Napisano: 19.10.09, 15:36
Nacionalni park je osnovan 1981 i njime upravlja Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik. Zaštita Parka je obezbeđena primenom Zakona o zaštiti prirode i Zakona o nacionalnim parkovima, kao i određenim brojem međunarodnih konvencija.
Organizacija i vođenje zašticene zone se vrši u skladu sa Regionalnim planom za oblasti posebne namene i drugim relevantnim propisima. Nadzor vrše Ministarstvo za očuvanje prirodne sredine, Ministarstvo za javne radove i Institut za zaštitu prirode.
Zone sa posebno značajnim i retkim biljnim i životinjskim vrstama su izolovani i zaštićeni su kao rezervati.
Postoji 12 takvih rezervata:
1. Kozje stene
2. Vučak
3. Mrkonja
4. Jankova bara
5. Gobelja
6. Barska reka
7. Samokovska reka
8. Metođe
9. Jerak
10. Suvo rudište
11. Duboka
12. Ravnica
Geografski polozaj
Kopaonik- Najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km.
Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i rasčlanjen u niz plasastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.
Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.
Stočarstvo je glavno zanimanje stanovništva, a u novije vreme rudarstvo i turizam. Kopaonik je već u srednjem veku bio rudarska oblast, pa su iz tog perioda ostali mnogi potkopi, nazivi i rudarski alati. Rudarstvo je obnovljeno u novije vreme, naročito u Trepči.
Danas je na Ravnom Kopaoniku veliki turistički planinski centar, sa brojnim smeštajnim kapacitetima, sistemom smučarskih staza i žičara i drugom infrastrukturom. Drugi takav kompleks se razvija kod sela Brzeća na istočnoj padini, gde u hotelima, apartmanima i kućama ima oko 1.000 ležaja.
Sa zapadne strane, od Ibarske magistrale, vode dva puta za Ravni Kopaonik, jedan od Biljanovca uz Jošaničku reku, a drugi od Rudnice; i sa istočne strane od Kruševca i Toplice preko Brzeća.
Od Ravnog Kopaonika odvaja se njegov istočni ogranak sa spuštanjem na prevoj Mramor (1140 m), zatim se penje ka Velikoj ogledni (1359 m) i talasastim grebenom Vrata (1072 m), Počar (1163 m) završava sa Javorcem i njegovim vrhom Žurla (869m), spuštajući se strmo u Jankovu klisuru koja ga odvaja od planine Jastrebac.
Priroda
OPŠTE KARAKTERISTIKE
Privlačnost Kopaonika leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Prostrani planinski pašnjaci guste zimzelene i mešovite šume, kao i planinski vrhovi sa kojih se vide Šar planina, Stara Planina kao i ostale okolne planine ostaju u neizbrisivom sećanju svih koji su posetili ovu planinsku lepoticu.
FLORA I FAUNA
Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Pančićeva omorika (Sempervirum Kopaonicense Pancic), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola Copanicensis). Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco Peregrinus), zlatni orao (Aquila Curvirostra), sova (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i jelen (Capreolus Capreolus).
KLIMA
Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime "Sunčana planina. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3, 7°C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.
TERMALNI IZVORI I BANJE
U regionu planine ima dosta termalnih izvora. Vrlo su poznate Vrnjačka Banja, Mataruška Banja i Sijarinska Banja. U samom podnožju nalazi se Jošanicka Banja (termalni izvor, 78°C), Lukovska Banja (36-56°C) i Kuršumlijska Banja (38-57°C). Pored termalnih izvora na Kopaoniku postoje i mineralni izvori kao i izvor niskoradioaktivne vode Krčmar na visini od 1700 m i Marine vode na visini od 1950 m.
Istorijsko nasledje
U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno-istorijskih spomenika. Neki od njih su:
Ostaci srednjevekovnog puta: Kukavica (oko 4km)
Ostaci srednjevekovnog rudnika: selo Zaplanina, Smokovska reka, Kadijevac, Suvo Rudište, Brzecka reka, Bela reka
Građevine sakralne arhitekture: bivša cekvai u Metodje, crkva Sv. Petar i Pavla u Krivoj reci, građevina iz Turskog perioda - tursko kupatilo u Josaničkoj banji
Spomenici iz oslobodilačkoh ratova: spomenik na Mramoru, spomenici Đački grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u Krivoj Reci
Ostali spomenici: Pančićev Mauzolej (smešten u kompleksu specijalne namene)
Značajni istorijski objekti: Mijatovica jaz, seoske kuće: selo Lisina, selo Djordjevici, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzeće, vodenice i pilane: Brzeće, Kriva Reka, Gobeljska reka, Jošanička Banja.
U širem području Kopaonika nalaze se ostaci gradova Zvečan (XI-XIV vek), Maglič (XIV vek), Brvenik (XIV vek), Vrh Lab (XIV vek), Koznik (XV vek).
