[EnterX]

Izvor list: "Borba"-intervju s Aleksandrom Kekenjom-predsednikom Nvo Differentia



Kome odgovara ovolika centralizacija Srbije, zašto je do nje došlo i kako se u praksi može sprovesti proces decentralizacije?

Termin “centralizam” je dovoljno eksplicitan: centralizacija je koncentracija moći na jednom mestu; to dalje znači da sve što se nalazi vani dobija nazive kao što su “periferija”, “provincija” ili “unutrašnjost”. Unutrašnjost je možda termin koji najbolje opisuje stanje stvari u ostatku Srbije. Budući centralizovana, za svet je Srbija ekvivalentna Beogradu. Glavni grad je to mesto, taj centar, koji stoji nekako “ispred”, koji predstavlja i koji je simbol i ponos zemlje, dok ostalo jest “unutra”, sakriveno, ili kako to decentralisti još znaju nazvati – područje pod protektoratom. Ovo “unutra” se ne pita ni o čemu, i nevidljivo je.

Ne bih mogao da govorim o tome kome neposredno centralizam odgovara te ovaj ne želi da ga ukine, jer nije nužno da postoji neko takav da bi se centralizam u Srbiji održavao. Dovoljno je da ne postoje povoljni uslovi da se ideja decentralizacije sprovede u delo. U ovom trenutku, baš kao i proteklih godina, decentralizacija je kao ideja zanemarena jer ne postoji dovoljno snažna svest građana o potrebi za njom, ili neophodnosti sprovođenja ove mere koju prepoznaje svaka država koja sebe naziva demokratskom. Ako je na delu populistička stranačka politika, čiji je glavni motiv obezbediti jeftine glasove, tada je opasno uzimati decentralizaciju kao deo političkog programa, pogotovo u zemlji u kojoj je od početka do kraja devedesetih forsirana ideja centralističke, unitarne države. Drugim rečima, decentralizacija se do sada nije isplatila političkim partijama, a postupak koji bi podrazumevao informisanje građana o tome šta decentralizacija i regionalizam jesu nije se nikada postavljao kao prioritet. Taj deo posla, a rekao bih - glavni, prepuštao se volji medija i nevladinih organizacija građanske orijentacije, što nije i ne može da bude dovoljno s obzirom na to koliko je ovakvih u zemlji.

Posredno, centralizam odgovara građanima Beograda, što je i više nego evidentno.

Centralizam se u Srbiji u novijoj istoriji prepoznaje kako u komunističkoj, tako i u potonjoj, nacionalističkoj ideji devedesetih. I jedna i druga su autoritarne i građane ne vide kao potencijal, nego ih posmatraju kao potencijalnu opasnost od koje bi se valjalo obezbediti zabranama i ograničenjima. Tako se problem širi, pa ako želimo da govorimo o decentralizaciji mi ćemo morati da kritikujemo ne samo centralizam, nego i njegove ideološke izvore. Decentralizacija u Srbiji će biti sprovedena kada građani budu postali svesni svojih prava, i zahtevali da društvo pruža jednake mogućnosti svima. Konačno, ovo znači da se demokratija i centralizam ne mogu nikako složiti.

Možete li navesti neke najdrastičnije primere iz Niša i sa juga Srbije koji su posledica centralizovane vlasti?

Mogu da spomenem da je ove godine Komisija za decentralizaciju pri Ministarstvu kulture radila istraživanje u kojem se spominje da je u Srbiji od 48 pozorišta, čak 21 u Beogradu, odnosno 42%, dok je u jugoistočnoj Srbiji svega 6, ili 12%. Od 162 časopisa koliko izlazi u Srbiji, čak 83, ili 51, 2% ima sedište u Beogradu, dok je svega 14, ili 8, 6% na teritoriji jugoistočne Srbije. Broj izdavačkih kuća je još drastičnije na strani Beograda, u kojem se nalazi čak 143 ovakvih, što je 79, 4%, dok je na teritoriji jugoistočne Srbije svega 5, odnosno 2, 8%. Izložbenih galerija je u Srbiji ukupno 256, od toga 143, ili 55, 9% je u Beogradu, a 21, ili 8, 1% na prostoru jugoistočne Srbije. Primera je mnogo, i nema potrebe nabrajati ih sve da bi se došlo do zabrinjavajućih zaključaka o tome kako Srbija danas izgleda.

Ako nam je, pak, potreban izvod iz novijeg delovanja na ovom planu, pozvaćemo u pomoć novije događaje i tokove novca u oblasti kulture. Pozvaću se na svima dobro poznatu 2006. godinu, kada su sredstva iz Nacionalnog investicionog plana namenjena za kulturu, i to za narednih 18 meseci, raspoređena tako da je Beogradu pripalo čak 80, 9% ukupnih sredstava. Sledeće godine je bilo za nijansu bolje, pošto je glavni grad 2007. godine iz NIP-a za kulturu dobio “svega” 59, 1% (za razliku od Šumadije i zapadne Srbije koje su skupa dobile 5, 9%, a teritorija južne i istočne Srbije 4, 3%). Ove godine je, međutim, Beogradu pripalo još više nego 2006, iako je generalno fond sredstava bitno umanjen na republičkom nivou. Tako je prema NIP-u za kulturu u 2008. godini Beogradu pripalo čak 87, 5%, ili 545 miliona dinara, za razliku od jugoistočne Srbije koja je dobila 3, 2% ili 20 miliona dinara, odnosno Šumadije i zapadne Srbije kojima je pripalo ukupno 2, 4% ili 15 miliona dinara. Prema glavi stanovnika to znači da je stanovnik Beograda od države, iz oblasti kulture prema Nacionalnom investicionom planu, dobio 332, stanovnik jugoistočne Srbije 20, 8, a građanin Šumadije i zapadne Srbije u proseku 5, 5 dinara.

