[Mara]

Po osmi put, 14. Maja 2011, u više od šezdeset gradova, održaće se kulturna manifestacija "Noć muzeja".

Za sve ljubiljetelje kulture i umentnosti, prava prilika da saznaju više nego što su znali do sada, da vide i dožive nešto predivno.

Četvrtu godinu zaredom prisustvujem ovim događajima. Za jedno veče imam prilku da posetim obilje kultirnih, istorijskih i umetničkih dešavanja u mom gradu.
I ove godine je bogat program na više lokacija, sa različitim sadržajima.

U ovoj temi možemo iznositi svoje impresije povodom ovogodišnje manifestacije "Noć Muzeja"

Prilažem programe za sva mesta.

Uživajte!

http://www.nocmuzeja.rs/Gradovi.1.html

[Bjanka]

Krenula sam od Etnografskog, završila u Arhivu Jugoslavije, a o utiscima sutra (danas)..

[Mara]

Predivan osunčan majski dan. Moj grad lep, čist umiven. Majsko sunce mu daje posebnu toplinu.

Znam šta je sve obuhvaćeno večerašnjim programom koji počinje u 18h, završava se u 2h ujutru. Po dogovoru idem po prijateljice, i kolima odlazimo na juče odabranu destinaciju, koju smo izdvojile iz programa, koja nam se učinila intresantnom.

Odlazimo u etno kuću u vojvođanskom stilu koja je za vreme II svetskog rata bila vojna baza. U dvorištu razastrt zeleni tepih od sveže pokošene trave. Postavljeni stolovi sa vojvođanskim đakonijama. Pri kraju dvorišta Etno kuće, tamburaški orketar diskretno svira. Narod raspoložen, fotoaparati i mobilni telefoni samo "blicaju". Susrećem prijateljice, poznanike, kolegice.. Svi mi nekako lepi, svečani, raspoloženi. Mojom dušom se širi toplina ovog lepog majskog dana.

Prijateljice i ja ulazimo u kuću da je razgledamo. Jedna prostorija ulepšana starim crno-belim fotograjima mladih Partizana koji su živote položili za svoje idele, za svoj grad, domovinu.
U dva staklena ormarića, na suprotnim zidovima prostorije, postavljeni ratni rekviziti:puške, metci, bombe.. Jedan deo je prekriven elektronskim panelom gde su svetlećim bojama obeležene sve vojvođanske ratne baze, putevi kojima se stiže iz baze u bazu, komande. Veoma impresivno. Mala vojvođanska mesta, a tako značajna!

Drugi deo kuće budi setu... nemi svedok načina kako se nekada živelo u vojvođanskim mestima.
Na samom ulazu, ispred vrata, drvene klompe. Velike. U tim klompama se postavlja slama i tako su se nazuvale na noge. Kuhinjica niska, pod zemljani. S kraja astal i stolice. Astal prekriven belim vezenim stoljakom. Svaki cvet verno izvezen, kao da je upravo ubran iz nečije cvetne bašte. U jednom uglu peć. Stara zidana starinska peć.
Divimo se funkcionalnosti te pećke koja nije paljena više od pedeset godina. Peć zidana blatom, ravna ploća, pored rerna, iznad koje je prostor za ostavljanje posuda u kojima je jelo uvek bilo toplo. Peć se naslanja na zid i delom prolazi u susednu sobu. Iznad pećke vezno platno, nazvano "Kuvarica", sa porukom. Iznenađuje nas ideja o ekonomičnosti i praktičnosti, a sve bez novca. Ulazimo u spavaću sobu.
Zemljani pod, dva stara drvena kreveta koji deluju veoma udobno i naprosto mame da se čovek odmori. Po tavanu grede, nisu izblanjane "pod konac", ali jako lepo izgledaju. Krevetnina bela, šifonska, vezena belim koncem. Dva mala prozora gledaju na ulicu, a na njima firange.

