Tegla sa krastavcima
Profesor je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke predmete iza sebe. Kada je cas poceo, bez reci je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio je lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Slozili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamencica i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli. Pitao je jos jednom da li je tegla puna. Studenti su skruseno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.
"Sada!", rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vas zivot. Teniske loptice su vazne stvari u vasem zivotu: vasa porodica, vasa deca, vase zdravlje, vasa vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas zivot i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamencici su ostale stvari koje su vazne: vas posao, vasa kuca i vas auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom nema mesta za kamencice i teniske loptice. Isto vazi u zivotu.
Ako potrosite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada necete imati mesta za one vazne stvari. Vodite racuna o stvarima koje su kljucne za vasu srecu. Igrajte se s decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na veceru. Ponasajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se ocisti kuca i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista vazne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak."
Jedna od studentinja je podigla ruku i upitala sta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste to pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun, uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem.
Tema je zamišljena tako da se pišu mudrosti it života, konkretne priče i iskustva.
Životne mudrosti: ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stv
#2
Napisano: 03.07.09, 13:44
Poznajem mnogo nekih cudnih bica koja su svoj zivot zbilja ispunila pomenutom kaficom sa prijateljima, teniskim lopticama
(na teniskim terenima, opet sa prijateljima), plaziranje po pesku(sa prijateljicama) i ne haju za to sto smo mi, ostali,
mudriji od njih.
Ah, da! Poznajem i neke koji su svoju teglu, bas, napunili krastavcima i spokojno docekuju zimu(tj starost).
Eh, stara je istina da se samo mudraci ne hvale da su pronasli mudrost. Zna se zasto:jer je uvek prekasno!
Stara mudrost: bice bolje!
(na teniskim terenima, opet sa prijateljima), plaziranje po pesku(sa prijateljicama) i ne haju za to sto smo mi, ostali,
mudriji od njih.
Ah, da! Poznajem i neke koji su svoju teglu, bas, napunili krastavcima i spokojno docekuju zimu(tj starost).
Eh, stara je istina da se samo mudraci ne hvale da su pronasli mudrost. Zna se zasto:jer je uvek prekasno!
Stara mudrost: bice bolje!
#3 Mara
Napisano: 07.07.09, 13:29
Jedan je profesor na fakultetu izazvao studente pitanjem:"Da li je Bog stvorio sve sto postoji na zemlji?"
Jedan student je hrabro odgovorio:"Da, stvorio je."
"Bog je sve stvorio?"-pitao je ponovo profesor.
"Da profesore."-ponovo je odgovorio student.
profesor je odgovorio:"Ako je Bog stvorio bas sve na zemlji, onda je on stvorio takodje i zlo, jer zlo postoji, i sudeci prema pravilu-da nasa djela govore ko smo mi-Bog je zao."
student je nakon tog odgovora zacutao.
profesor je bio zadovoljan samim sobom i hvalio se studentima kako je vrlo jednostavno dokazao da je hriscanstvo samo jedan mit.
Jedan drugi student podigao je ruku i rekao:"Mogu li vas ja nesto pitati profesore?"
"Naravno"-rekao je profesor.
student je ustao i rekao:"Postoji li hladnoca, profesore?"
profesor je odgovorio:"Kakvo pitanje. Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?"
mladic je odgovorio:"Cinjenica je da hladnoca ne postoji. Prema zakonu fizike, ono sto mi smatramo hladnocom-zapravo je nedostatak topline. Predmeti ili ziva bica se mogu proucavati kad imaju ili prenose energiju, a toplina je ono sto cini da tijelo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula(-460 stepeni f) je potpuno odsustvo topline, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji, mi smo stvorili tu rijec da opisemo kako se osjecamo kad nemamo-topline."
student je nastavio:"Profesore, postoji li tama?"
profesor je odgovorio:"Naravno da postoji."
student je odgovorio:"Jos jednom ste pogrijesili. Tama je zapravo-nedostatak svijetla. Svijetlo mozete proucavati, ali tamu ne. Tacnije, mozemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svijetlo i proucimo razlicite valne dubine svake boje. Ne mozemo izmjeriti mrak. Zrak svijetla moze se probiti u svijet tame i osvijetliti ga. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor taman? Ono sto mozete izmjeriti je kolicina svijetla koje je prisutno. Nije li to tacno? Tama je termin koji je covjek izmislio da bi pokazao sto se dogadja kada nije prisutno svijetlo."
Konacno, student je upitao:"Profesore, postoji li zlo?"
Sad vec pomalo nesiguran, profesor je odgovorio:"Naravno, kao sto sam vec rekao. Vidimo ga svaki dan-u primjerima covjekovog nehumanog ponasanja. U masi kriminala i nasilja u svijetu. To je cvrst dokaz postojanja zla."
na to je student odgovorio:"Zlo ne postoji, profesore. Ili barem ne postoji samo za sebe. Zlo je jednostavno-odsustvo Boga. To je kao tama i hladnoca-rijec koju je covjek stvorio da bi opisao odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vjera, ili kao ljubav koje postoje kao sto postoje toplina i svijetlost.zlo je ono sto nastaje kad covjek nema Bozije ljubavi u svom srcu. To je kao hladnoca koja nastupa kada nema topline, ili tama koja nastaje kada nema svijetla.
Student je bio Albert Ajnstajn.
Jedan student je hrabro odgovorio:"Da, stvorio je."
"Bog je sve stvorio?"-pitao je ponovo profesor.
"Da profesore."-ponovo je odgovorio student.
profesor je odgovorio:"Ako je Bog stvorio bas sve na zemlji, onda je on stvorio takodje i zlo, jer zlo postoji, i sudeci prema pravilu-da nasa djela govore ko smo mi-Bog je zao."
student je nakon tog odgovora zacutao.
profesor je bio zadovoljan samim sobom i hvalio se studentima kako je vrlo jednostavno dokazao da je hriscanstvo samo jedan mit.
