[Sabah Alzubeidi]

SNOVI NA OBALAM ADUNAVA

Pesnik: Sabah Al-Zubeidi

Ispod senke vrbe

Na obali Dunava

Sedeo sam s namerom da se ratosiljam

Svih patnji daljine

Iz korena mojih snova

Sakupljam kapaka sećanje

Plačem za zemljom koju volim

Bolu, u vreme ubistava i krvoprolića

Cveće u mojoj domovini

Oprašta se od života i sunca

U naše slepo vreme

Vreme haosa i uništenja

Sanjao sam… ali moji snovi su

Samo mračni strašni snovi

Sa radostima ptica

Na nebeskim visinama

Ustao sam tamo

Pitam se: Ko sam ja?

Da li imam domovinu?

Tada je došao tužni vrabac

Obratio mi se iskreno:

Stranče na nepoznatoj zemlji

Vidim u tvojim očima trenutke agonije

Kao da ti je poslednja seta

Pusti me da ti priznam

Imao si domovinu

Uništenu usred bela dana

Koju su raskomadali prepredenjaci ovoga vremena

I počeo je potop

Vrhovi planina ćutnje i zaborava

Neće spasiti tvoj narod

Ustajte

Ili recite Iraku zbogom

***

Domovino

Ostaćeš u blizini moje duše

Ti životu

Suncu

Kišo

Prestaću s plakanjem

Jer ovo nije poslednji rastanak

Vratiću se snovima

Nadajući se danu koji mora biti

Dan rođenja ljudske države

Gde se vatra zakona čopora

Gasi kada svane jutro

I kada cveće srče

Kapi rose.

Beograd,

13/08/2007

***************

[Sabah Alzubeidi]

• 

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО

Песник: Сабах Ал-Зубеиди

/Мојој цењеној домовини величанстевном Ираку мојој породици мојим вољенима посвећујем ове речи жудње и чежње... и палим свеће чекања дана сусрета... поводом 21 године од последњег растанка и 30 година живота у туђини/

1.

Прошле су године и постао сам педесетогодишњак

И ево ме на обалама туђине

На ушћу двеју река

Као кишне капи

Заливам цвеће жудње на рушевинама мојих сећања

Са јатима богомданих птица

Шаљем ти моја тужна домовино

Писма љубави и чежње.

2.

Тридесет зима ме покривало

А моје срце још тражи лето Ирака

И сезоне урми

Када су венчања међу палмама

Простирала хасуре вољенима

И исијавала песме о љубави и грљењу

А у ово тужно време

Време суза и пропасти

Ноћ је спустила патњу и муку

А птице љубави напустиле су палме и састанке

Срце цеди туге

И тражи месец заљубљеника

Када је нестао у одајама ноћи

И постао маса од дима.

3.

Прошло је тридесет година

Ја чувам од заборава церемоније љубави

А успомене су још увек у путној торби

А ти моја рањена домовино

Моја жудњо која тињаш међу ребрима

Још увек си она домовина избраздана ранама

И слаповима од крви и суза

У тренуцима бола и патње

Са подврискивањима олуја сећања

Видим те боравиш у мојим осећањима

У мојој поезији

И ако нестане кише

Узми моје сузе као росу која сенчи руже жудње

И вртове оданости.

4.

Двадесет једна година

Земља туђине пуни моје уморне друмове

И моје снове расуте по тмини

Који се буде у запретаној жудњи

И успомене на прву љубав

Тешко мени

У мојој домовини натопљеној крвљу

Спавају деца под сенком мачева

А на вратима градова снова

Чекају заставе дана

Које ће се родити из материце овог времена.

Да би се отерасили дивље ноћи

И распрострли светлост свитања

После дуге мркјлине ужасне

И владавине мрака и неправде.

5.

Још једна година странствовања је прошла

Ја сам у оковима даљине и растанка

Слушам твој чежњиви глас, мајко,

Како ме зове

Тражим мирис твог хлеба

Када га грли пећница жудњи

И мирише са трпезе укућана и вољених

И кадгод ме прогута туђина

Устајем да смањим даљине

Сваког дана пакујем путне торбе

И сањам сусрет.

