[Jaca]

Citala sam dosta o tome da je zdravo i dobro da dete odrasta uz nekog kucnog ljubimca. Volela bih, da svom detetu (kada ga budem imala ) kupim kucu uz koju ce da raste.
S druge strane, postoje ljudi koji se tome ostro protive.

Sta vi mislite?

[Milica]

Zasto da ne, ja bih uzela kucnog ljubimca za svoje dete, mislim da time jaca imunitet, oslobadja se eventualnog straha, uci kako se ponasa prema zivotinjama sto mislim da je mnogo vazno,

[Mr.Black]

Zasto da ne, pored toga sto ce nauciti kako da se ponasa prema zivotinji, naucice nesto i o obavezama.

[Theodore Bagwell TBag]

Odlicno. Dete i treba da se navikava na zivotinje. Na taj nacin uci kako se ponasa prema zivotinji, i nece imati strah od nje.
Ukoliko porodica ima mogucnost, svakako sam za to da dete ima psa.

[Dejzi]

Odlična tema...
Odrasla sam sa rotvajlerom, pored ostalog - mačaka, papagaja, hrčaka, morskih prasadi, kornjača i ko zna sve čega još ne - i to je najbolji deo mog odrastanja... I sve mi je bilo dozvoljeno držati, ukoliko bih se sama brinula o njima... Koliko toga dete može da nauči od životinje- o vernosti i nežnosti, o davanju i odgovornosti, o brizi za drugo živo biće, o deljenju, humanosti, poštovanju, skromnosti... I sad imam svoj mali zoo vrt, u učim, svakog dana po nešto, od svog psa - najviše...
I još nešto - nemojte KUPOVATI psa ili macu, i ako to činite, nemojte reći detetu da ste za njega dali novac... neka dete nauči da je u životu ono najbolje neprocenjivo, ne može se kupiti, neka ne gleda na svog ljubimca kao na stvar već kao na člana porodice.
Takođe, naučite svoje dete da se stara o svom ljubimcu, da ga ne muči, ne povređuje, da shvati da to nije igračka, već živo stvorenje.

[saveta]

Dejzi je dala odlične savete, podržavam je.
Javljam se zbog sledećeg. Preko blogova sprijateljila sam se sa jednom mladom ženom od 40 godina, radi, ima veoma odgovoran i stresan posao, voli svoje sinove i supruga, ukratko, dobra i uspešna u svakom pogledu. Ona ne živi u Beogradu, ovih dana je ovde i na obostrano žaljenje, nećemo se konačno sresti. Razlog su moje dve kuce koje samnom žive u kući. Moja prijateljica ne mrzi pse ni mačke ali ima strah od njih, ne sme da ih dodirne a ja sam joj pisala kako su obe velike maze. Njena majka ju je u detinjstvu uporno učila da su psi i mačke opasni, da se samo jednim dodirom po leđima, na primer, može zadobiti opasna zaraza. Ona je obrazovana, jako vodi računa o čistoći u kući i glupo je da joj kažem da se posle svakog maženja kuce, operu ruke. Ne vredi, strah je jači.

Moj savet je da roditelji koji iz bilo kojih razloga ne žele da imaju kućnog ljubimca, ne treba svoje dete da uče da se od njih boji ili da ih mrzi.

[Dejzi]

Hvala Saveta... Potpuno podržavam tvoj post, a posebno poslednje rečenice -a evo i zašto...
Šetajući psa (koker španijel, ogromna maza i veliki miroljubac, živi u kući sa nama) srećem dosta majki i očeva sa decom... Ova moja blenta decu obožava i kako koje vidi, tako legne da se mazi, tako i deca - velika većina dece iz kraja je poznaje i zove po imenu...
Ali roditelji... neki me oduševljavaju kada me pitaju da li njihova deca smeju da je pomaze i onda im pokazuju kako se mazi pas, i govore kako je pas dobar i lep, ali ima i onih drugih koji kažu: ''Vidi sine, to je pas, psa ne smeš da diraš, to je prljavo, uješće te... ''
Ok, ni ja nisam za to da deca prilaze nepoznatim psima, ali stvarati averziju prema istima još od najranijeg detinjstva -to nije u redu.