Jedan drugi student podigao je ruku i rekao:"Mogu li vas ja nesto pitati profesore?"
"Naravno"-rekao je profesor.
student je ustao i rekao:"Postoji li hladnoca, profesore?"
profesor je odgovorio:"Kakvo pitanje. Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?"
mladic je odgovorio:"Cinjenica je da hladnoca ne postoji. Prema zakonu fizike, ono sto mi smatramo hladnocom-zapravo je nedostatak topline. Predmeti ili ziva bica se mogu proucavati kad imaju ili prenose energiju, a toplina je ono sto cini da tijelo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula(-460 stepeni f) je potpuno odsustvo topline, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji, mi smo stvorili tu rijec da opisemo kako se osjecamo kad nemamo-topline."
student je nastavio:"Profesore, postoji li tama?"
profesor je odgovorio:"Naravno da postoji."
student je odgovorio:"Jos jednom ste pogrijesili. Tama je zapravo-nedostatak svijetla. Svijetlo mozete proucavati, ali tamu ne. Tacnije, mozemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svijetlo i proucimo razlicite valne dubine svake boje. Ne mozemo izmjeriti mrak. Zrak svijetla moze se probiti u svijet tame i osvijetliti ga. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor taman? Ono sto mozete izmjeriti je kolicina svijetla koje je prisutno. Nije li to tacno? Tama je termin koji je covjek izmislio da bi pokazao sto se dogadja kada nije prisutno svijetlo."
Konacno, student je upitao:"Profesore, postoji li zlo?"
Sad vec pomalo nesiguran, profesor je odgovorio:"Naravno, kao sto sam vec rekao. Vidimo ga svaki dan-u primjerima covjekovog nehumanog ponasanja. U masi kriminala i nasilja u svijetu. To je cvrst dokaz postojanja zla."
na to je student odgovorio:"Zlo ne postoji, profesore. Ili barem ne postoji samo za sebe. Zlo je jednostavno-odsustvo Boga. To je kao tama i hladnoca-rijec koju je covjek stvorio da bi opisao odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vjera, ili kao ljubav koje postoje kao sto postoje toplina i svijetlost.zlo je ono sto nastaje kad covjek nema Bozije ljubavi u svom srcu. To je kao hladnoca koja nastupa kada nema topline, ili tama koja nastaje kada nema svijetla.
Student je bio Albert Ajnstajn.
#4
- VI - Imaginifer
- Grupa: Član
- Poruka: 2282
- Pridružio se: 13.05.09
- Pol:muški
- Lokacija:Pločnik
Napisano: 07.07.09, 18:48
"... kako je neobična stvar sadašnjica. U sadašnjem trenutku,
čovek je ono što postaje, ane ono što je bio... Prošlost će se
umešati ako to dozvolite. Ljudi je se plaše, zato što misle da
ona predskazuje budućnost. A ne predskazuje je, ako ste shvatili
koliko se život izmenio, i ako se uredsredite na ono u šta se
izmenio, pa tu prošlost, svojim životom i svojim postupcima
obesnažite."
čovek je ono što postaje, ane ono što je bio... Prošlost će se
umešati ako to dozvolite. Ljudi je se plaše, zato što misle da
ona predskazuje budućnost. A ne predskazuje je, ako ste shvatili
koliko se život izmenio, i ako se uredsredite na ono u šta se
izmenio, pa tu prošlost, svojim životom i svojim postupcima
obesnažite."
#5 Mara
Napisano: 08.07.09, 15:18
Ovu poruku je izmenio Mara: 08.07.09, 15:18
Jednu malu devojcicu cesto su slali u podrum po krompir koji je trebalo pripremiti za veceru. Jednog dana dok je birala krompir, sisao je i njen otac u podrum
"Sta to radis?" - upitao je.
"Pokusavam da nadjem najsitnije krompire koje cemo iskoristiti za veceras. Krupnije i bolje krompire iskoristicemo kasnije."
Otac se smesio dok je iz njene ruke uzimao sud i sitan krompir izrucio nartag na gomilu.
"Ako tako postupas uvek cemo jesti samo sitan krompir. Izaberi najveci, najbolji krompir za danas, pa cemo uvek jesti najbolji krompir!"
Ono sto najbolje mozemo da ucinimo svojim bliznjima ne treba da cuvamo za neko buduce vreme. Ta buduca prilika mozda nikada nece doci. Ako se trudimo da sada zivimo najboljim zivotom i sada budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno da brinemo o tome da li cemo biti takvi i u buducnosti.
Izaberite sada samo ono sto je najbolje i uvek najbolje.
"Sta to radis?" - upitao je.
"Pokusavam da nadjem najsitnije krompire koje cemo iskoristiti za veceras. Krupnije i bolje krompire iskoristicemo kasnije."
Otac se smesio dok je iz njene ruke uzimao sud i sitan krompir izrucio nartag na gomilu.
"Ako tako postupas uvek cemo jesti samo sitan krompir. Izaberi najveci, najbolji krompir za danas, pa cemo uvek jesti najbolji krompir!"
Ono sto najbolje mozemo da ucinimo svojim bliznjima ne treba da cuvamo za neko buduce vreme. Ta buduca prilika mozda nikada nece doci. Ako se trudimo da sada zivimo najboljim zivotom i sada budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno da brinemo o tome da li cemo biti takvi i u buducnosti.
Izaberite sada samo ono sto je najbolje i uvek najbolje.
#6 Mara
Napisano: 09.07.09, 19:55
Ovu poruku je izmenio Mara: 09.07.09, 19:57
Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo moćne porodice. Porodica je bila netaktična i nije im odobrila da se smjeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umjesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.
Slijedeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podijelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gdje će se moći dobro odmoriti. Kada su se slijedeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posjedovali, čije je mlijeko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je bijesan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovjek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podijeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.
“Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine” odgovori stariji anđeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primjetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsjednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”
“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne obitelji, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.
Slijedeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podijelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gdje će se moći dobro odmoriti. Kada su se slijedeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posjedovali, čije je mlijeko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je bijesan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovjek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podijeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.
“Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine” odgovori stariji anđeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primjetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsjednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”
“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne obitelji, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.
#7
- VI - Imaginifer
- Grupa: Član
- Poruka: 2414
- Pridružio se: 01.11.07
- Pol:ženski
Napisano: 09.07.09, 20:32
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki čovek kaznio svoju petogodišnju kćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a novca je u ono vreme bilo vrlo malo.
Bilo je vreme Božića. Sledećeg jutra je devojčica donela ocu mali poklon i rekla: “Tata, ovo je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, ali kada je otvorio kutiju, video je da unutra nema ničega. Jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio: “Zar ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto i nađe?”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suzama u očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe.”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, nežno je zagrlio i zamolio da mu oprosti.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, otvorio bi je, iz nje uzeo jedan nevidljivi poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca…
Ne postoje važnije stvari koje bi mogli dobiti.
Bilo je vreme Božića. Sledećeg jutra je devojčica donela ocu mali poklon i rekla: “Tata, ovo je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, ali kada je otvorio kutiju, video je da unutra nema ničega. Jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio: “Zar ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto i nađe?”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suzama u očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe.”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, nežno je zagrlio i zamolio da mu oprosti.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, otvorio bi je, iz nje uzeo jedan nevidljivi poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca…
Ne postoje važnije stvari koje bi mogli dobiti.
#8 Mara
Napisano: 23.07.09, 18:05
Jednog je dana imućni otac poveo svoga sina da provede noć s jako siromašnom porodicom
, s ciljem da mu pokaže kako žive ljudi koji nemaju mnogo novaca za trošenje.
Na povratku kući, otac upita sina što misli o tom iskustvu, a sin odgovori: To je bilo jako lijepo iskustvo, oče.
Naučio sam da mi imamo jednog psa, a oni imaju četiri, mi imamo jako lijep bazen ali oni imaju rijeku, mi imamo sunčani krov ali oni imaju nebo sa zvijezdama i mjesecom, mi imamo veliku terasu s predivnim vrtom ali oni imaju šumu.
Dok je dijete govorilo, otac je ostao bez daha slušajući što mu sin kazuje.
Tada dijete doda: Hvala ti što si mi pokazao kako smo siromašni!
Hm!
, s ciljem da mu pokaže kako žive ljudi koji nemaju mnogo novaca za trošenje.
Na povratku kući, otac upita sina što misli o tom iskustvu, a sin odgovori: To je bilo jako lijepo iskustvo, oče.
Naučio sam da mi imamo jednog psa, a oni imaju četiri, mi imamo jako lijep bazen ali oni imaju rijeku, mi imamo sunčani krov ali oni imaju nebo sa zvijezdama i mjesecom, mi imamo veliku terasu s predivnim vrtom ali oni imaju šumu.
Dok je dijete govorilo, otac je ostao bez daha slušajući što mu sin kazuje.
Tada dijete doda: Hvala ti što si mi pokazao kako smo siromašni!
Hm!
#9 Mara
Napisano: 08.09.09, 21:34
Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.
Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.
Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.
Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.
Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odećom.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.
Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.
Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.
Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.
Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odećom.
#10 Mara
Napisano: 01.10.09, 22:06
Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.
Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku.
" Danas sam dobio udarac od mog najboljeg druga."
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se okupaju.
Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot
mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio,
izgravirao je na jednom kamenu:
" Danas mi je najbolji drug spasao zivot!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:
"Kad sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen, zasto?"
Drugar mu je odgovorio:
"Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi vetrovi
izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu
da nista ne moze da ga izbrise!"
Nauci se da zapisujes rane na pesku, a srecu ugraviraj na kamen
Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku.
" Danas sam dobio udarac od mog najboljeg druga."
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se okupaju.
Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot
mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio,
izgravirao je na jednom kamenu:
" Danas mi je najbolji drug spasao zivot!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:
"Kad sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen, zasto?"
Drugar mu je odgovorio:
"Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi vetrovi
izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu
da nista ne moze da ga izbrise!"
Nauci se da zapisujes rane na pesku, a srecu ugraviraj na kamen
#11
- IX - Tesserarius
- Grupa: Član
- Poruka: 5320
- Pridružio se: 21.12.08
- Pol:muški
- Lokacija:Beograd
Napisano: 01.10.09, 23:56
POPULAR
Sedela dva ribara kraj reke i pecali.
Kad naidje prosjak i poče da prosi hranu, govoreći kako danima već ne jede.
Jedan od ribara se sažali i dade mu ulovljenu ribu.
Pogleda ga drugi ribar i reče:
Krivo činiš, sada će da je pojede i sutra će opet da prosi.
Trebo si da ga naućiš da lovi ribu!
Tako bi imao svaki dan hranu.
Kad naidje prosjak i poče da prosi hranu, govoreći kako danima već ne jede.
Jedan od ribara se sažali i dade mu ulovljenu ribu.
Pogleda ga drugi ribar i reče:
Krivo činiš, sada će da je pojede i sutra će opet da prosi.
Trebo si da ga naućiš da lovi ribu!
Tako bi imao svaki dan hranu.
UPOZNAJ TIŠINU I TMINU
#12 Mara
Napisano: 15.10.09, 22:12
Priča o osjećajima
Ludost je predložila osjećajima da se igraju skrivača. Kad su se svi osjećaji sakrili, ludost je krenula da ih traži.
