da vodi svetski rat zbog nekog tamo Kosova. Pomoć koju je očekivao se svela na oštre reči i paradno mahanje nuklearkama u Rusiji, u onoj istoj Rusiji čija Duma nikada nije ratifikovala sporazum o vojnoj saradnji sa Srbijom kao što ima sa Belorusijom. Milošević je takav zahtev poslao neposredno pred bombardovanje i odbijen je, doduše ne direktno, ali sporazum jednostavno nije ratifikovan nikada u samoj Rusiji.
Tako i SLD poziva na nekakav rat, kao da je to neka dečija igra u kojoj samo potpišete da ste u ratu, a nema pritom veze što nemate ni pet sposobnih aviona. U rat ulazi onaj koji ima čime da se bori, a ne zemlja u kojoj putnički voz ide sporije nego u doba Kraljevine, ne zemlja koja je potpuno nesposobna da reši makar jedan od svojih gorućih unutrašnjih problema kao što je nezaposlenost.

[SLD]

SatanSrpski, on 15.02.12, 13:40, said:

Tako i SLD poziva na nekakav rat, kao da je to neka dečija igra u kojoj samo potpišete da ste u ratu, a nema pritom veze što nemate ni pet sposobnih aviona. U rat ulazi onaj koji ima čime da se bori, a ne zemlja u kojoj putnički voz ide sporije nego u doba Kraljevine, ne zemlja koja je potpuno nesposobna da reši makar jedan od svojih gorućih unutrašnjih problema kao što je nezaposlenost.

To nije poziv za rat već za razum.
Jel bi bilo bolje da prepustimo zemlju neprijatelju pa da nas oni zaposle i stoje nad nama sa šibama?

Ti si realan čovek možda čak i preterano ali ti fali malo srca.

[spooky]

Srbija sada, nije kao nekada. A i ljudi, još su gori nego nekada. Istorija se ponavlja, ali ne u kompletu.

[SatanSrpski]

Citat

To nije poziv za rat već za razum.

Evo ga još jednom orvelovski novogovor! Ratno rešenje je zapravo razumno rešenje, rat je mir itd.

Citat

Jel bi bilo bolje da prepustimo zemlju neprijatelju pa da nas oni zaposle i stoje nad nama sa šibama?

Čitav život me šibaju jedino naši ljudi srpskog porekla. Sačuvaj me bože od prijatelja, a od neprijatelja ću sam da se čuvam.

Citat

Ti si realan čovek možda čak i preterano ali ti fali malosrca.

Moderni rat se ne vodi srcem i golom ambicioznošću nego visokosofticiranom tehnologijom. Da podsetim da je ovo informatičko doba, a ne borba bajonetima. Uzgred, kad god negde sretnem ratnog huškača pri čemu ovde ne mislim na SLD-a konkretno, postavim mu tri pitanja: Da li živi u Beogradu? Da li su njegova primanja veća od državnog proseka? Da li ima jedan godišnji odmor u inostranstvu?
Ako mi na sva tri pitanja odgovori potvrdno, prekidam komunikaciju uz glasan osmeh.

[SLD]

SatanSrpski, on 15.02.12, 19:26, said:

Evo ga još jednom orvelovski novogovor! Ratno rešenje je zapravo razumno rešenje, rat je mir itd.

Prijatelju, kriviš moje reči i interpretiraš ih kako ti odgovara što nije lepo.
Ako ništa drugo bar razmisli o tome.

SatanSrpski, on 15.02.12, 19:26, said:

Čitav život me šibaju jedino naši ljudi srpskog porekla. Sačuvaj me bože od prijatelja, a od neprijatelja ću sam da se čuvam.

"Šibaju te zato što im to dozvoljavaš, direktno ili indirektno.
Izreka "sačuvaj me Bože od prijatelja.." je na mestu,
ali nisam siguran kako bih se mogla primeniti u tvom slučaju, jer ako sam
dobro razumeo ti bi se radije predao i dopustio ponižavanja izbegavajući sukob.

SatanSrpski, on 15.02.12, 19:26, said:

Moderni rat se ne vodi srcem i golom ambicioznošću nego visokosofticiranom tehnologijom. Da podsetim da je ovo informatičko doba, a ne borba bajonetima. Uzgred, kad god negde sretnem ratnog huškača pri čemu ovde ne mislim na SLD-a konkretno, postavim mu tri pitanja: Da li živi u Beogradu? Da li su njegova primanja veća od državnog proseka? Da li ima jedan godišnji odmor u inostranstvu?
Ako mi na sva tri pitanja odgovori potvrdno, prekidam komunikaciju uz glasan osmeh.

