[Zeleni Zub]

• 
• 
• 

Nikola Tesla (Smiljan, Austrijsko Carstvo, 10. jul 1856. — Njujork, Njujork, SAD, 7. januar 1943) je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Rođen je 10. jula 1856. u selu Smiljan kod Gospića (Austrijsko Carstvo, danas Hrvatska) u srpskoj porodici, a umro 7. januara 1943. u Njujorku, SAD.
Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem (trofazni sistem), obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
Pošto nikada nije obraćao mnogo pažnje na svoje finansijsko stanje, umro je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen.
Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa, Tesla.

Nikola je rođen u Smiljanu kraj Gospića od oca Milutina, pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u nekadašnjoj Vojnoj Krajini Austrijskog carstva, u današnjoj Hrvatskoj. Kršten je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Prema krštenici je rođen 28. juna (po julijanskom, 10. jula po gregorijanskom kalendaru) 1856. godine.
Nikolin otac, po zanimanju pravoslavni sveštenik, bio je takođe nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i sam Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike. Sa druge strane Nikolina majka bila je vredna žena sa mnogo talenata koja je i sama bila kreativna jer je svojim izumima olakšavala život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom životu. Njegovi roditelji su osim njega imali sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane gine pri padu sa konja kad je Nikola imao pet godina i to ostavlja veliki trag u porodici. Veruje se da je to osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da ga pusti od kuće na škole tehnike daleko od kuće.
Po Teslinom kazivanju, Tesle vode porijeklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini, tj.od Komnenića. Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su Tesle porijeklom od Komnenović iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Hrvatsku koji je prozvan Tesla po oruđu.

Školovanje
Prvi razred osnovne škole je učio u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, pa se porodica seli u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju Nikola pohađa u Gospiću. Na kraju trećeg razreda, 1870. godine, teško se razboleo. S jeseni odlazi u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima izmolio je očevo obećanje da ga umesto na bogosloviju upiše na studije tehnike.

Studije
Pošto je ozdravio otac ga šalje ujaku, proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.
Spava veoma malo - svega četiri sata dnevno - i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta“. Zabrinuti za njegovo zdravlje profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.
Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Maribor (danas Slovenija) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.
Početkom 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije. Tamo ne može da se upiše jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.
Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Inače, ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje“.

Teslino prvo zaposlenje
Godine 1881. se seli u Budimpeštu da radi u telegrafskoj kompaniji Američka Telefonska Kompanija. Pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine je Tesla postao glavni telefonski tehničar kompanije. Tu je izumeo uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta“, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetnog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.

Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu
U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883. je kompanija trebala u Štrazburgu (današnji Strazbur) da osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.
Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetnog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetnim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).

Prelazak okeana sa preporukom Edisonu
Tesla je došao u Ameriku 1884. godine sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek“. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.

Razlaz sa Edisonom
Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor“. i pogazio svoje obećanje. Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 100 godina da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.
Edison je kao dobar biznismen, zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se opskrbili jedan gradski kvart, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona[1]). Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje.

Prvi patenti iz naizmeničnih struja
Godine 1886. Tesla osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera“ (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija“ (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

Eksperimenti sa Iks-zracima
Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje“. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rentgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.
Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu... primećujem da su ona pogrešno tumačena... ona nisu od Rentgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri“. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.

Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića
Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hjuston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.

Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd
Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.
Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.“ Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.
Tesla, na poziv Đorđa Stanojevića, dolazi u Beograd 1. juna. Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.
„Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.“
(početak Teslinog govora u Velikoj školi)
Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo potom dobio počasnu titulu doktora Kolumbijskog univerziteta, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.


Zlatne godine stvaralaštva
Od 1893. do 1895. godine on istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.


Svetska izložba u Čikagu
Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu. Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motora.

Priznanja, nedaće i rat struja
Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle“. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik.
Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru“. Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla“ i nastavlja rad.
Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.


Otkriće radija i bežičnog prenosa
Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike“, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 1960-ih. Iste godine Tesla je izumeo električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore“.

Kolorado Springs
Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.
Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji.
U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.
Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900., a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.

Svetska radio stanica na Long Ajlendu
Tesla počinje planiranje Svetske radio stanice - Vordenklajf kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vordenklajf. Velelepna kula Svetske radio stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vordenklajf je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta.
Na svoj 50-ti rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16, 000 rpm (obrtaja u minuti). Tokom 1910-1911 su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga.
Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

Ratne prilike i neprilike
Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi posleratnog okruženja. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme.
Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini izumi, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.

Tesline opsesije i nevolje
Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda.
Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka.
Avgusta 1917. je Tesla postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla“.

Pozne godine i usamljenički život
Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.
U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda.

Teslina smrt i epilog
Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela negde između večeri 5. i jutra 8. januara 1943. godine u 87. godini života. Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće“. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače.
Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku pesmu „Tamo daleko“. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.
Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na izum radija.
Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo“ zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.

