[saveta]

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa stanjem na dan 31.12.2010 g.bilo je registrovano 222.817 preduzetnika (proizvodne i zanatske, trgovinske, ugostiteljske radnje i dr).
Načelno, to je veliki potencijal prvenstveno u slučajevima kada većim preduzećima nije isplativo da se nečim bave, na primer, proizvodnja delova za mašine i uređaje u manjim količinama, prodavnica u manjem naselju, itd.
Radnje kao i preduzeća se otvaraju i zatvaraju, to je normalna stvar. U poslednjem kvartalu prošle godine, otvoreno je (registrovano) 7873 a zatvoreno 10.244 radnji, ali nisam sigurna da je toliki broj preduzetnika prestao da radi samo zbog svetske krize ili možda i zbog uslova poslovanja u našoj zemlji.

Ideja mi je da pišemo kakav je odnos naše države prema preduzetnicima ali ne šta mislimo samo na osnovu svog opšteg mišljenja o državi, već ono što stvarno znamo, dakle, da hvalimo i kudimo. Svakako, bile bi korisne i ideje kako bi država mogla da stvori povoljniji ambijent za poslovanje preduzetnika imajući u vidu da oni stiču oporezivi prihod i zapošljavaju veliki broj ljudi.
Posebno je interesantan porodični biznis u kome samo jedan član može biti registrovan a drugi članovi porodice pomagati. Da li ima korisnih primera?

DRAKONSKE KAZNE PREDUZETNICIMA

Na prvi pogled, uvođenje fiskalne kase je dobro jer. država ima efikasnu kontrolu oporezivog prometa robe i usluga i kupci imaju spisak robe koju su kupili sa naznakom cene i iznosa PDV. Tako sam mislila do pre 3 dana.

Zove me poznanica i kaže da joj je stigla presuda prekršajnog suda kojom se kažnjava sa sto hiljada dinara novčane kazne. Pre toga, već joj je zbog iste stvari, radnja bila zatvorena na 15 dana. Predložim joj da papire skenira i pošalje mi i prethodnih dana sam proučavala propise, donete odluke i napisala joj žalbu..

Kritičnog dana, oko 11 h pre podne, u radnji je bilo nekoliko kupaca koji su razgledali police sa izloženom robom, vlasnica je primala robu i prilazi kasi žena kupac, pruža novčanicu od 500 dinara za mirišljavi štapić koji košta 90 dianra. S obzirom da u kasi ima samo 70 dinara od dnevnog pazara i 130 dinara u metalnom novcu koji drži kad treba vratiti manji kusur, vlasnica ode u susednu prodavnicu da bi usitnila novac, vraća se, ženi pruža 410 dinara i u tom trenutku je neki kupac nešto pita..

Odmah posle toga, žena koja je kupila štapić, pokaže inspektorsku legitimaciju, pogleda kasu i konstatuje da vrednost od 130 dinara nije na kontrolnoj traci, kaže da joj zatvara radnju na 15 dana i da će podneti prekršajnu prijavu.. Na saslušanju kod prekršajnog sudije februara ove godine, vlasnica radnje je ponovila iskaz dat inspektorki ali se sudija na to ne osvrće. Pred praznik dobila je sudsku odluku kojom se kažnjava sa 100.000 dinara zbog toga što nije izdala fiskalni račun za robu vrednosti od 90 dinara. Tako piše u presudi.

Po mom shvatanju, ova vlasnica radnje je kažnjena drakonskom kaznom iz sledećih razloga:

- Oduzeto joj je pravo na rad u trajanju od 15 dana a za to vreme za sebe i zaposlenu radnicu mora da plati doprinos za socijalno osiguranje i ostale obaveze (zakupnina lokala i dr).

- S obzirom da joj je prošle godine, ukupan godišnji promet bio samo 2.900..000 dinara, porez na dohodak plaća u paušalnom iznosu i tvrdi da je oslobođena plaćanja PDV. Čak i da je obveznik PDV, oštetila bi državu za 16 dinara ali bolje je uzeti joj sto hiljada..

