[Lusio 1]

Kazu da prijatelj i senka nikad nisu stalni, uz tebe su samo kad su vedri dani.
Medjutim prijateljstvo i materijalni i drustveni status nemaju uzrocno-posledicnu vezu.
Ona koja to imaju predstavljaju neku vrstu poslovnog odnosa i sigurno ne zadovoljavju kriterijume prijateljstva.
U toku zivota imamo i jedne i druge.
Pitanje je konkretno i pokusacu tako i da odgovorim.
Pozicije koje sam imao ili imam uticale su da izgubim neke prijatelje, medjutim moji najbolji prijatelji su ostali oni kojima moj materijalni i drustveni status nikad nije bio bitan.
Tesko je naci pravog prijatelja i on se moze smatrati remek delom prirode. Ja zato svoje ljubomorno cuvam.

[Plava Ptica]

Retki pravi prijatelji su sa mnom celoga života.

Na žalost mnoge je udaljila borba, jurnjava za novcem, statusom... za trenutnim instant vrednostima.

Moj status imala- nemala -imala nemala... i biram one koji imaju dušu i ljubav prema životu. Sve ih je manje...

[Sirano]

069beograd, on 21:04, 26. October 2009, said:

зар није довољно имати пријатеља? све што се мери је безвредно.

Mislim da si zamenio teze, naime, pitanje je šta po Tebi znači imati prijatelja, jer, da li je dovoljno imati prijatelja, naročito često pitanje postavljano u poslednje, ovo ovako smutljivo vreme, kada se i prijatelji, po nekima mere težinom novca koji imaju. U krajnjoj liniji, to je i problematika ove teme, koju si očigledno olako shvatio i potpuno promašio, jer, to kako Ti gledaš na prijateljstvo, nije ništa drugo do parafraziranje istog.
Da, trebalo bi da je dovoljno imati prijatelja, ali koliko je ko više siguran u sve što se naziva prijateljstvom, naročito u ovo vreme poremećenih i izvitoperenih principa vrednosti, kada se većina može kupiti novcem, pa tako i prijateljstvo nije imuno na takav vid devijacije društvenih normi u kojima je doveden u pitanje i osnovni, egzistencijalni princip, u kome se gaze i najosnovnije i najsvetije zakletve i postulati koji čine okosnice, zakona i principa svega što je nekada važilo za svetinju. Prijatelji i prijateljstva se grade, neguju, jednostavno, to su vrednosti ne merljive, tako bi trebalo biti, ali, da li je. Imam prijatelja i prijatelja, prvi su mi prijatelji, to su ljudi sa kojima mogu da se ne vidim godinama, ali znam da postoje, znam da znaju da ja postojim, znam da se možemo videti jednom u godinu dana, ali da ćemo se i tada razumeti, ma koliko ko novca, blaga imao, kao što znam da ćemo se isto tako videti i biti i dalje prijatelji i ako se pojavimo jedni pred drugima sa izvrnutim džepovima, znam da ta materijalna strana nikada ne bi promenila naše stavove, naše poglede jednih na druge. Druga vrsta prijatelja, ma koliko mi to želeli ili ne da priznamo, sastoji se u zavirivanju u "džepove", "merenju težine novčanika", da, zvuči kao neistina, ali na žalost, velika je i to istina, verujem da su mnogi od nas imali prilike da je okuse i da se bolno razočaraju u ljude koje su smatrali prijateljima, baš iz tih i takvih razloga.
Možda će sve ovo zvučati vulgarno, pesimistički, možda se mnogi neće složiti sa ovim, ali lično mislim da je ipak stvarnost ta koja diktira pojedine norme ponašanja, da je stvarnost ta koja dovodi do raznih devijacija, od kojih ni prijateljstva nisu pošteđena.
Ne bih voleo 069beograd, da ovo shvatiš lično, nije Tebi ovo upućeno, jedino sam Tvoj post iskoristio kao šlagvort za dalju diskusiju i iznošenje nekog svog viđenja ovoga problema

[Zlaja]

Mogu reci moje licno iskustvo, da sam prilikom druzenja u lovu stekao dosta pravih prijatelja, medju kojima su:lekari, direktori, obicni radni ljudi ibiznismeni, tu niko nije gledao koliko ko ima para i kakav mu je status u drustvu. Pocelo je sve neobaveznim druzenjem da bi se kasnije pretvorilo u pravo prijateljstvo koje jos traje

