[Poglavica]

• 
• 
• 
• 

Emir Kusturica je srpski reditelj rođen 1954. godine u Sarajevu, u SR BiH.
Za svoje kratke filmove nagrađivan je još u srednjoj školi.
Filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu (FAMU).

Biografija

Njegov studentski film, "Gernika" snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima. Tokom studija režirao je i dva kratka filma: "Jedan deo istine" i "Jesen".

Po završetku studija Kusturica se vraća u zemlju gdje započinje profesionalnu karijeru na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi film "Nevjeste dolaze", izazvao je dosta kontroverzi a potom bio i zabranjen zbog "eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima". Više sreće je imao sa narednim televizijskim filmom Bife 'Titanik' zasnovanom na priči nobelovca Ive Andrića, za koji je osvojio nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu u Portorožu.

U dugometražnoj igranoj produkciji debitovao je filmom "Sjećaš li se Doli Bel", nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine. Za ovaj film Emir Kusturica je nagrađen Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji za najbolji debitantski film i nagradama FIPRESCI, AGIS i CIDLAC na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981. godine. Sledeći film "Otac na službenom putu" (1985.), sa istim scenaristom, donosi mu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Američke filmske akademije "Oskar" za najbolji film sa neengleskog govornog područija.

Nagrađivan je i na domaćim festivalima: na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, nagrađen je Zlatnom arenom za režiju i nagradom Jelen (1985) a međunarodna kritika dodijelila mu je Gran pri za najbolji film 1985. Godine 1989. Emir Kusturica je, ponovo na Filmskom festivalu u Kanu, nagrađen za režiju filma "Dom za vešanje" i specijalnom nagradom Roberto Roselini.

Emir Kusturica je predavao režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. Po odlasku iz BiH predaje na Univerzitetu "Kolumbija" u Njujorku. Jedan od njegovih američkih studenata, Dejvid Etkins (David Atkins), pokazao mu je scenario iz kojeg je nastao Kusturičin prvi film na engleskom jeziku, Arizona Dream (srp. San o Arizoni) (1993), sa Fej Danavej, Džonijem Depom i Džerijem Luisom u glavnim ulogama. Film je nagrađen Srebrnim medvjedom i Posebnom nagradom žirija na Filmskom festivalu u Berlinu 1993. godine.

Naredni film, "Podzemlje" (engl. Underground) (1995), doneo je Emiru Kusturici drugu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu. Kusturica je koscenarista filma "Strategija svrake" (1987.), koji je režirao Zlatko Lavanić. Dobitnik je brojnih društvenih priznanja (Nagrade AVNOJ-a za 1989. godinu).

U grupi "Zabranjeno pušenje" jedno vreme je svirao bas gitaru a sada kao gitarista zajedno nastupa kao član grupe "Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra". Bavi se i pisanjem.

Kusturica se u maju 2005. krstio u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kada je primio kršteno ime Nemanja.

2007. godine mu je dodeljen Orden viteza lepih umetnosti i književnosti, najviše francusko priznanje u oblasti kulture. Te godine režirao je i spot za naslovnu pesmu albuma francuskog muzičara Manua Čaoa - Rainin' In Paradize.

Kao reditelj Kusturica je uspeo da izgradi veoma ličan rediteljski i filmski rukopis. Njegovi filmovi se po pravilu odlikuju umetanjem nadrealističkih momenata kojima se prekida narativni tok ili se označava naročit trenutak radnje. U poznijoj filmografiji, Kusturica je promenio do tada vrlo prepoznatljivu sivu gamu (kao ekvivalent tematici filmova) okrećući se otvorenim i živim bojama, i dinamičnijim kadrovima.

Filmografija

Kratki filmovi

1978 Gernika

TV filmovi

1979 Nevjeste dolaze
1980 Bife 'Titanik'

Dugometražni filmovi

1981 Sjećaš li se Doli Bel
1985 Otac na službenom putu
1988 Dom za vešanje
1993 Arizona dream
1995 Podzemlje - underground
1998 Crna mačka beli mačor
2004 Život je čudo
2007 Zavet
2008 Maradona by Kusturica

Nagrade

Studentski filmski festival u Karlovim Varima
1978. Najbolji kratki film Guernica

Venecijanski filmski festival
1981. Najbolji film Sjećaš li se Doli Bel?
1998. Srebrni lav "Crna mačka beli mačor"

Kanski filmski festival
1985. Najbolji film Otac na službenom putu
1989. Najbolja režija Dom za vešanje
1995. Najbolji film Podzemlje

Međunarodni festival dokumentarnog filma Sankt Peterburg
2001. Zlatni kentaur "Priče super osmice"

Berlinski filmski festival
1993. Najbolji film Arizona Dream
2005. nagrada Philippe Rotthier za evropsku arhitekturu Drvengrad (Woodentown)







http://www.youtube.com/watch?v=o0qwYCuQIcs

http://www.youtube.com/watch?v=iKA7QJgn-Rw

http://www.youtube.com/watch?v=apOC9HD-pvk

[Plava Ptica]

Emir Kusturica je nesporno najuspešniji režiser sa ovih prostora u svetskim razmerama. Kontraverzan, hvaljen osporavan... kako god nagrade govore o onome što je uradio.