Prema istom izvoru, Ministarstvo kulture je u sklopu finansiranja projekata u 2006. godini nagradilo projekte koji se realizuju u Beogradu u ukupnom iznosu od 55, 5 miliona dinara, što je ukupno 57% od sredstava planiranih za ovu namenu. Naredne, 2007. godine, isto ministarstvo nagrađuje beogradske projekte u iznosu nešto većem od 84 miliona dinara, što je 60% od ukupnog iznosa.

Još je žalosnije, mislim, to što se ovo događa dok se država uveliko hvali kako radi na ravnomernom regionalnom razvoju.

Kad je reč o prosečnim mesečnim zaradama, situacija je možda još drastičnija. Jednostavno izračunavanje mesečnih razlika u primanjima u odnosu Beograda i opštine sa najnižom prosečnom zaradom u zemlji daje neverovatan podatak. Naime, prosečan stanovnik Beograda je u 2007. godini zaradio 415.440, dok je u istom periodu prosečni Belopalančanin zaradio 127.848, što je na godišnjem nivou manjak od 287.592 dinara u odnosu na stanovnika prestonice.

Koje političke stranke u Srbiji shvataju potrebu decentralizacije, a koje ne?

Mnoge je imaju u svojim programima ali retko izlaze sa tim u javnost. Drugi problem je što iste često i ne znaju šta decentralizacija podrazumeva, pa misle da je decentralistički ako jednokratno udele novčanu pomoć ugroženim područjima, i tako iz godine u godinu, prema konkursu i kriterijumu koja je opština u toj godini najgore plasirana i najnepoželjnija za život.

Među partijama koje bi načelno trebalo da podržavaju decentralizaciju su one koje javnost vidi demokratskim i proevropski orijentisanim, tako da se kao odgovor nameću LDP i Demokratska stranka. To su jedine dve partije koje u svojim programima posvećuju više od jedne ili dve rečenice problemu centralizovanog društva. Međutim, njihova priča o decentralizaciji na terenu se ili svodi na razgovor o Vojvodini, ili su izborna obećanja bez većeg prioriteta.

Uz ovo valja dodati da je Demokratska stranka izneverila očekivanja decentralista jer je učestvovala u izradi aktuelnog Ustava Srbije koji otežava proces decentralizacije i praktično onemogućava ideju regionalizacije.

U javnim nastupima predstavnici stranke G17plus deklarišu se kao oni koji podržavaju decentralizaciju. Partija je, ipak, mnogo puta bila u prilici da odlučuje o distribuciji sredstava, i na tom planu gotovo se ništa u korist decentralizacije nije desilo, tako da se ne može ni ovde govoriti o zalaganju za decentralizaciju na terenu.

Nova Srbija je u svom programu navela nekoliko rečenica o decentralizaciji, ali takve da poznavaocima ove materije govori jedino o tome da se radi o stranci koja nema dovoljno stručan kadar koji bi se ovim pitanjem ozbiljno bavio.

Demokratska stranka Srbije je, uprkos sopstvenom programu, jedna od glavnih krivaca za članove Ustava koji otežavaju proces decentralizacije Srbije. Kako pomenuta činjenica, tako i stvaranje još većih regionalnih razlika za vreme vladavine Vojislava Koštunice učvršćuju ovu partiju na poziciji centralizma.

Srpska radikalna stranka je i programski i ideološki protiv decentralizacije, i tu ne treba posebno trošiti reči.

Jedina partija za koju bi se moglo kazati da je bez stida decentralistička jeste Liga socijaldemokrata Vojvodine. Međutim, radi se o regionalnoj partiji čiji su prioriteti vezani za Vojvodinu, tako da ostaje problem što nema ko da zastupa sličnu ideju u drugim delovima zemlje.

Ministar lokalne samouprave, Marković, kaže da je decentralizacija skup projekat. Koliko je po vašim proračunima novac zaista problem? Još nešto: mogu li se ministarstva, vladine agencije, izmestiti iz Beograda?

Ne vidim zašto bi novac bio problem kad je reč o decentralizaciji, jer ona podrazumeva donošenje akata o većim ingerencijama opština, gradova, lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina. Nikakva posebna ulaganja tu nisu potrebna, pogotovo ako se radi po modelu “decentralizacije odozdo”, jer ova podrazumeva postepeno formiranje institucija od značaja za regije i niže teritorijalne jedinice.