Nije potrebno da podsećaš u kakvom se haosu nalazimo i u kojem smo dobu, bar ne meni.
Današnji ratovi su nepravedni i podli - kukavički, gde jači napadaju slabije razrađenim
i smišljenim metodama. Ja nikada neću stati uz takve ljude u ni jednoj opciji, draže mi je
poginuti kao veliki i pravedan čovek nego saviti se ispred tih hijena i zlotvora.

Kad "sretneš ratnog huškača" zapitaj se koji je razlog njegovog nezadovoljstva, možda mu je
član familije ili drag prijatelj poginuo pod rukom ratne mašine koja nas sada poziva na saradnju
diktirajući nam uslove pre nego što smo im pristupili. Posledice pristupanja će biti katastrofalne
i nepopravljive, ne odmah ali vremenom ćemo biti poraženi i poniženi gore nego da nas bombarduju
2 godine uzastopno.

Po tri pitanja koje postavljaš "ratnim huškačima" može se prepoznati tvoja inteligencija ali to nikako
ne objašnjava tvoj politički stav i ulogu u svemu tome. A da ti fali srca to stoji i dalje.

Mene bi baš interesovala tvoja vizija i idealan scenario za bolju budućnost, jer mi ovako
nije sasvim jasno na čijoj si strani i šta očekuješ od zemlje (njenih vođa).

[Nera]

@SLD

A jel' ste vi ucestvovali u ovom poslednjem ratu?

[SLD]

Nera, on 15.02.12, 23:58, said:

@SLD

A jel' ste vi ucestvovali u ovom poslednjem ratu?

Nema potrebe za persiranjem. Nisam učestvovao u ni jednom ratu.
Poslednji, jer se nije moglo ratovati već samo primati, a predposlednji jer
smatram da je ratovatii protiv svog naroda glupavo. A u ostalom sve je bilo
namešteno tako da nisam osećao potrebu da se svrstam među povodljive.
Pored toga bio sam mlad, kao i sada..

Učestvovali su moj otac kao i moji deka i baka koja je sinoć preminula.
Bila je među partizanima kao medicinska sestra i zahvaljujem joj se na
tome jer da nije bilo njih ni mi danas ne bi pričali ovako.

[Nera]

SLD, on 16.02.12, 00:38, said:

Poslednji, jer se nije moglo ratovati već samo primati, a predposlednji jer
smatram da je ratovatii protiv svog naroda glupavo. A u ostalom sve je bilo
namešteno tako da nisam osećao potrebu da se svrstam među povodljive.

Meni ovo bas i nije jasno, no nije vazno.

Znaci - samo samoubilacki, protiv najjacih? I to iz lagodne Italije? Meni, priznajem, to deluje nekako prenategnuto.

[SatanSrpski]

To za Nato članicu Italiju mi je promaklo jer nemam vremena da se služim argumentom ad hominem kao drugi sagovornici. Ovde ću izgleda ipak morati. To je samo još jedan dodatni razlog iz kojeg lako mogu da prekinem komunikaciju s njim na ovoj temi, a ja mislio da bar živi u Srbiji, pa iz iskustva na sopstvenoj koži poznaje bedu u kojoj se nalazi ovaj cirkus od države. Sada će on reći da je poznaje, a ja tvrdim da je to nemoguće poznavati i a prirori, a posteriori iz perskepktive nekoga ko uživa plodove relativno razvijene Nato-države.

Citat

"Šibaju te zato što im to dozvoljavaš, direktno ili indirektno. Izreka "sačuvaj me Bože od prijatelja.." je na mestu, ali nisam siguran kako bih se mogla primeniti u tvom slučaju, jer ako sam dobro razumeo ti bi se radije predao i dopustio ponižavanja izbegavajući sukob.

