Da se sada upoznamo sa drugom, posle hrišćanstva, verovatno najrasprostranjenijom religijom na svetu (poslednja procena 1.6 milijardi “sledbenika” različitih pravaca, prema podacima g-scholar naučne pretrage). Prvo i elementarno, trudiću se u ovom uvodu da što je moguće jednostavnije prikažem značenje onih najvažnijih pojmova iz budizma. Iskreno molim one forumaše koji možda poznaju temu, kao i one koji se njome nisu do sada bavili, da se skupa potrudimo da ovaj uvod najpre razumemo bez nekog oduševljenog afirmativnog i/ ili zluradog kritičkog pristupa. Kao što sam rekao na drugoj temi imao sam te predmete dve godine na faksu tj. filozofiju religije i uporednu analizu religija i moje kazivanje će biti takvo da ga može pratiti stariji srednjoškolac (bože, kako ovo elitistički zvuči što pričam, a možda bih i opsovao nešto nepovezano s temom bilo kojom, ali to radim u dijalogu s volozofima, nikako ne sa članovima Aladinovog foruma!).
Ovako, budizam je u proseku pet vekova stariji od Hrista. Kažem u proseku zato što se za Sidartu Gotamu poznatijeg kao Budu ne zna sasvim precizno u koje je vreme živeo, ali se sa sigurnošću zna da je to bilo u periodu između 4-do 6 veka Pre Nove Ere u severoistočnoj Indiji. Hindizam koji je u dubokoj vezi s izvorom budizma je još stariji nekih najmanje 8 vekova pre Hrista kao i Taoizam u Kini o kome je bilo reči na topiku o Veštini Življenja. Rekoh u “dubokoj vezi” pri čemu nisam mislio na to da je bilo koji koncept u budizmu zanovan na hindustičkim temeljima, nego je obrnuto, S. G. Buda se kritički odnosio prema hinduzimu, bramanima, i njhovim mnogbrojnim božanstvima. Da je živeo u Kini s taoistima bi se mnogo bolje složio jer imaju bitnih sličnosti u učenjima, ali o tome latter.
Bitno je napomenti da je budizam jedna od malobrojnih svetskih religija koja ima sopstveni na filozofski način koncipiran metod kada je u pitanju učenje o praktičnom izvođenju Joge, a pošto su joge svojevrsna Pragma budizma, ima dosta autora koji izjednačavaju budizam ne konkretno sa samom filozofijom nego s onim kako se to u zapadnoj filozofiji kaže “filozofska škola”. Time hoću da kažem da je budizam u metodi autonoman, ne poziva se poput hrišćanstva, teologije na neke filozofe Aristotela, Platona Sokrata, Dekarta. Hegela. Druga stvar zbog koje ovi autori vrše poređenje s filozofijom je zapravo jedan na vrlo praktičan način iznesen koncept o “Veštini (Umeću) življenja i po toj crti je budizam sličan uopšteno rečeno svim tim različtim daleko-istočnjačkim konstruktima o samim veštinama.
Prvo bitnije delo koje sam čitao u vezi s ovom temom naslovljeno je “Sedam knjiga mudrosti” Lame Kasi Dawe Samdupra (srpski prevod - Srbislava Elezović). Beograd: Grafos, 1990 u uredništvu Vite Markovića.. Od njega ću početi sledećim citatima:
- Po Budi, ono staro verovanje da je dušha (sanskrit: atman) kao duhovna esencija večno individualizovana, nepromenjljiva i nerastvorljiva i kao takva besmrtna, čak kada bi se logično pretpostavilo njeno postojanje, je misao koja je mentalna veza za čoveka i drži ga u stanju ropstva beskrajnom krugu ponovnih umiranja i radjanja...