Ono što obično centralisti smatraju skupim jeste stvaranje novog, drugačijeg teritrijalnog uređenja - regionalizacija. Ona je isto tako bitna, ali i ovde mogu da se izbegnu troškovi. Čak u određenim slučajevima modela regionalizacije mogao bi da se redukuje broj državnih službenika; recimo time što bi se ukinuo nivo okruga, koji ionako postoje iz razloga dekoncentracije vlasti, a ne decentralizacije. Isto tako i mnogi službenici na centralnom nivou obavljaju poslove koji bi se mogli obavljati na nivou regija te bi jedino trebalo izvršiti premeštanje.

Što se izmeštanja ministarstava tiče, to je i dalje nivo dekoncentracije vlasti a ne decentralizacija u pravom smislu reči. Naravno, moguće je i, razume se, poželjno obaviti i to, pritom tako nešto čak i ne zahteva nikakvu pripremu, nikakve projekte, i nikakav napor, ali ne bi valjalo nasedati na priču da izmeštanje ministarstava van Beograda znači i decentralizaciju vlasti. Ta ideja se mogla čuti od strane onih koji su hteli da uvale lepo upakovani centralizam. Dobro bi bilo da građani Srbije uoče razliku.

Pitanja postavljao novinar lista Borba, Draža Petrović

[EnterX]

EnterX, on 18:37, 5. December 2008, said:

Izvor list: "Borba"-intervju s Aleksandrom Kekenjom-predsednikom Nvo Differentia

Možete li navesti neke najdrastičnije primere iz Niša i sa juga Srbije koji su posledica centralizovane vlasti?

Mogu da spomenem da je ove godine Komisija za decentralizaciju pri Ministarstvu kulture radila istraživanje u kojem se spominje da je u Srbiji od 48 pozorišta, čak 21 u Beogradu, odnosno 42%, dok je u jugoistočnoj Srbiji svega 6, ili 12%. Od 162 časopisa koliko izlazi u Srbiji, čak 83, ili 51, 2% ima sedište u Beogradu, dok je svega 14, ili 8, 6% na teritoriji jugoistočne Srbije. Broj izdavačkih kuća je još drastičnije na strani Beograda, u kojem se nalazi čak 143 ovakvih, što je 79, 4%, dok je na teritoriji jugoistočne Srbije svega 5, odnosno 2, 8%. Izložbenih galerija je u Srbiji ukupno 256, od toga 143, ili 55, 9% je u Beogradu, a 21, ili 8, 1% na prostoru jugoistočne Srbije. Primera je mnogo, i nema potrebe nabrajati ih sve da bi se došlo do zabrinjavajućih zaključaka o tome kako Srbija danas izgleda.

Ako nam je, pak, potreban izvod iz novijeg delovanja na ovom planu, pozvaćemo u pomoć novije događaje i tokove novca u oblasti kulture. Pozvaću se na svima dobro poznatu 2006. godinu, kada su sredstva iz Nacionalnog investicionog plana namenjena za kulturu, i to za narednih 18 meseci, raspoređena tako da je Beogradu pripalo čak 80, 9% ukupnih sredstava. Sledeće godine je bilo za nijansu bolje, pošto je glavni grad 2007. godine iz NIP-a za kulturu dobio “svega” 59, 1% (za razliku od Šumadije i zapadne Srbije koje su skupa dobile 5, 9%, a teritorija južne i istočne Srbije 4, 3%). Ove godine je, međutim, Beogradu pripalo još više nego 2006, iako je generalno fond sredstava bitno umanjen na republičkom nivou. Tako je prema NIP-u za kulturu u 2008. godini Beogradu pripalo čak 87, 5%, ili 545 miliona dinara, za razliku od jugoistočne Srbije koja je dobila 3, 2% ili 20 miliona dinara, odnosno Šumadije i zapadne Srbije kojima je pripalo ukupno 2, 4% ili 15 miliona dinara. Prema glavi stanovnika to znači da je stanovnik Beograda od države, iz oblasti kulture prema Nacionalnom investicionom planu, dobio 332, stanovnik jugoistočne Srbije 20, 8, a građanin Šumadije i zapadne Srbije u proseku 5, 5 dinara.

Prema istom izvoru, Ministarstvo kulture je u sklopu finansiranja projekata u 2006. godini nagradilo projekte koji se realizuju u Beogradu u ukupnom iznosu od 55, 5 miliona dinara, što je ukupno 57% od sredstava planiranih za ovu namenu. Naredne, 2007. godine, isto ministarstvo nagrađuje beogradske projekte u iznosu nešto većem od 84 miliona dinara, što je 60% od ukupnog iznosa.

Još je žalosnije, mislim, to što se ovo događa dok se država uveliko hvali kako radi na ravnomernom regionalnom razvoju.

Kad je reč o prosečnim mesečnim zaradama, situacija je možda još drastičnija. Jednostavno izračunavanje mesečnih razlika u primanjima u odnosu Beograda i opštine sa najnižom prosečnom zaradom u zemlji daje neverovatan podatak. Naime, prosečan stanovnik Beograda je u 2007. godini zaradio 415.440, dok je u istom periodu prosečni Belopalančanin zaradio 127.848, što je na godišnjem nivou manjak od 287.592 dinara u odnosu na stanovnika prestonice.

Ima ljudi koji kada ovo pročitaju prokomentarišu nešto u fazonu: pa Beograd je je glavni grad, to tako i treba da bude.

