[Beskraj]

• 

Nađite me
Vežite me
spalite moje sećanje
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korjena
Otvorite moje dlanove od soli
I oduzmite mi taj lik
Koji i šljunak pretvara u ljubav.

[Branko Lori]

[Dušan]

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce

[Dušan]

Gledam u nebo kako oblaci prolaze,
Mislim na tebe i tvoj predivan poljubac,
Kako upala si mi u srce,
Fališ mi više nego išta na ovom svetu,
Svaka pomisao na tebe,
Na moje lice nabaci mi osmeh i sreću,
Svaki trenutak hteo bi biti sa tobom,
I poljubac ti želim dati koji pamti ćeš...

[Decky]

Necu kucati ovde porukom sta bi zeleo, recicu joj sam.
Necu da se tesim kad pogresim ovde, lakse mi je kad joj oci pogledam.
Necu da samo ja i vi znamo sta bi joj reko, ona to vec sama zna.
Necu biti ovde takav i kvarim temu, ja je samo volim i malo se salim!

[Dušan]

Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se nezno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi dodir na krilima vetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi osmijeh na odsjaju zvezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti...

[Branko Lori]

Cuvaj me u malom kutku svoga srca.

Neka ti moje misli ne remete ni jedan trnutak zivota,

A voli me tek toliko,

da znam da postojim..



NN

[Decky]

Nisam znao kako se misljenje brzo menja,
kad ti voljena pored sedi i zeli da vidi pesnika na delu.
Pisacu joj pesmu u dahu, u par treptaja ociju,
u mahu njenih otkucaja srca.

Volim te voljena
ljubim te ljubljena
mazim te mazo
milujem te umiljato

[Rain-bow]

Znam ljubavi moja da ovo tvoje oci nece videti, ali ipak cu da ti pisem, ipak cu da sebi kazem ono sto na srcu lezi.

Mistik kaze da postoje tri ljubavi i ja ih sve u sebi i tebi vidim.

Prva ljubav je, ljubavi moja, ona fizicka. A, ti me ljubavi, privlacis snazno. Toliko da danima u toj slatkoj ceznji hodim i u njoj glavu gubim. Osjecam tvoje ruke na sebi, tebe u meni, i uvijek si pored mene, negdje u meni….pa i u nocima punim strasti, patnje i nesanice…. da, … zna i da boli…. ali ne zalim se…i bol mi je, ako je od tebe duso, slatka. No ta ljubav zapravo traje onoliko dugo koliko i ljepota tvog osmijeha, tvoje gipko tijelo za kojim toliko zudim….. Zapravo ja jos neznam sto me tebi vuce…..ta tvoja muskost koja se zrcali u svemu tvom… ili…ili….samo pogled tih tvojih plavetnih ociju, tvoje ruke koje zudim negdje na sebi…. ili ….tvoj osmjeh….ili….. ko zna sto. Sjecam se onog prvog dana kad te vidjeh i znam da vec tog trena te pozelih…. i tesko je to sad u jedno pismo zbit. No sve ovo o cemu ti pisem, ljubavi, to se zove samo sex. Lazu da je on prljav, grub, zivotinjski i ljudi nedostojan. Lazu te ljubavi, jer bez ove strasti je tijelo samo truplo sto truli…Ako ikoga pozelis, pozeli ljubavi moja njezno i strasno bez ikakvog stida i srama ….. upravo ovako kao sto sad ja zelim tebe. I nemoj da brines sto ce biti poslje i koliko ce da traje, to su brige vjecnosti, a ni zivot ni ljubav vjecnost ne poznaju.