Manastiri:
Petrova crkva (VIII-IX vek) kod Novog Pazara
Studenica (XI-XII vek) kod Ušća
Žiča (XIII vek) kod Kraljeva
Sopoćani (XIII vek) kod Novog Pazara
Đurđevi stupovi (XII vek) kod Novog Pazara
Gradac (XIII vek) kod Raške
Pavlica (XIV vek) kod Raške
Zičare i staze
Kopaonik raspolaže sa preko 44 kilometra uređenih alpskih staza od čega su 3 FIS staze za slalom i veleslalom. Staze opslužuje sistem od 23 žičare ukupnog kapciteta 27 500 skijaša na čas što ga svrstava u red najvećih ski centar u ovom delu Evrope. Centar raspolaže sa 5 četvoroseda (3 isklopiva - 5 400 skijaša na čas i 2 obična - 4 200 skijaša na čas), 5 dvosedešnica - 5 880 skijaša na čas, 4 ski lifta tipa sidro - 4 800 skijaša na čas, 11 ski liftova tipa tanjir - 7 300 skijaša na čas i 4 bebi ski lifta. Od staza raspolaže sa 11 lakih, 3 srednje lake, 2 srednje, 2 srednje teške i 4 teške staze.
Ono što je veoma značajno napomenuti je da su sve staze međusobno povezane i udaljene nekoliko desetina metara od centralnog kompleksa hotela (ski to door). Za hotele, apartmane, vikendice i ostale smeštene kapacitete koji su udaljeni od polaznih stanica žičara postoji nekoliko redovnih SKI BUS-a.
Pored staza za alpske discipline u predelu Ravnog Kopaonika postoji 20km (rute od 3km, 5km i 10km) uređenih staza za nordisko skijanje.
Radi bezbednosti na skijalištu organizovana je Gorska služba spasavanja. Ona brine o Vašoj sigurnosti tokom čitave sezone na svim stazama Turističkog Centra Kopaonik. U slučaju potrebe molimo da se obratite najbližem članu GSS-a, recepciji hotela ili dežurnoj službi GSS-a koja dežura 24h.
Sunčana dolina
Tip žičare: Dvosedešnica Poma
Vrsta staze: Plava - laka
Dužina: 694m
Visinska razlika: 140m
Vreme vožnje: 4.5 min
Staza je laka i veoma široka. Počinje sa vrha Krst 1715m/nv i spušta se do nešto iznad hotela Putnik. Manjim donjim delom prolazi kroz šumoviti deo dok je gornji deo širok i nastavlja se na stazu broj 2 Suvo Rudište. Do staze se stiže na tri načina direktno od hotela Putnik, desnom prečicom od vrha staze broj 3 Malo Jezero ili direktnim nastavkom na stazu broj 2 Suvo Rudište.
U gornjoj polovini staze postoji desni putkoaz kojim se stiže do hotela Putnik, a u koliko ima dovoljno snega levo se možete vratiti do vikend naselja. Okrenuta je prema zapadu i često je osunčana i zbog takvog položaja prva je podložna otapanju odnosno kopnjenju snega. U koliko je lep dan i bez vetra u kafiću odmah iznad izlazne stanice možete odmarati uz predivan pogled na niže delove Srbije.
Ono što se ovde mora napomenuti i svakako preporučiti su letnji zalasci sunca koji će svakog ostaviti bez daha!
Suvo rudište
Tip žičare: Sidro
Vrsta staze: Plava/Crvena - srednje laka
Dužina: 1376m
Visinska razlika: 200m
Vreme vožnje: 7 min
Staza je po kategorizaciji srednje laka međutim osim možda malo težeg gornjeg dela, koji ujedno predstavlja i zajednički deo sa stazom broj 5 Centar, je izuzetno laka. Početna stanica je odmah iznad izlazne stanice Sunčane doline (Krst 1715m/nv), a izlazna stanica je na Suvom rudištu na 1975m/nv.
Gornjim delom staza ide tik uz sidro, a zatim se skreće na levo ispod sidra. Jednim delom ima i malu uzbrdicu pa je skoro celu, čak iako ste lošiji skijaš, možete preći spustom. U suprotnom ćete možda biti prinuđeni da delom i gurate uzbrdo. Na kraju staze možete skrenuti desno ka Malom jezeru ili jednostavno nastaviti Sunčanom dolinom sve do njene polazne stanice.
Do staze se stiže desnom prečicom sa Malog Jezera, odmah sa izlazne stanice Sunčana dolina ili bilo kojom stazom koja ide na Suvo rudište (Centar, Pančićev Vrh ili Duboka I).
Malo jezero
Tip žičare: Tanjir Poma
Vrsta staze: Plava - laka
Dužina: 410m
Visinska razlika: 60m
Vreme vožnje: 2.5 min
Staza je laka i veoma kratka. Počinje sa zaravni Krst 1715m/nv i spušta se do Konaka.