Pa da li je Vašington najveći i najmoćniji centar u Americi? Šta ćemo s Njujorkom, Bostonom, San Franciskom, Los Andjelesom? Da li je Berlin centar svega u Nemačkoj. Ne nije, industrijski cenatr je drugi grad, kulturni je Dizeldorf. Da li je u Engleskoj, London centar najvažnijih industrijskih postrojenja? Naravno da ne. Da li je u Rusiji, Moska kulturni centar Federacije, ne to Sankt petesburg, itd, itd.

Kod nas naprotiv, Beograd je centar svega, politički, kulturni, industrijski, ekonomski, finansijski, itd. Južni delovi zemlje nalaze se minimum 15 godina iza Beograda i nijedna od značajnijih političkih partija još uvek na započinje priču o nužno potrebnoj decentralizaciji, a kamoli aktivne procese koji bi trebali da otpočnu najpre opstinskom fiskalnom decentralizacijom.

[prof. Cobra]

Ekonomska sloboda je preduslov za politicku slobodu... premisa 1
Kod Srba, politicka sloboda je preduslov za razbijanje drzave... premisa 2
Zakljucak:Sami izvedite

Ergo:Pogledati sta je u proslosti bivalo po ovom pitanju:

a)(Iz knjiga Gece Kona, stampanih izmedju dva sv.rata):Gazi Mustafa Pasha
Kemal Ataturk je posle dvadeset godina vladanja, hteo da uvede parlamentarizam i taj
pokusaj je urodio nemirima i kurdskim ustankom.

b)Trebalo je prozhiveti Ustav iz 1974 koji nije doneo samo decentralizaciju vec
automatski raspad drzave. U to su se uverili svi istoricari, savremenici tog ustava.

c)Videcemo da li ce Vojvodina da se decentralizuje bez razornih posledica.

d)U Srbiji(bivshe Jugoslavije) je ta decentralizacija bila pokusavana ozbiljno i
bez uspeha jer je nisu izneli lokalni kadrovi.

Na kraju krajeva -vredi pokusavati, pa dokle se stigne.

Anpasan-Pogledajte moj post: >Drustvo<"5-milionski Beograd "(ako vas ne mrzi)

[Baumgarthen]

• 

decentralizacija-i-regionalizam
statisticki-indikatori-centralizma

Što se decentralizacije tiče, najviše informacija o potrebi za njom možete dobiti prateći linkove

[EnterX]

Baumgarthen, on 13:58, 6. December 2008, said:

Što se decentralizacije tiče, najviše informacija o potrebi za njom možete dobiti na ovom linku, odnosno na sajtu Differentiae.

Da, taj sajt i uopšte ta organizacija iz Niša koju predvodi Aleksandar Kekenj su jedne od retkih u Srbiji koje već godinama u ovoj zemlji iz čistog entuzijazma, bez ikakvih sredstava ukazuju na problem centralizovane države Srbije. Nažalost, nailaze na vrlo malu pažnju drugih organizacija i populističkih medija. Znam to zato što sam jedno vreme, dok sam živeo u Nišu, radio za ovo Udruženje građana.

[ivko555]

Centralizacija svega u državi je posledica komunističkih megalomanija de se porede sa zapadom, pa tako smo imali stadion Marakana koji tobože prima 100.000 ljudi, a u stvari samo smo se hvalili time, u praksi je primao manje od 90.000 i to se svi gužvaju da stanu. Slično je bilo i sa ostalim stvarima i slično je npr.u Bugarskoj gde od 8 miliona Bugara, 2 miliona  zivi u Sofiji, pa su onda oni zabranili doseljavanje u Sofiju sem nekim profesorima univerziteta i viđenijim ljudima itd. itd. To je samo posledica i dokaz nedovoljno razvijenog drustva u nekoj sredini, i država ima samo štetu od toga. Ja često navodim primer za varalicu za pecanje Rapala koja je najpoznatija na svetu ali koja se pravi u nekom Švedskom (ili Finskom) selu i gde svi stanovnici po tradiciji iz tog sela rade u toj fabrici i tradicionalno čuvaju tajne iz te fabrike i ceo svet zna za tu varalicu (mislim pecaroši). I naši gastarbajteri često rade u malim sredinama na zapadu i zive priblizno isto kao oni u većim gradovima.

Kod nas je situacija kao u Bugarskoj ili Rusiji (tamo je Moskva jedna država a ostatak Rusije druga). U Beogradu su duplo veće plate za iste poslove nego u centralnoj Srbiji(najmanje). Kada sam obilazio gradilišta u prošloj firmi svi moleri, zidari i ostali radnici su bili iz unutrašnjosti Srbije a ne iz Beograda, a Beogradjani su uglavnom preduzimači, vlasnici i neki šefići koji od 8 sati radnog vremena, 2 sata izgube da pređu Gazelu tamo i ovamo i koji u 3.45h peru ruke i nema šanse da ih nateraš da rade duže jer žure na Adu na hladno pivo a o radnim subotama da ne govorim. A oni jadni Crnotravci, Leskovčani i Vranjanci mažu malter dok se ne smrkne. Sve u svemu, finansijski se uvek isplati da posao nađeš u Beogradu pre nego u Novom Sadu ili Nišu, prvo jer su plate uvek većei i drugo jer je perspektiva da će ti u budućnosti biti još veće i veće. O drugim privilegijama života u Beogradu (bolnice, izlasci, kulturni zivot...) ne treba ni nabrajati ima ih mnogo.

