[prof. Cobra]

Moja je bakica imala zlatan odgovor na to pitanje: Sine, zapamti:uzgred se zivi ! i Nije svaki dan-badnji dan!
U tih par recenica kondenzovala se mudrost generacija da je sve bitno i nebitno i sve glavno i sporedno u isto vreme u istom zivotu.
Da svacem treba dati znacaj koji zasluzuje u tom, a ne u nekom drugom momentu. Da za sve treba osecaj mere!
Da nesto mora, a nesto bas i ne mora!

Odgovor na sva tri prethodna pitanja sadrzi se u cinjenici da vreme ima ponekada "obicaj' da se rastegne ili da se "zgusne".
Nekada se dogadjaji tako prebrzo odvijaju da je vestina samo ih pratiti, akamoli resavati.
Ko dozvoli da mu se problemi nagomilaju i vreme "zgusne"-taj spozna da vreme upravlja njime.

[Ledena]

Ja sam trenutno bez posla i opet mi je dan mali, retko kad završim što sam isplanirala...
Nešto planiram, nešto ne, lično sam tip koji voli da se sve spontano odvija, naravno, to nije uvek moguće...

[Baptista]

-Zanimljivo pitanje. Odgovoricu jednim primerom. Moj deda koji je ziveo na selu, dobar deo dana provodio bi ispod kestena, tu bi sedeo sam, pusio svoju "moravu", i odmarao, posmatrao, nekad satima... Selo cesto ne dozvoljava, posebno u toku sezone, puno odmora, ali on je bio umeren covek u svemu, pa i u radu. Ono sto hocu da kazem(pre svega sebi), to je da danas ljudi stizu sve, osim da razmisljaju. Toliko smo pretrpani razno-raznim obavezama, pa jos kad se dodaju internet i tv, mi stvarno nemamo vremena.

[Princ]

Nisam nikada bio neki planer

i smatram to svojom velikom manom

[spooky]

Sve su to samo godine u pitanju, vreme ili radi ili ne radi protiv nas.
Ili nešto treće..

[saveta]

Moj sin koji radi u jednoj velikoj kompaniji, sedište mu je u Londonu, pre nekoliko meseci je prošao trening na kome je saznao da naizgled sitnim svakodnevnim planiranjem, nedeljno a tek mesečno se bez napora uštedi dosta vremena i rekao mi je da se dosta tih pravila može primeniti i u svakodnevnom životu. Neka od tih pravila preneo je bratu koji ovde živi, da kažem dosta haotično i kad bi bar hteo da neke od njih primeni.

Prof. Cobra misli da ko dozvoli da mu se nagomilaju problemi, doživi da vreme upravlja njime. Možda je to tako a možda može i da se kaže da vreme mirno teče, nikome se ne meša niti ga dira ali mi sami ne umemo da upravljamo svojim postupcima.
Navešću jedan banalan primer. Ako domaćinstvo nema mašinu za pranje sudova, pa prljavo posuđe od 2-3 dana ostavi i tek onda pere, utrošiće mnogo više vremena i napora nego da je posuđe oprano odmah posle jela.

[spooky]

Citat

Ako domaćinstvo nema mašinu za pranje sudova, pa prljavo posuđe od 2-3 dana ostavi i tek onda pere, utrošiće mnogo više vremena i napora nego da je posuđe oprano odmah posle jela.

Tačno, ja zato uvek lepo plaknem veliku radnu šolju za kafu pre nego što ponovo, nalijem kafu. Nikada ne dosipam u neopranu šolju. Gledam tu šolju neopranu čitavih 5 do 10 minuta, pogotovo ako pada kiša tada.

[saveta]

pranje posuđa jeste banalan primer ali pokazuje da vredi i na tom sitnom, malo planirati i racionalno koristiti vreme a tek na nečem složenijem se može pokazati kako se upravlja vremenom ali o tom složenijem, nekom drugom prilikom,

[Boginja]

ne planiram... ali daleko od toga da nisam organizovana. sstizem sve ono sto smatram bitnim. Trudim se da svaki sekund ispunim necim, to je najbolji lek da se vreme ne gubi uzalud...

[Nenad 1977]

Ne mogu odrediti dan i vreme, ali se trudim da radom otkrivam da vremena zapravo i nemam.
Voleo bih da nekako mogu upravljati, ali to tesko ide. Mozda nekad misli nateraju neke stvari da se desavaju, a ja pomislim da je to nesto sto sam ja kao pozeleo, ali to je intuicija.
Ne volim visak vremena, to je katastrofa za mene. Sto vise covek radi, sve vise upravlja vremenom(iako mnogi misle da vreme upravlja njim, ali nije tako) i ne misli na vreme. Kada covek misli mnogo tokom vremena, to nije dobro.

[zakrpica]

Zivim zivot. Sa problemima se borim kako nadolaze. Ne cekam akumulaciju, ne bojim se promena.

[Brin]

Odavno sam shvatila da nemam nikakvu kontrolu nad vremenom i to me jako frustrira. U realnom životu, svakodnevno pravim planove. Na kraju dana, samo izvedem očajan zaključak da, ni polovinu planiranog nisam ostvarila, jer nisam stigla. Počela sam da ne ispunjavam obećanja, pa sam prestala da obećavam. Probala sam da redukujem svoje obaveze i odredim prioritete, pokušala sam da manje gubim vremena na sitnice, da stvari rešavam jednu po jednu, i bilo je lakše - neko vreme. Odjednom, sve se sručilo na mene, upoznala sam pravi smisao izreke "sve što možeš danas (pa i ono što ne možeš), ne ostavljaj za sutra." Onda je usledilo kajanje, žaljenje što sam dopustila da pogubim konce iz ruku... i, naravno, opet sam se vratila u "mašinu."
Sad imam sve, osim vremena da uživam u tome svemu. Postala sam rob toga svega. Kao da nisam ni svesna gde sam, ko sam i šta sam. Skroz sam bespomoćna.
Imam, uvek, onaj gorki osećaj da ne upravljam ja vremenom, već ono mnome.

Na sve to, moje dete kaže: " Mama, ti stvarno neznaš da se organizuješ."

[Zara]

disciplina kicme u radnom odnosu se podrazumeva ali deluje vrlo neprijatno zbog svega sto se namece i ne sme se odstupati.glasam za dobru organizovanost bez "ulara" i povodca...

[Branko Lori]

Imam osećaj da sam unazad par godina ispustio iz ruku "Konce vremena " i da vreme upravlja samnom.
Nosi me baca, udara ko brod u najvećoj oluji.
Sidro nemam. (Živeti moram propasti nesmem, I. Andić)
I tako dok me ne razlupa o neku stenu

[Brin]

... ..