Gornji nešto strmiji deo spojen je malom zaravni iznad koje prolazi dvosedešnica Centar. Levo od zaravni je Genexova služba za uređenje staza, a desno half-pipe za snowbordere i prečica ka četvorosedu Pančićev Vrh. Nagde pri vrhu staze sa desne strane skijaši sami naprave prečicu kroz šumu koja izlazi pored četvoroseda Pančićev Vrh i tanjira Mašinac. Ova prečica je veoma pogodna posebno u slučajevima kada su loši meteorološki uslovi pa većina staza ne radi. Tako se veoma lako i bez guranja stigne do četvoroseda Karaman Greben koji zajedno sa Malim jezerom radi i po najlošijim vremenskim uslovima.
U koliko na kraju staze nastavite levo put će Vas odvesti do dvoseda Centar.
Do staze se stiže sa Sunčane doline i Suvog rudišta spuštanjem sa izlazne odnosno polazne stanice na zaravni Krst, iz bilo kog hotela koji je na centralnoj zaravni kao i nastavkom na staze Karaman Greben, Centar, Pančićev vrh i Mašinac.
Staza Malo jezero je jedina osvetljena kopaonička staza i radi svakog dana od 19-22h.
Pančićev vrh
Tip žičare: Isklopivi četvorosed Doppelmayr
Vrsta staze: plava/crvena - srednje laka
Dužina: 1393m
Visinska razlika: 248m
Vreme vožnje: 5 min
Trasa počinje sa vrha Suvo Rudište 1975m/nv i spušta se do centralne zaravni ispred većine kopaoničkih hotela. Odmah posle silaska sa žičare ako krenete levo dolazite na crnu odnosno crvenu Duboku I. Krenete li uz žičaru imate četri mogućnosti:
Prva je da nastavite levo stazom Suvo Rudište, zatim stazom pravo koja se račva na dve zaštićene šumom - levu koja je markirana uz žičaru Centar i koja se popularno zove Konzerva i desnu koju poularno zovu četvorka. U koliko krenete malo pravo uz žičaru pa odmah nakon crvene Duboke I skrenete na desno (paraleleno sa crvenom Dubokom I) dolazite na još jednu laku stazu koja je markirana kao četvorka i njom se stiže ili do Pajinog Presla i tanjira Mašinac (ako odete pravo) ili ako skrenete polu-levo po sredini spajate se sa već pomenutom četvorokom.
2006 godine jednosed koji je bio najstarija žičara na Kopaoniku zamenjen je najsavremenijim isklopivim četvorosedom marke Doppelmayr. Brzina žičare je 5m/s, a kapacitet je u prvoj fazi 1800 skijaša na čas, dok će u drugoj biti punih 2400 skijaša na čas. To ne treba da Vas plaši jer se na ulazu i izlazu korpe kreću brzinom manjom od 1 m/s tako da se bezbedno možete ukrcati odnosno iskrcati sa žičare. Zbog svoje brzine mnogi skijaši su je od milošte nazvali Pančić express.
Centar
Tip žičare: Dvosed
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 1597m
Visinska razlika: 240m
Vreme vožnje: 12-18 min
Počinje sa vrha Suvo Rudište 1975m/nv i spušta se do puta Jošanička Banja - Kopaonik ispred kragujevačkog odmarališta.
Posle silaska sa žičare ako krenete desno (ispred žičare Pančićev vrh) dolazite na crnu odnosno crvenu Duboku I. Ako krenete uz žičaru imate četri mogućnosti. Prva je da nastavite levo stazom Suvo Rudište, zatim stazom pravo koja se račva na dve staze koje su zaštićene šumom levu koja je markirana uz žičaru Centar i koja se popularno zove Konzerva i desnu koju poularno zovu četvorka. U koliko krenete malo pravo uz žičaru pa odmah nakon crvene Duboke I skrenete na desno (paraleleno sa crvenom Dubokom I) dolazite na još jednu laku stazu koja je markirana kao četvorka i njom se stiže ili do Pajinog Presla i tanjira Mašinac (ako odete pravo) ili ako skrenete polu-levo po sredini spajate se sa već pomenutom četvorokom.
Nakon izgradnje isklopivog četvoroseda Pančićev vrh žičara je izgubila upotrebnu vrednost jer je u odnsou na njega lošija i kapacictetom i kvalitetom (1981 godište), a posebno brzinom.
Duboka I
Tip žičare: Isklopivi četvorosed Doppelmayr
Vrsta staze: crvena/crna- srednje-teška
Dužina: 1440m
Visinska razlika: 370m
Vreme vožnje: 5 min
Trasa počinje na vrhu Suvo Rudište 1975m/nv i čine je dve staze leva nešto lakša i duža popularno zvana crvena Duboka i desna kraća i teža crna Duboka. Obe staze se spajaju u jednu pri samom dnu blizu početne stanice žičare.
Na ovoj stazi se održava većina takmičenja tj. na njenom težem crnom delu jer staza zadovoljava FIS standarde. Kod polazne stanice dolaze/odlaze tri prečice. Prva je sa staze Krčmar tj. sa njegove međustanice, druga prečica vodi ka početnim stanicama staza Duboka II i Krčmar, a treća dolazi sa Kneževskih bara.