Ovaj problem o duši ili o nepostojanju duše (sanskrit: atman ili anatman) koji je bez sumnje jedan od najtežih i najkonfuznijif problema budističke psihologije, može, možda da se razjasni pomoću sledeće slike:
Ćovek u sedamdeset godina nije više onakav kakav je bio sa deset, kao što ni dete od deset godina nije onakvo kakvo će biti kao covek sa sedamdeset. Medjutim izmedju deteta i starca postoji kontinuitet svesti. Isto tako starac nije više nalik detetu u svom skorašnjem ponovnom radjanju, a medjutim izmedju njih postoji neka vrsta uzročne veze, mada ne postoji "identitet ličnosti". Medjutim, postoji ova razlika: izmedju starca i deteta postoji kontinuitet sećanja, između novorođenog deteta i starca pak dolazi, izuzev u izuzetnim uslovima, kada se joga upražnjava pre smrti, do manje vishe potpunog prekida kontinuiteta sećanja u sangsaričnoj ili u svetovnoj svesti, ali ne i u podsvesti koja je po nama mikrokosmički vid makrokosmičke ili nadsvetske svesti. –
Iz ovog citata primećujemo da Buda sasvim drugačije i gotovo suprotno gleda na problem duše od hrišanske teologije ili od Platonovog poimanja psihologije „o duši“. Vita Marković je da bi još malo pojasnio ovaj citat u fusnoti dodao sledeću metaforu: "Isto kao što mesec reflektuje samo mali deo sunčeve svetlosti, normalna svest reflektuje samo mali deo podsvesti (drugim rečima nesvesno) što predtstavlja podsvesnu osnovu izluronog ljudskog postojanja. Kao i mesečeva svetlost i nepoznata svest je za čoveka jedinstvena, aktulena, i stvarna sebi samoj s obzirom da njen izvor nije poznat."
Dakle, kao da čitate Frojda.
Međutim, ovom Budinom konceptu o duši kao i njegovim odnosom prema starijim hindu-božanstvima treba pristupiti vrlo oprezno. Naime, u vreme kada je Sidarta živeo praktično nije bilo indijskog sela koje nije imalo neka svoja bezbrojna božanstva, a prema kojima su se ti ljudi odnoslii idolo-poklonički. Kada se Buda pojavio on je, da se izrazim ponovo zapadnjačkom (okcidentalnom) terminologijom. reforimisao tu društevnu situaciju. Današnjem mnjenju zapada se veoma dopada što je budizam kako to oni kažu religija bez Boga, ali i tome vrlo oprezno treba da se pristupi. Tačno je da se Buda ne predstavlja kao sin božiji i tačno je da budizam nema određnih božanstva kojima se klanja, ali ipak na nižem nivou kada se neko na primer priključi budističkoj školi, Joginama je jedan od osnovnih ciljeva da ga izvedu iz sveta fenomena (samsara, svetovnost, svest mnjenja), pa se mogu koristi nekim ne-budističkim božanstvima kao sredstvima kada taj pionir krene s vežbanjem meditacija.
Da razgraničimo i značenje onog zapadu najpoznatijeg termina iz budizma tj. Nirvane. Prvo i osnovno Nirvana kako lepo razjašnjava Vita Marković nije nekakv Summum Bonnum budizma, tj. Pogrešno je ako se misli da svi budisti teže ka Nirvani kao nekakvom njihovom vrhuncu. Reč „Nirvana“ na sanksritu doslovno znači: „ ono što odlazi, ono što se gasi poput vatre“. I o Nirvani latter. zbog preopširnosti.
Neka ovo bude neki uvod u temu o kojoj sam već pisao na drugim forumima i moram napomenuti da mi je lično bilo kada sam se prvi put susreo s tematikom filozofski koncept kod budizma i metod bio teži za shvatiti nego idealisti Platon i Hegel zajedno. Takođe, napominjem da se ne bi shvatilo doslovno ono što je Buda rekao o duši, citiram njegovu drugu izjavu “ Imate um, dušu i telo-to je sve što, za sada, treba da znate”. Ovo on kaže zato što budizam odnosno Jogini razlikuju svoje učenike prema niovu dostizanja svesti i ne odnose se prema svakom verniku na isti način.
