[Plava Ptica]

• 
• 

Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19 и првих десетина 20 века. са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одјевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена

Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...

•Шајкача
•Прслук
•Гуњ
•Гуњић
•Фермен
•Антерија
•Зубун
•Долактеник
•Тканица (врста појаса, који се добија ткањем)
•Бриџес панталоне
•Чакшире
•Дизлук
•Долама
•Јечерма
•Џемадан
•Мисараба
•Минтане
•Јелек
•Џубе
•Либаде
•Фистан
•Шалваре - део женске ношње која је ношена једно време после особођења од Турака
•Кумош
•Чарапе (се штрикају, а околина Крушевца је посебно позната по томе да се тамо штиркају лепе чарапе са украсима, па се чак и страновници тога краја називају „Чарапани“)
•Опанци „шиљкани“

[prof. Cobra]

Biće zanimljivo pogledati izgled svakog pojedinačno navedenog dela nošnje, ako je moguće!
Sa slikom i nazivom. Hvala unapred!

[Plava Ptica]

• 
• 

prof. Cobra, on 16:44, 6. March 2010, said:

Biće zanimljivo pogledati izgled svakog pojedinačno navedenog dela nošnje, ako je moguće!
Sa slikom i nazivom. Hvala unapred!

Profesore potrudiću se, potrebno je puno istraživanja da bi ona zaista bila kvalitetna. Nadam se da će se i drugi forumaši potruditi da obogate ovu temu.

Šajkača je vrsta kape od materijala šajak. Šajkača je srpska nacionalna kapa koju nose seljacir iz centralne Srbije i danas u svakodnevnom životu. Materijal „šajak“ se pravi od vune te je zgodna za nošenje i leti i zimi jer drži konstantnu temperaturu glave. Zimi, bočne strane šajkače mogu i da se spuste na uši. Zgodno se i savija, te se može nositi i ispod naramenjače ili za opasačem.

Najčešće je sivomaslinaste boje, što asocira na vojsku, ali može biti i drugih boja, plava, ili teget.

Istorija šajkače se proteže u sredinu 19. veka. Austrougarskah vojska, kao i druge evropske vojske, shvatila je da šarene, nakinđurene uniforme nisu praktične za poljske uslove, loše se uklapaju u okolinu i blato ih brzo učini pohabanim. Pored toga, neprijatelj ih lako uoči na daljini. Zato je u austrougarskoj armiji dizajnirana nova uniforma i odmah sašivena u količini od 100.000 kompleta. Kapa je bila šajkača. Nova uniforma se nije dopala vladaru Francu Ferdinandu te je urađeno novo rešenje a postojeće već sašivene unifrome je kupila Srbija u četvrt cene. Srbija je tada često ratovala, mobilizacije su se odvijale zvonjavom zvona seoskih crkvi. Da bi mobilizacija bila što brža, narodu tj. vojnim obveznicima podeljene su uniforme da ih drže kod kuće. Narod ko narod voli da ima koristi od države, pa je nosio delove vojne uniforme i u svakodnevnom životu. Imati deo uniforme na sebi bio je i statusni simbol, jer ko ima uniformu znači da je vojni obveznik. Postoje vojničke i oficirske šajkače. Oficirske imaju i mali širit iznad očiju. Šajkača je kao deo uniforme, posle Drugog svetskog rata, zamenjena "titovkom", kapom sličnoj šajkači ali još sličnijoj kapi sovjetske armije u Drugom svetskom ratu.

Šajkača je u poslednjim ratovima bila deo uniforme srpske vojske u Republici srpskoj

Izvor vikipedija

[Plava Ptica]

• 
• 
• 

Антерија је врста старинске хаљине. То је хаљина са дубоким изрезом на грудима, са дугим, спреда отвореним рукавима, а сама је дугачка до чланака ногу. Изглед ове хаљине од струка наниже је звонастог изгледа, јер су ту додавани тзв. „клини“. Материјали који су се користили су били разни: памук, свила, сомот, брокат. Обично су биле црвене са узаним белим пругама или са ситним мотивима, а ракошним су сматране оне са златним везом од свиле или сомота. Мајстори који су израђивали антерије су се називали терзије.