Do staze se može doći bilo kojom žičarom koja vodi na Suvo rudište (Centar, Pančićev vrh, Suvo Rudište), već pomenutom prečicom sa staze Krčmar do njene polazne stanice, prečicom koja polazi sa Karaman Grebena, skreće levo na zaravni Pajino preslo i spaja se negde na sredini sa crvenom Dubokom i prečicom sa Kneževskih bara. Druga solucija je veoma popularna u lošim vremenskim uslovima jer tada iako ne radi Duboka I koristi se deo njene trase sve do početne stanice Duboke II.
Zbog svoje konfiguracije preporučuje se boljim skijašima posebno njen teži crni deo. U 2007. godini izvršena je zamena tanjira novom savremenom četvorosednom isklopivom žičarom Doppelmayr koja na delu gde žičara izlazi iz šume ima međustanicu zbog potreba skijaških takmičenja koja se održavaju na tom delu staze.
Karaman greben
Tip žičare: Četvorosed Doppelmayr
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 1440m
Visinska razlika: 165m
Vreme vožnje: 7.5-8 min
Staza spada u izuzetno lake i pogodna je za početnike i prve skijaške korake na snegu. Odmah treba napomenuti da većina ski škola ovde obučava svoje polaznike pa treba biti jako oprezan i uviđavan prema novajlijama na snegu.
Žičara polazi sa centralne zaravni ispred većine hotela, a izlazi na vrh Karaman Greben. Čine je dve staze. Desna je nešto blaža na čijoj sredini se susreću dolazna odnosno odlazna prečica za stazu Mali Karaman dok nešto niže gde se spajaju obe staze nalazi se kafić NiN u kome se možete odmoriti uz muziku i piće. Leva staza je kraća i nešto strmija. Odmah na njenom početku sa leve strane nalazi se kafić Vučija staza, a 50m ispod njega prečica koja vodi na levo ka Pajinom preslu odnosno Dubokoj I ili Mašincu. Na mestu gde se spajaju leva i desna staza dolazi još jedna prečica sa Pajinog presla, preseca stazu i nastavlja prema Malom Karamanu ali je unapređenjem centra izgubila smisao.
Preko puta izlazne stanice Karaman grebena je i izalzna stanica Duboke II. Ako krenete prema njoj, ostavljajući je desno od sebe stićiće te do tanjira Kneževske Bare.
Do staze se stiže sa centralne zaravni ispred hotela Grand, izlaskom sa Duboke II i već pomenutom prečicom sa Malog Karamana.
Mali Karaman
Tip žičare: Četvorosed Doppelmayr
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 1079m
Visinska razlika: 190m
Vreme vožnje: 6.5-7 min
Staza spada u izuzetno lake i pogodna je za početnike. Odmah treba napomenuti da većina ski škola obučava svoje polaznike na ovoj stazi pa treba biti jako oprezan i uviđavan prema novajlijama na snegu. Žica polazi odmah iznad bazena za veštački seng i puta Brzece-Kopaonik i izlazi na vrh Mali Karaman 1927m/nv.
Pored novog četvoroseda paralelno postoji i stari tanjir koji nije u funkciji osim u slučajevima kvara nove žice. Postoje dve staze leva i desna. Na početku desne staze odvaja se prečica na desno koja vodi ka tanjiru Marine vode. Daljim spuštanjem dolazi se do planinskog Doma Rtanj koji je jedan od najpopularnijih studentskih destinacija sa jefinom hranom (roštilj, krofne...) i pićem.
Leva staza obično se koristi kao dolazna/odlazna staza prema Karaman grebenu. Na vrhu postoji odlazna prečica na levo dok se pri dnu sa leve strane spaja prečica sa Karaman Grebena. Izlaskom sa četvoroseda Mali Karaman možete otići levo na tanjir Kneževske bare, pravo na sidro Gvozdac i polu-levo grebenom prema Ledenicama i Beloj reci II. Na Mali Karaman se stiže prečicom sa Karaman grebena, izalskom sa tanjira Kneževske bare i sidra Gvozdac kao i prečicom sa Marinih voda koja se spaja sa odlaznom prečicom prema Marinim vodama.
Marine vode
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 868m
Visinska razlika: 188m
Vreme vožnje: 4.5 min
Spada u lake staze. Tanjir polazi sa puta Brzeće-Kopaonik i izlazi na vrh Vučak 1934m/nv. Spada u kraće ali i lepše staze koje se skijaju u dahu i bez većeg napora. Celom trasom je u šumi i blago je nagnuta na levo dok pri dnu postoji kafić u kome se možete odmoriti uz piće i muziku.
Pri vrhu je blaza, a zatim idu dva kratka strmija dela spojena opet blagim ravnim delom. Do staze se stiže prečicom sa Malog Karamana i silaskom sa tanjira Karaman. Ukoliko želite da stignete do tanjira Karaman skijaši obično pri silasku polu-desno naprave kratku prečicu kroz šumu tako da nije potrebno guranje skija.