Oduševljene Etno kućom, odlazimo dalje. Idemo u Galeriju da vidimo postavku slika poznatih srpskih slikara... Tu nam je Mića Popović, Milić od Mačve, tu su platna i drugih, manje poznatih, srpskih slikara.

Odlazimo na sladoled da malo predahnemo pre nego što odemo u Muzej i nemačku crkvu u kojoj je predviđen program koji nam je zagolicao maštu...

Dok mi pojedemo sladoled, očekujem da još neko iznese svoje impresije:)

[Mara]

[Genie]

Kao i svake godine i veceras je bila ta noc kada su muzeji i galerije otvorili svoja vrata tokom noci. Doduse cacanska ponuda je bila jako slaba, na zalost.
U Narodnom muzeju grada Cacka, bila je standardna postava, od prosle godine - Cacak kroz vekove, ako tako mogu da je nazovem i mineralosko – petroloska zbirka beogradskog Prirodnjackog muzej.
Uslikao sam se sa meteoritom iz 19 veka i pozirao pored gipsanog modela za skulpturu ''Devojka sa vedrom'' autora Milana Besarabica.
''Risim'' je bio zatvoren pre 2h, ocito da se zapsolenima zurilo na spavanje ili pice u obliznom kaficu! Razumem ljude... ipak je subota!
Ovo je bila ironija...

[Bjanka]

• 
• 
• 

Pored stalne postavke Etnografskog muzeja u Beogradu, "Kultura Srba krajem XIX i početkom XX veka", a posle koje možemo razumeti Marino oduševljenje i Genievo nezadovoljstvo angažmanom za ovu noć u njegovom Čačku, jer i u prošlosti je Vojvodina bila daleko ispred centralne i južne Srbije i drugih krajeva koje su Srbi naseljavali, najveće interesovanje posetilaca beogradskih muzeja, a protekle noći ih je bilo oko 280 000, izazvala je interaktivna izložba "Maskembal u vremenu prošlom, sadaćem i budućem". Akademska slikarka Tara Karamatijević je autorka umetničkih maski.
O prvim maskenbalovima u Srbiji ima malo pisanih podataka, zna se da je u vreme vladavine Obrenovića bilo veselo u vreme "mesojedja", a u vreme tih balova bila bi zabranjena muzika u celoj varoši, varošani su morali biti prisutni na balovima, a zadovoljstvo plaćali 17 krajcera, dok bi sam princ Aleksandar organizovao bal "o trošku administracije", po pisanju Save Tekelije koji je opisivao velike balove toga vremena.

[prof. Cobra]

Živo me zanima da li je vreme da Etnografski muzej napravi postavu druge polovine i kraja 20 veka?

Danas sa pogledom iz početka druge decenije 21 veka ima valjda smisla da rođeni 2001 godine preko dana
vide kako smo mi to nekada živeli?

Možda bi se u tom etnografskom muzeju pored preslica mogao naći i poneki strug ili presa- nekada snažne, danas
pokojne, mašinske i elektro industrijalizacije i elektrifikacije? Poneki naslikani stari elisni avion?
Poneki ''ko to tamo peva'' bus?

Izgleda da nisam shvatio pojam Etnologije ili se jošte u Srba čeka neki Timoti Bajford Etnologije da nam pokaže
kako smo indolentni prema prošlosti u isti mah- kao i prema budućnosti!

P. S. Zašto mi je stalno prisutna neprijatna zvonjava efekta alarma u vidu: ''selo gori, a baba se češlja u muzeju usred noći ''?

Tja, nećemo zanemariti, valjda, kulturu iako smo golotrbi?

P. P. S. Stanovah, kao dete, u ulici Cara Uroša 19, odmah preko puta Etnografskog muzeja i uvek se pitah da li iko tamo ulazi preko dana i zašto je taj nejaki Uroš toliko omiljen u našem narodu. Pustite-dečja posla!

