[Marina*]

"Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao,
i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem!"
-Miroslav, Mika, Antic-

Ljubav! Citava knjiga u jednoj reci, celi okean u jednoj suzi,
sedam nebesa u jednom pogledu,
vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu."
Tuper

[Sirano]

"Ljubav, tj. ostajanje u ljubavi, a ne zaljubljenost, je svestan i odlučan čin volje, umeće, koje moramo savladati kao svako drugo umeće, kao umeće drvodelstva ili umeće muzike. I zahteva brigu, odgovornost, respekt i znanje."

E. From

[JANA]

"Nema sunca bez svetlosti, niti coveka bez ljubavi"-Gete

"Ljubav odoleva vremenu koje sve otima. Nikada nije istinski voleo onaj koji misli da je ljubav prolazna."-Gete

"Ljubav se rodi, živi i umire u ocima."-W. Shakespeare

[JANA]

Ljubav je kada ne zelis zaspati jer je sam realnost lepsa od tvojih snova...
Ljubav je pogled suzan i mutan, ljubav je bol koja slatko boli i dok boli znas da postojis. I zato budi uvek tu, budi u mom snu i na javi i u kosmaru, jer stvarnost je surova to znamo svi, zato ne prestajte VOLETI.
(Herman Hese)

[Marina*]

Sustina ljubavi nije pronaci savrsenu osobu, vec voleti
nesavrsenu savrseno...

Prava ljubav nema sretan zavrsetak,
ona jednostavno ne prestaje...

[Lidija Vuksanović]

[TanjaZr007]

[Bjanka]

Ljubav je stradanje romantičara, ljudi vrele mašte, više nego ljudi velikog srca...

Jovan Dučić

[Lidija Vuksanović]

[Lidija Vuksanović]

[Аntievolucionista]

15 Pij vodu od svoga studenca,
vodu od svo izvora.

16 Zar izvori tvoji da se razlivaju,
po ulicama tvoji potoci da teku?

17 Čuvaj ih ti sam za sebe,
da ne budu i za tuđina sa tobom.

18 Blagosloven izvor tvoj ti bio,
radost tvoja bila tebi
žena tvoje mladosti.

19 Bila ti ona košuta ljubavi
srna puna nežnosti.
Uvek bio njenom lepotom zanesen
i ljubavlju njenom uvek ti zaljibljen.

20 I zašto bi, sine za tuđom se zaneo,
nepoznatoj nedra ti grlio?

21 Jer su Gopspodu pred očima putevi čovječiji,
i on meri staze njihove

(Poslovice Solomona Biblija)

2 Lepe li su noge tvoje u obući tvojoj,
kćeri kneževska!

3 Krioce je tvoje pehar uglađeni,
kome nikad vino mirisno ne fali;
trbuh ti je kao kupa pšenice
obgrljena ljiljanima.

4 Dve su dojke tvoje kao dva laneta
kao dva srnčeta blizanca

5 Vrat ti je kao kula od fildiša,
Oči su ti kao jezera Hesbonska
na vratima Bat-Rabimskim;
nos ti je kao kula Libanska
što u Damask gleda.

6 Glava ti je kao kamel ponosna,
a kosa na glavi tvojoj
kao porfira kraljevska
u bore nabrana.

7 Lepa li si i ljupka li si,
o ljubavi moja usred milina!

8 Struk ti je kao palma,
dojke tvoje kao grozdovi!

(dio iz Pesma nad pesmama Solomun)

[Jaca]

• 

Prica o Ljubavi i Ludosti

Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom
skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila: "Hajdemo
se igrati skrivalice! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima."

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: "Skrivalice?
Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja
pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem,
polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je
nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesovalo.

Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?
Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je
zapravo mucilo to sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. Oprez nije hteo
reskirati.
"Jedan, dva, tri." pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i
uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila
u senku Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako
nije mogla odluciti gde ce se sakriti, jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog
od njenih prijatelja. Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je
provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda
u dahu vetra. Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe! Laz se sakrila na dno
okeana (laze, na kraju duge!), a Pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio
sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve
zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.

"Milion", povikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvo je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja
o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu
nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebicnost nije trebalo ni traziti.
Sama je izletela
iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja
Ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo
jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talenat u zlatnom klasju zita, Teskobu
u izgoreloj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana!), a Zaborav je zaboravio
da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada
je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od
besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik.
Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta da ucini. Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav
je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlucila
zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.

Tako je Ljubav ispala pobednik nad osecajima, ali ostala slepa, a Ludost je prati
gde god ide.

[Zlaja]

Jaca, on 14:25, 10. September 2009, said:

Prica o Ljubavi i Ludosti

Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom
skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila: "Hajdemo
se igrati skrivalice! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima."

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: "Skrivalice?
Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja
pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem,
polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je
nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesovalo.

Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?
Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je
zapravo mucilo to sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. Oprez nije hteo
reskirati.
"Jedan, dva, tri." pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i
uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila
u senku Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako
nije mogla odluciti gde ce se sakriti, jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog
od njenih prijatelja. Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je
provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda
u dahu vetra. Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe! Laz se sakrila na dno
okeana (laze, na kraju duge!), a Pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio
sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve
zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.

"Milion", povikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvo je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja
o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu
nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebicnost nije trebalo ni traziti.
Sama je izletela
iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja
Ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo
jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talenat u zlatnom klasju zita, Teskobu
u izgoreloj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana!), a Zaborav je zaboravio
da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada
je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od
besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik.
Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta da ucini. Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav
je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlucila
zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.

Tako je Ljubav ispala pobednik nad osecajima, ali ostala slepa, a Ludost je prati
gde god ide.

[Bjanka]

"... Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, , zbir svih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih.
Ljubav je najveći izvor snage za iluziju i najdublji dokaz moći za akciju...
Ljubav je dokaz inteligencije, jer čovek bez ideja i prostak bez vaspitanja, ne mogu biti zaljubljeni, pošto je ljubav najveća mudrost i najfinija duševnost... "

Jovan Dučić