BALET
Balet je teatarski oblik igre koji je poceo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse(1300-1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tacno odreden, iako promenljiv, sistem nazvan akademski balet. Sama rec balet oznacava i muzicko delo u kojem se koristi igracka tehnika kao glavni nacin izrazavanja radnje. Ovakva dela su cesto, ali ne i uvek, pracena scenografijom i kostimima. Iako se smatra da je balet muzicko-scensko delo koje se koristi samo pokretom, sve cesce je da se uz orkestarsku muziku koristi i solisticko ili horsko pevanje(npr.balet Grk Zorba, poznatog grckog kompozitora Mikisa Teodorakisa.)
Prvi poceci savremenog baleta javljaju se u Italiji u XV veku odakle sredinom XVI veka prelaze u Francusku. Balet se usavrsio u Francuskoj, odakle se prosirio i u druge zemlje. U pocetku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igraci, a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta.
Osnivanjem baletskih skola, od 1661.godine pocinje istorija klasicnog profesionalnog baleta u kome se insistira cistota pokreta i virtuoziteta, izrazajnosti, pantomimi i lirskoj osecajnosti. To je zamenilo dotadasnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igracke radnje. Romanticni balet, inspirisan bajkama i legendama, intrepretiran je klasicnom baletskom tehnikom u koju sve vise ulaze elementi temperamentnih narodnih igara. Do 1720-ih godina balet je poceo da se prikazuje sirom Evrope.
Zenski kostimi su postali laksi od teskih dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamenjene neznim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteca helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve krace da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku packe. Uvodenje spic-patika u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je balerinama da se podignu na vrhove prstiju, sto je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji.
Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u nase doba uz klasican balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. On trazi slobodnije i bogatije pokrete tela, koji mogu izraziti mnostvo misli, osecanja i teznji danasnjeg coveka i njegovog zivota. Pocetkom XX veka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzicare stvarajuci moderan balet koji tezi jedinstvu pokreta i muzike. Koristeci estetske komponente klasicne baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i drustvenih igara, savremeni baletski izraz ima siroki odjek:od igrackog egzibicionizma preko usavrsavanja klasicnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideoloskom sadrzinom.
Najpoznatiji i najizvodeniji klasicni baleti:"Labudovo jezero", "Uspavana lepotica", "Romeo i Julija", "Don Kihot", "Pepeljuga", "Petruska", "Ohridska legenda"i mnogi drugi.
Preuzeto iz Wikipedie
Pored mnogobrojnih izvanrednih igraca, bilo mi je veoma tesko da napravim izbor s kojma bih otvorila temu. Ipak, svi koji se budu nasli u ovoj temi, Vasim ili mojim izborom bice kao da su prvi. Preferiram Polinu Semionovu, koja je primabalerina Berlinske drzavne opere i zato uz izvanrednu koreografiju, veselu muziku i s ljubavlju maestralno odigrano... POLINA SEMIONOVA!!!
Isto prvi, ALEESANDRA FERRI, cuvena italijanska balerina, koja je od 2007.godine u penziji.
I U DUHU TRADICIJE, SRECNA VAM 2010. GODINA, ELEONORA ABBAGNATO&NICOLAS LE RICHES