[Bjanka]

ivko555, on 21:58, 9. December 2008, said:

Centralizacija svega u državi je posledica komunističkih megalomanija de se porede sa zapadom, pa tako smo imali stadion Marakana koji tobože prima 100.000 ljudi, a u stvari samo smo se hvalili time, u praksi je primao manje od 90.000 i to se svi gužvaju da stanu. Slično je bilo i sa ostalim stvarima i slično je npr.u Bugarskoj gde od 8 miliona Bugara, 2 miliona zivi u Sofiji, pa su onda oni zabranili doseljavanje u Sofiju sem nekim profesorima univerziteta i viđenijim ljudima itd. itd. To je samo posledica i dokaz nedovoljno razvijenog drustva u nekoj sredini, i država ima samo štetu od toga. Ja često navodim primer za varalicu za pecanje Rapala koja je najpoznatija na svetu ali koja se pravi u nekom Švedskom (ili Finskom) selu i gde svi stanovnici po tradiciji iz tog sela rade u toj fabrici i tradicionalno čuvaju tajne iz te fabrike i ceo svet zna za tu varalicu (mislim pecaroši). I naši gastarbajteri često rade u malim sredinama na zapadu i zive priblizno isto kao oni u većim gradovima.

Kod nas je situacija kao u Bugarskoj ili Rusiji (tamo je Moskva jedna država a ostatak Rusije druga). U Beogradu su duplo veće plate za iste poslove nego u centralnoj Srbiji(najmanje). Kada sam obilazio gradilišta u prošloj firmi svi moleri, zidari i ostali radnici su bili iz unutrašnjosti Srbije a ne iz Beograda, a Beogradjani su uglavnom preduzimači, vlasnici i neki šefići koji od 8 sati radnog vremena, 2 sata izgube da pređu Gazelu tamo i ovamo i koji u 3.45h peru ruke i nema šanse da ih nateraš da rade duže jer žure na Adu na hladno pivo a o radnim subotama da ne govorim. A oni jadni Crnotravci, Leskovčani i Vranjanci mažu malter dok se ne smrkne. Sve u svemu, finansijski se uvek isplati da posao nađeš u Beogradu pre nego u RNovom Sadu ili Nišu, prvo jer su plate uvek većei i drugo jer je perspektiva da će ti u budućnosti biti još veće i veće. O drugim privilegijama života u Beogradu (bolnice, izlasci, kulturni zivot...) ne treba ni nabrajati ima ih mnogo.

U Beogradu su veće plate, ali i skuplji život. A ti "jadni Crnotravci i Vranjanci", u Beogradu su imali dobre dnevnice, toliko dobre, da su adaptirajući oronule kuće po Beogradu, sazidali i naselili čitava naselja., (B. Jerković su oni prvi naselili). U vreme hiperinflacije, njihove dnevnice su bile 50 maraka, dok su Rumuni imali interes da rade i zarade daleko manje, a po završenom poslu da se vrate odakle su došlli.
Isti ti, po gradjevinskom umeću, nadaleko čuveni Crnotravci, koče razvoj u centralizovanom Beogradu. Kako ni u beogradskom okolišu nije sjajno, mnogo toga, pa i asfaltiranje ulica, odradi se samodoprinosom gradjana. Ako je u ulici 3 vranjanske kuće, ulica ni posle 20 godina nema ni asfalt, ni kanalizaciju.
Ako ne verujete, dodjite u Kaludjericu, Leštane ili druga prigradska naselja i uverićete se.

[ivko555]

Ne sumnjam u to sto kazes jer ja sam pretezno bio na Dedinju, Senjaku, Dorcolu i sl. ni jednom u Kaludjerici, Mokrim Lugovima i slicno, jer su musterije moje bivse firme bili uglavnom  imucniji  beogradjani a i ovo se odnosi na jedno 50-tak terena po Beogradu pa je ovo moj neki opsti utisak, a vi sto zivite stalno tamo ipak valjda bolje znate. Ali da znas da ko dodje u Beograd bilo sta da radi vrlo retko se vraca nazad u provinciju a to nije zato sto se u Beogradu lose zivi nego naprotiv--uzmi za primer te tvoje komsije s' juznu prugu pa ih pitaj sto se ne vrate u zavicaj?

[Blue Butterfly]

ivko555, on 21:55, 10. December 2008, said:

... pa ih pitaj sto se ne vrate u zavicaj?

Kako zašto? Svi bi da budu "Beograđani" - pa makar i 30 km od centra...

[Dušan]

I ne samo to nego vremenom postanu veći Beograđani od rođenih beograđana.

[Bjanka]

* Mirjana *, on 22:29, 10. December 2008, said:

Kako zašto? Svi bi da budu "Beograđani" - pa makar i 30 km od centra...