Karaman
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 855m
Visinska razlika: 125m
Vreme vožnje: 4.5 min
Spada u lake staze. Tanjir polazi sa prevoja Jaram 1788m/nv koji preseca put Brzeće-Kopaonik i izlazi na vrh Vučak 1934m/nv. Celom trasom je u šumi i pri vrhu je nešto strmija, a zatim jako blaga. Do staze se stiže prečicom sa Malog Karamana i silaskom sa tanjira Karaman.
U dnu staze na prevoju Jaram nalazi se zatvoreni bife Jaram u kome se možete odmoriti uz piće i jelo, ugrejati uz kamin ili sunčati ako je lepo vreme, a sve to uz jako ljubazne vlasnike. Kada se spustite niz Karaman možete odlučiti da li ćete ići desno kroz šumu prečicom do Gvozdca (preporučuje se samo boljim skijašima) ili nastaviti pravo preko puta ka tanjiru Jaram.
Do Karamana se stiže izlaskom sa tanjira Marine Vode i silaskom sa Gobelje stazom uz tanjir Jaram.
Jaram
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 598m
Visinska razlika: 67m
Vreme vožnje: 3 min
Spada u izuzetno lake staze i predstavlja vezu za Gobelja greben i Gobelja relej. Tanjir polazi sa prevoja Jaram koji preseca put Brzeće-Kopaonik i izlazi nešto ispod vrha Gobelja 1934m/nv. Na izlaznoj stanici na desno postoji prečica koja ide ka hotelu Red Star (bivši Srebrenac) i prema žicama Gobelja greben i relej.
Do staze Jaram se dolazi sa vrha Gobelja na koji izlazi Gobelja relej i direktno prelaskom puta na prevoju Jaram sa staze Karaman.
Gobelja relej
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: crvena - srednje
Dužina: 700m
Visinska razlika: 180m
Vreme vožnje: 3.5 min
Spada u srednje teške staze. Tanjir polazi ispod hotela Red star (bivši Srebrenac), a izlazna stanica je na vrhu Velika Gobelja 1934m/nv.
Postoje dve staze jedna uz samu žicu koja ima dva strmija dela koje spaja jedan blaži i druga staza nešto blaža i duža koja se odvaja desno spajajući se pri dnu sa prečicom koja dolazi sa vrha tanjira Jaram. Na vrhu staze na levo se može odvojiti za stazu koja se ređe taba, a koja je uređena za FIS slalom i koja spada uz Gobelja greben žičaru. U dnu staze nalazi se prečica na levo koja vodi ka početnoj stanici Gobelje greben.
Do Gobelje relej se stiže prečicom sa vrha tanjira Jaram i prečicom sa vrha Gobelje greben.
Gobelja greben
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: crvena - srednje
Dužina: 410m
Visinska razlika: 180m
Vreme vožnje: 3 min
Spada u srednje teške staze. Tanjir polazi nešto ispod hotela Red star (bivši Srebrenac), a izlazna stanica je na grebenu između vrhova Velika i Mala Gobelja. Postoje dve staze jedna uz samu žicu koja ima dva strmija dela koje spaja jedan blaži i druga staza koja se odvaja desno, koja je nešto kraća, FIS sertifikovana za slalom i koja se spaja pri dnu sa prečicom koja dolazi od dna staze Gobelja relej.
Zbog daljine i manje posećenosti često je u upotrebi za prirpemanje takmičara.
Do Gobelje greben se stiže isključivo sa staze Gobelja relej.
Kneževske bare
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: plava - laka
Dužina: 790m
Visinska razlika: 150m
Vreme vožnje: 4.5 min
Spada u lake staze. Izlazna stanica je na vrhu Mali karaman i trasa je okrenuta na jug tako da vrlo često sneg većim delom okopni. U dnu se spajaju dve prečice. Jedna dolazi sa leve strane sa vrha Ledenice, a druga odlazi na desno ispod Duboke II pa sve do početne stanice Duboke I.
Do staze se može stići bilo kojom žicom koja izalzi na vrh Mali Karaman (Gvozdac, Mali Karaman), prečicom koja polazi između Ledenica i Bele Reke II kao i sa vrha Duboke II odnosno Karaman Grebena.
Bela reka I
Tip žičare: dvosed
Vrsta staze: plava
Dužina: 1666m
Visinska razlika: 300m
Vreme vožnje: 10.5 min
Spada u lake staze i praktično predstavlja pravi odmor posle naporne Bele reke II. Polazi iz samog naselja u Brzeću, a izlazi na mestu Kamarište gde se spaja sa žičarama Bela reka II i Struga. Interesantno je da ova žica jedina ima pad na svojoj trasi pa je jedno iskustvo više voziti se njome. Zbog svoje male nadmorske visine osuđena je na mali broj skijaških dana pa često služi samo za izvlačenje skijaša do ostatka ski centra.
Do staze se dolazi direktno iz hotela u Brzeću i kao logičan nastavak na staze Struga i Bela reka II.
