[Crazy Baldhead]

Grupa je nastala 1984. godine, ali se vođa i gitarista sastava Goran Tomanović više ne seća ko je bio u prvoj postavi, jer su se okupili preko oglasa, a članovi su se menjali velikom brzinom U početku su radili kao petočlani sastav klasične rock formacije i za to vreme samo su vežbali, tražeći sopstveni zvuk.

Prvi značajniji nastup imali su u beogradskom klubu Taš početkom 1985. godine kada im se priključila pevačica Tanja Jovićević (rođena 1967. u Beogradu). Ona je pre toga pevala u anonimnoj zemunskoj rhythm i blues grupi i izvodila jazz standarde po klubovima. Te godine, u konkurenciji sto tri sastava iz cele zemlje pobeđuju na Paliluskoj rock ligi. Zatim pobeđuju u kategoriji demo grupa na MESAM-u i počinju pripreme za prvi album. Grupa se tada konsoliduje u sastavu: Goran Tomanović (gitara). Tanja Jovićević (vokal), Željko Mitrović (bas), Ivan Zečević (bubnjevi), Dejan Krmpotić (klavijature), Marko Lalić (saksofon), Branko Baćović (truba) i Nebojša Mrvaljević, (trombon)

Debi LP pored njihovih već proverenih pesama "Carte Blanche", "Pomisli" u pop jazz maniru, donosi obradu pesme "Reach Out lll Be There" pod nazivom "Nađi me" iz repertoara Four Tops, ali i Nade Knežević. Producent ploče je Saša Habić. Godine 1988. snimaju drugi album Igra bojama" sa novim članovima, klavijaturistom Dejanom Abadićem i trombonistom Vukom Dinićem. Ploču produciraju Rex llusivii i Teodor Jani (Theodor Yanni) a prateće vokale pored ostalih peva i Milan Mladenović. Ova ploča im donosi epitete zagovornika sofisticiranog belog soula, a Tanju Jovićević zasipaju pohvalama zbog vokalnih sposobnosti. Tokom 1989. godine intenzivno sviraju, često sa Ekatarinom Velikom, a rasprodaju promotivni koncert u beogradskom Domu omladine. U grupu dolaze i novi članovi, basista Ljubinko Tomanović i saksofonista Slobodan Andrić. U sklopu manifestacije Fotografia svojim nastupom otvaraju novu scenu u Bitef teatru.

Iste godine rade muziku za film "Početni udarac" Darka Bajića. Po mišljenju čitalaca časopisa "Pop rock" Tanja Jovićević dve godine zaredom biva proglašena najboljom pevačicom. Treći LP "Crni ples" snimaju februara 1990. godine u Titogradu Producenti su Teodor Jani i članovi grupe. Kao i prethodni, i ovaj omot radi strip crtač Zoran Janjetov. Tokom turneje sa njima su novi članovi, basista Milojko Pantić i saksofonista Deže Molnar. Grupa 1990. godine nastupa u Berlinu. Iste godine Tanja Jovićević u Ulmu na Festivalu moderne umetnosti sa Milanom Mladenovićem izvodi performans "Anđeoski prah".

lako je tokom čitave karijere grupa dobijala samo odobravanja kritike i revnosne slušaoce u publici, depresivna jesen 1991. godine uzima svoj danak i oni krajem te godine sviraju oproštajni koncert u SKC-u. Goran Tomanović formira sastav Baca Left, a Tanja Jovićević postaje jedan od nezaobilaznih studijskih saradnika i čest gost u jazz klubovima. Pevala je u pozorišnoj predstavi "Osvrni se u gnevu" Balše Doga, gostovala na turnejama Ekatarine Velike i Bajage i Instruktora. Željko Mitrović je osnovao radio i TV Pink i izdavačku kuću City sound.

Diskografija

Albumi
"Oktobar 1864" (Jugodisk 1987.)
"Igra bojama" (PGPRTB 1988.)
"Crni ples" (PGPRTB 1990.)
"Najbolje" (City Sound 1998. kompilacija)

[Lidija Vuksanović]

[Zeksi]

Sam

Znam, tuzan je mir,
Porusen most, hladne ruke bez dodira,
Taj ponor bez dna,
Humka od sna i izbrisan trag,
Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam, poslednju rec, poslednji znak.

Milion godina rusi se svet,
Pescani grad, kise spiraju laz,
I moj osmeh je bol, nacrtan zid,
Ljubav, pesme i mir.

Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam, poslednju rec, poslednji znak.

Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price, drugo jutro i znaj:

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.
Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

[Zeksi]

Carte Blanche

Kao bol, kao mir, kao istina
izgleda sve.
Kao belo i crno i nestvarno,
k`o kisna kap.
Kao rec, kao mit, kao izazov,
dolazis ti.
Tako hladan i dalek, neodredjen,
prozirni lik.