[Bjanka]

Materijalni ili društveni status samo nas angažmanom vezuje za ljude slične nama, to su čisto poslovična druženja, gde ne mora biti isključno eventualno prijateljstvo, ali ne zbog finansijske podobnosti, već zbog nekih drugih životno dodirnih tačaka.
Odabir prijatelja traje kroz čitav život, krug ljudi za koje se vezujemo širi se na putovanjima, izletima, porodičnim skupovima... Ono što opstane tokom niza godina naziva se prijateljstvom, a to nema veze sa računom u banci, godinama starosti, obrazovanjem, jednostavno, ljudi se pronadju.
Prijateljstva nastala u detinjstvu i mladosti su ta koja traju kroz čitav život, pa iako su nas životne okolnosti razvejale na sve strane, susreti i posle decenijskog nevidjenja pokrivaju vremensku prazninu, koju ni jedan konto ne može.

[Pumpkin]

Dobri jarani

Pare, pare pokreću svijet
Politiku i nogomet
Parama ja kupujem sve
Jahte, konje, zamkove

Al' upamti frajeru
Da ti pare ne mogu
Kupit' raju iskrenu

Para vrti tamo
Gdje burgija ne može
Parama mogu kupiti sve
Političare, novine, sudije

Al' upamti frajeru
Da ti pare ne mogu
Kupit' raju iskrenu

Parama mogu sve
Lijepe žene imati
Svi oko mene moraju
Glavom klimati

Al' upamti frajeru
Da ti pare ne mogu
Kupit raju iskrenu

Dobre jarane, para kupit' ne može
Jarane, para kupit' ne može
Dobre jarane, para kupit' ne može
Jarane, para kupit' ne može

A kad hladni vjetar dođe
U tvoje krajeve
I kad ti srce staro
Ispune ledenice
Pitat' ćeš se zašto
Figure šahovske
S one druge strane
Niko ne miče

Dobre jarane, para kupit' ne može
Jarane, para kupit' ne može
Dobre jarane, para kupit' ne može
Jarane, para kupit' ne može

[Planiranje Pola]

to nije psihologija, nego sociologija

[boca]

niko nema mnogo pravih prijatelja, najcesce 1-2 i to su oni iz ranog detinjstva, nesto redje iz sredje skole ili sa faksa. Da bi se covek pronasao i sprijateljio sa nekim potrebno je da ima zajednicka interesovanja, medjusobne simpatije i ogromne kolicine zajedno provedenog vremena.
Najcesce se i prijateljemo sa ljudima iz naseg sloja, tj istih materijalnih mogucnosti- i tu negde ostajemo celog zivota. Postoje neznatne i periodicne oscilacije, ali u sustini smo uvek tu negde.
I to je normalno. ne mozemo se druziti ni kao deca ni kao odrasli ukoliko nismo istih ili pribliznih materijalnih mogucnosti. Kako idu u bioskop 2 druga od kojih 1 nikad ne kupi karte? a izlazak u grad? A na pice? a na letovanje, zimovanje, izlet, ekskurziju?
Razmislite malo. Tacno je da medju prijateljima nije bitno ko sta i kad placa, ali pod uslovom da svako nekad nesto plati. Sva prijateljstva sa velikim razlikama nisu bas cista posla- ko tu kome odgovara i zasto?! isto kao i brakovi.

[zakrpica]

Mara, on 26.10.09, 18:44, said:

Da li Vam je bitno koliko novca ima Vaš prijatelj i šta sve "može", ako ima vise novca bolji je čovek?
Novac koji ste stekli, da li je promenio Vaš odnos prema starim prijateljima koji su ostali isti? Zašto?
Jednostavno pitanje ; Koliko materijalni i društveni status utiču na Vaše prijateljstvo sa nekim?

Ne mislim da je neko bolji/losiji covek u slucaju da ima/nema novac. Mislim da ima ljudi cija percepcija ostaje nepromenjena i pri naglom sticanju/gubitku novca, ali takodje mislim da su to zaista retki i odabrani.