Ne radi se o tome da ja nekome dozvoljavam da me šiba nego je to najobičniji splet okolnosti za sve nas koji živimo u Stradiji, a ne samo mene. Pogotovu je to okolnost za najsiromašnije slojeve društva, roditelje koji moraju i da se ponižavaju da bi obezbedili svojoj deci novac za školu. Možda nikada nisi bio zapošljen kod privatnika koji sa pravom šibom stoji uz tebe, možda ti je nepoznato sa kakvim se stvarima susreće običan prosvetni radnik kada odbije da detetu nekog lokalnog moćnika protivzakonito i nezasluženo poveća ocenu. Da, nas redovno šibiju naši ljudi! To im je posebna duševna poslatica jer ljudi vole tuđe poniženje, a ti čak govoriš kao da je to stvar izbora i nečijeg dopuštanja ili nedopuštanja. Pa to može samo čovek koji nikada nije dobio prave batine, i koji živi u nekom svom privatnom raju u kome mu je postalo dosadno, pa bi malo da igra rata kao u nekoj igrici za decu tipa Rise of Nations.

Citat

Nije potrebno da podsećaš u kakvom se haosu nalazimo i u kojem smo dobu, bar ne meni.

Itekako je potrebno!

Citat

Ja nikada neću stati uz takve ljude u ni jednoj opciji, draže mi je poginuti kao veliki i pravedan čovek nego saviti se ispred tih hijena i zlotvora

Ti si već stao na tu stranu koju tako mrziš prostom činjenicom da živiš na teritoriji države na kojoj se nalaze Nato-baze, samo se, možda, još niko nije drznuo da ti to podrobno pojasni.

Citat

Kad "sretneš ratnog huškača" zapitaj se koji je razlog njegovog nezadovoljstva, možda mu ječlan familije ili drag prijatelj poginuo pod rukom ratne mašine koja nas sada poziva na saradnju diktirajući nam uslove pre nego što smo im pristupili.

Ja živim i živeo sam na jugu Srbije tako da sam upoznat sa mnogim slucajevima poginulih u poslednjem ratu pošto je armija iz mojih krajeva bila zadužena za odbranu KiM. Tada sam bio maloletan, ali dobro znam da ako bi danas pitao bilo koga od tih rezervista kojima još uvek nisu uplatili ni dnevnice da li želi još jedan rat tako kako si ga ti zamislio svi bi ti jasno i glasno odgovorili sa: ne! Čak šta više, većina pametnijih ljudi odavde bi odbilo svaku vrstu poslušnosti beogradskim ministarstvima.

Citat

Po tri pitanja koje postavljaš "ratnim huškačima"može se prepoznati tvoja inteligencija...

Koeficijent inteligencije je nešto što se prepoznaje na adekvatnim IQ testovima opšte i specijalizovane inteligencije, kao i u okviru pojedinih širih psiho-testova kakvi se na primer rade na regrutaciji. Tamo imaš da spajaš neke figure, boje sa akcentom na matematičku inteligenciju itd. Prema tome, ne znam kakvu ti to inteligenciju naslućuješ iz postavljenih pitanja, kada se njen skor ne meri tako? Izmislio si neku novu metodu? Moja pitanja se upravo odnose na one koji lagodno žive u ovoj zemlji, a pozivaju na rat.

Citat

Poslednji, jer se nije moglo ratovati već samo primati, a predposlednji jer smatram da je ratovatii protiv svog naroda glupavo.

Pa ovaj odgovor Neri je zbilja smehotres. Kao da tebe pitaju na regrutaciji šta ti misliš o ratu. Oni te prosto regrutuju kao mog oca. Čuj ovo, SLD bi još i da bira ratnu okolnost u kojoj će da ratuje! Da, vidi se da nikada nisi bio u ratu, a činjenica da živiš u Nato –državi predstavlja još veći razlog da pod hitno prekineš sa tim ratnim huškanjem sopstvenog naroda i da se držiš svog posla. Ako ti to ne odgovara, formiraj neku gerilsku organizaciju u IT, pa napadajte Aviano do mile volje. Samo nas, molimo Vas, nemojte da mešate u to i da se pozivate na srpski narod!

[SLD]

Ti si već stao na tu stranu koju tako mrziš prostom činjenicom da živiš na teritoriji države na kojoj se nalaze Nato-baze, samo se, možda, još niko nije drznuo da ti to podrobno pojasni.

Ti ćeš mi sve pojasniti..

Posle mog prvog (više šaljivog nego ozbiljnog) posta si počeo da insinuiraš i tumačiš mišljenje kako ti odgovara
a sada me još ubeđuješ da sam neki stranac koji podržava Nato. Šta ti znaš o meni kada tako smelo i ubeđeno lupetaš?
Navlačiš sve na tvoju ruku i protiv mene odaljavajući se od teme. Izgleda da uživaš u provokaciji a vešt si i u izvrćanju.