[EnterX]

Ta anterija i veċina drugih stvari iz naše narodne nošnje su fantastične, izuzev šajkače i opanaka. Slažem se s Ferdinandom kome se nije dopala šajkača, zaista mnogo glupo izgleda ta kapa. Ovo je samo moj lični utisak, ne shvatite me ozbiljno, ali stvarno bih se oseċao kao i***t da nosim šajkaču. Od tih starijiih kapa dopada mi se “lenjinovka” (sličan oblik kao šajkača, ali ona bolje stoji i pokazuje kako jednostavan dizajn može bolje od šajkače da se napravi) i čak sam je i nosio jedno vreme. U vojsci sam se pojavio s “lenjinovkom” pre tri godine i tamo su me odmah uz nerazumljive smeške proglasili za komunistu stariji oficiri i ceo vojni rok su me tako zvali.
Ostali gušteri me na sreċu nisu zvali “komunista”.

[Plava Ptica]

• 
• 
• 
• 
• 

Zaboravljeni zubun balkanski
Zubun predstavlja nezaobilazan deo tradicionalne kulture odevanja srpskog naroda iz perioda 19. i prve polovine 20. veka, koji je tokom migracija na prostoru Balkanskog poluostrva trpeo razne uticaje istoka i zapada, menjajući donekle svoj izgled ali ne i svoju prepoznatljivost.

– Iz kolekcije muzeja, koja broji čak 622 odevna predmeta, izabran je 31 zubun koji je izložen, dok je 93 kataloški obrađeno i njih je moguće videti putem elektronskih pultova, koji se nalaze pored vitrina. Iako se vezuje za muški odevni asortiman, zubun je dominantno ženski deo odeće, izrađen je uglavnom od domaće vunene tkanine, sukna, i pretežno je bele boje. Pošto je ukrašen raznovrsnim ornamentima, pri čemu je boja ukrasa najčešće crvena, u likovno-estetskom smislu jedan je od najreprezentativnijih delova srpske narodne nošnje – objašnjava mr Mirjana Menković, autor izložbe i savetnik u Etnografskom muzeju.

Naša sagovornica ističe da se zubun nosio i leti i zimi i da se stoga smatrao veoma praktičnim. Njegova rasprostranjenost može se meriti i po tome što je bio nezaobilazan deo garderobe na prostorima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Složenost različitih uticaja, klimatskih, društvenih i kulturnih, koji su tokom vekova uticali na formiranje narodnih nošnji balkanskih naroda, rezultirala je brojnim tipovima i varijantama oblačenja, tako da je odeća u većim ili manjim seoskim celinama imala specifične karakteristike.

– Može se reći da zubun objedinjuje istočno-azijske i vizantijsko-srpske elemente, koji u korelaciji daju jedan, za to vreme, veoma značajan odevni predmet. U kolekciji se uočavaju tipovi zubuna koji se mogu dovesti u vezu sa različitim geografskim oblastima na Balkanu, svrstanih u četiri grupe. Muški zubuni obrađeni su kao posebna, peta grupa. I sama postavka, logično, prati ovu podelu – kaže Menkovićeva, i dodaje da tako u određenim oblastima možemo sresti zubune crne i modre boje, ukrašene vezom ili

aplikacijom najčešće crvene ali i tamnoplave i zelene boje, neki su kraći, a neki duži, neki sa kićankama, a neki bez njih, neki imaju geometrijske ornamente, a neki cvetne i stilizovane.

/preostali deo teksta / http://www.politika..../Kultura/Zab... lkanski.lt.html



M. Dimitrijević-Politika

[objavljeno: 22/10/2009

[Plava Ptica]

• 
• 

Opanci su seoska laka, kožna obuća, koja se priteže oko nogu kaišima ili oputom. Na Balkanskom poluostrvu je jako rasprostranjena u raznim oblicima, modnim detaljima i bojama. Kod Srba, Opanak je tradicionalna srpska obuća i njen nacionalni simbol. Opanci su takođe narodna nošnja u Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj, Hercegovini, Crnoj Gori..