[Bjanka]

Još ćete me postideti što sam išla na "Noć muzeja"!!!

Kako niste shvatili pojam etnologije, pojasniću: etnologija je nacionalna nauka, pa kako strug i avion nisu izmišljotina naroda ovog podneblja, nije im ni mesto u etnografskom, već u nekom drugom muzeju. Da ste se raspitali, verovatno ste ih sinoć negde mogli videti... Na primer, u Surčinu.

[prof. Cobra]

Bjanka, on 15.05.11, 21:39, said:

Još ćete me postideti što sam išla na "Noć muzeja"!!!

Kako niste shvatili pojam etnologije, pojasniću: etnologija je nacionalna nauka, pa kako strug i avion nisu izmišljotina naroda ovog podneblja, nije im ni mesto u etnografskom, već u nekom drugom muzeju. Da ste se raspitali, verovatno ste ih sinoć negde mogli videti... Na primer, u Surčinu.

Izvinite, stvarno nisam znao da je Etnografski muzej ustvari Muzej pronalazaka srpskog naroda ili kako vi velite izmišljotina srpskog naroda.

Uzgred, velika je šteta što se nematerijalne izmišljotine srpskog naroda ne mogu smestiti u jednu sobu.

P. S. Ako već insistirate na vašoj definiciji etnologije-onda obiđite Teslin muzej-noćom '' il' po ladu da vas ne poznadu''!

[Bjanka]

• 
• 
• 

Definiciju etnologije nisam izmislila ja, nisam stidljiva, pa Teslin kao i druge muzeje obilazim danju, a kao sav normalan svet volim lepe manifestacije, lepe, pametne, pozitivne ljude... I žene!
Kao što sam već rekla, u Etnografskom muzeju nisam našla ni rep aviona, ali su izložene alatke koje su naši preci koristili u svojim domaćinstvima, živeći u neznanju da negde u belom svetu postoji Srbin zvani Tesla.

[Mara]

Pretprošle godine. svake subote u Maju išla sam u Beograd u posete znamentostima našeg grada.

Sa prijateljicama sam obišla Etnografski muzej koji je sem redovnih imao i vanrednu postavku. Svi nivoi muzeja su me oduševili, posebno deo gde je izložena narodna nošnja. Bjanka, čini mi se da si ti proložila fotografiju baš iz dela o kojem pišem.

Druge nedelje sam išla u Konak Knjeginje Ljubice.. Opis drugom prilikom..

Sledeći vikend obišle smo " Teslin muzej". Muzej je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, kao i u svetu. Jedini je muzej koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle. Snažan i zbunjujućui utisak je Faradejev kavez.

O muzejima, otom-potom, odliično se može pisti u ovoj temi, samo još malo značaja da damo sinoćnoj večeri.

[saveta]

Nažalost, nisam mogla da posetim manifestacije za vreme Noći muzeja ali me raduju TV izveštaji koji pokazuju da je bilo puno mladih. Sinoć čujem na TV da je muzej u malom gradu kakvo je Prijepolje, napravio odlične manifestacije što je dokaz da i ljudi u manjim gradovima imaju šta da pokažu.

Marin živopisni opis etno kuće vratio me u davna vremena, u kuću moje bake, u selu blizu mog rodnog grada, neki detalji kuće su bili različiti ali je ista spavaća soba, setila sam se i istih reči-astal, firange.
Mara je uzgred pomenula i partizane, mislim da je bilo teže ratovati u ravnici i mnogi "obični " ljudi, vojvođani dali su svoj život u borbi protiv okupatora i šteta je što se to zaboravlja.

Pridružujem se Bjankinom mišljenju o etnologiji i dobro je da se ovo malo što je preostalo, sačuva da bi sadašnje i buduće generacije videle kako su naši preci živeli.