- Poslala mi je na uvid presudu njenom kolegi koji nije izdao fiskalni račun na vrednost robe od 80 dinara i kažnjen je samo sa 25.000 dinara pa se pitam da li sudije odrezuju kaznu kao da odvaljuju nešto na panju.

Prema propisima, inspektor može ali i ne mora u ovakvom slučaju da privremeno zatvori radnju, zašto je to u ovom slučaju učinjeno ne mogu da razumem iz obrazloženja rešenja.

Po zakonu, novčana kazna za neizdavanje fiskalnog računa kreće se od 50.000 do 500..000 dinara. Kolegi moje poznanice je najniža kazna prepolovljena što sud može da učini a isti sud za praktično istu vrednost, mojoj poznanici kaznu duplira. Zašto.? Čak mi cinično zvuči obrazloženje presude u kojoj piše da su kao olakšavajuće okolnosti uzete težina prekrašaja, da nije do sada kažnjavana, kao i njeno imovinsko stanje. Uzgred, od prihoda radnje žive vlasnica i njena dva člana porodice i jedna zaposlena radnica.

Ako je drugostepeni sud ne oslobodi plaćanja kazne ili je bitno ne smanji, žena će imati veliki problem jer nema ušteđevinu. Moraće da podigne skupi kredit i da eventualno otpusti radnicu. Ne vredi da zatvori radnju jer će joj 60 % novčane kazne pretvoriti u kaznu zatvora.

Pitala sam komšiju vlasnika male trgovinske radnje o njegovim iskustvima i ispričao mi je više primera kažnjavanja, recimo, inspektorka je dugo tragala za bilo kakvom greškom pa se konačno setila da pita da li u magacinu ima kantu za otpatke, kada je videla da kanta nema poklopac, usledila je kazna. Nije vredelo objašnjenje da tu robu samo izvade iz kutija, poslažu na police (boce, keks i sl) i kutije bace u kontejner.. Ili, radnica koja meri suhomesnate proizvode nije primetila da je sa jedne salame pao kartončić sa cenom ali naišao je inspektor i kazna je 20 hiljada dinara.

Nesporno je da ko se ogreši o zakon, treba da bude kažnjen ali visina kazne treba da bude srazmerna težini prekršaja.

Konkretni slučajevi koje sam navela, desili su se u 3 beogradske opštine što ukazuje na širu pojavu a ne ponašanje 1-2 inspektora.

Jedino objašnjenje za ovakvo drastično kažnjavanje malih preduzetnika vidim u tome što je budžet prazan, od tajkuna se dažbine teško uzimaju, pa treba uzeti što više od malih. Naravno, ako u budžetu nema para nema ni plata inspektora i sudija. S obzirom da je u poreskoj upravi zaposleno oko 7.000 ljudi, pa ako je bruto plata 80.000 dinara, samo za to je mesečno potrebno 560 miliona dinara. Mogući dodatni razlog je što je u interesu vlasnika velikih marketa da sitni trgovci nestanu pa da svi moramo kod njih da kupujemo.

Moj savet onima koji nameravaju da otvore trgovinsku radnju ili ugostiteljski objekt ili su u tom poslu početnici jeste da dobro prouče sve propise koji se odnose na njihov rad. Još je sigurnije da odu u inspekcije (tržišna, sanitarna i poreska) i pitaju za svoje obaveze jer u praksi često ne važi ono što piše u propisu već kako inspektor kaže. Pročitala sam, na primer, na internetu da je poreska inspekcija tražila od vlasnica trgovinskih radnji da i za vreme svog porodiljskog bolovanja plaćaju doprinos za socijalno osiguranje pa je intervenisao Zaštitnik građana.

Građanima savetujem da uvek traže i uzmu fiskalni račun i da ga drže najmanje na udaljenosti od 20 m od radnje (tako piše u zakonu). U suprotnom, ako bez fiskalnog računa kupe, recimo, puding od vanile koji u mom komšiluku košta 10 dinara, rizikuju da plate kaznu od 1.000 dinara a vlasnik radnje, najmanje 50.000 dinara ili čak sto hiljada kao moja poznanica.

