Iskustvo rada u privređivanju mnoge je ljude navelo na jedno posebno mišljenje o ljudskoj prirodi i
uviđanje o potrebi i razrešenju jednog posebnog fiziološkog, sociološkog i psihološkog problema:
zasićenja ljudi ljudima iz svoje radne okoline.
Moj Prvi sagovornik je jedanput izlagao tezu da su Sudovi Udruženog Rada bili to blagotvorno rešenje da se ublaže
tenzije koje naginju mizantropiji i frustraciji najopštije prirode, a koje mogu da dovedu do teških socijalnih nemira
i to bez moralne i materijalne štete po ljude. Nije insistirao na pomenutim sudovima već na nekoj vrsti
vanparničnog 'parničnog' postupka koji bi relaxirao konkretne ljudske dnevne frustracije.
Moj Drugi sagovornik je zastupao kruti stav da je sve rečeno u Pravu i da su to bespotrebni experimenti na ljudima.
Pitanje: Ako neko zna, neka nas upozna postupno sa opštedruštvenim i pravnim ciljem vanparničnog postupka!
Uzgred:
1. Setih se građevinara koji kažu da su ljudi po kancelarijama frustriranji nego terenci
2. Najnoviji slučaj Cecine nagodbe koji dolazi iz anglosaksonskog prava je možda 'vanparnični' po prirodi (ili ne?)
3. Znam za parnice koje su godinama frustrirale konkretne ljude koji, verovatno, ne bi prihvatili vanparničnu nagodbu!