Jednom davno, svi ljudski osjećaji i sve ljudske kvalitete našli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji.
Kada je Dosada zijevnula treći put,
Ludost je, uvijek tako luda, predložila:
"Hajdemo se igrati skrivača!
Tko se najbolje sakrije, Pobjednik je među osjećajima."
Intriga je podigla desnu obrvu,
a Radoznalost je, ne mogavši prešutjeti, zapitala:
"Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete.
Kada završim sa brojenjem, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je Pobjednik."
Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Oduševljenje.
Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu se svi htjeli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala?
Ionako je uvijek, na kraju, svi pronađu.
Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se sjetio predložiti igru.
Oprez nije htio riskirati.
"Jedan, dva, tri... " počela je brojati Ludost.
Prva se sakrila Lijenost koja se, kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vjera se popela na nebo,
Zavist se sakrila u sjenu Uspjeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.
Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gdje da se sakrije jer joj se svako mjesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja.
Ljepota je uskočila u kristalno čisto jezero,
a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je našla svoje mjesto u letu leptira,
a Sloboda u dahu vjetra.
Sebičnost je pronašla skroviste, ali samo za sebe!
Laz se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Požuda i Strast u krateru vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto.
Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
"Milion", zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lijenost, iza najbližeg kamena.
Ubrzo je začula Vjeru kako raspravlja o teologiji s Bogom,
a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha.
Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspjeh,
a Sebičnost se nije trebalo niti tražiti.
Sama je izletjela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila,
i tako u kristalnom jezeru pronašla Ljepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sjediti na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju žita,
Tjeskobu u izgorjeloj travi,
Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Zaborav je zaboravio da su se uopće igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaći.
Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada se već razbijesnila, ugledala je ružičnjak.
Zašla je među ruže, uzela suhu granu i, bijesna i iznemogla, počela udarati po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik.
Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala što da učini.
Pronašla je Pobjedu, osjećaj nad osjećajima, ali Ljubav je postala slijepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti
i na posljetku odlučila zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav postala pobjednik nad osjećajima, ali je ostala slijepa,
a Ludost je prati gdje god ide.
Ludost je predložila osjećajima da se igraju skrivača. Kad su se svi osjećaji sakrili, ludost je krenula da ih traži.
Jednom davno, svi ljudski osjećaji i sve ljudske kvalitete našli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji.
Kada je Dosada zijevnula treći put,
Ludost je, uvijek tako luda, predložila:
"Hajdemo se igrati skrivača!
Tko se najbolje sakrije, Pobjednik je među osjećajima."
Intriga je podigla desnu obrvu,
a Radoznalost je, ne mogavši prešutjeti, zapitala:
"Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete.
Kada završim sa brojenjem, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je Pobjednik."
Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Oduševljenje.
Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu se svi htjeli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala?
Ionako je uvijek, na kraju, svi pronađu.
Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se sjetio predložiti igru.
Oprez nije htio riskirati.
"Jedan, dva, tri... " počela je brojati Ludost.
Prva se sakrila Lijenost koja se, kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vjera se popela na nebo,
Zavist se sakrila u sjenu Uspjeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.
Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gdje da se sakrije jer joj se svako mjesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja.
Ljepota je uskočila u kristalno čisto jezero,
a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je našla svoje mjesto u letu leptira,
a Sloboda u dahu vjetra.
Sebičnost je pronašla skroviste, ali samo za sebe!
Laz se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Požuda i Strast u krateru vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto.
Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
"Milion", zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lijenost, iza najbližeg kamena.
Ubrzo je začula Vjeru kako raspravlja o teologiji s Bogom,
a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha.
Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspjeh,
a Sebičnost se nije trebalo niti tražiti.
Sama je izletjela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila,
i tako u kristalnom jezeru pronašla Ljepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sjediti na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju žita,
Tjeskobu u izgorjeloj travi,
Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Zaborav je zaboravio da su se uopće igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaći.
Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada se već razbijesnila, ugledala je ružičnjak.
Zašla je među ruže, uzela suhu granu i, bijesna i iznemogla, počela udarati po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik.
Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala što da učini.
Pronašla je Pobjedu, osjećaj nad osjećajima, ali Ljubav je postala slijepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti
i na posljetku odlučila zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav postala pobjednik nad osjećajima, ali je ostala slijepa,
a Ludost je prati gdje god ide.
#13
- II - Milites Gregarii
- Grupa: Član
- Poruka: 80
- Pridružio se: 12.10.08
- Pol:muški
- Lokacija:Svugde po malo
Napisano: 08.11.09, 02:16
Mara, on 13:29, 7. July 2009, said:
Jedan je profesor na fakultetu izazvao studente pitanjem:"Da li je Bog stvorio sve sto postoji na zemlji?"
Jedan student je hrabro odgovorio:"Da, stvorio je."
"Bog je sve stvorio?"-pitao je ponovo profesor.
"Da profesore."-ponovo je odgovorio student.
profesor je odgovorio:"Ako je Bog stvorio bas sve na zemlji, onda je on stvorio takodje i zlo, jer zlo postoji, i sudeci prema pravilu-da nasa djela govore ko smo mi-Bog je zao."
student je nakon tog odgovora zacutao.
profesor je bio zadovoljan samim sobom i hvalio se studentima kako je vrlo jednostavno dokazao da je hriscanstvo samo jedan mit.
Jedan drugi student podigao je ruku i rekao:"Mogu li vas ja nesto pitati profesore?"