U sledećem postu govoriću o toj Pragmi kod budizma, odnosno navešću sve primere Joga koje se izvode, a one su pažljivo kategorisane, odnosno razlikuju ne same prema sebi nego prema potrebama samog učenika i njegove psihologije. Tako se nekome zadaje Yantra joga (zasnovana na obliku) geometrijski oblici (matematičke sposobnosti), a nekome drugom Hatha joga zasnovana na mogućnostima tela (pravilno disanje, vitalnost tela itd)
budizam
#2
Napisano: 04.08.10, 14:17
Ovu poruku je izmenio prof. Cobra: 04.08.10, 14:31
EnterX, on 14:57, 4. August 2010, said:
Ćovek u sedamdeset godina nije više onakav kakav je bio sa deset, kao što ni dete od deset godina nije onakvo kakvo će biti kao covek sa sedamdeset. Medjutim izmedju deteta i starca postoji kontinuitet svesti. Isto tako starac nije više nalik detetu u svom skorašnjem ponovnom radjanju, a medjutim izmedju njih postoji neka vrsta uzročne veze, mada ne postoji "identitet ličnosti". Medjutim, postoji ova razlika: izmedju starca i deteta postoji kontinuitet sećanja, između novorođenog deteta i starca pak dolazi, izuzev u izuzetnim uslovima, kada se joga upražnjava pre smrti, do manje vishe potpunog prekida kontinuiteta sećanja u sangsaričnoj ili u svetovnoj svesti, ali ne i u podsvesti koja je po nama mikrokosmički vid makrokosmičke ili nadsvetske svesti. –
Evo tvoga teksta u kojem sam dodao boldovane reči radi povećanja jasnoće. Onaj skroz podvučeni text diskutujem dole!
Čovek u sedamdeset godina nije više onakav kakav je bio sa deset, kao što ni on kao dete od deset godina nije onakvo kakvo će biti kao covek sa sedamdeset.
Medjutim kod iste osobe kao deteta i kao starca postoji kontinuitet svesti. Isto tako on kao starac nije više nalik sebi kao detetu u svom skorašnjem ponovnom radjanju, a medjutim izmedju njih postoji neka vrsta uzročne veze, mada ne postoji "identitet ličnosti". Medjutim, postoji ova razlika: izmedju iste osobe kao starca i kao deteta postoji kontinuitet sećanja, između novorođenog deteta i u isto vreme nepostojećeg starca pak dolazi, izuzev u izuzetnim uslovima, kada se joga upražnjava pre smrti, do manje vishe potpunog prekida kontinuiteta sećanja u sangsaričnoj ili u svetovnoj svesti, ali ne i u podsvesti koja je po nama mikrokosmički vid makrokosmičke ili nadsvetske svesti.
Komentar: Stvar se sasvim pojednostavljeno kaže da ponovnim rodjenjem nemamo svesno već podsvesno sećanje na prošli život.
P. S. @ EnterX, Nastavi dalje... sa izlaganjem!
#3
Napisano: 04.08.10, 14:37
prof. Cobra, on 15:17, 4. August 2010, said:
Evo tvoga teksta u kojem sam dodao boldovane reči radi povećanja jasnoće. Onaj skroz podvučeni text diskutujem dole!
Čovek u sedamdeset godina nije više onakav kakav je bio sa deset, kao što ni on kao dete od deset godina nije onakvo kakvo će biti kao covek sa sedamdeset.
Medjutim kod iste osobe kao deteta i kao starca postoji kontinuitet svesti. Isto tako on kao starac nije više nalik sebi kao detetu u svom skorašnjem ponovnom radjanju, a medjutim izmedju njih postoji neka vrsta uzročne veze, mada ne postoji "identitet ličnosti". Medjutim, postoji ova razlika: izmedju iste osobe kao starca i kao deteta postoji kontinuitet sećanja, između novorođenog deteta i u isto vreme nepostojećeg starca pak dolazi, izuzev u izuzetnim uslovima, kada se joga upražnjava pre smrti, do manje vishe potpunog prekida kontinuiteta sećanja u sangsaričnoj ili u svetovnoj svesti, ali ne i u podsvesti koja je po nama mikrokosmički vid makrokosmičke ili nadsvetske svesti.
Komentar: Stvar se sasvim pojednostavljeno kaže da ponovnim rodjenjem nemamo svesno već podsvesno sećanje na prošli život.
P. S. @ EnterX, Nastavi dalje... sa izlaganjem!
Čovek u sedamdeset godina nije više onakav kakav je bio sa deset, kao što ni on kao dete od deset godina nije onakvo kakvo će biti kao covek sa sedamdeset.
Medjutim kod iste osobe kao deteta i kao starca postoji kontinuitet svesti. Isto tako on kao starac nije više nalik sebi kao detetu u svom skorašnjem ponovnom radjanju, a medjutim izmedju njih postoji neka vrsta uzročne veze, mada ne postoji "identitet ličnosti". Medjutim, postoji ova razlika: izmedju iste osobe kao starca i kao deteta postoji kontinuitet sećanja, između novorođenog deteta i u isto vreme nepostojećeg starca pak dolazi, izuzev u izuzetnim uslovima, kada se joga upražnjava pre smrti, do manje vishe potpunog prekida kontinuiteta sećanja u sangsaričnoj ili u svetovnoj svesti, ali ne i u podsvesti koja je po nama mikrokosmički vid makrokosmičke ili nadsvetske svesti.