Lično cenim njegove prve filmove Otac na službenom putu i Sećaš li se Doli Bel. Filmove koje je napravio o Romskoj populaciji sa svojim nadrealističkim pristupom, ipak nisu ostavili utisak na mene.

Čini mi se da je posle Doma za vešanje, samo osetio da to prolazi i nastavio... No može li mu se i to zameriti? Raskošan talenat, ekscentričnost i uspeh koji se ne može osporiti, doveli su ga u poziciju da sada snima ono što hoće... da se igra.

Kao umetnik bez obzira da li mi se sve što uradi dopada ili ne ima moj dubok naklon.

Na Zlatiboru pre par godina bila sam u vreme kada je snimao jedan od filmova u istom hotelu. Setala sam ga često i osetila beskrajnu jednostavnost u tom čoveku, što je na mene ostavilo jak utisak.

Jedino što mu zameram je svojevremeno mešanje u politiku, makar i u smislu podrške bilo kojoj političkoj opciji. Mislim da to jedan veliki umetnik ne sme sebi da dozvoli.

[prof. Cobra]

1."Umetnost je politika na drugi nacin". Umetnici koriste jednan visoki tip politike, slican ideologiji(veri).
Jedino sto umetnost nema to je atribut sile. Najcesca zabluda da umetnici ne treba da se bave politikom
potice bas od politicara jer ne zele da im se umetnici mesaju u politicki posao. Na srecu-umetnici su cesto
najveci kriticari politike kada prikazuju realno stanje u drustvu, zainat politicarima. Kusturica je i tu pravi umetnik!

2. Zavidljiv, kakav je i nas narod, spreman je da Kusturici"zagadi"zivot. Ne-sram nas bilo, nego-sram ih bilo!

3. Nekima cak smeta (kao onoj babetini sto je bila nazovi ambasadorka u Meksiku) sto se pokrstio!
Njegova licna stvar. Ako nam to nije na cast-onda sta je? Mehmed(Mesa)Selimovic se, kao i Ivo Andric(Hrvat)
deklarisao kao Srpski Pisac, sebi na cast-ako vec nije i nama. Jos malo pa ce i Igor Mandic sloviti kao srpski pisac
jer ga ovde vise vole i cene.Nece on biti srpski po rodjenju vec po intelektualnoj i emotivnoj pripadnosti.

Zapitajmo se sta je to u nama dobro kada drugi hoce sa nama i budimo takvi, a ne da okrecu glavu i beze od nas
kao pri raspadu Juge.

[Plava Ptica]

Profo ne vidim da sam ičim osporila njegove kvalitete, i to koliko ga cenim. Jednako imam pravo i da mu zamerim to što sam mu zamerila.
Mnogo je važnije njegovo umetničko stvaralaštvo, i samo kroz to ga i posmatram.

[prof. Cobra]

Plava Ptico, tvoj me je post samo inspirisao da malo "elaboriram" temu Politika i umetnost.
Mozda sam se z.znuo sto nisam otvorio, nezavisno od Kusturice, tu temu. Ali cu je otvoriti u septembru, hahaha!
Eto, neko je otvorio temu"Ljubavana prica"u podforumu Ljubav, a secam se jednog tvog posta da si i ti imala slicnu ideju.
Preporucujem "sporogoreci fitilj" ako vec za mene imas "kratak fitilj". Pozz

[Jaca]

Obozavam Kusturicu i njegove filmove. Mislim da je dosta i uradio za Srbiju i razvio seoski turizam na Mokroj gori. Pre njega, o tome tamo nije bilo ni govoro.
Njegovi filmovi su za mene fenomenalni, sam nacin na koji predstavlja rome, duhovito, jednostavno... Moj omiljeni film je Crna macka, beli macor sa Srdjanom Todorovicem, koji je jedan od mojih omiljenih glumaca

[Plava Ptica]

Drbob, on 10:57, 20. May 2009, said:

Његови квалитети, тако кажу награде и филмски критичари, су изузетни.
Што се мене лично тиче - сви његови филмови су дно дна, без икакве вредности.
По његовим филмовима су нас будале са запада изједначиле са циганима и тако нас третирају.
За Србију није ништа урадио - моје виђење.

Za Srbiju je uradio MNOGO. Nijednog trenurka nije bilo dileme da li joj pripada... srcem. Dokazao je to na mnogo načina. Biće da nagrade dele diletanti te o filmovima nemaju pojma.
Koliko smo prokleti ništa nam dobro ne valja.