[šamur]

Saveta Petkovic, on 04.05.11, 11:38, said:

Ideja mi je da pišemo kakav je odnos naše države prema preduzetnicima ali ne šta mislimo samo na osnovu svog opšteg mišljenja o državi, već ono što stvarno znamo, dakle, da hvalimo i kudimo. Svakako, bile bi korisne i ideje kako bi država mogla da stvori povoljniji ambijent za poslovanje preduzetnika imajući u vidu da oni stiču oporezivi prihod i zapošljavaju veliki broj ljudi.
Posebno je interesantan porodični biznis u kome samo jedan član može biti registrovan a drugi članovi porodice pomagati. Da li ima korisnih primera?

Nije mi jasno šta si zamislila. Ovo o čemu ti pišeš je čista politika. To su sistemska rešenja vrlo svesno postavljena.
Besmislno je nabrajati pojedinačne slučajeve.

[saveta]

@ Šamur,
Na osnovu sagledavanja prakse, mogu se oceniti sistemska rešenja kao dobra ili loša, inače sve liči na neumereno hvalisanje ili pak na kritizerstvo.
Loša sistemska rešenja se neće sama od sebe promeniti ako se ne pokaže koliko su pogubna u praksi.

[šamur]

Sistemska rešenja su svesno i namerno postavljena i stvar je političke odluke koliko oni smatraju da su im potrebna i svrsishodna.
Samim ministarstvima ne pada napamet da rade po zakonima koje su sami doneli, ali normalno to ne važi za ostali deo privrede.
Ne razumem o čemu želiš da pričamo, a da to nije naivno i besmisleno.

Ti na svakom koraku imaš brutalnu demonstraciju sile od strane države prema privredi i građanima.
Onako kako se Amerika ponaša u međunarodnim odnosima, tako se naša država ponaša u svojoj kući prema nama.

[prof. Cobra]

Saveta Petkovic, on 04.05.11, 11:38, said:

Radnje kao i preduzeća se otvaraju i zatvaraju, to je normalna stvar. U poslednjem kvartalu prošle godine, otvoreno je (registrovano) 7873 a zatvoreno 10.244 radnji, ali nisam sigurna da je toliki broj preduzetnika prestao da radi samo zbog svetske krize ili možda i zbog uslova poslovanja u našoj zemlji.

Baš je tako, Saveta! Nisu po svetu postala poznata razna mesta povoljna za poslovanje. Ovde je Tamni vilajet.
Primeri da nije kriva kriza, konkretno:
1. Elektroinženjer, radio u Katanićevoj u Institutu za naoružanje, otvorio non stop lokal u Bloku i zbog prevelikog
opterećenja prestao sa radom zbog kojekakvog redovnog kažnjavanja iako mu je noćni rad davao najveći prihod.
Kažnjen -Zatekla se gajbica ispred lokala, a stajala 5 minuta itd... Radili noću on i žena na smenu.

2. Optičar zatvorio radnju, Svedok sam da su ga maltretirali da je dozidao na pogrešnom mestu prostoriju koja je
odvajkada postojala. Ja se tu zatekao i rekao im da okrenu plan. Pocrveneli i odmah se izgubili, ali na kratko...

3. Komšija, u tzv Enjub lokalima, držao radnju delova za veš mašine. Cimali ga poreznici. Sad prodaje tu robu iz kioska...

4. TV mehaničaru dodijali inspektori i izdao lokal za pekaru za 500 e-sad je rentijer i smešno mu. Nema tv meh u okolini.

5. Komšija iz zgrade prodavao na buvljaku polovne mobilne. Premeštali ih, tobože zbog mosta, dizali cenu mesta-sad
radi na trotoaru, prodaje dečju odeću...

Masovno ljudi prelaze u ilegalu...