Naravno da materijalni status utice na prijateljstva. Zasto niko od nas nema prijatelje iz Holivuda? Jerbo nemamo dovoljno novca da platimo ulaznicu na mesta gde se oni krecu. Ista analogija vazi i za ostale.

Preko 15godina imala sam najbolju prijateljicu koja je bila finansijski slabija od ostatka drustva. Nisam bila ni najmanje opterecena time, jer smo bili klinci, zavisili od roditelja i gledali zivot kroz roze naocari. Pre par godina je pocela da radi i shvatila sam da je ona sustinski skrta, samo sto to niko od nas nije bio u mogucnosti da vidi, jer pre nije ni imala sta da podeli. Izgubila je sve prijatelje time sto je stekla platu i pokazala nam svima kako se dele racuni u dinar.

[Nenad 1977]

Mislim da je vode bitno razluciti prijatelja od interesa, ali to sve manje vise gubi na smislu u stvarnosti i desava se da ljudi polako gube osecaj za prijateljstvo. Prijateljstvo moze biti i saslusana rec i dobra komunikacija, ali je pre svega postovanje i kada se zaista nadjes u nevolji mozes videti ko to zaista jeste. Ako je interes u igri, mnogi zele da u ime prijateljstva da nesto izvuku od drugog. Skoro sam jednog takvog "prijatelja" izgubio, tojest resio sam vise da nemam kontakt sa njim, jer je isuvise, ali bas isuvise mislio na sebe, pritom elegentno animirajuci dobru atmosferu kada god bi se videli, a ustvari je sve za sebe radio i konstantno je pokusavao da bude u centru paznje i da izvlaci korist praveci se pametan i kao mudar. Iskrenost je jako vazna za drustvo, ..rreci sta ti smeta kod nekog, a ne licemerno cutati i upijati nesto sto ti se ne svidja kod drugog, ukoliko ti mozda ne zatreba..pa onda naokolo prepricavati kako je taj ovakav i onakav, ukoliko ti se nista ne odradi, a kao drugari smo i prijatelji, pa se sve precutkuje i onda se saznaje iz 78-ih krugova sta neki misle o tebi

. Ja vidim i ljude kako se raduju mom ili necijem drugom uspehu i po toj njihovoj reakciji vidim, da li se iskreno raduju i da li im je drago ili kao naprave onako kiselkast osmeh, a ustvari ne raduju se i krivo im je zbog vaseg uspeha.., vec su u sustini sujetni pakosni iznutra, a to vrlo vesto kriju tokom druzenja.

[exi]

ako je pravi prijatelj, zasto da ne? u tom slucaju uvek moze da ti pomogne kad zatreba, da te saslusa i eventualno finansijski pomogne. jer, ko zna? secate se onog filma kolo srece se okrece sa edijem marfijem... zivot je nepredvidiv

[šamur]

Načelno ne bi trebalo da ima ama baš nikakve veze ali život često demantuje.

Pala su mi napamet kumstva, često se u praksi bira kum zbog para. Ili ona izreka pozajmi prijatelju pare ostaćeš i bez para i bez prijatelja.

Ili što je Boca napisala, onaj sa manje para osetiće se inferiornije i izbegavaće druženje pa sve do prekida i to može da se desi potpuno nesvesno.

[znljubica]

Mislim da materijalni i društveni status jako utiču na izbor prijatelja.
Svaka socijalna grupa se kreće u sličnom društvu, izlazi na slična mesta,
provodi godišnje odmore na isti način, jednako troši novac za odevanje.
Imam lično iskustvo.
Ostala sam rano udovica, svaki dinar sam trošila na školovanje dece,
sebi skoro ništa nisam mogla da priuštim. Imala sam društvo sličnih
mogućnosti i jako smo se lepo družili.
Sada su moja deca odrasli ljudi, vrlo su uspešni, ne dozvoljavam im da
me materijalno pomažu, ali to što su oni materijalno nezavisni, učinilo je
da ja sada mogu i da putujem, i da idem redovno u restoran, pozorište,
mnogo toga... Ali nemam sa kim. Ljudi sa kojima sam se družila,
su ostali tamo gde jesu (inače divni ljudi), prilike su im iste kao pre.
Ako neću da budem usamljena, jednostavno moram da tražim novo društvo,
ili da živim kao što sam živela u teškim vremenima za moju porodicu.

Šta mi savetujete?