[prof. Cobra]

Kada vam treba pravna pomoc -uzmete pravnika advokata.
Kada vam zatreba medicinska pomoc-uzmite lekara advokata! Zasto?

Tetka se lecila kod privatnog kardiologa 6 god od aritmije. Slomila je (u 77 g) nogu i ne mogu da je operisu bez misljenja
klinickog kardiologa koji opsluzuje hirurgiju. Ona pozove svog privatnog kardiologa koji joj kaze da njena aritmija nije
problematicna i da moze na operaciju.
Ali privatni kardiolog nece da nazove telefonom klinickog kardiologa i da mu to kaze ili da dodje na
kliniku niti da ista napise.
Sta ce ona, nepismena zena? Da potpise pristanak na operaciju? Da uzme medicinskog advokata ?

Sta biste vi uradili?

[Catwoman]

Najbolje je traziti misljenje od vise lekara (ako je moguce) i pozvati tog privatnog (kojeg vec placa) da dodje u kliniku i da se konsultuje sa drugim lekarima

[minerva]

Ovde se radi o tome ta privatna praksa u medicini još uvek nije na najbolji način, da ne kažem nije uopšte, uključena i uklopljena u sistem zdravstvene zaštite. Najčešće reč lekara iz privatne ordinacije ne priznaje niko osim on sam.
Imam i ja jedan primer.
Ležala sam prošlog decembra u bolnici sa sinom koji je imao operaciju katarakte. Bila je sa nama u sobi žena sa detetom koje je trebalo da ima neku operaciju na oku, ali ima srčanu manu i prati ga privatni kardiolog. Za uvođenje u opštu anesteziju, zbog prirode njegove bolesti, bila je potrebna saglasnost kardiologa. Dotični lekar koji leči dete napisao je saglasnost, potpisao i stavio pečat. Ali ne lezi vraže, u bolnici anesteziolog tu saglasnost ne priznaje i traži saglasnost od nekog lekara iz Instituta za majku i dete. Tamo se pregled kod kardiologa zakazuje. Nisu mogli da zakažu pre srede, a dete je trebalo da bude operisano u utorak. Lekar koji je trebalo da operiše dete operiše samo utorkom. Majka i dete su sedeli u bolnici bespotrebno i bili izloženi (takođe bespotrebno) stresu još čitavih 7 dana da bi dobili saglasnost kardiologa čija se reč priznaje.
Pa sad vi procenite da li je to u redu i kome oni da se žale?
Po mom mišljenju više vredi reč lekara koji prati dete od rođenja nego onog koji ga vidi prvi i poslednji put. A taj dotični lekar ima priznatu diplomu i specijalizaciju i radi u legalnoj ordinaciji iza koje stoji isto ono Ministarstvo zdravlja koje stoji i iza Kliničkog centra i Insituta za majku i dete. I zaista ne vidim u čemu je tu problem.
Ako već izveštaji iz privatnih ordinacija ne vrede pišljiva boba, zašto im je onda uopšte dozvoljeno da rade?

[saveta]

Integrisanje privatne lekarske prakse u zdravstevni sistem liči na osvajanje Himalaja, korak po korak i evo malog istorijata:
- Negde 1985 g, udruženje naših stomatologa koji su radili u Švajcarskoj, podneli su zvaničnu inicijativu Republičkoj skupštini da im se zakonom omogući otvaranje privatnih ordinacija u Srbiji jer mnogi žele da se vrate sa najsavremenijom opremom. Tadašnji ministar zdravlja je imao širinu i podržao je inicijativu a znao je da je takva praksa već bila ozakonjena u Hrvatskoj i Sloveniji. Znao je i da mnogi stomatolozi iz državnih ustanova rade u svojim nelegalnim ordinacijama i kad kod pacijenta nastane problem ne može mu se pružiti adekvatna pomoć, jer je svesno išao u takvu ordinaciju.
-Negde 1990 g. zakonom je omogućeno otvaranje privatnih ordinacija za opštu medicinu i logičan nastavak je bio da se za sve grane medicine omogući privatna praksa izuzev za delatnosti od posebnog javnog interesa (na primer, zavod za javno zdravlje).

Osnovni problem je što se sredstva kojima raspolaže Republički zavod za zdravstveno osiguranje rezervišu samo za državne zdravstvene ustanove. Prema tome, ko želi i može da plati uslugu privatnog lekara, platiće i lek iako ima socijalno osiguranje a to se izgleda želi.
Novina je od pre godinu dve da su nekoliko registrovanih privatnih domova zdravlja dobili pravo da izdaju recepte koje priznaje RZSO.
To je početak a ima još puno toga što mora da se uradi da bi privatna praksa imala stvarno ravnopravan tretman u zdravstvenom sistemu. Tomica Milosavljević je bio veliki kočničar takvih promena.

[prof. Cobra]

Kome treba nek pročita: Distrofičaru, komšiji iz susedne zgrade, kojem dekubitalne rane treba da budu
previjane gazom 3 x dnevno -stigla je informacija da mu neće dodeljivati sterilnu gazu iz doma zdravlja jer
je stigao dopis ministarstva zdravlja da se gaze ne dostavljaju. Terenska je odbila da 3x dnevno previja
pacijenta jer su to činili ukućani.
A, pravnica Zaštitnica Prava Pacijenata im je savetovala da zovu ministarstvo i da se žale.
Pravno je Naredba ministarstva ok.

Sve u svemu -još jedan pravnik je zaposlen da vam objasni šta nemate pravo. I da prstom ne mrdne. I da pije kaficu!
Hej, mislili smo da je po jedan pravnik na svaki OOUR previše -kad ono... i za odlazak u samoposlugu će nam
trebati pravnik.
Kad nam sve kancelarije zauzmu popovi i pravnici u domu zdravlja-odosmo privatniku?

Zbilja, hoće li i privatni lekari zapošljavati po jednog pravnika -Zaštitnika Prava Pacijenata?

[saveta]

Najveća zakonska obmana zaštite ljudskih prava je upravo zaštitnik pacijentovih prava a tvorac je, zna se,
T. M. Naime, u čl.39 Zakona o zdravstvenoj zaštiti (Sl.glasnik RS br.107/205) regulisan je ovaj zaštitnik na sledeći način:
-svaka zdravstvena ustanova je dužna da organizuje rad zaštitnika a određuje ga direktor zdravstvene ustanove,
-pacijent kome je a) uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, b) koji nije zadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom ili, c) nije zadovoljan postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove, može uložiti prigovor;
-zaštitnik je dužan da u roku od 5 dana utvrdi sve bitne okolnosti i činjenice u vezi sa navodima iz prigovora i da u naredna 3 dana o tome obavesti direktora zdravstvene ustanove i podnosioca prigovora;
pacijent nezadovoljan dobijenim odgovorom, može se obratiti zdravstvenoj inspekciji i RZZO;
Prostor ne dozvoljava da komentarišem ulogu inspekcije a eventualno zainteresovani mogu pogledati čl.247-251 istog zakona a RZZO se bavi finansijskim pitanjima.

Ako pacijent u prigovoru tvrdi da mu je pogrešnom dijagnozom ili terapijom, pogoršano zdravstveno stanje, šta stvarno može da uradi zaštitnik sem da pita prozvanog lekara šta da napiše u prigovoru.
Po zakonu a i po stavu T. M. pacijent ne može da umre na operacionom stolu ili zbog pogrešne dijagnoze ili terapije, odnosno takve situacije po zakonu nisu moguće.
Mišljenja sam da je naš pacijent faktički u poziciji Jozefa K. iz Kafkinog Procesa.