P. S. Pitate li se još uvek zašto u Beogradu nema chicken fast food restorana otkako su oterali onog povratnika
koji je restaurirao Hotel Balkan, maltretiran...
P. P. S. Mislim da je u ovoj situaciji deplasirano ikoga podsetiti da Mala Privreda može da postoji samo u okrilju Velike Privrede, Fabrike za proizvodnju Fabrika(ako neko zna o čemu govorim)i Velike Razvojno Investicionog Ministarstva i Banke!
zamalo, pa fali ceo DRžavni Privredni Sistem.
Nekome će biti jasnije ako kažem da bez GUP-a nema DUP-a.
(Generalni i detaljni urbanistički planovi.)

[Bjanka]

Nekom majka, nekom maćeha - to bi bilo u najkraćem sažet odnos Države prema preduzetnicima.
Ovih dana svedoci smo jačanja (!) dinara u odnosu na evro... Logično da to pogoduje samo uvoznicima, a znamo i ko su uvoznici.
Ovo je teško vreme i za stare, iskusne i ozbiljne privrednike, a kako li je tek onima koji su tek ušli u avanturu zvanu "privatni biznis"? Toliko priče o samozapošljavanju, ali ništa nije učinjeno da se "samozaposleni" i održe, da opstanu i povećavaju broj uposlenih. Uleteli su glavom bez obzira u kredite, pod hipoteku samo što nisu dali još sopstvenu decu. A mahom su se opredelili za trgovinu i ugostiteljstvo, o proizvodnji u ovoj državi niko ne razmišlja!
Ostaje još samo nada u osnivanje razvojnih banki, ako i to ne bude projekat za one koji su se davno snašli.
Razvojne banke su, po pravilu, vezane za državni budžet, ne prikupljaju depozite ni privrede ni stanovništva i daju povoljne kredite za projekte koji doprinose privrednom rastu, porastu izvoza i razvoju malih i srednjih preduzeća.

[saveta]

@ prof. Cobra,
Dobro vam je poređenje sa GUP-om i DUP-om.
U vreme kada je japanska privreda postala prepoznatljiva u svetu, čitala sam i pamtim da nju ne čine samo one velike firme u automobilskoj i ostaloj industriji već i ogroman broj maleckih i malih preduzeća koja rade za te velike firme.
Bjanka je sigrurno u pravu, malo je proizvodnih, možda zbog toga što i nemamo velikih proizvodnih preduzeća.
Vaši i moji konkretni primeri jesu mali uzorak za celovitu analizu ali ipak upozoravaju na neke loše pojave.
Ne želim da verujem da Vlada koja predlaže zakone i Skupština koja ih usvaja, svesno žele da uguše malu privredu. Oni obraćaju posebnu pažnju samo na pojedine zakone od njihovog posebnog interesa a sve ostalo prolazi skoro rutinski i usvaja se ono što resorni ministar predloži a pošto često i on nije kompetentan, rešenja kreira birokratija koja nema pojma o stvarnom životu.
Vlada a i sam predsednik Vlade imaju više savetnika ali imam utisak da im niko ne pogleda svaki predlog zakona sa stanovišta sistema-ustavnog sistema, ekonomskog sistema, da li će zakon izazvati štetne i kakve posledice na subjekte na koje se odnosi, itd.
Nisu svi zakoni loši, na primer, zakon daje ovlašćenje poreskoj inspekciji da izrekne privremenu meru zabrane rada ali je pitanje da li u praksi inspekcija to koristi samo kad je neophodno. Veći problem su mnogi zakoni koji su svesno ili iz neznanja napisani nejasno što daje podlogu inspektoru da zakon tumači po svom nahođenju.
Ako se dobro sećam, Zakon o fikskalnim kasama je popularisao Dinkić i samo agresivan čovek koji želi da drakonskim kaznama, istera neku svoju odluku (uvođenje fiskalnih kasa), može da predloži takav zakon.
Smatram da su inspekcije ozbiljan problem i to ne samo 3 koje sam pomenula. Iz drugih razloga pratila sam jedno vreme rad zdravstvene i inspekcije rada i mislim da i tu ima mnogo formalizma i otaljavanja posla.