Београд,

27/08/2007

[Branko Lori]

Sabah Alzubeidi, on 19:37, 27. August 2009, said:

c28c0f8ff9.gif
Песник: Сабах Ал-Зубеиди

 Sabah AL-Zubeidi!  prenesi i nase pozdrave prijateljskom i napacenom Irackom narodu.

 Domovina je samo jedna i ostaje vecno u srcu i dusi. Nadam se da ti je Beograd bio dostojan domacin,

Pozdrav!

[Sabah Alzubeidi]

Branko Lori, on 19:02, 27. August 2009, said:

Sabah AL-Zubeidi! prenesi i nase pozdrave prijateljskom i napacenom Irackom narodu.

Domovina je samo jedna i ostaje vecno u srcu i dusi. Nadam se da ti je Beograd bio dostojan domacin,

Pozdrav!

Zahvaljuem se Vašoj poruci svaka reč Vaša izlazi iz moga srca. Srbija je za mene druga domovina narod je srdačan a u Beogradu sam preveo najlepše godine mladosti i smatram divnim gradom koji otvara ruke celom svetu.

Pozdrav
Sabah Al-Zubeidi - Raša
IRAČKI PESNIK, PISAC I NOVINAR, Osnivač i direktor Mesopotamia Company d.o.o., Beograd, direktor Mesopotamia Media Center.

[Sabah Alzubeidi]

• 

СУЗЕ ОДАНОСТИ



Песник: Сабах Ал-Зубеиди



/Чистој души мога оца/



У тами ове тужне ноћи

Када је нестао вечерњи месец

И завладала чудна ћутња

И са лудилом ноћи у мочвари таме

Нашао сам себе

У тамноћи сам

Цртам твој лик оче

На зидовима моје туђине

И пијем сузе из пехара бола

ХХХ



О жалости!

Прођоше дани прођоше године

Још увек сам сам на путу

И на станицама живота

Тресе ме жеља због сусрета с тобом

А када се одужило чекање

После овог дугог одсуства

Испод крила чудне празнине

Плакао сам горко

Када сам се сетио суза са првог растанка

Које су лиле из отежалих капака

По праговима последњег сусрета

Када си отишао једне вечери

И нестао као лепи сан

У тренуцима вечног бола

Обузела ме је црна ћутња

И жудња срца које се топи од сете

За тобом, оче

Краљу вољених

Најлепша церемонијо љубави

Певушење росе

Осмеху који си још увек на уснама

Коме се приклањам

У треницима туге

И сезонама сете.



ХХХ

Твоје милосрђе, оче

О кад би се вратио

Да обришеш сузе са мог ока

И да ме напојиш са извора сете

Пехарима љубави

Јер ћу можда сутра умрети

Можда ће се угасити моја душа

Као свећа на столу дана

Али оџстаћу целога живота

Да палим ватру сете

И резбарим за тебе на зидовима срца

Најузвишеније ајате захвалности.

Београд,

09.09.2007. године.

[Sabah Alzubeidi]

СЕНКЕ СНОВА

Песник: Сабах Ал-Зубеиди

Јесење јутро у које се спустио снег

Приземнио се нежно и пажљиво

И ево ме на вратима дана

После свих година даљине и одласка

Мешам снове са снегом

Грлим своју самоћу

Као сироче

Када жуди за милосрдним грудима

А на обалама странствовања

Идем по снегу

Обраћам се јатима голубова

Кад се враћам

Али чујем одјек гласова изгубљеног облака

Како ме зове

Странче

Нећеш се вратити.