"Naravno"-rekao je profesor.
student je ustao i rekao:"Postoji li hladnoca, profesore?"
profesor je odgovorio:"Kakvo pitanje. Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?"
mladic je odgovorio:"Cinjenica je da hladnoca ne postoji. Prema zakonu fizike, ono sto mi smatramo hladnocom-zapravo je nedostatak topline. Predmeti ili ziva bica se mogu proucavati kad imaju ili prenose energiju, a toplina je ono sto cini da tijelo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula(-460 stepeni f) je potpuno odsustvo topline, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji, mi smo stvorili tu rijec da opisemo kako se osjecamo kad nemamo-topline."
student je nastavio:"Profesore, postoji li tama?"
profesor je odgovorio:"Naravno da postoji."
student je odgovorio:"Jos jednom ste pogrijesili. Tama je zapravo-nedostatak svijetla. Svijetlo mozete proucavati, ali tamu ne. Tacnije, mozemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svijetlo i proucimo razlicite valne dubine svake boje. Ne mozemo izmjeriti mrak. Zrak svijetla moze se probiti u svijet tame i osvijetliti ga. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor taman? Ono sto mozete izmjeriti je kolicina svijetla koje je prisutno. Nije li to tacno? Tama je termin koji je covjek izmislio da bi pokazao sto se dogadja kada nije prisutno svijetlo."
Konacno, student je upitao:"Profesore, postoji li zlo?"
Sad vec pomalo nesiguran, profesor je odgovorio:"Naravno, kao sto sam vec rekao. Vidimo ga svaki dan-u primjerima covjekovog nehumanog ponasanja. U masi kriminala i nasilja u svijetu. To je cvrst dokaz postojanja zla."
na to je student odgovorio:"Zlo ne postoji, profesore. Ili barem ne postoji samo za sebe. Zlo je jednostavno-odsustvo Boga. To je kao tama i hladnoca-rijec koju je covjek stvorio da bi opisao odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vjera, ili kao ljubav koje postoje kao sto postoje toplina i svijetlost.zlo je ono sto nastaje kad covjek nema Bozije ljubavi u svom srcu. To je kao hladnoca koja nastupa kada nema topline, ili tama koja nastaje kada nema svijetla.
Student je bio Albert Ajnstajn.
Jedan student je hrabro odgovorio:"Da, stvorio je."
"Bog je sve stvorio?"-pitao je ponovo profesor.
"Da profesore."-ponovo je odgovorio student.
profesor je odgovorio:"Ako je Bog stvorio bas sve na zemlji, onda je on stvorio takodje i zlo, jer zlo postoji, i sudeci prema pravilu-da nasa djela govore ko smo mi-Bog je zao."
student je nakon tog odgovora zacutao.
profesor je bio zadovoljan samim sobom i hvalio se studentima kako je vrlo jednostavno dokazao da je hriscanstvo samo jedan mit.
Jedan drugi student podigao je ruku i rekao:"Mogu li vas ja nesto pitati profesore?"
"Naravno"-rekao je profesor.
student je ustao i rekao:"Postoji li hladnoca, profesore?"
profesor je odgovorio:"Kakvo pitanje. Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?"
mladic je odgovorio:"Cinjenica je da hladnoca ne postoji. Prema zakonu fizike, ono sto mi smatramo hladnocom-zapravo je nedostatak topline. Predmeti ili ziva bica se mogu proucavati kad imaju ili prenose energiju, a toplina je ono sto cini da tijelo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula(-460 stepeni f) je potpuno odsustvo topline, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji, mi smo stvorili tu rijec da opisemo kako se osjecamo kad nemamo-topline."
student je nastavio:"Profesore, postoji li tama?"
profesor je odgovorio:"Naravno da postoji."
student je odgovorio:"Jos jednom ste pogrijesili. Tama je zapravo-nedostatak svijetla. Svijetlo mozete proucavati, ali tamu ne. Tacnije, mozemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svijetlo i proucimo razlicite valne dubine svake boje. Ne mozemo izmjeriti mrak. Zrak svijetla moze se probiti u svijet tame i osvijetliti ga. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor taman? Ono sto mozete izmjeriti je kolicina svijetla koje je prisutno. Nije li to tacno? Tama je termin koji je covjek izmislio da bi pokazao sto se dogadja kada nije prisutno svijetlo."
Konacno, student je upitao:"Profesore, postoji li zlo?"
Sad vec pomalo nesiguran, profesor je odgovorio:"Naravno, kao sto sam vec rekao. Vidimo ga svaki dan-u primjerima covjekovog nehumanog ponasanja. U masi kriminala i nasilja u svijetu. To je cvrst dokaz postojanja zla."
na to je student odgovorio:"Zlo ne postoji, profesore. Ili barem ne postoji samo za sebe. Zlo je jednostavno-odsustvo Boga. To je kao tama i hladnoca-rijec koju je covjek stvorio da bi opisao odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vjera, ili kao ljubav koje postoje kao sto postoje toplina i svijetlost.zlo je ono sto nastaje kad covjek nema Bozije ljubavi u svom srcu. To je kao hladnoca koja nastupa kada nema topline, ili tama koja nastaje kada nema svijetla.
Student je bio Albert Ajnstajn.
Nasao sam ovo bas na YouTube..
I hope for nothing. I fear nothing. I am free.
#14 Mara
Napisano: 19.11.09, 11:38
Jedna mlada žena je jednog dana rekla nešto čime je uvredila svoju najbolju prijateljicu. Ona je odmah zažalila, i napravila bi sve da povuče svoje reči nazad. Ona je to rekla impulsivno, u momentu nepažnje, uz to da su bile tako bliske, nije ni pomislila na efekte svojih reči ranije.
U nastojanju da opovrgne ono što je uradila, otišla je kod jedne stare mudre žene, objašnjavajući situaciju upita za savet. Stara mudra žena poslušala je strpljivo, trudeći se da odredi koliko je iskrena ova mlada žena, koliko je zaista želela da ispravi situaciju.