SatanSrpski, on 16.02.12, 13:00, said:

Da, nas redovno šibiju naši ljudi! To im je posebna duševna poslatica jer ljudi vole tuđe poniženje, a ti čak govoriš kao da je to stvar izbora i nečijeg dopuštanja ili nedopuštanja. Pa to može samo čovek koji nikada nije dobio prave batine, i koji živi u nekom svom privatnom raju u kome mu je postalo dosadno, pa bi malo da igra rata kao u nekoj igrici za decu tipa Rise of Nations.

Jesi ti svestan šta pišeš bre?

Meni i dalje nije jasno ni na čijoj si ti strani a ti primećujem već sve znaš o meni.
Ali znaš unapred i odgovore mnogih ljudi koji su bili u rat-u, ti batice izgleda sve znaš.

Što se tiče izbora, on uvek postoji!
Samo za nekoga ko nema srca to je nepojmljivo i strano. Takav može samo po forumima da se iživljava.

Objašnjavaš mi kako se meri inteligencija a ne znaš da se prema pitanjima može više saznati o osobi i njegovom
koeficijentu nego po odgovorima. Možda sam pogrešio kada sam to rekao jer ti izgleda to ne možeš shvatiti.

Nije mi problem razgovarati sa nekim i ako se neslažemo pa čak i ako taj misli da sve zna,
ali sa tobom je drugačije jer nemaš ni malo poštovanja prema drugoj strani.

Ova se tema svela na prepucavanje i sa tvoje strane na omalovažavanje pa ako hoćeš pucaj dalje sam.

[spooky]

Eyy.. breee.. ljudovi.. sneg se topi.. a vi se tu ko 2 penzosa takmičite... ko zna više, ko je u pravu, "ko je više i bolje obavešten".. "en' hu is, en' hu kejm from uer'"... blah.. ccc.

[SatanSrpski]

Citat

Jesi ti svestan šta pišeš bre?

Da, svestan sam. Šta je sporno u tom delu o Stradiji koji sam napisao kada je to svakodnevna činjenica? To da ljudi vole kada gledaju tuđe poniženja je nešto o čemu je izvanredno pisao i Dostojevski npr: u Zapisima iz podzemlja

Citat

Što se tiče izbora, on uvek postoji!
Samo za nekoga ko nema srca to je nepojmljivo i strano. Takav može samo po forumima da se iživljava.

A šta to mi treba da izaberemo od srca, pa nas uporno vraćaš na taj izbor i to srce spočitavajući drugima kako nemaju srca i pljuvajući po Nato-u sa teritorije Nato države? Da izaberemo ono što si predložio na drugoj temi? Vojni savez sa Moskvom? Pa probali smo mi to već devedesetih i nikad nismo primljeni u savez, a probali smo i u mirnodopskim uslovima da sarađujemo, pa je Gasprom kupio 51 %NIS-a i svega što je NIS posedovao po tako bagatelnoj ceni da se i sam Dinkić tada javno uhvatio za glavu.

Dakle, šta to treba da izaberemo po tebi? Možemo da izaberemo kao ti da ne živimo u Stradiji i da pljujemo po zapadu kao građani zapada. Nemam ja dovoljno licemernosti za tako nešto.

[Nera]

SatanSrpski, on 16.02.12, 16:01, said:

Pa probali smo mi to već devevedesetih i nikad nismo primljeni u savez, a probali smo i u mirnodopskim uslovima da sarađujemo, pa je Gasprom kupio 51 %NIS-a i svega što je NIS posedovao po tako bagatelnoj ceni da se i sam Dinkić tada javno uhvatio za glavu.

[Branko Lori]

Ma razradili su jenki izrabljivanje celog sveta podavno, rat je jedan od tih.