Komentar: Stvar se sasvim pojednostavljeno kaže da ponovnim rodjenjem nemamo svesno već podsvesno sećanje na prošli život.
P. S. @ EnterX, Nastavi dalje... sa izlaganjem!
Profesore, kad pre samo što sam postavio tekst i nešto sam dopunio. Nije li to neka pre-kognicija kod tebe ili mene?
Prvo taj deo koji si naveo, nije moj tekst, u tom delu sam citirao kao što sam pomenuo Vitu Markovića. On se slaže s tobom u toj distinkiciji koju si podvukao aludirajući na neki način ono “jedno te isto” odnosno onaj ciklični povratak istog i naravno da i on misli na dete-starca i nepostojećeg starca, nego je jednostavnije rekao da približi mnjenju. U nastvaku izlaganja je kazao isto što i ti. Pronaću ću taj deo.
#4
Napisano: 04.08.10, 18:21
Dakle, da nastavim izlaganje kako mi to profesor sa znakom uzvika reče.
Ipak, dužan sam da upozorim sve korisnike i goste ove javne debate na jednu bitnu stvar o kojoj više puta govori podvučeno, Vita Marković u fusnotama pomenutog dela. Naime, kada krenem da govorim o Jogama u okviru budizma, upozoravam da u samom budizmu nije dozvoljeno i izričito se zabranjuje samostalno bavljenje bilo kojom od njihovih Joga. Sve joge koje se praktikuju u okviru budizma se izvode isključivo u prisustvu Jogina. Ovde naravno ne govorim o onim takozvanim jogama za relaksaciju koje mi pod uticajem zapadne (okcidentalne) kulture radimo sa instruktorima ili sami s mirišljavim štapićima. To nema nikakve veze s Jogom u budizmu koja je zasnovana na primenjenoj verskoj psihologiji.
Sada kada smo ovo raz-jasnili, da se vratim na uvodni post odnosno Budino poimanje Duše (“Atman” prema sanskrit) jer i dalje imam utisak da bi neko to mogao previše doslovno shvatiti. Problem je već u startu zato što ispitujemo nešto staro najmanje 2.5OO godina služeći se jezičkim formama savremenog Zapada. Pored ovog, sami budisti tvrde da određen broj pojmova poput Nirvane nije moguće shvatiti samo na pukom jezičko-rečeničkom nivou bez ozbira koji oblik taj jezik ima što je i logično ako uzmemo u obzir da se Nirvana i prema samom prevodu sa sanskrita može posmatrati iz najširih aspekata. Kazao sam da je doslovan prevod “ ono što odlazi ili ono što se gasi poput vatre”, međutim ima ih još. Ona može značiti i hlađenje odnosno “hladiti “, “postati hladan” i u ovom smislu se primenjuje na senzualno postojanje jer Nirvana podrazumeva prema budistima gašenje (hlađenje) tri Plamene želje: Pohlepa, Zlovolja i Glupost. Međutim, ni to nije puno značenje Nirvane, jer na neki način ona takvu vrstu jezičkog značenje, opet prema budistima, i nema. Tu se navodi banalan, jednostavan primer dva čoveka koji su dostigli Nirvanu, a da još uvek imaju svoja tela. Budisti kažu da se oni ne bi sporazumeli oko Nirvane jezikom, već bi čistom intuicijom to već znali. U tom smislu, malo šale ne zanosite se Nirvanom, jer daleko smo od nje.
