[minerva]

Fiziološki razvoj normalne vidne funkcije deteta, vidne oštrine i normalnog binokularnog, stereo vida završava do 4-te godine života uglavnom, a eventualno nešto sporiji razvoj se odvija do 7.-8. godine, zasnovano na normalnom anatomskom i funkcionom stanju oka po rodjenju. To znači da će bilo kakva smetnja, urodjena ili nastala upravo u ovom kritičnom periodu za razvoj binokularnog vida, imati za posledicu definitivno smanjenje ili potpuni gubitak vida ukoliko se ne otkloni rano.
Medjutim, oko 80 oftalmoloških poremećaja kod dece danas možemo tretirati na vreme, zahvaljujući modernoj tehnologiji, hirurškim tehnikama, farmaceutici, biotehnološkim i genetskim istraživanjima.
Prvi oftalmološki pregled trebalo bi raditi već na rodjenju, a potom, makar oko navršene prve godine života. Prvim pregledom, tek pred polazak u školu kada je razvoj vida već završen, može se samo konstatovati problem, ali ne i dati najadekvatnije rešenje jer se tada već završava funkcionalni razvoj vida, sem u slučajevima manje i umerene kratkovidosti, tzv školske, kada se najvećim delom daju naočare.
Efektivni tretman, što ranije sproveden ima za cilj da sačuva ili stvori najbolje uslove za razvoj normalne vidne funkcije deteta i da time spreči nastanak -funkcionalnog slepila-.

Urođena katarakta
Katarakta je zamućenje očnog sočiva. Kod dece se najčešće javlja kao urođena i može biti posledica neke virusne infekcije u trudnoći ili nasledna. Može biti jednostrana ili obostrana.
Rano otkrivanje katarakte koja zatvara centralnu vidnu osovinu i remeti prodor svetlosti u oko nalaže brzu operaciju kako bi se sačuvao vid. Ovaj poremećaj ima veliki potencijal za razvoj slabovidosti, vrlo brzo, posebno kada je katarakta samo na jednom oku, a dete je u uzrastu najdinamičnijeg razvoja vida, do 4. godine. Stepen slabovidosti će biti manji ukoliko se operacija katarakte uradi što ranije, sa odgovarajućim implantom čime se nadomesti potreba za neadekvatnom afaknom korekcijom (naočari ili kontaktno sočivo).
Operacija urodjene katarakte u ranom uzrastu će dati šansu za razvoj vida, ali intenzivan tretman slabovidosti se savetuje nakon operacije (zatvaranje boljeg oka, ili naizmenično) radi treniranja slabijeg oka da preuzme funkciju i da se uspostavi binokularni vid.

Urođeni glaukom
Glaukom u najširem smislu čini grupa oboljenja sa oštećenjem očnog živca, i gubitkom vidne funkcije sa slepilom kao definitivnim završetkom ukoliko se ne leči. Oboljenje je multifaktorijalno sa širokim dijapazonom faktora rizika, gde je povišen očni pritisak samo jedan od njih.
Urođeni glaukom je ozbiljno oboljenje, za ceo život i preti slepilom ako se ne reaguje. Može se otkriti odmah na rodjenju ili kasnije. Često roditelji sami pimete veliko -izbačeno oko- ili veliku rožnjaču, koja se pri izrazito visokom očnom pritisku istanjuje i zamućuje. Očne ovojnice kod deteta su dosta elastične, pa povećanjem dimenzija oko na neki način kompenzije povišeni očni pritisak i štedi očni živac. Glaukom je nekada udružen i sa urodjenom kataraktom i drugim anomalijama prednjeg segmenta oka.
Neophodna je hirurška intervencija i terapija kapima. Stalne kontrole.

Strabizam (razrokost)
Vrlo je često lako prepoznatljiv kod dece. Bitan preduslov za normalan razvoj vidne funkcije je paralelan položaj očiju. Razne devijacije, odnosno skretanje oka, odnosno vidnih osovina, nazivamo strabizmom.
U uzrastu do treće godine života, interval izmedju početka razrokosti i tretmana je ključni faktor za prognozu. Rana operacija strabizma znači bolju prognozu za postizanje boljeg kvaliteta binokularnog vida. Gde je potrebno, nakon operacije se nastavlja sa nošenjem korekcije ili laserskom korekcijom dioptrije (u specijalnim indikacijama) i tretmanom slabovidosti zatvaranjem boljeg oka, naizmenično.