Licemjerje većine "drugačijih" Obrat je sasvim appleovski zabavan, i podsjeća na onu genijalnu scenu iz kultnog Monty Pythonovog Brianovog života, kad nesuđeni prorok s prozora roditeljskog doma uvjerava sljedbenike kako on nije nikakav Mesija i kako svatko od njih mora razmišljati svojom glavom. "Tako je!", klicala je oduševljena gomila. "You're all different!" - Svi ste vi drugačiji! - nemoćno je vikao Brian, na što se iz gomile javio tek jedan bojažljivi, usamljeni glas: "Ja nisam!" Umro je Steve Jobs, najveći sin svjetskih naroda i narodnosti, i uistinu - nedostajale su još samo sirene i Verdijev Requiem na televiziji. S naslovnica nas je gledao njegov asketski lik, televizije su prekidale redovni program, slučajni prolaznici su plakali, književnici i inženjeri ispisivali su dirljive nekrologe, a stupovi društva natjecali se u odavanju počasti najboljemu među njima. Umro je Steve Jobs, drug Tito našega doba, John Lennon koji je zamišljao bolji svijet, Che Guevara koji ga je stvarao, Nikola Tesla koji mu je pomicao granice, Martin Luther King koji nas je učio da su na njemu svi ljudi isti, Kurt Cobain koji nas je učio da nisu, Isus Krist koji je s govornice Stanford Universityja pozivao ljude da vjeruju. Steve Jobs je bio genij koji je promijenio naš svijet, nije razumno sporiti se s tim. Kako ga je promijenio? Jednostavno: i ekonomisti i esejisti u ove se dane nacionalne žalosti slažu kako je najgenijalnija njegova ideja bila ona da ljudima ne treba prodavati ono što im treba, već ih uvjeriti da im treba ono što prodaješ. Cijela je korporativna ekonomija stala u tu rečenicu: mi znamo što vam treba. Kako je, međutim, Jobs to znao? I nije: on je samo kupce svojih inventivnih, zabavnih i veličanstveno nepotrebnihgadgeta uvjerio da su drugačiji od ostalih, i da su upravo oni ti koji se ne daju uvjeravati. Think different!, razmišljaj drugačije!, glasoviti je Appleov kredo iz vremena dok je narančasti iMac još imao od čega biti drugačiji i protiv koga biti pobunom. U konačno globaliziranom svijetu stvar će se ispostaviti kao genijalna podvala: kad je Che Guevara korporativne ere shvatio da ljudi ne traže slobodu, već samo šire prostor potrebe, najprije ih je uvjerio da im treba sloboda od potrebe, a potom im je prodao za 499, 90 dolara. Otišao je tako Steve Jobs, ne dočekavši ostvarenje svoga sna – da svi na kraju imaju iPod i iPad, da ne ostane više nitko isti kao ostali, i da svi budu drugačiji. Obrat je sasvim appleovski zabavan, i podsjeća na onu genijalnu scenu iz kultnog Monty Pythonovog Brianovog života, kad nesuđeni prorok s prozora roditeljskog doma uvjerava sljedbenike kako on nije nikakav Mesija i kako svatko od njih mora razmišljati svojom glavom. "Tako je!", klicala je oduševljena gomila. "You're all different!" - Svi ste vi drugačiji! - nemoćno je vikao Brian, na što se iz gomile javio tek jedan bojažljivi, usamljeni glas: "Ja nisam!"Jedna takva priča - ali više ni appleovski narančasto zabavna, ni montypythonovski ozbiljno smiješna - objavljena je istog dana, u istim novinama s asketskim likom Stevea Jobsa na komemorativnoj naslovnici. Priča je to o dvanaestogodišnjoj Marini, učenici šestog razreda jedne zagrebačke osnovne škole, koja proživljava pakao i povraća svako jutro kad ide u školu, samo zato što su joj roditelji siromašni, i što nema - iPhone.