Back to the Soul. Meni je veoma intersantno i lično i sa aspekta uporedne analize religija to Budino shvatanje Duše ili Atman-a posebno ako izvršimo poređenje sa semitskim religijama: Judaizmom, Hrišanstvom i Islamom, pa ću dati mašti na volju i postaviti neka dečija pitanja koja sam do sada samo uzgred pominjao na drugim temama. Eto, mi ne možemo stoprocentno biti sigurni da Isus nije znao za Sidartu (jer su i semitske religije pod uticajem budizma zbog Joga), ali možemo s jakim argumentima izneti pretpostavku da nije bio upoznat s njegovim učenjem. Kao što nam je poznato u doba kada je Isus živeo u onim rimskim bibliotekama dela Platona o učetelju Sokratu i Aristotelova su pored samih rimskih filozofa-retoričara bili neprikosnoveni autoriteti, a i danas su za mnoge. Činjenica je da su rimljani otvarali takve biblioteke i među okupiranim jevrejima, tako da je moguće da je Isus čitao Platona što me ni malo ne bi iznenadilo jer je on baš onaj tip karaktera kakvog zamišlja stariji Sokrat, posebno kada su u pitanju stavovi o moralu. Da li bi Hrist da je bio kojim slučajem upoznat sa Budinim učenjem i dalje tvrdio da je ljudska duša besmrtna, da je “božija čestica “ kako to interpretira Biblija.? Sidarta kao što možemo uvideti iz uvodnog posta pet stotina godina pre Hrista kritikuje upravo to uverenje i smatra ga robovanjem bez ozbzira na pitanje da li duša postoji ili ne, što je u stavri izvrsna psihološka postavka jer Sidarta shvata da i ono što “ne postoji” što je idejni kontrukt može da ostavlja posledice, a zar ne rekosmo da je to trenutni koncept savrmene nauke na subjek-objekt relaciji. Psihologija budizma je blago rečeno neverovatna, a kao što znamo mi u Evropi psihologiju razdvojenu od filozifije kao samostalnu nauku imamo tek tričavih par vekova s otvaranjem one prve psihološke “laboratorije”. Nije bez razloga Niče kazao u 19-tom veku da je psihologija nauka budućnosti u delu Ecce Hommo, a danas koju god sferu života da taknete, društvenu, institucionalnu, prosto nikud ne možete bez psiholgije. Predvideo je Niče, još neke vrlo konkretne stvari što se dvadesetog veka tiče, ali o tome na drugoj temi. Bolje što je umro baš na početku tog veka, i da ne vidi onih prvih 15-godina hronoloških dešavanja jer verujem da ne bi bio ni malo srećan što je bio u pravu s proricanjima. Inače, i Artur Šopenhauer pod čijim je snažnim uticajem Niče u početku bio, je s druge strane bio dosta blizak dalekoistočnjačkim učenjima, ne samo budizmu nego generalno svim onim konceptima koje je poznavao u svoje vreme. Njegova filozofija volje kao “stvari u sebi “ koju će Niče dalkosežno dopuniti i proširiti, izvorno sadrži dosta elemenata teza sličnih psihologiji dalekog istoka. Daleko od toga da je ista, samo tvrdim da je pod uticajem.
Ponovo sam bio preopširan, tako da ću u sledećem postu nastaviti s Pragmom odnosno konkretno o svakoj Jogi pojedinačno.
@ Prof. Cobra
Evo jedne važne reči na presvetom germanluku, za koju nisam siguran da je pravilno razumemo na srpko-hrvatkosm:
Zeitgeist
Ipak, dužan sam da upozorim sve korisnike i goste ove javne debate na jednu bitnu stvar o kojoj više puta govori podvučeno, Vita Marković u fusnotama pomenutog dela. Naime, kada krenem da govorim o Jogama u okviru budizma, upozoravam da u samom budizmu nije dozvoljeno i izričito se zabranjuje samostalno bavljenje bilo kojom od njihovih Joga. Sve joge koje se praktikuju u okviru budizma se izvode isključivo u prisustvu Jogina. Ovde naravno ne govorim o onim takozvanim jogama za relaksaciju koje mi pod uticajem zapadne (okcidentalne) kulture radimo sa instruktorima ili sami s mirišljavim štapićima. To nema nikakve veze s Jogom u budizmu koja je zasnovana na primenjenoj verskoj psihologiji.