@ Bjanka,
Verujem da se slažemo da država nikome ne treba da bude maćeha.
I mene interesuje najavljena razvojna banka ali sam rezervisana dok ne vidimo koncept jer sve može lepo da zvuči a u praksi... Šta je sa Fondom za razvoj, da li on i kako finansira preduzetnike? Šta je sa, mislim da se zove agencija za pomoć malim i srednjim preduzećima koja valjda svake godine raspisuje konkurs za dodelu sredstava.
O poreskim obavezama preduzetnika, ne mogu da se izjasnim, ne bavim se time.

Ne znam da li neko iz Vlade čita naše postove. Imam nameru da o ovim problemima obavestim pismeno prof. Jurija Bajeca, savetnika predsednika Vlade. Nekada smo sarađivali, pamtim ga kao razumnog čoveka. Uz analizu problema, želim da iznesem i konkretne predloge za promene.
Ako ne pročita ili ništa ne preduzme, ništa nisam izgubila pa i ovde kuckam tek tako.

[šamur]

Nesrazmerno i besmislno visoke kazne su direktan poziv na korupciju i sivu ekonomiju. Subjekte koji posluju po zakonu stavljaju u neizdrživo težak položaj i favorizuju sivu ekonomiju, o čemu je napisao i prof. Cobra. Ako ste uticajni i sa dobrim vezama inspekcija vas neće dirati, oni su ionako vojnici svojih partija. Takođe inspekcija neće dirati javna preduzeća, kao ni državna kojih ima sve više.
Toliko o jednakim uslovima poslovanja.

Most preko Ade, most na Beškoj, obilaznice oko Beograda, sve se o radi bez građevinske dozvole i nikom ništa. Istovremeno kompletna građevinska operativa i strane investicije su zaustavljenu upravo zbog nemogućnosti dobijanja građevinske dozvole, odnosno primene zakona o konverziji koji je uslov dobijanja građevinske dozvole. Izlišno je ovde pričati o zakonu o restituciji koji je prvi morao da ide i koji je bazični zakon, ukoliko istinski želimo približavanje EU i ulazak stranog kapitala tj investicija na naše tržište.

Plaćanje PDV je posebna priča. Država se hvali kako će plaćanje sa 120 dana skinuti na 60. To u prevodu znači da proizvodnja proizvede i plasira državi recimo 100.000 € robe ili usluge, sve jedno. Destog u sledećem mesecu ta proizvodnja mora državi da plati još 18.000 € živih para na ime PDV, a pri tome svog kupca ili investitora rasterećuje upravo za toliko poreza. Posle proizvodnji ostaje da čeka tih 60 ili 120 dana il koliko već, dok se država ne smiluje da plati. Da li i čija proizvodnja to može da izdrži. Mislite da bi nemačka ili japanska privreda mogle tako da rade i da beleže rast. Nema šanse.

Toliko na prvu loptu, a toga ima koliko hoćeš.
Galenika iskazala gubitak? Pa koji genijalac treba da budeš da farmaceutsku fabriku uvedeš u gubitak?
Pa kod nas je i mobilna telefonija poslovala sa gubitkom dok su vlasništvo delili Karić i Telekom po pola, a sada se Karićka šepiru po binama izigravajući neku opziciju i vodeći nekakve mitinge.

Lopovluk, krađa i korupcija ali stalno ponavljam SISTEMSKA još od Slobinog vremena i ko god dođe na vlast sistem će ga vrlo brzo transformisati.

Nadležni ministri i država sve to jako dobro znaju i to koristi da bi se sama pojavila na tržištu preko svojih državnih i partijskih firmi.

[spooky]

Definitivno se slažem sa svakim slovcetom koje Šamur ispisa'...

[saveta]

U svakoj oblasti ima više krupnih problema koji se ne rešavaju već samo gomilaju i zakušili bi forum kada bi ih sve ovde iznosili.