A prof. Cobra ne bi bio on kada ne bi sve omalovažio. kaže "nematerijalne izmišljotine ", možeš misliti. On bi verovatno bio zadovoljan kada bi pored naših predivnih nošnji ili slika poznatih srpskih slikara, bila postavljena neka mašina ili možda traktor koji su Srbi "izmislili".

[Bjanka]

• 
• 
• 

Narodini muzej je za posetice ove noći iskopao "kneževsko blago" iz grobova sa teritorije centralnog Balkana s' kraja VI i početka V veka pre n.e. To su bili raskošni grobovi pod humkama, koji govore o nesumnjivo jasnom simbolu moći tadašnjih poglavara, koji su polagani u zemlju uz grobne priloge u zlatu srebru i ćilibaru. Koliko im je to bilo važno govori i činjenica da je pronadjeni ćilibar donošen sa Baltika.
Najznačajnije grobnice toga vremena bile su u Novom Pazaru, Pilatovićima kod Požege, Atenici kod Čačka, Pećkoj banji i Vinči, dok su se izrazito bogati grobovi koji se konstrukcijom razlikuju od ovih kneževskih grobova, nalazili u okolini Ohrida.
Još se sa preciznošću ne može reći koji su narodi naseljavali ova područja u periodu starijeg gvozdenog doba, ali svi pokazatelji ukazuju na kontakte sa grčkom kulturom iako su manifestacija lokalnog izraza.
Izložba je priča o prinčevima i ratnicima, luksuzu i promenama, jer već u V veku pre n.e. bogati grobovi, prilozi i konstrukcija su sve redji.
Posebnu pažnju ove izložbe izazvao je "Veličanstveni krater", ali o njemu u sledećem postu.

[Mara]

Saveta Petkovic, on 16.05.11, 07:27, said:

... kaže "nematerijalne izmišljotine ", možeš misliti. On bi verovatno bio zadovoljan kada bi pored naših predivnih nošnji ili slika poznatih srpskih slikara, bila postavljena neka mašina ili možda traktor koji su Srbi "izmislili".

"Nematerijalna imišljotina" je ljubav, dobrota, možda, poštovanje žena, nečijeg stava... ali zašto obraćati pažnju na "nematerjalne pokušaje omalovažavanja"?

Idemo dalje..

Sladoled divan, mlečni, u keks kornetu, baš onakakav koji godinama jedem i volim... Uživamo u sladoledu i pravimo plan za dalje, za odlazak duboko u noć, u "Noć muzeja"...

Šetnja Glavnom ulicom, sve je svečano, ulice pune, žagor koji me podsetio na nedašnje Korzo. Bože, kako sam volela Korzo koje nije nisam proputala ni jedno jedino veče.
Korzo?
Pripada li i to istorijskim vrednostima?
Kako jedan Korzo smestiti u Noć muzeja i prikazati ga mladima?

Pa, noćas je i taj Korzo oživeo. Da li su to organizatori programa predvideli i Korzo u Muzejskoj postavi?
Ulazimo u staru nemački crkvu sagrađenu početkom 19 veka. Prvi put sam ovde, mada od detinjstva svi putevi vode pored te crkve... Crkva je sagrađena početkom 19 veka, u lošem je stanju, ali joj svetlost, i lepo ukrašen, prepun cvetnih aranžmana, oltar daje svečanost.
Drvene klupe me podećaju na školske klupe iz starih filmova, sto spojen sa klupom za sedenje, samo dugački, dele unutrašnjost crkve na levu i desnu polovinu. Da, setila sam ovo je kao scena iz amerilkih filmova.
Sve je prepuno, svečano... Malo smo zakasnile, zadržao nas je onaj sladoled, ali tražimo mesto da se uvučemo u klupe... Čuje se zvuk orgulja... Da ne zaboravim, ova crkva je imala jedina napravljene orgulje, među prvima, ili prve, još sredinom 19 veka...

Zvuk orgulja, oltar ukrašen cvetnim aranžmanima i baletski performans... Ostajem bez daha...

Kada se malo povratim, pisaću dalje...