Na žalost, to je tačno, jer, npr. Grocka je udaljena 25-30km od centra, Smederevo joj je bliže, pa locirana "negde izmedju" nije zanimljiva ni jednima ni drugima.
Ivko 555, moje komšije su mahom Voždovčani, a što se tiče imovinskog stanja Crnotravaca i Vranjanaca na periferiji (koja pripada gradu Beogradu), veruj da nije mnogo lošije od nekih sa Dedinja, Senjaka i sl.(i tamo se poslednjih godina svašta sjatilo)., mana im je cicijašluk.
Ali, ovo je već udaljavanje od teme.

[EnterX]

Pre nego što bilo šta kažem o ovome odmah da preduhitrim one koji ċe u ovome namerno da traže neko cepenja države. Ovde se ne radi o tome, veċ o potrebi prave decentralizacije ove zemlje po ugledu na neke evropske države koje su uspele da se izbore s centralističkim sistemom zarad ravnomernije razvijenosti svih svojih regija.

Dugo sam razmišljao kako da priđem ovoj temi na netu, pa i na ovom forumu. Pre tri godine bio sam član organizacije koja se na jedan način pun entuzijazma i bez ikakve finasijske pomoċi iz Srbije ili inostranstva bavila političkim i društvenim problemom decentralizacije. Pokušavali smo da ukažemo na manipulacije još iz onog prvog i drugog nacinalnog investicionog plana kada su nas centralisti iz beograda lagali da sa juga nisu stigli projekti za konkurs NIP-a. Veċina značajnijih stranaka u Srbiji u svom programu nema implementiranu potrebu za fiskalnom decentralizacijom, regionalizacijom i decentralizacijom uopšte. O tome ċu ovde staviti posebne tekstove koje sam pisao ranije, ali najpre...

Za početak prenosim tekst s bloga B92, pa ċu nakon toga, ako nekog interesuje, preneti moja iskustva iz borbe za decentralizaciju:

Da bismo dobili šansu da preživimo partokratiju, moramo se decentralizovati. Da bismo skinuli bezidejne i nepotrebne partijske kadrove sa leđa, koji održavaju status quo jer im odgovara i jer drugo ne znaju, moramo se decentralizovati. Da bismo napredovali kao društvo, moramo se decentralizovati. Da bismo živeli kao sav normalan svet, moramo se decentralizovati. Međutim pitanje nije samo da li, već i kako? Evo ovako.
Ja sam živeo u Nemačkoj. Volim Nemačku. I Švaba me je naučio tral-la-la. Prema tome:
Srbija ima samo 7.5 miliona stanovnika. Jednoj skupini od toliko malo ljudi (Istanbul ima više ljudi od nas) je potreban jedan nivo zakonodavne vlasti, jedan nivo sudske vlasti i dva nivoa izvršne vlasti.
U Srbiji, decentralizacija je pitanje podele vlasti između dva nivoa izvršne vlasti.
Mislim da ko god govori o više nivoa zakonodavne, sudske i izvšne vlasti ili je u zabludi ili ima lični interes u ludilu administracije ili ne misli dobro državi Srbiji. A to je država koju volim, kojoj pripadam i za koju navijam. Samo sa prvim želim da razgovaram. Sa drugim i trećim ne želim. Ja tako mislim.
Srbija ima centralnu republičku vlast (hvala bogu oslobodismo se savezne vlasti), pokrajinsku vlast (na žalost nje se nismo oslobodili), okružnu vlast (samo na papiru) i opštinsku vlast. Imamo 165 opština (plus još 29 na Kosovu), svaka sa svojom skupštinom od oko 60-tak odbornika (preko 10.000 partijskih kadrova na odličnim radnim mestima), sa svojom administracijom, činovnicima, inspektorima, poreskom upravom, javnim preduzećima monopolistima...
Ovo je ludilo administracije. Ovo je kamen oko vrata privredi. Ali i građanima. Dok se ovo ne rasturi, nama teško može biti bolje. Čak i nakon ove "racionalizacije" državne uprave. Ako lokalni partijski kadrovi nešto znaju da urade, to je da se održe na državnim jaslama. Čast izuzecima. Neću da ih imenujem, ali skidam im kapu u Inđiji ili Šapcu.
Srbiji treba oko 20 okruga sa jakim gradom u svakom od njih. Plus 10, minus 5, tu negde. Ali da ne bih izmišljao toplu vodu, dovoljno je pogledati novu organizaciju sudova koja stupa na snagu posle nove godine.
Bilo je preko 120 opštinskih sudova. Sudova u kojim su sudije bile u srodstvu sa trećinom stanovnika opštine, poznavali se sa drugom trećinom, a znali iz viđenja treću. Tužilaštvo isto tako. Nova organizacija sudova predviđa 34 osnovna suda i 26 viših sudova za ova 34 osnovna suda. Pune pohvale Ministarstvu pravde i svima koji su radili na ovom zakonu. Ostaje još samo sitno pitanje implementacije, Međutim bez obzira na to, zakon je dobar.
Jedan po meni dobar predlog bi bio da imamo onoliko okruga koliko imamo viših sudova:
Beograd
Smederevo
Požarevac
Negotin
Zaječar
Šabac
Valjevo
Užice
Kragujevac
Jagodina
Kruševac
Kraljevo
Čačak
Novi Pazar
Novi Sad
Subotica
Sombor
Zrenjanin
Pančevo
Sremska Mitrovica
Niš
Pirot
Leskovac
Vranje
Prokuplje


