Fitnes moze biti povezan sa vezbanjem ili sa zdravljem. Onaj koji je povezan sa vezbanjem predstavlja meru atletske agilnosti, ravnoteze, snage i brzine. Ova tema fokusira se na zdravstveni fitnes, koji mozete ostvariti redovnom fizickom aktivnoscu. Prednosti oba tipa fitnesa su zdravo srce i pluca (kardiorespiratorni fitnes), povecana fleksibilnost i misicna snaga i izdrzljivost.
Zdravstveni fitnes pomaze Vam da se osecate dobro i smanjuje rizik od srcanog napada, raka debelog creva, dijabetesa i i povisenog krvnog pritiska. Forma pomaze da imate vise energije preko dana za skolu ili posao, kao i energije da Vam ostane da uzivate u svom slobodnom vremenu.
Koliko fizicke aktivnosti je potrebno da bi neko bio u formi?
Strucnjaci preporucuju:
Aktivnost umerenog intenziteta (jednaka zivahnoj setnji) 30 minuta dnevno, pet puta nedeljno ili vise.
Energicno vezbanje 20 minuta dnevno, 3 puta nedeljno ili vise. Energicno vezbanje radi se tempom koji povecava brzinu otkucaja srca do 70% ili vise od Vaseg maksimalnog broja otkucaja. Vas maksimalan broj otkucaja je najveca brzina kojom Vase srce moze da lupa na maksimalnom nivou aktivnosti.
Deca i tinejdzeri treba da budu aktivni bar jedan sat dnevno.
Koji tip fizicke aktivnosti poboljsava formu?
Vecina eksperata slaze se da postoje tri osnovne vrste fitnesa:
Fleksibilnost je sposobnost pomeranja zglobova i koriscenja misica celim njihovim obimom pokretanja. Istezanje je vezba fleksibilnosti.
Aerobik (kardiorespiratorni) fitnes je sposobnost tela da efikasno koristi kiseonik i zavisi od kondicije Vaseg srca, pluca i misica. Ovaj tip fitnesa povecava kolicinu kiseonika koja stize u vase misice, sto im omogucava da rade duze.
Hodanje je tip aerobicke vezbe.
Misicni fitnes podrazumeva formiranje jacih misica I produzenje vremena njihovog koriscenja. Vezbe otpornosti kroz dizanje tegova I telesne pokrete, kao sto su sklekovi, mogu poboljsati misicnu formu.
Zapamtite da mozete biti u dobroj formi u jednoj oblasti (mozda u aerobickom fitnesu), ali tek da pocinjete sa drugom (npr. fleksibilnost ili jacanje misica).
Kako mozete biti fizicki aktivniji?
Pokusajte da fizicku aktivnost ucinite redovnim I uobicajenim delom svog dana, kao sto je pranje zuba ili odlazak na posao. Pocnite polako I obavezno konsultujte svog doktora, narocito ako niste aktivni uopste ili imate zdravstvene probleme.
Aktivnost preko dana sagoreva kalorije I pomaze da odrzite svoju tezinu. Sitne aktivnosti, kao sto su penjanje uz stepenice umesto voznje liftom, ili parkiranje daleko I hodanje do kancelarije ili prodavnice, moze se dodati na preporucenih 30 minuta umerene aktivnosti. Planirajte da vozite bicikl do posla jednom nedeljno. Umesto da saljete e-mail ili da zovete svog saradnika, ustanite I odsetajte do njegovog stola. Ako nemate vremena za jednu tridesetominutnu setnju, podelite je na tri desetominutne setnje.
Hodanje je aktivnost koju vecina ljudi moze da vrsi sigurno I rutinski sa clanovima porodice, prijateljima, saradnicima ili kucnim ljubimcima. Pratite Vase korake brojacem koraka ili pedometrom, koji mozete kupiti u prodavnicama sportske opreme. Ako radite posao za stolom, mozete videti kako se malo krecete tokom tipicnog dana. Nosenje brojaca koraka moze Vas motivisati da napravite vise koraka tokom dana.
Ako zelite strukturisaniji nacin da vezbate, razmislite da se uclanite u zdravstveni klub ili mesni centar koji nudi fitness aktivnosti. Nadjite aktivnost koju volite I osecate da biste mogli da je se drzite, a zatim je menjajte sa drugim aktivnostima, da Vam ne dosadi. Na primer, tri dana nedeljno idite u energicnu, tridesetominutnu setnju sa prijateljem, a zatim malo zajedno dizite tegove. Drugih dana idite na casove vodenog aerobika, vozite bicikl ili izvedite psa u setnju. Uclanite se u softbol, odbojkasku ili kosarkasku ligu. Sto vise nadjete aktivnosti koje volite, vece su Vam sanse za uspeh. Koristite merac kalorija, da biste videli koliko kalorija sagorite tokom raznih aktivnosti.