Sada kada smo ovo raz-jasnili, da se vratim na uvodni post odnosno Budino poimanje Duše (“Atman” prema sanskrit) jer i dalje imam utisak da bi neko to mogao previše doslovno shvatiti. Problem je već u startu zato što ispitujemo nešto staro najmanje 2.5OO godina služeći se jezičkim formama savremenog Zapada. Pored ovog, sami budisti tvrde da određen broj pojmova poput Nirvane nije moguće shvatiti samo na pukom jezičko-rečeničkom nivou bez ozbira koji oblik taj jezik ima što je i logično ako uzmemo u obzir da se Nirvana i prema samom prevodu sa sanskrita može posmatrati iz najširih aspekata. Kazao sam da je doslovan prevod “ ono što odlazi ili ono što se gasi poput vatre”, međutim ima ih još. Ona može značiti i hlađenje odnosno “hladiti “, “postati hladan” i u ovom smislu se primenjuje na senzualno postojanje jer Nirvana podrazumeva prema budistima gašenje (hlađenje) tri Plamene želje: Pohlepa, Zlovolja i Glupost. Međutim, ni to nije puno značenje Nirvane, jer na neki način ona takvu vrstu jezičkog značenje, opet prema budistima, i nema. Tu se navodi banalan, jednostavan primer dva čoveka koji su dostigli Nirvanu, a da još uvek imaju svoja tela. Budisti kažu da se oni ne bi sporazumeli oko Nirvane jezikom, već bi čistom intuicijom to već znali. U tom smislu, malo šale ne zanosite se Nirvanom, jer daleko smo od nje.
Back to the Soul. Meni je veoma intersantno i lično i sa aspekta uporedne analize religija to Budino shvatanje Duše ili Atman-a posebno ako izvršimo poređenje sa semitskim religijama: Judaizmom, Hrišanstvom i Islamom, pa ću dati mašti na volju i postaviti neka dečija pitanja koja sam do sada samo uzgred pominjao na drugim temama. Eto, mi ne možemo stoprocentno biti sigurni da Isus nije znao za Sidartu (jer su i semitske religije pod uticajem budizma zbog Joga), ali možemo s jakim argumentima izneti pretpostavku da nije bio upoznat s njegovim učenjem. Kao što nam je poznato u doba kada je Isus živeo u onim rimskim bibliotekama dela Platona o učetelju Sokratu i Aristotelova su pored samih rimskih filozofa-retoričara bili neprikosnoveni autoriteti, a i danas su za mnoge. Činjenica je da su rimljani otvarali takve biblioteke i među okupiranim jevrejima, tako da je moguće da je Isus čitao Platona što me ni malo ne bi iznenadilo jer je on baš onaj tip karaktera kakvog zamišlja stariji Sokrat, posebno kada su u pitanju stavovi o moralu. Da li bi Hrist da je bio kojim slučajem upoznat sa Budinim učenjem i dalje tvrdio da je ljudska duša besmrtna, da je “božija čestica “ kako to interpretira Biblija.? Sidarta kao što možemo uvideti iz uvodnog posta pet stotina godina pre Hrista kritikuje upravo to uverenje i smatra ga robovanjem bez ozbzira na pitanje da li duša postoji ili ne, što je u stavri izvrsna psihološka postavka jer Sidarta shvata da i ono što “ne postoji” što je idejni kontrukt može da ostavlja posledice, a zar ne rekosmo da je to trenutni koncept savrmene nauke na subjek-objekt relaciji. Psihologija budizma je blago rečeno neverovatna, a kao što znamo mi u Evropi psihologiju razdvojenu od filozifije kao samostalnu nauku imamo tek tričavih par vekova s otvaranjem one prve psihološke “laboratorije”. Nije bez razloga Niče kazao u 19-tom veku da je psihologija nauka budućnosti u delu Ecce Hommo, a danas koju god sferu života da taknete, društvenu, institucionalnu, prosto nikud ne možete bez psiholgije. Predvideo je Niče, još neke vrlo konkretne stvari što se dvadesetog veka tiče, ali o tome na drugoj temi. Bolje što je umro baš na početku tog veka, i da ne vidi onih prvih 15-godina hronoloških dešavanja jer verujem da ne bi bio ni malo srećan što je bio u pravu s proricanjima. Inače, i Artur Šopenhauer pod čijim je snažnim uticajem Niče u početku bio, je s druge strane bio dosta blizak dalekoistočnjačkim učenjima, ne samo budizmu nego generalno svim onim konceptima koje je poznavao u svoje vreme. Njegova filozofija volje kao “stvari u sebi “ koju će Niče dalkosežno dopuniti i proširiti, izvorno sadrži dosta elemenata teza sličnih psihologiji dalekog istoka. Daleko od toga da je ista, samo tvrdim da je pod uticajem.