[saveta]

Da nastavim i ja sa idejama.
Deca koja nisu vaspitavana da se boje psa, žele da ga pomaze ali ih treba podučiti šta ne treba da rade, na primer, da psa vuku za rep, da mu pritiskaju njušku i objasniti zašto, tako sam učila i sinove. Međutim, kada su bili u VII razredu osnovne škole, nisu imali poslednji čas i skoro celo odeljenje ode u obližnji park i šetalli su po grupama. Odjednom doleti vučjak i mog sina ugrize za butinu. Kasnije smo saznali da su tog prelepog vučjaka koji je inače bio uplašen (izgubio se iz svog dvorišta, valjda), neka deca vukla za rep, uši, možda ga neko i udario po njušci i pas je normalno reagovao.
I još jedan primer. neki psi vole da se kupaju a neki ne. Pre 13 godina nabavila sam bebu labradorku i kada je bila nepunih godinu dana, moj neozbiljni sin, već odrastao, prao je u dvorištu kola i sa jakim mlazom iz šmrka polivao moju malu cacu(nisam bila tu). Da li zbog toga ili drugih razloga, kada je odrasla pa i danas, mrzi vodu pa nerado izlazi i u dvorište kada kiša pada.

Možda je najbolje detetu objasniti da ono što ono ne bi volelo njemu da se radi, ne treba raditi ni psu.

[prof. Cobra]

Saveta Petkovic, on 21.01.11, 21:45, said:

Da nastavim i ja sa idejama.
Odjednom doleti vučjak i mog sina ugrize za butinu. Kasnije smo saznali da su tog prelepog vučjaka koji je inače bio uplašen (izgubio se iz svog dvorišta, valjda), neka deca vukla za rep, uši, možda ga neko i udario po njušci i pas je normalno reagovao.

Ima tako i kućnih i ljudskih ljubimaca koji baš deluju po šemi iz citata:
neko ih iznervira pa ujedaju sve one koji s tim nemaju veze !

Srećom, za sada nema indicija da ima takvih ljubimaca na forumu!

[Ledena]

Ja ne volim da čuvam životinje u kući, ali imam tu sreću da imam dvorište
Otac mi je lovac, tako da sam ja odrasla sa bar po dva štenca, jedno za mene, jedno za brata i odlično smo se slagali sa njima, čim bi porasli tata bi ih dresirao za lov a mi dobijali druge, tako da se nismo vezivali puno za njih.
Kasnije, kad smo odrasli, imali smo albino bokserku, dugo je bila sa nama i kad je uginula jedva smo to podneli i sad mi nedostaje...
Prošle nedelje sam, šetajući ćerku, našla jedno štene i rešili smo da ga zadržimo, beba je oduševljena, non stop lupa na vrata koja vode do garaže gde je smeštena i mazi je, ako to tako može da se nazove, ali kuci to ne smeta već joj liže rukice, gricka je, ali sa takvom pažnjom da je ne povredi, milina je gledati ih

[znljubica]

Upravo sam na svom blogu pisala o kućnom ljubimcu.
Iako volim životinje, bila sam protiv držanja pasa i mačaka u stanu, iz više razloga, naročito higijenskih.
Moja deca su ipak donela u kuću psa, i onda je njegovim dolaskom započeo korisni vaspitni proces.
Cela priča na
Moj link

[Baptista]

-Sto rece neko, odrastao sam uz zivotinje, pre svega pse, ali i macke, golubove, koke, papagaje, imao sam i morsko prase, ali i ono pravo. Moji psi su me uvek oraspolozili, ma koliko da sam imao problema(imaju ih i deca). Psi te vole puno vise nego sto ti njih volis. Nazalost, sa puno njih sam morao da se rastanem, cuvam ih kao drage uspomene, oni su nerazdvojivi deo mog detinjstva.