[saveta]

Volim zvuk orgulja, ponese me u neki drugi svet u kome je mir, nema zagađenja okoline i misli.
U Zemunu u kome živim već izvesno vreme, takođe postoji Glavna ulica, naziv je valjda od pre drugog svetskog rata. Za razliku od Beograda u kome kako koja vlast dođe, menja nazive a ovde su uglavnom zadržani stari nazivi, čak i ulica Rade Končara, narodnog heroja.
Nešto ne razumem-kako nemačka crkva. verovatno je to katolička crkva koju su podigli Nemci ili austrijanci.
Nadam se da ste Maro, predahnuli posle dobrog sladoleda i da sledi nov interesantan nastavak.

Bjankin post pokazuje da je ovo područje Balkana uvek bilo interesantno bogatima i moćnima i rimskim carevima i onima pre i onima posle njih. Možda ne treba ni da nas čudi da i danas moćni imaju interes za ovo područje ali za neke druge svrhe a ne za svoje grobnice.

[Bjanka]

• 

Iz "Horizonta kneževih grobnica" zablistao je "veličanstveni krater" - posuda za vino, koji je posle trogodišnje konzervacije od strane tima stručnjaka u Rimu, vraćen Narodnom muzeju sa novim saznanjima.
Naime, verovalo se da je krater kojeg je 1930. godine pronašao arheolog Nikola Vulić u okolini Ohrida, izradjen u Korintu, jugu Italije ili Sparti. Profesor Lombardi je analizom ostataka tragova zemlje i ostataka gline korišćenih u izradi kalupa, zaključio da bronzani krater potiče iz Egine.
Krater i tronožac predstavljaju jedinstvenu celinu, ali četiri fragmenta bronzanog lima ne pripadaju ovoj posudi iako su postavljeni u prethodnim rekonstrukcijama.

[Mara]

... buran aplauz, emocije bujaju, strasti se ne smiruju... Ne mogu vremenski da procenim koliko je trrajao izraz oduševljenja, a onda se zaučuo lep muški bariton i, ... tajac...

Mladi recitator obučen u odelo savremenika s' početka XIX veka, počeo je priču.. Svoju ličnu priču. Priča nam svoju biografiju od rođenja, svog života, svoj naučni i stvaralački rad, sve do poslednjeg dana života.

Tako su se smenjivali znameniti ljudi Vojvodine u likovima mladih recitaora koji su svoj zadatak ozbiljno shvatili. Upoznati smo se sa životom i radom znamenitih vojvođana kroz istoruju.

Nisam znala da je Vojvodina u XVIII, XIX i početkom XX veka dala toliko značajnih ljudi ključnih za razvoj nauke, tehnike, slikarastva, obrazovanja, književnosti, da su bili vodeći u Evropi, ispred svog vremena!

Buran aplauz još traje... kada se aplauz utiša... nastaviću...

[Bjanka]

• 
• 
• 
• 

Kako je subotom i inače centar ispunjen šetačima, posle (obaveznog) sladoleda, otišli smo na najlepšu beogradsku "periferiju", Senjak, gde je smešten Arhiv Jugoslavije.
“Portrete kraljice Marije i kneginje Olge Karađorđević”, je tema izložbe sa kojom se predstavio Arhiv Jugoslavije u Noći muzeja. Priča o princezama koje su udajama za kralja Aleksandra i princa Pavla iz Evrope stigle na beogradski dvor.
Izložba iznosi zanimljive detalje iz života tih vladarki, supruga i majki. Poseban segment izložbe odnosi se na njihov humanitarni rad, angažovanje na obrazovanju žena, brigu o deci, siročadi i invalidima, o zaštiti životne sredine, i kako su kroz pokroviteljstvo i novčanu pomoć pomagale svoj narod. Fotografije sa balova na dvorovima širom Evrope, medju njima i jedna za koju sam poželela da nije tu - princeza Olga i knez Pavle, na prijemu kod Geringa 1939. godine, u srdačnom rukovanju.
Ovom prilikom premijerno su prikazivane fotografija snimljene privatnim fotoaparatom porodice Karađorđević: detinjstva Karadjordjevića u Belom dvoru, venčanja, odmori u Sloveniji, pisma…život porodice zabeležen fotopartom.
Izložene su skice nakita sa priloženim originalnim računima iz Kartijeove radionice, čuvena dijadema sa smaragdima koja je pripadala kraljici Mariji, a koju je ona u izgnanstvu prodala, prethodno izvadivši smaragde koji su prodavani odvojeno.
Sve u svemu, jedna lepa šetnja sa princezama, kroz ne tako davnu prošlost.