Svaki okrug bi imao guvernera koji se bira na direktnim izborima i skupštinu. Guverner ima mandat od 4 godine. Tačka.
Okrug bi se bavio svom lokalnom infrastrukturom, ekonomskim razvojem (preuzimajući veliki deo ingerencija mamutskog ministarstva i raznih centralnih državnih agencija), razvojem i podrškom preduzetništvu, prirodnim resursima, upravljanjem školama, zdravstvenim ustanovama, kulturnim ustanovama itd. Poreski sistem bi bio takav da su okruzi samoodrživi sa sopstvenim prihodima koji su im dovoljni za funkcionisanje. Ovo bi postigli reformom poreskog sistema i uvođenjem jakog poreza na imovinu kao jednog od stubova poreske politike.
Postojala bi i konkurencija među okruzima. Vodilo bi se računa o njihovim finansijskim izveštajima (budžetu i njegovom trošenju). Imali bi mogućnost upravljanja lokalnim porezima. Odlučivali bi o školstvu, zdravstvu. Danas su recimo svi prosvetni radnici, njih 130.000, zaposleni od strane Ministarstva prosvete, osim oni iz Vojvodine koje zapošljava Novi Sad. Zdravstveni radnici isto tako. Njih 110.000 na platnom spisku države. A ne bi trebalo. Treba da budu zaposleni ili uposleni od strane ovakvih okruga. Pa ako Jagodina hoće više ovoga ili manje onoga, bujrum. Plaćaju svojim parama. U uspešnijim okruzima sa manjim porezima bi se ekonomija razvijala. U onim drugim ne. I to je razlog za promenu izvšne vlasti na novim izborima.
Centralna vlast treba da se bavi nadzorom i uspostavljanjem pravila igre, ne direktnim intervencijama, subvencijama, zapošljavanjem, upravljanjem... Da radi na zakonima koji važe za sve. Da kontroliše. Da upravlja samo nacionalno važnim institucijama ili resursima. Da pomaže slabije ravijene okruge. Većina novca treba da se troši u okrugu u kome je zarađen. Ne u Beogradu. I da se razumemo, to što se troši u Beogradu, ne zanči da se troši na Beograđane. Troši se na partijske kadrove i bulumentu administracije.
I za kraj, da ne zaboravim. Pokrajina nije decentralizacija. Pokrajina je još jedan nivo centralizacije. Nepotreban nivo državne uprave. Nepotreban građanima, potreban proverenim kadrovima. Činjenica da je republička, centralna vlast loša i troma, nije opravdanje za još jedan nivo centralne vlasti koji bi bio manje loš i manje trom. Cilj je da jedna centralna vlast bude efikasna. Da li se novac iz Zrenjanina troši i raspoređuje u Beogradu ili u Beogradu i Novom Sadu je za građane Zrenjanina nebitno. Osim što bi bez stepenice Novi Sad Zrenjaninu ostalo više. Decentralizacija je da se prikupljanje poreskog novca kao i ingerencije i trošenje tog novca prenesu iz Beograda ne u Novi Sad, već u Zrenjanin

[Plava Ptica]

Jedno pitanje.

Kako decentralizovati Kosovo?

[EnterX]

Nikako, Kosovo je izgubljeno i pticama je to jasno. Govorim o onome što je ostalo i da spašavamo to što je ostalo nekako. Na KiM jednostavno nemamo nikakvu vlast, niti ċemo nekad da je imamo i to je realnost, sve ostalo su gluposti. Samo snažna Srbija bi nekako mogla da deluje na susedno Kosovo, a snažna Srbija nije ova centralizovana

[J.Antic]

Decentralizacija, nego šta! Odavno je trebalo da prestanemo da izmišljamo stvari koje ne funkcionišu, već je trebalo jednostavno da prekopiramo od onih koji su uspešni i KOJI ZNAJU!
Međutim, ubeđen sam da bi decentralizacija u ovom momentu bila smrtna presuda za onaj deo Srbije koji nije Beograd i Vojvodina... Najprostije rečeno: od gov..ta ne može da se napravi bandera! Ajde nek se malo investicije preusmere van ova 2 pomenuta regiona, pa nek svi regioni ''nizbrdo'' od Beograda krenu sa koliko- toliko ''vetra u leđima''. Sve drugo bi trenutno bilo:prikupili, nagrabili, nakrali-pa sad da ne delimo sa musavom braćom!
Decentralizacija jeste OK i pametna stvar, biće više igrača i takmičenja u pružanju boljih uslova za investicije, ali trenutno bi bila napravljena ogromna nepravda većem delu Srbije...

[Plava Ptica]

EnterX, on 21:59, 10. February 2010, said:

Nikako, Kosovo je izgubljeno i pticama je to jasno. Govorim o onome što je ostalo i da spašavamo to što je ostalo nekako. Na KiM jednostavno nemamo nikakvu vlast, niti ċemo nekad da je imamo i to je realnost, sve ostalo su gluposti. Samo snažna Srbija bi nekako mogla da deluje na susedno Kosovo, a snažna Srbija nije ova centralizovana

Nije poenta u pticama, znaju one mnogo više. Kosovo formalno i pravno pripada Srbiji. To je realnost i problem koji se neće rešiti u skorije vreme.