Ponovo sam bio preopširan, tako da ću u sledećem postu nastaviti s Pragmom odnosno konkretno o svakoj Jogi pojedinačno.
@ Prof. Cobra
Evo jedne važne reči na presvetom germanluku, za koju nisam siguran da je pravilno razumemo na srpko-hrvatkosm:
Zeitgeist
#5
Napisano: 04.08.10, 23:56
Ovu poruku je izmenio prof. Cobra: 04.08.10, 23:58
EnterX, on 19:21, 4. August 2010, said:
Evo jedne važne reči na presvetom germanluku, za koju nisam siguran da je pravilno razumemo na srpko-hrvatkosm:
Zeitgeist
Zeitgeist
Davno sam imao prilike da brat od mene ''pozajmi'' i drugom pokloni moju nemačku bibliju-ogromni Kangrgin
Enciklopedijski rečnik, pa ću iz mog sećanja ''izbiti''samo ono najosnovnije, da je Zeitgeist ustvari kod nas
najčešće prevodjen kao Duh vremena.
Poštenje nalaže da se kaže da i Wikipedija daje isto objašnjenje.
P. S. Sve mi se čini da bi oslanjanje na moje konkretne podatke moglo biti slaba investicija jer posle obilja podataka
iznesenih u obilju gradje skupljene u jednom dugom procesu sažimanja i sintetizovanja -ostaju najduže samo impresije
o intelektualno doživljenom.
#6
Napisano: 05.08.10, 16:17
U tome i jeste problem. Što na primer taj termin, iako doslovno znači „Duh vremana“ pri čemu se misli na sveukupno etičko, političko i kulturno stanje nacije u određenom dobu može i drugačije da se posmatra jer na primer kod Hegela se pojam povezuje s onom unutrašnjom dijalektikom istorije gde se kaže da citiram: „Duh postiže finalnu artikulaciju kao Ideja“. Tako određen broj konstrukata iz prošlosti može putem tog amo-razvoja da postane skroz aktuelan ili čak političko stremljenje cele jedne nacije. I Kant je Zeitgeist posmatrao u okviru svog sistema. Nije konkretno samo taj pojam u pitanju nego ih ima mnogo baš kod tih likova koji su pravili sisteme, tako da većina profesora filozofije kaže da nije moguće neko ozbiljnije bavljenje nemačkim filozofima bez poznavanja jezika.
Da. Svestan sam da izgleda kao „intelektaulno doživljeno“ odnosno preričavanje tog doživljaja. Zbog toga sam se i dvoumio da li da otvorim ovu temu i sada kada si to pomenuo u dilemi sam da li da nastavim. Za mene je to bilo mnogo više od pukog intelektulanog doživljaja, ali forum je sam po sebi takav da zaheteva kod ovakvih tema da iznosiš osnovne informacije, da upozoravaš da se nešto ne shvati bukvalno itd.
Pogotovu sam u dilemi zbog brojnih upozorenja Vite Markovića i samih Budista što se tiče Joga. Zbog toga ukoliko odlučim da ih navedem, izneću one elementarne informacije bez pominjanja o načinu izvođenja, nego opis kako je svaka razvrstana prema psihološkim potrebama pojedinca što je i veoma zanimljivo. Prosto čovek kada to pogleda ima utisak da je primenjena psihologija počela s budizmom, a ne sa starogrčkom filozofijom. I Aristoel i Palton su pisali o duši što se danas zove njihova psihologija, ali nije bilo nikakvih masovnih praktičnih primena toga u smislu da je neko eksperimentisao s tim tezama nad samim ljudima.
Da. Svestan sam da izgleda kao „intelektaulno doživljeno“ odnosno preričavanje tog doživljaja. Zbog toga sam se i dvoumio da li da otvorim ovu temu i sada kada si to pomenuo u dilemi sam da li da nastavim. Za mene je to bilo mnogo više od pukog intelektulanog doživljaja, ali forum je sam po sebi takav da zaheteva kod ovakvih tema da iznosiš osnovne informacije, da upozoravaš da se nešto ne shvati bukvalno itd.