Ptoza (spušten kapak)
U dečjem dobu operiše se ukoliko zatvara centralnu vidnu osovinu, i time stvara uslove za razvoj slabovidosti, ako postoji pre 4. godine ziovota. Estetski momenat u dečjem uzrastu nije definitivan i rana operacija ima značaja sa aspekta otklanjanja smetnje za razvoj funkcije vida.

Zatvoren suzni kanal
Otkiriva se pojavom pojačanog suzenja oka i čestih infekcija (krmeljanja). Rešava se hirurškim putem sa implantacijom specijalnog drenažnog implanta, koji ce omoguciti uspostavljanje normalne komunikacije. Ovaj implant se lepo podnosi kod dece i nakon postignutog „ozdravljenja”, odnosno uspostavljanja komunikacije, ponovo ukloni.

Rastuća kratkovidost
Razvoj visoke krartkovidosti uglavnom nastaje na račun „nekontrolisanog“ uvećanja dužine očne jabučice (normalan raspon prema uzrastu od 17-24 mm). Kod mladih fiziološki akt promene oblika i zakrivljenosti biološkog, kristalnog sočiva kompenzuje ovaj porast dioptrije, u odredjenoj meri(proces emetropizacije). Ponekad je to nedovoljno i uvećanje očne jabuučice prevazilazi ovaj stepen emetropizacije i završava odredjenim stepenom kratkovidosti Ovojnice oka se istanjuju i menja se izged zadnjeg segmenta oka. Mrežnjača ima takozvani „miopni izgled“, postaje tanja, vulnerabilna i sklona nastanku ablacije.
Da bi se zaustavila progresija porasta dužine očne jabučice i time smanjio dalji porast kratkovidosti, sačuvale ovojnice oka od daljeg istanjenja i time smanjio rizik nastanka ablacije mrežnjače, savetuje se operacija skleroplastike.

Preuzeto sa sajta Specjalne bolnice SVETI VID

[minerva]

Kao što možete videti potrebno je uraditi prvi oftalmološki pregled odmah po rođenju, ali kod nas to nije praksa. A zašto je to važno? Razvoj vida se ne završava intrauterino već se nastavlja do 5. odnosno 7.-8. godine života i svodi se na stvaranje veza između oka i mozga. Prosto rečeno, potrebno je da mozak nauči da obradi ono što oko vidi. Po nekim autorima dovoljno je da u tom najranijem uzrastu oko ima neku prepreku i ne vidi samo par dana pa da počne da se stvara slabovidost. Zato je važno lečiti urođena oboljenja oka što je pre moguće. Zato što kasnije može biti kasno. A da bi se oboljenje lečilo potrebno je postaviti dijagnozu. I zato su važni rani oftalmološki pregledi.
Ovo sve kažem iz ličnog iskustva. Moj sin je imao urođenu kataraktu na levom oku. Još kad je imao par meseci primetila sam da slabo prati pogledom predmete, da je levo oko sasvim razroko, a onda se javio i nistagmus (nekontrolisano pokretanje očnih jabučica). Menjala sam pedijatre sve dok nisam najzad dobila uputa za neurologa i očnog lekara. To je potrajalo do njegovog 6. meseca. Svi su mi govorili da je to fiziološka razrokost i nestaće sama od sebe. Oftalmolog je naravno odmah primetio da ima kataraktu. Posle niza konsultativnih pregleda (negde su nam predlagali da bude operisan sa 5 godina) on je operisan sa 10 meseci. Posle operacije levo oko je bilo sasvim slabovido, reagovalo je samo na svetlost. Ipak, uz uporno zatvaranje zdravog oka (da bi se bolesno nateralo da gleda) on sad na to oko vidi sasvim solidno. Terapija okluzijom još nije završena i očekujemo još poboljšanja ali on na levo oko nikada neće videti sasvim dobro. Da je operisan sa 5 godina ne bi video uopšte.
Eto, kod nas se sve dobro završilo, ali znam ljude čija deca nisu bila te sreće.
Zato sam pokrenula ovu temu. Da budete informisani. Oftalmološki pregled ne boli. Nije čak ni neprijatan. Vodite računa o vidu svoje dece jer, verujte mi, niko to neće uraditi sem vas.