Mudrica je rekla: "Trebaš učiniti dve stvari da bi mogla ispraviti svoje delo. Jedna od njih je veoma teška. Večeras, uzmi svoje najbolje jastuke od perja i otvori u svakom od njih male rupe. Onda, pre izlaska sunca, moraš pored svakog praga u gradiću staviti po jednopero. Kada završiš prvi korak, vrati se opet meni i reći ću ti i drugu stvar."
Mlada žena se vratila kući da se pripremi za svoj posao. Celu noć je provela idući sa jednog na drugi prag. Prsti su joj se smrzli, dok je vetar bio mnogo ošstar. Medjutim ona je išla i dalje tamnim ulicama.
Nakon izlaska sunca mlada žena se vratila do stare mudrice. Ona je bila iscrpljena, medjutim osećala je olakšanje da će njen trud ipak biti nagradjen, reče: "Moji jastuci su prazni. Stavljala sam ispred svakog kućnog praga po jedno pero."
Sada rekla je starica: "Idi nazad i napuni svoje jastuke i sve će biti kao ranije."
Mlada žena je bila ošamućena: „Ti znaš da je to nemoguće, vetar je sigurno oduvao perje sa pragova. Nisi rekla da trebam to pokupiti nazad! Ako je ovo tvoj zahtev, onda stvari neće nikada biti iste.“
"To je istina, rekla je starica. "Nikada ne zaboravi. Svaka tvoja reč je perje u vazduhu, jednom iskazana, nikakav pokušaj ma koliko bio iskren neće vratiti reči u tvoja usta. Izaberi dobro svoje reči, i dobro ih čuvaj u prisustvu onih koje voliš. Zapamti: jedna dobra reč može da greje tri hladna zimska meseca."
U nastojanju da opovrgne ono što je uradila, otišla je kod jedne stare mudre žene, objašnjavajući situaciju upita za savet. Stara mudra žena poslušala je strpljivo, trudeći se da odredi koliko je iskrena ova mlada žena, koliko je zaista želela da ispravi situaciju.
Mudrica je rekla: "Trebaš učiniti dve stvari da bi mogla ispraviti svoje delo. Jedna od njih je veoma teška. Večeras, uzmi svoje najbolje jastuke od perja i otvori u svakom od njih male rupe. Onda, pre izlaska sunca, moraš pored svakog praga u gradiću staviti po jednopero. Kada završiš prvi korak, vrati se opet meni i reći ću ti i drugu stvar."
Mlada žena se vratila kući da se pripremi za svoj posao. Celu noć je provela idući sa jednog na drugi prag. Prsti su joj se smrzli, dok je vetar bio mnogo ošstar. Medjutim ona je išla i dalje tamnim ulicama.
Nakon izlaska sunca mlada žena se vratila do stare mudrice. Ona je bila iscrpljena, medjutim osećala je olakšanje da će njen trud ipak biti nagradjen, reče: "Moji jastuci su prazni. Stavljala sam ispred svakog kućnog praga po jedno pero."
Sada rekla je starica: "Idi nazad i napuni svoje jastuke i sve će biti kao ranije."
Mlada žena je bila ošamućena: „Ti znaš da je to nemoguće, vetar je sigurno oduvao perje sa pragova. Nisi rekla da trebam to pokupiti nazad! Ako je ovo tvoj zahtev, onda stvari neće nikada biti iste.“
"To je istina, rekla je starica. "Nikada ne zaboravi. Svaka tvoja reč je perje u vazduhu, jednom iskazana, nikakav pokušaj ma koliko bio iskren neće vratiti reči u tvoja usta. Izaberi dobro svoje reči, i dobro ih čuvaj u prisustvu onih koje voliš. Zapamti: jedna dobra reč može da greje tri hladna zimska meseca."
#15
- III - Discentes
- Grupa: Član
- Poruka: 440
- Pridružio se: 05.08.09
- Pol:ženski
- Lokacija:Beograd
Napisano: 21.11.09, 23:10
STOPALA GOSPODNJA
Usnuvsi nejasan san covek ode kod mudraca da mu ga rastumaci.
"Isao sam preko pustinje nepregledne, iznuren i bespomocan i sto sam ja duze prolazio ona je bivala veca a kraj njen udaljeniji", rece covek.
"Pustinja je tvoj zivot, ti sam si tvoja dusa a iscrpljenost predstavlja nemogucnost tvoje duse da te trgne iz iluzije tvoga zivota. Neprekidno, nesrazmerno povecanje pustinje umesto smanjenja, s obzirom na ulozeni trud i predenu razdaljinu, predstavlja tvoju stalnu potrebu da produbis ispraznost svojeg zivljenja i odbijanje da pogledas u sebe i cujes umor duse svoje", odgovori mudrac.
"Kad god bi se okrenuo iza mene su u pesku, pored mojih otisaka bili otisci jos jednog para nogu, ali ja ni jedan put nikoga nisam video!"
"To su otisci stopala Gospoda koji uvek koraca pored tebe i cuva te."
"Ali kad mi je bilo najteze, kad sam posrtao i pomisljao da odustanem u pesku su bili otisci samo mojih stopala! Zasto me je tada Bog napustio?"
"Gospod te nije napustio. U pesku nisu bili otisci tvojih stopala. U trenucima iznemoglosti i malodusnosti Gospod te je nosio u narucju."
(Prema staroindijskom predanju)
Usnuvsi nejasan san covek ode kod mudraca da mu ga rastumaci.
"Isao sam preko pustinje nepregledne, iznuren i bespomocan i sto sam ja duze prolazio ona je bivala veca a kraj njen udaljeniji", rece covek.