Ja vise nemam snage
da ti se prepustim.
Ja vise nemam volje da ti snove podarim.
Ja samo imam zelju
da te zaboravim
i da ti pruzim osmeh kao zadnji blagoslov za put.

I tako hodas i mislis i secas se
kao kroz dim.
Prvi sneg teko mek, tako prozracan
k`o beli til.
Kao glas, kao trag, kao nestanak
jedinog sna
neka glupa praznina se ogleda
u ocima.

Ja vise nemam snage
da ti se prepustim.
Ja vise nemam volje da ti snove podarim.
Ja samo imam zelju
da te zaboravim
i da ti pruzim osmeh kao zadnji blagoslov za put.

[Zeksi]

Nadji me

Kada mislis da si sasvim sam
i da jutro skriva novi dan,
ikad na svetu nemas nikog svog,
i u svemu vidis samo bol,
kada zvezde budu nebu dom -
pridji tada
tada kad si sam

Nadji me
da ti ruke svoje dam.
Nadji me
da ti cuvam davni san.

Kada mislis da si blizu dna,
kad ti treba neko ko te zna,
Sreca jedva da je secanje,
a nikad nemas deo nje.
Kad ceo zivot stane ti na dlan -
pridji tada
tada kad si sam

Nadji me
da ti ruke svoje dam.
Nadji me
da ti cuvam davni san.

Kada mislis da si sasvim sam
i da jutro skriva novi dan,
i kad na svetu nemas nikog svog,
i u svemu vidis samo bol,
kada zvezde budu nebu dom -
pridji tada
tada kad si sam

Nadji me
da ti ruke svoje dam.
Nadji me
da ti cuvam davni san.

[Lola76]

[Satana Varganja]

za sve ljubitelje Tanje, sprema materijal da izda nosac zvuka (kako ovo zvuci) ali znajuci je nacekacemo se...

[Zeksi]

Miris predgrađa

Noc zove ljubav svetla vode me
Opet pratim senke opet volim te.

Igla pritiska plocu i song je umoran
Oci bojene vodom i sminka sakriva trag

Hori ostave samo miris predgradja
Noc je vodila ljubav i trg je izguzvan.

Kao korak hladnog odjeka
Pratice te miris predgradja.

[Zeksi]

Pogresan dan nestaje
tiho odlazi
ledena kisa
dok spira moj umorni grad
/uu dok nestaje dan/ 2x

Zelim da se smejem
tvojim ocima pred san.
Pogledaj u noc
zvezda pada na moj dlan,
los znak.
Pokri me u snu
svojim pricama i bajkama.
Neka me tvoj glas
dodirne ko vetar blag,
kroz noc.

Blede mi senke
pomeraju zidove.
Kestenov list
kao poklon na jastuku.
/uu dok nestaje dan/ 2x

Zelim da se smejem
tvojim ocima pred san.
Pogledaj u noc
zvezda pada na moj dlan,
los znak.
Pokri me u snu
svojim pricama i bajkama.
Neka me tvoj glas
dodirne ko vetar blag,
kroz noc.

Sareno nebo
dok pokriva grad,
beskrajna noc
sto dolazi sad.
Slusaj tisinu sto nosi je noc,
i oteraj strah
sapatom kroz san.

Zelim da se smejem
tvojim ocima pred san.
Pogledaj u noc
zvezda pada na moj dlan,
los znak.
Pokri me u snu
svojim pricama i bajkama.
Neka me tvoj glas
dodirne ko vetar blag,
kroz noc.

[Zeksi]

Čekam

Vreme nestaje kao dah
Umoran od pevanja
Svet se okrece
Ritam je obican noc i dan

Ovo je vreme ratova
Vreme krupnih prevara
Cujes li pucaju u nocima

Treba mi nova muzika
I svetlo svemira
Vidis li nista se ne menja

Cekam i sad kao nekada
S licem na prozoru
Cuvam se od divljih vetrova
I senki u prolazu

[Zeksi]

Grad

Grad u sebi noćas nosi miris straha
i mesec skriven neonom...
Igra svetla vlažnih izloga u noći,
papirni ljudi prolaze...

Zatvorena vrata krugova izz bajki
- sve je bilo prevara...
Ostajem sam kao juče i kao uvek,
ustvari obično je veče...

Ko kišna kap na vrelom kamenu,
sad prolazim, polako vičem šapatom...
Sa osmehom i bledim pogledom,
ja nestajem dok plovim praznom ulicom...

[Mara]

[Nenad 1977]