Opanci se zove i selo u splitsko-dalmatinskoj županiji u Hrvatskoj.

Oblik opanka je različit u raznim delovima Srbije. Najčešći oblici su sa „kljunom“ ili bez njega. Kljunom se naziva vrh prednjeg dela koji je lako povijen na gore, odakle se počinje preplitanje opute. Opanci sa "kljunom" se nazivaju i "Šiljkani". Najčešće se prave od teleće kože, ali se opanci napravljeni od svinjske kože nazivaju “šivenjaci“.

U vremenu posle Drugog svetskog rata opanci su izrađivani i od starih izlizanih guma, tzv. „točkaši“. U novije vreme fabrike obuće proizvode savremene opanke od gume koji mogu imati unutra postavu od platnaili kaiš za zakopčavanje. U narodu ti opanci se nazivaju i "Piroćane" jer su se proizvodili u Pirotu. Na pijacama se mogu kupiti i gumeni opanci bez postave i bez kaiša, ali oni osim imena nemaju mnogo zajedničkog sa prvobitnim opancima koji su deo narodne nošnje

E ova slika je baš kompletna...

Šumadijska muška nošnja.

[Plava Ptica]

• 
• 
• 
• 
• 

Jelek

Flavio Briatore, on 21:48, 9. March 2010, said:

Ja imam samo kokardu, više nemam... !

A šta to nema Flavio???
Zanimljiv muški komentari. Srpska nošnja ih asocira na vojsku, rat...

[Dušan]

Anterija i opanci...

[Plava Ptica]

• 
• 
• 
• 
• 

Detalji iz šumadijske nošnje

[Plava Ptica]

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Srpska nošnja Vojodina

Народне ношње панонске зоне

Сеоске народне ношње панонске зоне распростиру се у Банату, Бачкој, Срему као и у Барањи, Славонији, Белој Крајини и Босанској Посавини у чијој је популацији знатан удео српског становништва. У јужном посавском и подунавсkoм граничном појасу ношње се прожимају са динарским и централнобалканским одевним садржајима, а у већем просторном делу, који је на северу широм отворен према осталом низоземљу Панонског басена, биле су изложене средњоевропским утицајима и стиловима, посебно бароку и од краја XIXвека грађанској моди средњоевропског и западног модног оквира. Посебно су значајни и елементи старе словенске традиције који су се, овде у низијским пределима, с обзиром на сличне животне услове онима у словенској прадо-мовини, најбоље очували на читавом српском и јужнословенском простору.17 Од старих традиција има трагова номадских обележја из времена сеобе народа, а из релативно новијег времена извесни узори војног одела из периода постојања Војне границе турско-аустријских раздвајања и, такође у ужем распрострањењу, у посавско-подунавским ношњама, утицаји турско-оријенталне и српске грађанске ношње XIXвека и касније војничког одела у Србији.18
Сва та културна слојевитост у дугом процесу прожимања и одржавања у самосвојној интерпретацији жена које су рукотвориле одећу за породицу уз коришћење производа домаћих занатлија - у срединама повољних природних услова где су плодност тла, уложени труд и обиље ратарско-сточарских плодова од давнина давали економску сигурност становништву - допринели су богатој разноврсности и женских и мушких ношњи које ће по традиционалним садр-жајима карактерисати већину панонског простора све до краја XIXи почетка XXвека, у неким областима и до средине XXстолећа.
Разиграни стил традиционалних одевних облика и украса, уз честу примену светлих боја, исказивао се у набраној платненој одећи, сукненим и крзненим хаљецима пространих кројних одлика - примерених равничарском начину рада, затим у изразитој примени биљних мотива, као и геометријских облика у разнобојном, белом и златном изразу тканих и везених предмета и детаља.