"Pustinja je tvoj zivot, ti sam si tvoja dusa a iscrpljenost predstavlja nemogucnost tvoje duse da te trgne iz iluzije tvoga zivota. Neprekidno, nesrazmerno povecanje pustinje umesto smanjenja, s obzirom na ulozeni trud i predenu razdaljinu, predstavlja tvoju stalnu potrebu da produbis ispraznost svojeg zivljenja i odbijanje da pogledas u sebe i cujes umor duse svoje", odgovori mudrac.
"Kad god bi se okrenuo iza mene su u pesku, pored mojih otisaka bili otisci jos jednog para nogu, ali ja ni jedan put nikoga nisam video!"
"To su otisci stopala Gospoda koji uvek koraca pored tebe i cuva te."
"Ali kad mi je bilo najteze, kad sam posrtao i pomisljao da odustanem u pesku su bili otisci samo mojih stopala! Zasto me je tada Bog napustio?"
"Gospod te nije napustio. U pesku nisu bili otisci tvojih stopala. U trenucima iznemoglosti i malodusnosti Gospod te je nosio u narucju."
(Prema staroindijskom predanju)
#16
- III - Discentes
- Grupa: Član
- Poruka: 304
- Pridružio se: 11.06.09
- Pol:muški
- Lokacija:Darkwood
Napisano: 25.11.09, 21:42
Okotila zečica 7 malih zečića i svi su bili bijeli, a samo jedan od njih je imao jedan mali crni trokutić na uvu. Druge zeke nisu htjeli da se igraju s njim zato što je bio malo drugačiji. On je bio jako tužan zbog toga i nije znao šta da radi. Jednog dana on se sjeti kako da riješi problem; "sad idem do pruge i staviću uvo na prugu i kad naiđe voz, osjećiće mi dio uva na kom je taj mali crni trokutić, pa ću i ja biti potpuno bijel i druge zeke će me voljeti."
Stavi on uvo, naiđe voz i otfikari mu glavu...
ZAKLJUČAK:
Ne gubite glavu zbog -malog crnog trokutića-
Stavi on uvo, naiđe voz i otfikari mu glavu...
ZAKLJUČAK:
Ne gubite glavu zbog -malog crnog trokutića-
#17 Mara
Napisano: 01.12.09, 12:21
Bio jednom splavar koji je prevozio ljude splavom preko rijeke. Jednom tako naiđe i učitelj, neki čangrizav čovjek. Kad su prelazili preko široke rijeke i tek što su se otisnuli od obale, a učen čovjek ga upita:
- Bijaše li tako, da je bilo, da si doživio nevrijeme za vrijeme vožnje splavom?
- Ne razumijem ti ja tako zamršena pitanja, reče splavar.
- Zar nisi nikada učio jezika u školi?
- Nisam, odgovori splavar.
- Tada si pola svoga života potrošio uzalud.
Na to je splavar šutio.
Ali ne prođe dugo i naiđe strašno nevrijeme. Udariše gromovi i kiša ko iz kabla, a splav mali poput orahove ljuske.
I splavar se nagnu suputniku pa ga upita:
- Jesi li ikad učio plivati?
- Ne, reče učen čovjek.
- E učitelju tada si potrošio čitav svoj život uzalud, jer mi upravo tonemo.
- Bijaše li tako, da je bilo, da si doživio nevrijeme za vrijeme vožnje splavom?
- Ne razumijem ti ja tako zamršena pitanja, reče splavar.
- Zar nisi nikada učio jezika u školi?
- Nisam, odgovori splavar.
- Tada si pola svoga života potrošio uzalud.
Na to je splavar šutio.
Ali ne prođe dugo i naiđe strašno nevrijeme. Udariše gromovi i kiša ko iz kabla, a splav mali poput orahove ljuske.
I splavar se nagnu suputniku pa ga upita:
- Jesi li ikad učio plivati?
- Ne, reče učen čovjek.
- E učitelju tada si potrošio čitav svoj život uzalud, jer mi upravo tonemo.
#18
- VI - Imaginifer
- Grupa: Član
- Poruka: 2282
- Pridružio se: 13.05.09
- Pol:muški
- Lokacija:Pločnik
Napisano: 11.12.09, 22:20
Nekada davno zivela je devojcica koja je imala losu narav. Njena majka
joj je dala vrecu punu eksera i kazala joj da svaki put kad izgubi zivce mora
ukucati jedan ekser u tarabu. Prvi dan je morala ukucati cak 37 eksera!
Tokom sledecih nekoliko nedelja kako se ucila kontrolisati, broj ukucanih eksera
smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakse obuzdati
ljutnju nego ukucati ekser u tvrdu tarabu.
Napokon, stigao je dan kada devojcica nije izgubila zivce ni jedamput!
Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji prodje u miru - izvuce jedan ekser.
Stigao je dan kada je devojcica rekla majci da vise nema ni jednog eksera u tarabi!
Majka je uzela kcer za ruku i odvela je do tarabe, i rekla joj:
"Dobro si ucinila kceri moja... ali pogledaj rupe koje su ostale tarabi... taraba vise nikada nece izgledati isto! Kada kazes nekome nesto u ljutnji povredis ga. Kao da zabijes noz u tu osobu i potom ga izvadis. Nema veze koliko puta kazes: "Zao mi je"..rana je ipak jos uvek tu.
Povrediti nekoga recima je ponekad gore nego fizicki. Prijatelji su nase retko bogatstvo i treba ih cuvati.”
CUVAJTE SVOJE PRIJATELJE!
I IZVINITE IM SE AKO STE IKADA NAPRAVILI KAKVU RUPU U NJIHOVOJ TARABI
joj je dala vrecu punu eksera i kazala joj da svaki put kad izgubi zivce mora
ukucati jedan ekser u tarabu. Prvi dan je morala ukucati cak 37 eksera!