Bela reka II
Tip žičare: dvosed
Vrsta staze: crna - teška
Dužina: 1250m
Visinska razlika: 521m
Vreme vožnje: 8.5 min
Spada u veoma teške staze i preporučuje se isključivo dobrim skijašima ne toliko zbog svoje težine već zbog neuređenosti. Zbog svog položaja, a posebno zbog nesređenosti odnosno neočišćenosti same trase staze osuđena je na veoma mali broj skijaških dana. Čak i kad ima izobilje snega tabači koji nisu predviđeni za ovakvu vrstu staze i nestručnosti u njihovom upravljanju uspevaju samo da izabce kamenje sa dna staze. Staza je u gornjem delu veoma široka i predivna za skijanje međutim problem dolazi u delu zvanom levak koji je prepun kamenja i koji od samog početka nije dobro razminiran tako da je taj deo staze teško proći sve do mesta zvano Kamarište gde se Bela reka II sapaja sa Belom rekom I i Strugom. Ograde koja štiti izletanje sa najstmijih delova staze nema, ostali su samo zarđali stubovi tako da se ne zna šta predstavlja veću opasnost oni ili sama provalija. Žica je poseba priča i njoj takođe potreban remont u najskorijem periodu.
I povrh svega toga skijanje ovom stazom predstavlja nezaboravan užitak kako zbog same staze tako i zbog predivnog pogleda na južnu Srbiju. Bela reka II se nastavlja na Belu Reku I kojom se stiže do samog Brzeća. Ukupna dužina obe staze prelazi 3.5km, a visinska razlika je skoro 900m.
Sa vrha se spuštaju tri prečice, jedna prema dnu Gvozdca, druga prema dnu Kneževskih bara, a treća koja nikada nije bila u funkciji ide prema vrhu
Do staze se stiže sa vrha Mali karaman grebenom preko vrha Ledenice gde ima sitnih padova i uzbrdica tako da je potrebno u proseku 15tak minuta hoda na skijama. Ukoliko Ledenice rade što je veoma redak slučaj do vrha se stiže upola kraće. Nekada je između vrha Bele reke II i Ledenica, na mestu gde postoji mali uspon, postojao baby ski lift koji je pomagao da se lakše stigne do Belih reka.
Struga
Tip žičare: Sidro
Vrsta staze: crna - teška
Dužina: 727m
Visinska razlika: 240m
Vreme vožnje: 4 min
Spada u teške staze. Nikada nije radila zbog nerešenh imovinsko-pravnih odnosa. U sezoni 2006/07. žičara je remontovana i počeli su radovi na rasčišćavanju trase staze. Međutim zbog nedostatka snega žičara opet nije bila u funkciji.
Do Struge se dolazi silaskom sa Bele reke I ili spuštanjem niz Belu reku II.
Ledenice
Tip žičare: Sidro
Vrsta staze: crna - teška
Dužina: 782m
Visinska razlika: 265m
Vreme vožnje: 4 min
Spada u veoma teške staze. Poslednjih godina instalacija žičare radi samo u slučajevima kvara ski lifta Gvozdac ali se staza redovno taba. Nije u funkciji zbog nepostojanja tehničke dokumentacije.
Poslednja trećina staze je zajednička sa Gvozdcem. Sa vrha Ledenica na desno se, posle blage uzbrdice, stiže do izlazne stanice Bele reke II, a ako se na polovini puta prema Beloj Reci II skrene na desno prečica Vas vodi do podnožja Kneževskih bara.
Do staze se stiže prečicom sa Bele reke II, prečicom sa Jarma ili laganim guranjem sa vrha Mali karaman. Skijaši najčešće sami probiju prečicu kroz šumu sa izlazne stanice Gvozdac.
Gvozdac
Tip žičare: Sidro
Vrsta staze: crna - teška
Dužina: 915m
Visinska razlika: 292m
Vreme vožnje: 4.5 min
Spada u teške staze. Poslednja trećina staze se spaja i zajednička je sa Lednicama. Gornji deo staze je teži, ne toliko zbog svoje strmine, već zbog česte neuređenosti same staze.
Do staze se stiže bilo kojom žičarom koja izlazi na vrh Mali karaman (Mali karaman, Kneževske bare), sa izlalze stanice staze Karaman, prečicom sa Jarma i prečicom sa izlazne stanice Bele reke II. Skijaši često sa vrha Gvozdca probiju prečicu kroz šumu do Ledenica, kako bi se iskoristile iz razloga što instalacija žice Ledenice većim delom sezone ne radi.
Duboka II
Tip žičare: Isklopivi četvorosed
Vrsta staze: /
Dužina: 1130m
Visinska razlika: 394m
Vreme vožnje: 5 min
Žičara Duboka II služi samo za izvlačenje skijaša iz dna Duboke do vrha Karaman grebena. Uz ovu žičaru ne postoji prosečena staza, mada od vrha Karaman grebena pa do sredine žičare (prečica Kneževske bare - Duboka I) može se skijati po neuređenoj i prilično strmoj stazi.