ХХХ

У збуњености

Упркос жестини зиме

Дивљаштву сабласти уништења

У времену ратова и куге

У времену у коме су нас речи угушиле

Настављам да пливам у мојим сновима

Насред многобројних таласа сна

Да спојим твоју душу са мојом

А да би се свака чежња и носталгија уздигле

Са падањем снега

Још увек си моја домовино

Моја велика песма

И мој тужни месец

ХХХ

Ова зима је окончала своје снове

Приближило се пролеће

И одлазе са нјом духови-грешнице

Појавио нам се живот

Са јутарњим зрацима

Када се враћају врапци пролећа

И завршава се дуга ноћ

А на обали живота

Разбићу окове мог дисања

И загрлићу нову зору.

Београд,

31.01.2008

Original pesme je objavljen na arapskom a prevod je urađen u saradnji sa srpskim kolegama. Očekujem skoro izdanje zbirke moje poezije prevedene na srpski jezik.
Sabah Al-Zubeidi-Raša.

[prof. Cobra]

Nisam 100% siguran ali mislim da si se vec ranije pojavljivao ovde sa svojom poezijom. Napravio si malo
poveliku pauzu?
Ako su ti ovdašnji prijatelji pomogli da prevedeš na srpski ovu pesmu, onda ćeš izgleda
imati priliku da ti, malo po malo, prevedu i ostalo.
Jednu po jednu pesmu ćemo imati prilike da mi ovde pročitamo i uživamo u njoj, a ti ćeš imati priliku
da ih sve odjednom objaviš na srpskom.
Radovalo bi me da tako bude!

[Sabah Alzubeidi]

• 

O D L A Z A K
Pesnik: Sabah Al-Zubeidi
(Mom prijatelju Salehom*)


Kad ti odeš, bol je velika;
kakva je sudbina
samo Sveznajući zna!
Potekle su suze rastanka
kao pljusak i kišica,
od bola za najdražim

cepaju se srca.
Oko je pokazalo svoje čiste suze,
A san oka postade nesanica.
Bilo bi malo

za tobom plakati
o Salehu,

izvoru poštovanja i čestitosti!
Molismo Boga da ti sve rajeve podari,
da tvoj grob blagoslovom ispuni.
O Salehu,

da li da za tobom plačemo
ili da ti tužne pesme pevamo,
Il’ kad odeš, suze da prolivamo?!

Bez pozdrava i reči
otišao si,
ti, osmehu,
ti, radosti!
Ti u Iraku imaš snove
A u Srbiji poljubce mira zanosne–
to kažem a srce me boli.
Za tobom nećemo plakati,
već te najlepšim rečima poštovanja i

ponosa napiti.

* Saleh Al-Siaidi, doktor, poreklom iz Iraka, radio i živeo u Lugavčinu kod Smedereva gde je i preminuo.

Beograd,

10.04.2010. godine.

[Sabah Alzubeidi]

• 

MANIFESTACIJE PRIBLIŽAVANJA Pesnik:Sabah Al-Zubeidi


Obale reka grliš – Gospođo moja
U cvatu topi daljine a žedne usne zalivaj
Ustani onako ranjena i noć pređi
Dođi putevima nezamrle ljubavi
Izađi kao mesec u sumracima
Bez tuge i suza u prozorima
Želim da putem dođeš
Kojeg kiša zaliva
Materico što rađa
Dođi – volim ja gitare moreske
I milazvučne pesme dece po ulicama
Sa sve sirotinjskim slavama
Beduinskih karnevala
Dveri volim zemlje jedinstvene
I oči pregalaca umornih
Zovem te Gospođo moja
Ovo je kafa gostoprimaca
Nasred ulice radosti – što se gotovi
Čeka poljubac sastanka.

Gospođo moja
Dođi da zore oblačimo
Od vremena večnog da gradove zidamo
Da na suncu crtamo klasje žuto
Da se na pragu jutra sastanemo
Gospođo moja približi
Dečje karnevale – na obalama u zelena jutra
Prepunih radosti
I ljubavi u cvatu
Kao što oči su – moje domovine
Kika ista tvoja – Gospođo moja
Povorka dok nosi mesec sirotinje
I klicu rađanja
Bližeći nas času
Hleba kvasnog.