[Plava Ptica]

• 
• 
• 
• 

Srpska nošnja Vojvodina

1.Полеђина женске свечане ношње са капом златаром, Банат, Војводина, Србија
2.Мушка зимска ношња, околина Славонске Пожеге, Славонија, крај 19.века
3.Мушка летња и зимска ношња, Градиште, Славонија, снимљено 1933.год.
4.Мушка и женска ношња, Поповац, Барања, почетак 20.века

За израду платнене одеће користило се конопљано и ланено платно, а од друге половине XIXвека памучно платно домаћег ткања. Од влакана приређених по дебљини у ширем распону и коришћењем једне или две врсте пређе ткане су разне врсте платна. Иако све врсте платна показују изванредно умеће ткаља, истицала су се платна рељефне површине, заступљена у босанско-посавским областима, затим ваздушасте прозрачности памучно „сади" платно у Војводи-ни, као и памучно или полусвилено платно са уздужним пругама које се у централној Србији најчешће назива „узводно платно", а у војвођанским обла-стима „усновица", „дереклија", „српско платно", слично као и у источној Славонији. Осим платна домаћег ткања, тамносмеђег и црног сукна, као и сукна беле боје које се доста користило у многим срединама панонске зоне, затим вунене и памучне грађе, златног и сребрног конца за ткање и украшавање, као и овчје коже заједно са руном, од друге половине XIXвека користе се и тканине мануфактурне производње. Примена нових вунених, памучних и сви-лених материјала са којима придолазе и облици градске европске моде, раније и знатније него остале крајеве, захватили су народно одевање у Војводини.
У богатој разноврсности одевних целина женске и мушке ношње које садрже доста заједничких општих обележја, јављају се и регионалне посебности. Оне су се, с једне стране, исказивале унутар типичних равничарских области северно од Саве и Дунава, а, с друге стране, у односу на јужни рубни појас посавских предела у Босни и посавско-подунавских области у Србији у којима се, осим панонских одевних садржаја, налазе и неки динарски и централно-балкански елементи.
Прелазни и композитни одевни појас јужног дела панонске зоне на изложби је представљен женским и мушким ношњама из равничарских и благо заталасаних предела у централној Србији, распоређених између поречја Велике Мораве на источној и реке Дрине на западној страни. По времену израде и употребе припадају XIXи првим деценијама XXвека.
Женску одећу која се јавља у више варијанти на простору од Мачве, Поцерине, подрињских области, Ваљевске Колубаре, Подгорине, Тамнаве и преко Шумадије све до Пожаревачке Мораве и Браничева, у старијем одевном слоју у XIXвеку обележава дугачка и широка кошуља рубина, састављена од равних пола платна, са наборима око врата и пространим набраним рукавима, који полазе од вратног изреза. Састоји се из горњег дела ождреља илиотећка и доњих скута који су у појасу састављени, исто као кошуљарубиш у посавским ношњама у Босни и у неким срединама у Славонији. Тај облик кошуље, по мишљењу истраживача, највише одговара облику рубине коју су имали стари Словени.19

[Ledena]

Plava Ptica, on 06.03.10, 11:56, said:

•Шајкача
•Прслук
•Гуњ
•Гуњић
•Фермен
•Антерија
•Зубун
•Долактеник
•Тканица (врста појаса, који се добија ткањем)
•Бриџес панталоне
•Чакшире
•Дизлук
•Долама
•Јечерма
•Џемадан
•Мисараба
•Минтане
•Јелек
•Џубе
•Либаде
•Фистан
•Шалваре - део женске ношње која је ношена једно време после особођења од Турака
•Кумош
•Чарапе (се штрикају, а околина Крушевца је посебно позната по томе да се тамо штиркају лепе чарапе са украсима, па се чак и страновници тога краја називају „Чарапани“)
•Опанци „шиљкани“

Nisam znala da se naša nošnja sastoji iz toliko delova...