MMA (Mixed Martial Arts) u našoj zemlji poznatiji kao Ultimate Fight (sto je u stvari naziv za najprestizniji sampionat ovog sporta), nesumnjivo je sport 21. veka koji osvaja citavu planetu!
EVOLUCIJA MMA BORACA
U ranim 1990-im dva stila su se izdvojila zbog svoje efikasnosti u MMA takmičenjima: brazilski jiu-jitsu i rvanje.
Jiu-jitsu borci su imali prednost, pošto rvači nisu posedovali znanje kojim bi ih pobedili u stojećem stavu ili na tlu. Međutim, kada su rvači počeli da treniraju i efikasno primenjuju udaračke tehnike, borci koji su radili čisti BJJ su naišli na poteškoće, jer ime je postajalo sve teže da borbu prenesu na tlo, dalje od svojih slabih tačaka u borbi u stojećem stavu. Ovo je bio prvi korak u evoluciji ka mešovitom treningu.
Kikbokseri i bokseri su evoluirali na taj način što su svom arsenalu dodali rvačke tehnike. Ranije se nisu mogli nositi sa rvačima i BJJ borcima, pošto nisu uspevali da izbegnu obaranja, a na tlu nisu imali nikakvu odbranu. Nakon što su počeli da treniraju borbu na tlu, došlo je do iznenađenja, koja su pokazala da borci koji su specijalizovani za udaranje takođe mogu biti uspešni i u parteru.
Zbog svoje rane dominacije, borci brazilskog jiu-jitsua su bili poslednji koji su evoluirali. Ali, kada su svojim veštinama dodali rvanje, tajlandski boks i boks ponovo su postali opasni konkurentni.
FAZE MMA BORBE
Kao rezultat MMA borbi, način treniranja borilačkih veština i shvatanje efektivnosti različitih tehnika i strategija drastično se promenio. MMA je pokazala da postoje tri različite faze u ovakvom načinu borenja:
Borba u stojećem stavu
Klinč
Borba na tlu
Dok su se u prvim godinama nadmetanja, primenjivali različiti tradicionalni stilovi (od Sumo do karatea), konstantna evolucija sporta je eliminisala manje efikasne „čiste“ stilove, naročito zbog toga što su borci koji su se specijalizovali za određeni stil bili nemoćni u odbrani od drugih, njima nepoznatih tehnika.
Da bi bili uspešni u svim fazama borbe danas MMA borci treniraju veliki broj tehnika, koje su se pokazale najefikasnijim. Iako pokušavaju da nametnu svoj stil i način borbe, neizbežno je da se tokom meča nađu u raznim situacijama. Borac koji je navikao da se bori stojeći će verovatno biti oboren, a rvač će najverovatnije biti primoran da se bori na nogama pre nego što uspe da obori protivnika. MMA borac može trenirati određeni stil da bi povećao svoje sposobnosti. Tipični stilovi, poznati po svojoj efikasnosti, koji se treniraju pre MMA karijere, ili koji se individualno treniraju da bi se njima naročito ovladalo, klasifikovani su prema nivou i distanci vodjenja borbe:
Stojeći – kikboks, boks, kjokušin kai karate i tajlandski boks se treniraju da bi se poboljšao rad nogu, kao i udarci nogama, kolenima, pesnicama i laktovima.
Klinč – rvanje slobodnim stilom, rvanje grčko-rimskim stilom i džudo se treniraju da bi se pojačali klinčevi, obaranja i bacanja, dok se tajlandski boks vežba da bi se pojačao udarački aspekt u klinču.
Parter – brazilski jiu-jitsu, rvanje, džudo i sambo se treniraju da bi se naučile završnice, i da bi se uspešno odbranili od njih. Stilovi amaterskog rvanja se treniraju da bi se naučile pozicije fiksiranja protivnika u parteru.
Mnogi stilovi moraju biti pomalo izmenjeni da bi bili efikasniji u MMA sportu. Na primer, neke bokserske tehnika se ne mogu koristiti jer borca ostavljaju ranjivim za udarce nogama ili obaranja. Slično tome, džudo tehnike se moraju menjati zbog protivnika koji ne nose kimono. Zbog toga moderni MMA borci ne treniraju jedan određeni stil, već to čine u timovima ili sa trenerima koji su specijalizovani za MMA borbu. Pored toga što treniraju 3 određene faze borbe, oni uvežbavaju i kombinaciju ove tri faze. U pitanju je sasvim novi koncept koji povezuje ove tri zasebne faze borenja, kao i udaranje na tlu sa završnicama, tvreći tako jednu sasvim novu celinu.
Kondicioniranje, brzina i snaga su takođe veoma bitni aspekti treninga MMA boraca. U pitanju je fizički veoma zahtevan sport, i borci moraju biti u vrhunskoj formi da bi bili uspešni. Različiti stilovi borenja favorizuju različiti vid treninga. Na primer, snaga je obično vezana za borce na tlu, dok oni koji udaraju favorizuju brzinu. Svim borcima je izdržljivost veoma bitna, da bi bili efikasni tokom čitavog meča.
Srž modernog MMA, generalno sacinjavaju udaranje (boks, kick-box i muay thai), rvanje (slobodni stil, grčko-rimski i džudo) i borba u parteru (brazilski džiu-džicu i sambo). MMA je prvenstveno takmicarski sport, ali se moze trenirati i rekreativno, u kontrolisanim uslovima, bezbedno i bez povreda. Mogu ga trenitari podjednako i muskarci i zene.
Bilo bi zanimljivo da iznesete svoja misljanja i iskustva o ovom sportu. Da li ste pokusali da trenirate ili nameravate da pocnete?!