Borba rodbine za ličnu imovinu
Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.

Tesline društvene aktivnosti
U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu. U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa.

Čovek koji je izumeo dvadeseti vek
Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera - IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.
Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.
Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.


Zablude i nedoumice o Nikoli Tesli
Nakon njegove smrti mnogi od njegovih izuma, teorija i tvrdnji su korišćeni neprimereno ili sa kontraverzama, da bi se podržale razne sumnjive teorije koje se sve smatraju nenaučnim. Većina Teslinog dela je nastala na principima i prema metodama prihvaćenim od nauke. Međutim njegova ekstravagantna ličnost i bombastične i nerealne izjave ujedinjene sa neospornim genijem su ga učinile izuzetno popularnim među naučnicima graničnih oblasti i sledbenicima teorija zavere o „skrivenom znanju“.
U patentnim prijavama koje je podnosio pre dobijanja američkog državljanstva za sebe je navodio eksplicitno da je „iz Smiljana u Lici, pograničnoj pokrajini Austro-Ugarske, podanik austrijskog cara, nastanjen u Njujorku“, a od 31. jula 1891. (kada je dobio američko državljanstvo) u patentnim prijavama je navodio da je „građanin Sjedinjenih Država, nastanjen u Njujorku, u okrugu i državi Njujork... “.
Često se navodi izvesna Teslina izjava kako se "ponosi srpskim rodom i hrvatskom domovinom", a zapravo se radi o formulaciji koju je upotrebio Vladko Maček u jednoj čestitki koju je poslao Tesli na koji je Tesla odgovorio istim rečima. Predsednik Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček 1936. godine poslao je Tesli u Njujork telegramsku čestitku u kojoj mu se obratio "velikom sinu naroda srbskog a domovine Hrvatske". Tesla se u uzvratnom telegramu zahvaljuje i saopštava kako se "jednako ponosi srbskim rodom i hrvatskom domovinom"

Izvor: Wikipedia

[Milica]

Nas najveci naucnik. Steta sto Srbi nisi imali sluha za njegov talenat i sto ga nisu podrzali kada je trebalo.

[Black Mamba]

• 
• 
• 

Nikola Tesla: Manje poznati detalji iz privatnog života: volele su ga mnoge žene, pa čak i jedna Sara Bernar

LEP PAMETAN I ZAGONETNO NASMEŠEN

Uz Teslino ime, i danas postoji nešto kao stereotip. Opisuju ga kao doslednog neženju, čoveka koji je živeo samotnim životom osobenjaka, rastrzan fobijama, uz mnoštvo kaprica, a svoj radni dan od dvadeset časova provodi u strogoj askezi, kloneći se svakog društva, ravnodušan prema ženama, sam, posvećen nauci, svecu sličan, cepajući ugovore vredne milione dolara, da bi umro bez imetka, bez porodice, bez ikog svog... Neki čak idu tako daleko da Teslu smatraju "vanzemaljcem „, njegove patente rezultatom "parapsiholoških aktivnosti „, a njega za - bespomoćno biće. Da li je bilo baš tako?

Malo bi ko priznao kako ne zna bar nešto o naučnom delu Nikole Tesle. Svejedno da li će se pomenuti električna struja, bežični prenos snage na daljinu, radio, televizija, kompjuter; u sve su to, i u još mnogo drugog, ugrađeni njegovi vizionarski pronalasci. Dobivši najzad i međunarodnu fizičku jedinicu, koja nosi njegovo ime, to delo je uistinu upisano u besmrtna onim čime je zadužilo čitavo čovečanstvo.

O Tesli su napisane tolike knjige. Sve odreda i prevashodno u slavu velikih pronalazaka i grandioznog naučnog dela. Ima i nekoliko biografija. Postoji i autobiografija. O novinskim tekstovima da i ne govorimo. Pa ipak, i povrh svega, ostala je sasvim u senci Teslina privatna ličnost.

Da bismo, bar s jedne strane, osvetlili to lice u senci "gospodara svetlosti„, kako su Teslu prozvali američki novinari, pomoći će njegova tek nedavno objavljena prepiska s rodbinom i izvesno posezanje za srpskom kulturnom istorijom...