Tokom sledecih nekoliko nedelja kako se ucila kontrolisati, broj ukucanih eksera
smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakse obuzdati
ljutnju nego ukucati ekser u tvrdu tarabu.
Napokon, stigao je dan kada devojcica nije izgubila zivce ni jedamput!
Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji prodje u miru - izvuce jedan ekser.
Stigao je dan kada je devojcica rekla majci da vise nema ni jednog eksera u tarabi!
Majka je uzela kcer za ruku i odvela je do tarabe, i rekla joj:
"Dobro si ucinila kceri moja... ali pogledaj rupe koje su ostale tarabi... taraba vise nikada nece izgledati isto! Kada kazes nekome nesto u ljutnji povredis ga. Kao da zabijes noz u tu osobu i potom ga izvadis. Nema veze koliko puta kazes: "Zao mi je"..rana je ipak jos uvek tu.
Povrediti nekoga recima je ponekad gore nego fizicki. Prijatelji su nase retko bogatstvo i treba ih cuvati.”
CUVAJTE SVOJE PRIJATELJE!
I IZVINITE IM SE AKO STE IKADA NAPRAVILI KAKVU RUPU U NJIHOVOJ TARABI
#19
- III - Discentes
- Grupa: Član
- Poruka: 192
- Pridružio se: 10.08.08
- Pol:ženski
- Lokacija:Novi Sad
Napisano: 13.12.09, 23:57
PRSTEN
Jedan imperator je okupio sve
svoje mudrace i naredio im da
naprave prsten na kom će
ugravirati jedan natpis.
Taj natpis bi trebalo da mu
pomogne u teškim trenucima
i da ga uvek podseća na
dobro kad su vremena zla.
Mudraci su dugo umovali i
kada je na kraju prsten bio
gotov, na njemu je pisalo:
“I TO ĆE PROĆI.”
Jedan imperator je okupio sve
svoje mudrace i naredio im da
naprave prsten na kom će
ugravirati jedan natpis.
Taj natpis bi trebalo da mu
pomogne u teškim trenucima
i da ga uvek podseća na
dobro kad su vremena zla.
Mudraci su dugo umovali i
kada je na kraju prsten bio
gotov, na njemu je pisalo:
“I TO ĆE PROĆI.”
Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam oduzimaju dah...
#20
Napisano: 18.12.09, 23:42
Ime mu je bilo Fleming, bio je siromasan skotski seljak.
Jednoga dana dok je crncio za prezivljavanje porodice, cuo je iz obliznje mocvare povik u pomoc. Odbacio je alat i pozurio u mocvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u crnom blatu prestraseni decak vikao i borio se, da bi se izvukao iz mocvare. Seljak Fleming spasao je decaka od sigurne smrti.
Sledeceg dana u seljakovo se dvoriste dovezla bogata kocija.
Elegantno obucen plemic izasao je iz kocije i predstavio se kao otac decaka koga je seljak spasao.
"Zelim da vam platim, spasli ste zivot mom sinu"- rekao je plemic
"Ne, ne mogu primiti novac za to sto sam uradio" rekao je skotski seljak i odbio ponudu
Tada je kroz vrata naisao seljakov sin.
"Da li je to vas sin?" upitao je plemic
"Da" ponosno je odgovorio seljak
"Napravimo dogovor" predlozio je plemic- "dozvolite mi da mu osiguram obrazovanje, kakvo ima i moj vlastiti sin. Ako je momak
imalo slican ocu, bez sumnje ce stasati u coveka, na koga cemo obojica biti ponosni."
Tako je i bilo.
Sin seljaka Fleminga pohadjao je najbolje skole i za cas je zavrsio Bolnicku medicinsku skolu sv. Marije u Londonu i postao poznat u celom svetu kao Sir Alexandar Fleming, proizvodjac penicilina.
Nakon godina plemicev sin, koji je bio spasen iz mocvere razboleo se je od tuberkuloze. I sta ga je tada spaslo? - Penicilin
A kako je bilo ime plemicu?- Lord Randolph Churchill. A ime njegovog sina? - Winston Churchill.
Neko je nekada rekao: "Sto das to i imas"
Jednoga dana dok je crncio za prezivljavanje porodice, cuo je iz obliznje mocvare povik u pomoc. Odbacio je alat i pozurio u mocvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u crnom blatu prestraseni decak vikao i borio se, da bi se izvukao iz mocvare. Seljak Fleming spasao je decaka od sigurne smrti.
Sledeceg dana u seljakovo se dvoriste dovezla bogata kocija.
Elegantno obucen plemic izasao je iz kocije i predstavio se kao otac decaka koga je seljak spasao.
"Zelim da vam platim, spasli ste zivot mom sinu"- rekao je plemic
"Ne, ne mogu primiti novac za to sto sam uradio" rekao je skotski seljak i odbio ponudu
Tada je kroz vrata naisao seljakov sin.
"Da li je to vas sin?" upitao je plemic
"Da" ponosno je odgovorio seljak
"Napravimo dogovor" predlozio je plemic- "dozvolite mi da mu osiguram obrazovanje, kakvo ima i moj vlastiti sin. Ako je momak
imalo slican ocu, bez sumnje ce stasati u coveka, na koga cemo obojica biti ponosni."
Tako je i bilo.
Sin seljaka Fleminga pohadjao je najbolje skole i za cas je zavrsio Bolnicku medicinsku skolu sv. Marije u Londonu i postao poznat u celom svetu kao Sir Alexandar Fleming, proizvodjac penicilina.
Nakon godina plemicev sin, koji je bio spasen iz mocvere razboleo se je od tuberkuloze. I sta ga je tada spaslo? - Penicilin
A kako je bilo ime plemicu?- Lord Randolph Churchill. A ime njegovog sina? - Winston Churchill.
Neko je nekada rekao: "Sto das to i imas"