Pogotovu sam u dilemi zbog brojnih upozorenja Vite Markovića i samih Budista što se tiče Joga. Zbog toga ukoliko odlučim da ih navedem, izneću one elementarne informacije bez pominjanja o načinu izvođenja, nego opis kako je svaka razvrstana prema psihološkim potrebama pojedinca što je i veoma zanimljivo. Prosto čovek kada to pogleda ima utisak da je primenjena psihologija počela s budizmom, a ne sa starogrčkom filozofijom. I Aristoel i Palton su pisali o duši što se danas zove njihova psihologija, ali nije bilo nikakvih masovnih praktičnih primena toga u smislu da je neko eksperimentisao s tim tezama nad samim ljudima.
#7 Flavio Briatore
Napisano: 26.10.10, 21:30
Ovu poruku je izmenio Flavio Briatore: 26.10.10, 21:31
EnterX, on 04.08.10, 13:57, said:
- Po Budi, ono staro verovanje da je dušha (sanskrit: atman) kao duhovna esencija večno individualizovana, nepromenjljiva i nerastvorljiva i kao takva besmrtna, čak kada bi se logično pretpostavilo njeno postojanje, je misao koja je mentalna veza za čoveka i drži ga u stanju ropstva beskrajnom krugu ponovnih umiranja i radjanja...
Ovaj problem o duši ili o nepostojanju duše (sanskrit: atman ili anatman) koji je bez sumnje jedan od najtežih i najkonfuznijif problema budističke psihologije, može, možda da se razjasni pomoću sledeće slike:
Ovaj problem o duši ili o nepostojanju duše (sanskrit: atman ili anatman) koji je bez sumnje jedan od najtežih i najkonfuznijif problema budističke psihologije, može, možda da se razjasni pomoću sledeće slike:
Nikakve slike nisu potrebne jer po tom pitanju Buddha nije imao nikakvih problema. Bio je duboko ubeđen da večno egzistencijalna duša ne postoji i zbog toga ne postoji večno blaženstvo ni večno prokletstvo.
Postoji konačno oslobođenje od patnje. Dotle nas može dovesti jedino dosledno ostvarivanje puta na koji je upućivao Buddha.
Lično mislim da budizam nije samo filozofija. Filozofija je pokušaj da se objasni svet ili razmišljanje o njegovoj objašnjivosti. Buddha je to odbacio, uopšte ga nije zanimala objašnjivost sveta.
I još nešto o nirvani, nemam vremena za prevođenje, ponovo čitam, treći put i to samo podvučene tj. najzanimljivije odlomke iz knjige Zločin i kazna.
3. [same as Nos 1 and 2.] And the Blessed One, in this connection, on that occasion, breathed forth this solemn utterance:
"There is, O Bhikkhus, an unborn, unoriginated, uncreated, unformed. Were there not, O Bhikkhus, this unborn, unoriginated, uncreated, unformed, there would be no escape from the world of the born, originated, created, formed.
Since, O Bhikkhus, there is an unborn, unoriginated. uncreated, unformed, therefore is there an escape from the born, originated, created, formed".
4. [same as Nos 1, 2 and 3] And the Blessed One, in this connection, on that occasion, breathed forth this solemn utterance:
"Where there is dependence, there is instability, where there is no dependence, there is no instability, where there is no instability, there is quietude, where there is quietude, there is no desire, where there is no desire, there is no coming and going, where there is no coming or going, there is no birth or death, where there is no birth or death, there is neither this world nor that world, nor both: that is the end of sorrow".
Moj linkhttp://www.sacred-texts.com/bud/udn/udn8.htm
#8
Napisano: 26.10.10, 22:10
Flavio Briatore, on 26.10.10, 21:30, said:
Nikakve slike nisu potrebne jer po tom pitanju Buddha nije imao nikakvih problema. Bio je duboko ubeđen da večno egzistencijalna duša ne postoji i zbog toga ne postoji večno blaženstvo ni večno prokletstvo.
Bogte, frapiran sam: Naš, ako smem reći drugar, Flavio -iznedri sasvim bistru suštinu budizma i natera me da se razmislim ne bih li i ja pomalo razmislio o tom budizmu, ali me je pomalo razočarala činjenica da Budu nije zanimalo objašnjavanje sveta oko nas-čime se civilizacija bavi otkako je ima!
Čovek se bavi fotografijom, a gde ga bocneš on te poplavi obaveštenošću iz prve ruke! Eh, kako kaže ona pesma Pediculis pubis: Takvi smo mi Srbi -zato nas i svrbi..!
Srdačan pozdrav!