Druga ljubav, ljubavi moja, dolazi iz srca. Mozda vec mislis kako je ova mnogo plemenitija od one prve, mozda se nadas u njoj naci kljuceve vjecnosti….ali rekoh ti ljubavi vjecnosti nema i svuda je samo smrt. Zbog toga je ova ljubav preopasna za igrace vjecnosti kao sto si ti….ova ljubav je za pjesnike i junake…..samo oni su spemni i dovoljno hrabri da se izgube u trenu. Ova ljubav, ljubavi moja, je slijepa, nestalna, varljiva i plaha. Ona danas voli svim zarom i cini da ne hodis zemljom nego letis rajem….sve zemaljsko oboji u tu neku rajsku tintu….pa i tebe ljubavi moja. Ta ljubav je slijepa ali prodre duboko u tebe i tamo nadje nesto sto oci vidjeti ne mogu i to voli svim zarom srca svog. Ali ta ljubav kako dodje s munjom, tako s gromom nestaje. I jos gore…..koliko je bila spremna da voli toliko sad moze da mrzi…I to mora da bude tako jer isto ono sto ti je dalo krila, ima moc i da ih uzme…. a tad padnes u sivilo i dosadu danasnjice … tad moras da mrzis….. ili ….odes korak dalje do one trece ljubavi…Ali jos ovo moras da znas. Iako nestalna, iako plaha ova ljubav jeste Ljubav…i pobrini se duso moja da, … kad drugi put zakuca na tvoja vrata, budes slobadan da joj se otvoris i da je primis… jer bez nje zivot, ljubavi moja, nema… ni boje ni mirisa.

E, ona treca ljubav, ljubavi moja, ona ti nije s ovog svijeta. Za nju moras dobro rasiriti krila i vinuti se do najvecih visina jer ona je kcer neba i prebiva samo tamo gdje tijela nema, a zove se i sloboda. Samo na njenim krilima ti si u isti mah i moj jedini ljubljeni i jedna od mojih hiljadu ljubavi. Jer voljeti samo tebe, ljubljeni moj, to znaci zamrznuti se u letu, oslijepiti za ljepotu, umrijeti i tamo gdje smrti nema. Ja zato letim dalje…. a ti si, ljubavi moja, tren koji je ostao sa svom svojom ljepotom tamo negdje iza …. negdje u predivnoj vjecnosti …..ali ako ikada budes htio poletjeti sa mnom, slobodan od svega, mene ces naci.

U hiljadu smrti koje primas jednu za drugom krije se vjecnost sa svojom igrom i zato duso moja leti …..uvijek leti….. od cvijeta do cvijeta i pij s jednakom strasti i gorki pelin i naljepsi nektar….i sto god te pogodi dal’ munja il’ grom …. nikad ne ostaj na jednom mjestu nego leti….leti….leti…. [izvor: Moj Svijet]

[Marina*]

Čini mi se kako jutro neće svanuti
ako se ne probudim okupana
tvojim dodirima
I kao da sunčeva zraka neće zaplesati
kroz otvoren prozor u našoj sobi
ako te ne bude u mojim mislima
A možda će jutro rositi žalošću
ako ustaneš prije mene i prvi ubereš
topli dah vjetra što sa cvjetnih livada
tvojim licem vijori i pospanom nježnošću
mrsi ti kosu
Zaboljet će me pomisao na tvoje
korake uronjene u plavetni dan
dok ispruženih ruku oslikavaš
znatiželjnom oblaku svoje tajne
Bolna od nemirnih snova
ustajem iz tople postelje i koračam
k tebi
Izgubih dah dok ljubomorno
promatram razigrane ptice iznad
tvojih ramena
Samo ja i tišina postajemo nadmoćni
vladari trenutka
U mojim njedrima lomi se ubrzani
ritam tvoga srca
Ruke nam drhte u nježnom susretu
stvarnosti
Očima ispijamo prve jutarnje poljupce
sa usana
Čežnja nam razigrana izgara
u nježnim dodirima..

[Dušan]

Kasno je…
i dalje se okrećem na sve strane sveta,
baš ništa se ne vrzma
po ovoj ludoj glavi
a ipak ne dolazi na oči san…
Ustajem,
oblačim džemper,
na terasi palim novu cigaretu,
plavi dim ispunjava prostor oko mene,
pogled luta po noći gluvoj…
Glava prazna,
nema misli,
zima na obrazima
verovatno ih crveni,
navlačim rukave do pola prstiju,
i podižem glavu ka nebu…
Hej, pa to si Ti,
sad znam zašto ne nalazim mir!
Puno zvezda na nebu,
po neki oblak
i Mesec…
pun i veliki, ceo!
Kažu, sija k’o tepsija…
Zaista sija!