[Jaca]

Plava Ptica, on 12:42, 20. May 2009, said:

Za Srbiju je uradio MNOGO. Nijednog trenurka nije bilo dileme da li joj pripada... srcem. Dokazao je to na mnogo načina. Biće da nagrade dele diletanti te o filmovima nemaju pojma.
Koliko smo prokleti ništa nam dobro ne valja.

Plava Ptico, nemoj da se nerviras, takvih je uvek bilo i bice ih a sami nista uradili nisu ni ispre svoje kuce, a kamoli za ovu zemlju.
Dovoljno je da se vidi http://forum.aladin....-mokra-gora-... a-8-i-drvengrad

[Lidija Vuksanović]

Emir Kusturica sigurno ne bi bio poznat i priznat u svetu da je loš režiser i umetnik.
Jedan od meni dražih filmova je: "Podzemlje" (Underground). Gde, pored ostalih glumaca, glume Laza Ristovski i Miki Manojlović.

[Plava Ptica]

Jaca, on 12:51, 20. May 2009, said:

Plava Ptico, nemoj da se nerviras, takvih je uvek bilo i bice ih a sami nista uradili nisu ni ispre svoje kuce, a kamoli za ovu zemlju.
Dovoljno je da se vidi http://forum.aladin....-mokra-gora-... a-8-i-drvengrad

Ma u pravu si... nego ne mogu da čitam lupetanja o nekome kome se ceo svet poklonio... i još kad vidim onaja avatar, e nervni sistem mi pomeri.

[Neidentifikovani]

Njegovi filmovi su tako glupi, prosti i jadni da nemaju veze. Ima neke proste ideje koje nemaju veze sa filmovima. Jedini film koji me je kao malo iznenadio je onaj njegov Jagoda u Supermarketu a i to nije bilo za Srpsku scenu. Ja neznam kako mu filmovi tako prolaze kod nas. Kalja nam izgled, predstavlja nas kao prljave, neuredne, krezave i mrsehave cigane koji trche okolo bez ikakvog cilja... Mi imamo tako dobre filmove i reditelje da nam on chak nije ni potreban da bi nas olichavao i prestavljao svetu.

[Aca Strasni]

ne verujem turcinu...

[Poglavica]

Apsolutno fantastican lik. Jako dobar covek. Humor u njegovim filmovima je zaista neprevazidjen (za one koji mogu da shvate). Nisam pomenuo i punk operu koju je rezirao. Sve u svemu - svaka mu cast.

[Neidentifikovani]

Poglavica, on 13:25, 21. May 2009, said:

Apsolutno fantastican lik. Jako dobar covek. Humor u njegovim filmovima je zaista neprevazidjen (za one koji mogu da shvate). Nisam pomenuo i punk operu koju je rezirao. Sve u svemu - svaka mu cast.

i punk opera nije imala nikakvog stila. vidi se da je imao dobru ideju ali mu je ispalo bash loshe.

[Tara]

Drbob, on 10:57, 20. May 2009, said:

Његови квалитети, тако кажу награде и филмски критичари, су изузетни.
Што се мене лично тиче - сви његови филмови су дно дна, без икакве вредности.
По његовим филмовима су нас будале са запада изједначиле са циганима и тако нас третирају.
За Србију није ништа урадио - моје виђење.

Delim mišljenje sa tobom.

[buki]

Kao prvo, nikada nisam bila ljubitelj njegovih filmova, vec je sve receno da ne ponavljam.
Mogu samo da pricam o njegovom bahatom ponasanju, njegovom, njegovog sina, negovih saradnika tj. rendzera, koji po sumi idu naoruzani i prete mestanima da seku svoja drva i obradjuju svoja imanja.
Nisu ni ti mestani cvecke, znam, ali kada vam neko dodje na vasu dedovinu i ponasa se kao da je njegova, e pa nece moci.
Jeste covek napravio Drvengrad ali Sarganska osmica je tu decenijama. Sve sto je gore uradjeno retko kome je platio, poznajem ljude koji su mu izvodili radove. Navikao covek da mu je sve dzabe staces.
Pitam se samo sto nije na svojoj dedovini pravio?

[Tara]

buki, on 11:25, 25. July 2009, said:

Kao prvo, nikada nisam bila ljubitelj njegovih filmova, vec je sve receno da ne ponavljam.
Mogu samo da pricam o njegovom bahatom ponasanju, njegovom, njegovog sina, negovih saradnika tj. rendzera, koji po sumi idu naoruzani i prete mestanima da seku svoja drva i obradjuju svoja imanja.
Nisu ni ti mestani cvecke, znam, ali kada vam neko dodje na vasu dedovinu i ponasa se kao da je njegova, e pa nece moci.
Jeste covek napravio Drvengrad ali Sarganska osmica je tu decenijama. Sve sto je gore uradjeno retko kome je platio, poznajem ljude koji su mu izvodili radove. Navikao covek da mu je sve dzabe staces.
Pitam se samo sto nije na svojoj dedovini pravio?

E, da ovo zaboravih da pomenem..