Sa donošenjem zakona o restituciji se po mom mišljenju, svesno odugovlači dok se sve ne rasproda i dok novi vlasnici objekata ne postanu i vlasnici zemljišta a to se upravo sada odvija.
Ministar ortoped je omogućio subjektu koji je u postupku privatizacije postao vlasnik objekta da kupi i zemljište na kome se objekt nalazi. Lepo zvuči zakonsko rešenje po kome se zemljište otkupljuje po tržišnoj ceni. Nedavno je, čini mi se TV B 92 iznela konkretan primer sa Novog Beograda po kome se na osnovu ocene sudskog veštaka, konkretno zemljište prodaje po znatno nižoj ceni od one po kojoj poreska služba utvrđuje porez na imovinu.
S obzirom da po zahtevu EU taj zakon treba da se donese do kraja godine, tada će reći da se novim vlasnicima koji su objekte i zemljište legalno stekli, to ne može oduzeti i bivšim vlasnicima će se ponuditi obeštećenje u novcu u visini koju oceni tamo neki veštak.
Drugim rečima, suštinski, restitucija neće biti ostvarena.

[šamur]

Saveta Petkovic, on 05.05.11, 21:00, said:

Ministar ortoped je omogućio subjektu koji je u postupku privatizacije postao vlasnik objekta da kupi i zemljište na kome se objekt nalazi. Lepo zvuči zakonsko rešenje po kome se zemljište otkupljuje po tržišnoj ceni. Nedavno je, čini mi se TV B 92 iznela konkretan primer sa Novog Beograda po kome se na osnovu ocene sudskog veštaka, konkretno zemljište prodaje po znatno nižoj ceni od one po kojoj poreska služba utvrđuje porez na imovinu.

Ma to su gluposti.
Prvo je trebao da ide zakon o restituciji i da sva imovina bude vraćena pravim vlasnicima. Češka je to blagovremeno uradila i pokazala kako treba.
Kada kupiš objekte normalno je da si kupio i zemlju na kojoj je taj objekat ili bar pravo korišćenja, sve ostalo je smešno i neozbiljno. Ovo što naši rade je dostojno zemlje Srbije i Šojića.
Niko ovde ne priča da se ne može i ne sme industrijsko zemljište papirološki prevesti u građevinsko bez prethodnih ispitivanja i dekontaminacije. Opet ću se pozvati na Češku i braunfild investicije čiji je koncept prihvatila i Evropa. Takvo zemljište se poklanja investitorima ili prodaje za jako nisku cenu.
Naši su reke proglasili za luksuz, uveli ogromne poreze na čamce, a pri tom kompletna fekalna kanalizacija se direktno ispušta u reke. Po našim političarima vrh luksuza je kada ploviš po goovnima, pri tome ne postoji baš ni jedan obekat na vodi za te iste "luksuzne čamce".
Tako se ponašaju u svim segmentima, zahvati što više možeš, otmi, svoje ćeš izuzeti preko rupa u zakonu, a ništa nećeš uraditi što ti je obaveza. Najgore od svega je što oni i ne znaju šta im je posao i šta treba da rade, pa su od države napravili cirkus, a upropastili i ono malo zdrave prvrede što je funkcionisalo.

[Jana DM]

Odnos države prema preduzetnicima---to nije odnos već reketiranje!!!
Malo malo, pa eto ti priče kako treba da se preduzetnicima pomogne ovako, onako, te ova grana privreda treba da se ojača, ovde treba da se ulaže, itd... sve je to lepo, al osta pusta priča. Pa, prilikom dobijanja subvencije sami Vam sugeriše.šta je "pametno" raditi, a šta ne. A, i tu pričaju jedno dok ne udjete u vrzino kolo, a onda teško Vama(meni).
Evo primer.preduzetnik registrovao sedište u stanu van centra grada, naselje, dobije rešenje za plaćanje komunalne takse--firmarina u iznosu od 6000din mesečno, pri tom firma je istaknuta, tako što je nalepnica zalepljena na poštansko sanduče.