- Ne mogu više. Svi me maltretiraju. Cijeli razred. Kad su završili školski praznici i kad sam se sjetila da ponovo moram u školu, doslovno mi je pozlilo – priča Marina kroz suze. - Glavni razlog je to što su mama i tata siromašni, što nemam ni tenisice Nike, ni Dieselove traperice, ni iPhone. U divnom obratu - za kakvoga bi blazirani apostoli Welchovih business seminara u Lisinskom dali i dupe i iPad - svih ostalih dvadeset osam učenika iz Marininog razreda imaju tako brendirane tenisice i traperice, podjednako posve metaforički i nimalo metaforički svi imaju iPhone ili iPod, "they're all different", svi su drugačiji, s bijelim žicama što im vire iz uha - samo Marina nije: ona je ista kao ostali, nosi traperice kupljene kod švercera na tržnici i ima prastari mobitel. U razredu je, međutim, ona ostala posljednja takva, dakle ista. Svih ostalih dvadeset osam učenika su drugačiji, imaju Nikeove tenisice, Dieselove traperice i iPhone."Think different!", uzvikuje tako Prorok sa stanfordske katedre. "Yes, we will!", uzvraća složno dvadeset osam učenika zajedno sa svojim roditeljima. "You're all different!", nastavlja on. "Yes, we are!", uzvraćaju đaci kao jedan."I'm not", bojažljivo se među njima javlja mala Marina. Da nema, eto, Velike Korporacije, ni Marina ni njeni roditelji – u tragičnom raskoraku s uzbudljivim novim dobom - ne bi znali što im zapravo treba. A da je Prorok živ, mala bi Marina u poluminutnom filmiću s happy endom, nemojte sumnjati u taj genij!, bila upravo idealna zvijezda kampanje za novi iPhone 4S. Think different, be different. Nemojte dopustiti da vas pregazi vrijeme, i da ostanete posljednji isti.Agonija i ekstaza Stiva Džobsa
Slavni monolog o truloj Jabuci
Piše: Borjanka Milatović (London)Dejzi je otkrio da uspeh i debeli profit ovog hi-tech džina počiva pre svega na beskrupuloznoj eksploataciji radnika koji učestvuju u proizvodnji najpopularnijih svetskih gadžeta. Inače i sam veliki fan svih Appleovih spravica, Dejzi u ovu se avanturu upustio sasvim slučajno ugledavši jednog dana fotografiju na kojoj se videla unutrašnjost pogona fabrike Foxconn na jugu KineIme Majka Dejzija vam sigurno ništa ne govori. A i kako bi kada je on, čak i u svojoj zemlji sve do nedavno bio malo poznat zabavljač i glumac. Međutim, otkako je ovaj mladi, nasmejani i talentovani Amerikanac krenuo da izvodi svoj monolog “Agonija i ekstaza Stiva Džobsa” po pozorištima diljem zemlje, situacija se naglo promenila - postao je čovek koji se usudio da javno kaže istinu o mračnom i tajnom svetu poslovanja najvećeg svetskog tehnološkog diva, kompanije Apple. Jer njegovo kazivanje nije priča o slavnom Stivu Džobsu, o čijem su životu i delu ispisane hiljade stranica i utrošene tone papira, niti o blještavoj strani jedne od najslavnijih i najmoćnijih firmi na svetu, a koja nam se priča svakodnevno - već o onoj skrivenoj i sramotnoj strani, o kojoj se tako malo ili ništa nije znalo. Naime, Dejzi je otkrio da uspeh i debeli profit ovog hi-tech džina počiva pre svega na beskrupuloznoj eksploataciji radnika koji učestvuju u proizvodnji najpopularnijih svetskih gadžeta. Dejzi koji je inače i sam veliki fan svih Appleovih spravica, u ovu se avanturu upustio sasvim slučajno ugledavši jednog dana fotografiju na kojoj se videla unutrašnjost pogona fabrike Foxconn na jugu Kine, a u kojoj se proizvode delovi za većinu Appleovih artikala. Umesto očekivanih, klinički belih hi-tech laboratorija, robota i ljudi koji u besprekornim uslovima, uz osmeh i muziku, proizvode najelegantnije, najrafiniranije i najsofisticiranije elektronske aparate, on je otkrio da se Appleova proizvodnja odvija u skandaloznim i krajnje nehumanim radnim i životnim uslovima. To otkriće ga je toliko šokiralo da je rešio da se lično uputi u Kinu i na licu mesta se uveri u prizor sa slike. Nakon punih 18 meseci napornog istraživanja, tajnih obilazaka pogona i razgovora sa radnicima, Dejzi je napisao svoj monolog i krenuo da ga izvodi po američkim pozorištima. Doista, pred malobrojnom ali oduševljenom publikom, uz pohvalu kritike ali bez ikakve reakcije onih kojima je kritika bila upućena – samog Applea. No, stvar se bitno izmenila prošlog meseca kada je Dejzi sa svojim monologom nastupio na nacionalnom radiju, u popularnom programu Ovaj američki život. Za samo nekoliko dana to je postala najpopularnija emisija u istoriji programa, o njoj su počeli