Do žičare se stiže spuštanjem niz Duboku I ili Krčmar, čija je početna stanica odmah uz početnu stanicu Duboke II. Između ove dve početne stanice nalazi se kafić "Bačija Krčmar" u kojem se možete odmoriti uz piće i hranu.
Na sredini žice je nekada postojala međustanica sa koje se silazilo na prečicu Kneževske bare-Duboka I. Nakon izlaska sa žičare skretanjem u desno možete doći do Kneževskih bara, a pravo ispred Vas su leva i desna staza žičare Karaman greben.
Krčmar
Tip žičare: Dvosed
Vrsta staze: crvena/crna- srednje-teška
Dužina: 1902m
Visinska razlika: 437m
Vreme vožnje: 12-18 min
Staza spada u srednje-teške staze sa nešto lakšim gornjim delom i izuzetno teškim ostatkom staze. Najduža kopaonička žičara polazi iz dna Duboke odmah pored polazne stanice Duboke II i kafića Bačija Krčmar, a izlazna stanica je nekoliko desetina metara ispod Pančićevog vrha. Na svojoj trasi žičara ima i jednu među stanicu čija je svrha da se prečicom stigne do početne stanice Duboke I ali i omogući skijanje u danima sa manjkom snežnog pokrivača. Do žičare se stiže spuštanjem niz Duboku I ili spuštanjem sa vrha Suvo rudište preko stare Duboke.
Spada u najlepše kopaoničke staze ali nažalost od 1999-2006. godine nije bila u funkciji zbog posledica Nato bombardovanja. Sama instalacija žičare nije bila oštećena dok je u predelu staze i pored staze pronađeno 70 zaostalih kasetnih bombi. Od januara 2007. godine posle skoro punih 8 godina žičara Krčmar je ponovo u funkciji!
Mašinac
Tip žičare: tanjir
Vrsta staze: plava-laka
Dužina: 277m
Visinska razlika: 32m
Vreme vožnje: 2 min
Spada u izuzetno lake, kratke i blage staze čija je primarna svrha obuka početnika. Polazi sa zaravni ispred centralnih kopaoničkih hotela, a izlazna stanica je na Pajinom preslu sa koje skretanjem na desno dolazite do baby ski lifta. Do staze se može stići svim stazama koje vode na Pajino preslo (desna staza Pančićev vrh, prečica Karaman greben-Duboka I), sa zaravni ispred centralnih kopaoničkih hotela (Pančićev vrh, Karaman greban, Malo jezero) i prečicom koju skijaši sami probiju kroz šumu sa vrha Malog jezera.
Sa leve strane staze su apartmani Nebeske stoloce pored kojih se odvaja kratka prečica za četvorosed Karaman greban.
Trudite se da budete jako oprezni dok se spuštate ovom stazom jer većina ski škola prve skijaške korake daje baš na ovoj stazi.
SKI PASS
Nismo najsrecniji kada pricamo o ceni ski passa na Kopaoniku.
Proslogodisnji cenovnik mozete pogledati:
Ski prečice
Ski prečice kako im i samo ime kaže imaju svrhu da na lakši način povežu staze i rasterete skijalište. Ukoliko upoznate ski prečice na Kopaoniku kojih ima na svakom koraku skijanje će Vam biti kako ugodnije tako i produktivnije.
Treba naglasiti da su ski prečice deo skijališta koji je najopasniji jer su obično uske i prosečene na delovima terena koji su nepristupačni za normalne staze. Zato treba biti jako oprezan i izbegavati ih ako spadate u lošije skijaše.
Ovde ćeno navesti i kratko opisati svaku od njih:
Jaram - Gvozdac
Polazi sa prevoja Jaram odmah sa leve strane početne stanice ski lifta Jaram. Spada u prečice srednje težine. Početni deo je prilično blag čak jednim delom ide i mala uzbrdica pa je savet da se tim celim delom vozi spust kako ne bi došli u priliku da gurate skije. Nakon ravnog dela dolazi S krivina ispred koje imate lepu priliku da ostavite svoje "slike" u snegu. Daljim delom je prilično strmija i seče je "staza lavina" koja je nastala pre par godina od lavine kako joj i samo ime kaže. To je "off road" staza koja nije markirana i koriste je ekstremni skijaši i treba biti oprezan prolaskom tim delom prečice jer je pokretanje lavine uvek moguće. Pre polaska na ovu prečicu obavezno pitajte žičničara na Jarmu da li Gvozdac radi kako ne bi ste došli u neprijatnu situaciju.
Bela reka II - Gvozdac
Svrha joj je da poveže na lakši način Belu reku i ostatak skijališta. Prilično je strma i polazi sa vrha Bele reke II i spušta se tik uz sidro Ledenice. Ono što treba naglasiti je da prolazi kroz jako gustu šumu i da treba biti oprezan da ne bi došlo do naletanja na oštre suve grane zimzelenog drveća.