Decentralizacija u državi koja nema definisane granicu? To su gluposti.

[J.Antic]

Pa, s obzirom da na Kosmetu trenutno drž. Srbija nije u mogućnosti ni da promoli nos. Još veća glupost bi bila pustiti da stagnira i propada ono gde se može uticati... A kad država bude u mogućnosti da taj nos promoli na Kosmet, ili joj isti poraste preko KZB, onda priključiti i završiti posao oko decentr.

[EnterX]

Jao gospode, evo ga Koštunica da nam kaže jel te kako na papiru piše da je KiM sastavni deo Srbije. Slušaj curo, ja nemam snage stvarno da se raspravljam s tobom oko besmilica, kao u onim drugim smešnim porukama koje si mi uputila. Ovo je stvarno poslednji put da to radim. Samo ċu kratko da ti kažem da za decentralizaciju nisu potrebne utvrđene granice. Ostali krajevi mogu da se decentraliziju i da jednostavno sačekaju Kosovo, to nema apsolutne nikakve veze s tim. Stvarno nemam snage da tebi objašnjavam sada kakve se pljačke događaju u ovoj zemlju direktno iz Beograda i šta sam sve imao prilike da vidim, a još manje ċu da ti objašnjavam šta u stvari znači decentralizacija i zašto pod hitno moramo da je ostvarimo nevezano za Kosovo i to su dve sasvim odvojene stvari jer se radi o setu zakona koji treba da bude donesen i o stvaranju jačih institucija van Beograda, a ne o nekom ustavnom novom prekrajanju granica. Uopšte nije reč o Ustavu!

Što se tiče Kosova, možeš ti da se po ceo dan tripuješ da je ono srpsko zato što neki papir pravni tako kaže. U svetu i medjunarodnoj politici ne vlada pravda i legalnost, nego vlada zakon jačeg. To je isto kao da si mi rekla da Srbija u stvari nije bombardovana 99’ jer Savet Bezbednosti se s tim nije složio. Nema veze što su ljudi poginuli, infrastruktura razrušena i to je praktično izvršeno bombardovanje. Tebi je važno što je nešto pravedno, hahahha... Na kosovu se nalazi ogromna američka i nato baza, albanske instiutucije vrše izvršnu, dakle praktičnu vlasti i možeš ti da se buniš koliko ti je voljha, ali stvarnost je takva.

O decentralizaciji sam siguran da ne znaš apsolutno ništa jer si upravo izrekla nevidjenu besmilicu u ovoj poruci i verovatno sediš u svom toplom Bg-domu misleċi kako je divna ova moja Srbija, ovde potok, onde cvet.

[Plava Ptica]

EnterX ne samo da si prepotentan već i nevaspitan.

Ulični rečnik zadrži kod kuće i da mi se nikada nisi više tako obratio.

Pisaću ono što mislim, a tebi to može da se sviđa ili ne. Nikakva objašnjenja nisam od tebe tražila.

[EnterX]

J. Antic, on 22:08, 10. February 2010, said:

Decentralizacija, nego šta! Odavno je trebalo da prestanemo da izmišljamo stvari koje ne funkcionišu, već je trebalo jednostavno da prekopiramo od onih koji su uspešni i KOJI ZNAJU!
Međutim, ubeđen sam da bi decentralizacija u ovom momentu bila smrtna presuda za onaj deo Srbije koji nije Beograd i Vojvodina... Najprostije rečeno: od gov..ta ne može da se napravi bandera! Ajde nek se malo investicije preusmere van ova 2 pomenuta regiona, pa nek svi regioni ''nizbrdo'' od Beograda krenu sa koliko- toliko ''vetra u leđima''. Sve drugo bi trenutno bilo:prikupili, nagrabili, nakrali-pa sad da ne delimo sa musavom braćom!
Decentralizacija jeste OK i pametna stvar, biće više igrača i takmičenja u pružanju boljih uslova za investicije, ali trenutno bi bila napravljena ogromna nepravda većem delu Srbije...

Antiċu slažem se s prvim delom tvog posta, ali ne shvatam zašto misliš da bi decentralizacija u ovom trenutku bila pogubna za Beograd i Vojvodinu, pa bih te zamolio da mi to bliže objasniš.

Inače, situacija u nedecentralizovanim područijima Srbije, posebno ovde gde ja živim na jugu je katastrofalna. Iznenađujuċe je što ljudi ovde, iako direktno trpe i finansijski i u svim drugim oblastima života zbog problema decentralizacije, ne razumeju ovaj problem i ne oseċaju blizinu, a kao što znamo reč je o suštinskim njihovim potrebama. Dok sam radio u Nišu, za organizaciju koju sam pomenuo, najčešċe su nam oko decentralizacije i borbi protiv Beogradskih partijskih manijaka pomagali upravo ljudi iz Beograda i Vojvodine. Hoċu da kažem da u Šumadiji i na jugu Srbije ima malo sluha za ove ideje. Nema jakih regionalnih partija koje bi uspele da pariraju ovm iz Beograda i čega sve još nema, ali sačekaċu odgovor, pa nastavljam.