svi da pričaju i da je presnimavaju. Istovremeno je pokrenuta i online peticija kojom se Apple poziva da reformiše svoju proizvodnju. Za samo 48 sati 140 hiljada ljudi je podržalo inicijativu i potpisalo peticiju. Srećom, tu priča nije stala, jer je zatim na scenu stupio The New York Times koji je sproveo detaljno istraživanje Appleove mreže proizvođača u Kini i potvrdio da se radi o brutalnoj eksploataciji stotine hiljada ljudi koji rade u pogonima za proizvodnju delova za iPhone, iPod i iPad. Pored mizernih nadnica - manjoj od pola dolara na sat, radnog vremena od 12 do 14 sati dnevno, šest od sedam dana nedeljno, stanovanja u prenatrpanim barakama u kojima je često, u jednoj maloj prostoriji, smešteno i po 6-7 ljudi, kompaniji Apple se između ostalog na dušu stavlja to što je zbog mizernih uslova života i rada od 2009. godine 18 ljudi pokušalo samoubistvo; da je tokom 2010. godine čak 137 ljudi bilo ozbiljno povređeno zbog izloženosti otrovnim hemikalijama koje se koriste za čišćenje ekrana; da je 2011. zbog neodgovarajuće bezbednosti četvoro ljudi poginulo a 18 bilo teško povređeno prilikom eksplozije izazvane aluminijumskom prašinom u fabrici koja proizvodi iPad delove; da je 61 radnik teško povređen 2011. u eksploziji gasa u fabrici u Šangaju koja proizvodi aluminijumske delove za iPod; da među radnicima ima dece, itd. Sva ta saznanja i optužbe su odjednom odjeknule poput bombe. I Apple više nije mogao da ćuti. Naravno, prvo je osporavao mnoge tvrdnje kao neistinite, navodeći i da slične stvari rade i druge kompanije, a što je izazvalo samo dodatni odijum. Potom je, pod pritiskom rastućeg skandala i iz straha od bojkota proizvoda, Apple izrazio spremnost da preispita uslove života i rada ljudi u svojim fabrikama, kao i rešenost da u budućnosti bude transparentniji. Zbog toga je čak angažovao i nezavisnu agenciju, Fair Labour Association (FLA), koja treba da izvrši detaljnu proveru i inspekciju svih navoda i predloži mere koje treba preduzeti u cilju poboljšanja uslova i bezbednosti života i rada ljudi koji proizvode njihove sofisticirane gadžete. Već se pominje ukidanje nehumanih spavaonica, povećanje nadnica, veća bezbednost na radu i drugo. Izveštaj FLA se očekuje u martu, kao i predlog mera koje će Apple preduzeti. Da li će sve ostati samo na kozmetičkoj intervenciji ili će doista doći do suštinskih promena, videćemo. U svakom slučaju, zahvaljujući upornosti i hrabrosti jednog mladića kao i angažmanu lista The New York Times došlo se do istine i o nedodirljivom Appleu, čije je poslovanje svih ovih godina bilo obavijeno velom tajni daleko od javnosti. Ne znam kako će na vas uticati ova vest - možda ste vi bili manji idealisti od mene - ali moram priznati da na svoj iPod ne gledam više isto. Naravno, divim se i dalje genijalnosti i besprekornom dizajnu ove spravice, ali ostala sam duboko razočarana saznanjem da je nastala na nemilosrdnoj eksploataciji ljudi. Čini mi se, čak, da ni muzika više nije ista.

[Nera]

Branko Lori, on 23.02.12, 22:35, said:

Piše: Borjanka Milatović (London)Dejzi je otkrio da uspeh i debeli profit ovog hi-tech džina počiva pre svega na beskrupuloznoj eksploataciji radnika koji učestvuju u proizvodnji najpopularnijih svetskih gadžeta. Inače i sam veliki fan svih Appleovih spravica, Dejzi u ovu se avanturu upustio sasvim slučajno ugledavši jednog dana fotografiju na kojoj se videla unutrašnjost pogona fabrike Foxconn na jugu Kine

A ovako inace sama Kina mazi svoje radnike, kada ih otrgne iz ralja "Apple"-a... :



Minimalne mesecne zarade u Kini, po provincijama, 2011:
(Samo je Sangaj "cudo" - sa 200$ mesecno.. Ostali - oko 100 - 120$, i manje)

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_minimum_wages_in_People's_Republic_of_China

Ne bi ni Kina postala ovo sto je postala - bez surove eksploatacije. Ali o tome nije popularno pisati.