Bela reka II/Ledenice - Kneževske bare
Nalazi se na sredni prečice Ledenice - Bela reka II i povezuje takođe Belu reku sa ostatkom skijališta. S'obzirom da izlazi na početnu stanicu ski lifta Kneževske bare na nju se nastavlja sledeća opisana prečica Kneževske Bare - Duboka II. Laka je i bezopasna tako da možete sa nje lepo osmotriti Pančićev vrh i stazu Krčmar.
Kneževske bare - Duboka I
Startuje sa kraja Kneževskih bara tačnije nastavkom skijanja na desno prateći putkaz za Duboku II. Blaga je sve dk mesta gde prolazi ispod žičare Duboka II, a nakon toga je prilično strmija. Na tom delu zbog svog položaja odnosno okrenutosti ka jugu često dolazi do otapanja snega i izbijanja kamenja koga ima u izobilju. Treba biti jako oprezan kako zbog kamenja tako i zbog strmih litica sa leve strane. Nekada je na mestu gde prolazi ispod Duboke II postojala među stanica koja je iz nepoznatih razloga uklonjena.
Mali Karaman - Ledenice - Bela reka II
U slučaju da Ledenice ne rade što je ovih godina bio najčešći slučaj ovo je jedini način da dođete do Belih Reka, Struge i Brzeća. Gledajući sa izlazne stanice Malog karamana krenite polu desno između Gvozdca i Kneževskih bara pored putkoaza. Spremite se za 15to minutno pešačenje manjim delom do Ledenica i većim delom od mesta gde se odvaja prečica za Kneževske bare između Ledenica i Bele reke II. Neka je na tom mestu postojao baby ski lift koji je omogućavao lakše savladavanje uzbrdice koja je najteži deo ove deonice. Onog trenutka kada izađete na vrh Bele reke II i očara Vas pogled na južnu Srbiju zaboravićete bilo kakvo mučenje.
Krčmar - Duboka I
Povezuje međustanicu na sredini staze Krčmar i početnu stanicu Duboke I. Koristeći ovu prečicu možete izbeći najstrmiji deo staze Krčmar.
Malo jezero - Pančićev vrh
Celim delom prolazi kroz šumu i nije zvanična prečica međutim skijaši je svake godine sami probiju. Treba biti oprezan ako ste neiskusan skijaš. Posebno ima svrhu u slučajevima kada zbog loših vremenskih uslova radi mali broj staza pa Vas lišava guranja skija do Mašinca i Karaman Grebena. Do nje dolazite ako skrenete na desno pri samom vrhu Malog jezera zatim prolazite ispod žičare Centar preko staze popularno nazvane Konzerva i izalzite ili na Mašinac ili na žičaru Pančićev vrh.
Bela reka II - Struga
Postoji prosečen deo koji bi trebalo da služi za prolaz tabača međutim zbog dosadašnjeg ne funkcionisanja Struge nikad nije bila u funkciji.
Karaman Greben - Mašinac/Duboka I
Ako krenete levom stazom Karaman Grebena odmah posle pedesetak metara sa leve strane sačekaće Vas putokaz koji Vas upućuje da ovom prečicom možete stići do Duboke ili Mašinca. Okrenuta je na jug pa sneg ume da okopni. Vrlo je korisna u lošim vremenskim uslovima jer povezuje jedine žičare koje rade Duboki II i Karaman greben.
Karaman Greben/Duboka II - Kneževske bare
Silaskom sa Duboke II i skretanjem unazad desno nailazite na prečicu koja Vas vodi do polovine Kneževskih bara. Slabo je obeležena i u slučaju da ima magle treba je izbegavati. Nekada je bila od velike koristi jer se njenom upotrebom izebgavao tanjir Mali karaman. Blaga je i celim delom se vozi spust.
Mali karaman - Marine vode
Jedini način da stignete do Mainih voda je sketanjem na desno pri vrhu staze Mali karaman prateći putokaz. Gornjim blažim delom se vozi spust dok je donji nešto strmiji i spaja se sa početnom stanicom Marinih voda.
Mali karaman - Karaman greben
Blaga prečica koja se odvaja na levo sa od leve staze Malog karamana i izlazi na desnu stazu Karaman grebena.
Karaman greben - Mali karaman
Blaga prečica koja se odvaja na desno na mestu gde se spaja sa predhodnom prečicom Karaman greben i njom se stiže do početne stanice četvoroseda Mali karaman.
Nekada vrlo popularna, a danas se i ne koristi jer izgradnjom Duboke II 90tih godina, a zatim i četvoroseda Karaman greben više nema gužvi koje bi se ovom prečicom preskočile.
Gvozdac - Ledenice
Zbog nepostojanja tehničke dokumentacije Ledenice ne rade osim u slučajevima kvara Gvozdca. Skijaši da bi sebi omogućili pristup Ledenicama probiju prečicu kroz šumu sa vrha Gvozdca do Ledenica. Ona polazi odmah sa desne strane Gvozdca prolazi kroz gustu šumu i izlazi nešto ispod vrha Ledenica.