[saveta]

I opet mi je žao što nisam mogla da vidim nijednu manifestaciju već samo pratim doživljaje Mare i Bjanke.

Interesantna je ideja da mladi recitatori prikažu velikane. Nisam iz Vojvodine pa mogu da kažem da sam pregledajući sajtove o Vojvodini i sama bila iznenađena velikim brojem umnih ljudi od naučnika, književnika, do glumaca što se ne odnosi samo na period do početka XX veka već i kasnije. Tu spada i Radivoje Korać, svojevremeno jedan od najboljih košarkaša Evrope i koji je, nažalost, rano stradao u saobraćajnoj nesreći.

Izložba koju opisuje Bjanka, pokazuje da ne tako davno, nismo bili u zapećku Evrope.
Koristim ovu priliku da nešto kažem o jednoj ličnosti koju pominje Bjanka.
Naime, pripadam generacijama koje su učili da je knez Pavle bio, ukratko, negativac. Pre nekoliko godina, njegova kćerka Jelisaveta, meni simptična kao ličnost, donela je gomilu kopija dokumenata koji se čuvaju u inostranstvu i na osnovu tih dokumenata, dvojica novinara su napisala omanju knjigu čiji je naslov, po sećanju- 27 mart ili istina o knezu Pavlu. Nekome sam je dala na čitanje i nije mi vraćena ali preporučujem svima koje interesuje naša bliža prošlost da je nađu i pročitaju.
Jedno je priča o knezu Pavlu koja pokazuje da nije bio takav kakvog su nam ga predstavili i drugo, možda još važnije, kakve su sve podmukle poteze vukle sve tadašnje velike sile a sa ciljem da nas žrtvuju zarad svojih interesa. I oni koji misle da se sadašnji neki političari prodaju za "šaku dolara" mogu videti da su isto to i na još gori način radili i tadašnji političari.
I dalje nisam za monarhiju, samo me istina interesuje.

Uzgred, za one koji eventualno ne poznaju Beograd. kad bih imala kuću na Bjankinoj "periferiji " Senjaku sa velikim placem, mogla bih da na drugom mestu kupim udobnu kuću i da mi verovatno ostane "sića " od 200.000 EUR da bih se pridružila onom Novosađaninu u letu svemirom. Dobro, znam da me ne bi primili zbog godina i zdravstvenih tegoba, ali mogu da izrazim želju.

[Bjanka]

Noć muzeja 19. maja u Beogradu
BEOGRAD, 15. maja 2012. (Beta) - Manifestacija "Noć muzeja" održaće se u subotu 19. maja u Beogradu, a više od 150 institucija kulture muzeja, galerija i izložbenih prostora publici će ponuditi 100 zanimljivih kulturnih sadržaja.

Detaljnije informacije o Devetoj po redu "Noć muzeja" dostupne su i na internet prezentaciji www.nocmuzeja.rs, saopštili su organizatori.

Publici su u ponudi dečji kutak, istorijska i savremena tura, radionice, performansi, nauka i muzika.

Posetioci će u "Noći muzeja", premijerno, moći da obidju i Muzej Srpskog lekarskog društva i pogledaju kako se u Srbiji lečilo kroz vekove.