[Rain-bow]

Ništa nije onako kao što izgleda,
shvatila sam to možda prekasno ali ipak na vreme.

Očekivala sam da ćes mi se obratiti na drugi nacin ali ne... ništa...
Izabrao si ti ništa za nas - naterao si me da odem u ništa, u ništavilo.

Bez tebe u meni je nešto što nedostaje i samo ti možeš to da ispuniš.
Nek tišina govori... neka vreme priča ono što nije ispričano.

[Marina*]

Ne sjećam se trenutka
kada sam očima listala stranice
neprospavanih noći tražeći nadahnuće
u tihom plesu tvojih koraka
Jutros sam orošena kapima sreće i
drugačijim očima predajem se misaonim
dodirima tvoje prisutnosti
Jutros me zapljuskuju slapovi zanosa iz
dubina tvojih razigranih pogleda
Usidrena na zatvorenim proplancima
tvoga srca ne želim koraknuti izvan
trenutka sadašnjosti
Kada uz tebe sanjarim ne otvaraj vrata
nekim zalutalim čežnjama
Ostavi me skrivenu od znatiželjnih vjetrova
neka se utapam u otkucajima
tvoje ljubavi..

[Dušan]

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.
Ne, ne prekidaj me.
Suti.
Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.
Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.
Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek…
Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa,
bez zvuka, svjetla.

A nisam ti rekao:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinio sve za tebe
ljubavi moja.

[Marina*]

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira... ?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

[Dušan]

Ako bar jednom kada se probudiš pomisliš na mene,
Znat ću da sam postojao i da nije bilo uzalud!

Ako te neki slučajni prolaznik svojim likom i glasom
Podsjeti na mene, znat ću da ti nisam bio nevažan!

Ako ti misli preplave sjećanja a oku pobjegne suza,
Znat ću da ti bar malo nedostajem!

Ali nemoj žaliti zamnom, osvrni se oko sebe,
Pogledaj i sunce, i kišu koja pada, pogledaj daleke

Zvijezde, mjesec, u svemu tome sam ja, pa i u
Lišću koje opada sa stabala na zemlju i trune!

Znaj da te gledam, a ti, ti mi se Jedina nasmiješi i

znat ću da si me bar malo voljela..

i da me ipak voliš...     

[Rain-bow]

Sve što želim jeste opet da te vidim
Da li tražim li puno?
Samo želim videti tvoj slatki osmeh
Onaj isti koji sam već nekada davno videla

Neću pokušati da te uhvatim za ruku
Niti ću tražiti da te poljubim...
Ne, neću te ni pipnuti...

Sve što želim jeste da te vidim
Ali ti i dalje ne znaš koliko je to istinito...

Ja

[Dušan]

Znaš li da svaki dan proveden bez TEBE, ja ne ličim na sebe...

Znaš li da si moj najlepši stih, da u snu sanjam TVOJ lik..

. Znaš li da si moja sreća, moja ljubav najveća...

Znaš li da svako jutro kad se budim, u mislima TI usne ljubim...

Znaš li da TI pesme pišem, da za TEBE živim da za TEBE dišem...

Znaš li da MI je Bog podario život da bi bio TVOJ, Znaš li ljubavi moja?.

[Marina*]

ТИ СИ МИ...

Ти си ми јутро: свићеш у мени,
са новом зором свакога дана.
Кад зора сване, њен ми је додир
Нежан ко додир твојих усана.

А кад у подне упече звезда,
И ватру проспе на све врхунце,
Тај жар у мом се срцу распламса
И једно схватим: ти моје си сунце.

И већ се поноћ полако ближи,
Тама се увлачи у моје поре…
Ја склапам очи и свитање слутим
Још једне нове, прекрасне зоре.

И ти тад сањиво отвараш очи,
а ниси свестан да свим својим бићем
Чезнем да и ја једнога дана
У теби спавам, будим се, свићем.

И моје срце - калеидоскоп
Изнова ствара сву ту лепоту:
Ти јутро си, подне, вече и поноћ,
Једина извесност у мом животу.

И цео свет, та шарена лажа,
само је одсјај лепоте твоје.
Знам: ти си ми јутро, подне и вече,
Љубави моја, и све моје…