Sve bi to bilo teže i zamisliti bez romantičarskog pesnika Laze Kostića, koji je naprasno smislio u manastiru Krušedolu i poručio svom prijatelju naučniku u Americi: „Dragi Tesla, hoću da Vas oženim!„

--------------------------------------------------------------------------------

* Kako je pesnik Laza Kostić odlučio da oženi svog prijatelja Nikolu Teslu čuvenom lepoticom Lenkom Dunđerski i zašto Tesla nije ni trepnuo pred mirazom od milion dolara

* Mada je još bila srednjoškolka, lepa En Morgan, kćer čuvenog bogataša Džona Pipronta Margana, dosađivala je ocu da je upozna sa slavnim Teslom, u koga je bila zaljubljena

* Zašto je veliki naučnik iskazivao najviše simpatija za lepu pijanistkinju Margerit Merington

* Susret slavne glumice Sare Bernar i proslavljenog naučnika Nikole Tesle u Parizu i uloga, u tome, jedne male čipkane maramice

* Ako je Tesla zaista idealizovao žene, i na taj način se distancirao od njih, kako tvrde neki naučnici, šta tek onda reći za naučnikovo idealizovanje majke, koju je smatrao genijalnom ženom, kao i tri svoje rođene sestre. Taj odnos objašnjava nedavno obajvljena prepiska

* Leksington avenija 327 u NJujorku bila je stecište bogatog i obrazovanog sveta, gde je glavni ton davala gospođa Kejt Džonson, dama koja je volela slavnog naučnika duže od dve decenije

--------------------------------------------------------------------------------

Ne bi ovaj predlog izledao nimalo neobičan da, nekako baš u to vreme, i američka „žuta štampa", ali i novinari ozbiljnih tehničkih časopisa, poput londonskog "Elektrikal rivjua„ „Ameriken elektrišna" ili "Elektrikal žornala„ nisu pokrenuli čitavu poviku hoteći, valjda slično kao i Laza Kostić, da pomognu velikom naučniku ne bi li se lakše opredelio za izabranicu svoga srca.
„Mnogi su se tada istinski zabrinuli zbog čega se nije mogla videti neka dobra i lepa žena kako stoji pored Tesle„, pisala je njegov biograf Margaret Čejni, "Nije to bilo ni čudno„, dodaje ona, „jer se od velikih ljudi očekivalo da imaju potomstvo za dobrobit zemlje.„

Hoću da vas oženim

No pesnik Laza Kostić je, za razliku od bučnih i neodmerenih belosvetskih provodadžija, verovao da bolje poznaje naše naravi. Zato on u pismu od 12. juna 1895. godine nudi svom prijatelju Tesli i devojku koju mu je namenio:

„Dragi prijatelju, danas je, od prilike, treća obljetnica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikad pogodili da Vam ne kažem:

Hoću da Vas oženim!

... Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju sam vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca. Zbilja:
Onomad sam je gledao u manastiru kako celiva neke mošti, suhu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog tamjana i od one ljepote, čisto sam se začudio, kako da se ona mrtva ruka ne podigne da je zagrli.

- Koji je to svetitelj? Zapitao sam kaluđera do sebe.

- To nije svetitelj.

- Nego?

- To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina.

- A? Sad razumem.

Kaluđer me pogleda kao da me je razumio, a znam da ni ne sluti moje misli.

Citat

Laza Kostić, Lazino pismo Tesli, Lenki Dunđerski: Pesnik je bio zaljubljen u Lenku, ali je shvatio da kod" najbolje vojvođanske udavače" nema šanse - između ostalog i zbog velike razlike u godinama. Tesla piše o njenim ženskim čarima, ali ne zaboravlja da doda: njen otac mogao bi zetu otvoriti veresiju do milion dolara!

Do sada je odbila čitavu vojsku prosaca. Roditelji se zabrinuli: ima joj 24 godine - al ne biste joj dali više do 20. Otac je moj najbolji prijatelj, te sam dakako prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio da doznam za uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam: NJen je ideal Nikola Tesla.

Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navijek bilo na umu, kako ste vi do sada svu svoju ljubav posvetili velikoj ideji, pa nemate vremena ni misliti na žene, a kamoli na ženidbu. Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula...

Toliko o devojci. A sad - (...) o imovini, o ženinstvu ili o prćiji njenoj. Ona može doneti od prilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba.

Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite, na šta ste smislili. Ako pristajete, poslažu Vam odmah sliku moje namjenjenice i doznaćete njeno ime. Bilo kako bilo, svakojako vjerujte da ostajem navjek vaš prijatelj Laza Kostić.„

Ovo svoje pismo poslao je Laza Kostić iz manastira Krušedola, u koji se bio povukao, jer je i sam bio ne malo pritisnut da se oženi pošto je punih dvanaest godina bio verenik jedne devojke.

Pisma iz manastira Krušedol

Ali malo je on mario za vlastitu sudbinu. Sve od juna pa do septembra napeto je iščekivao odgovor preko Okeana. Kad ga je dobio, nije sasvim poznato. Kako mu je Tesla odgovorio, opet ne možemo tačno znati jer pismo nije sačuvano. Međutim, sačuvano je zato pismo Laze Kostića od 4. septembra 1895. godine na osnovu kojeg je jasan i Teslin odgovor. Evo tog pisma upućenog opet iz Krušedola:

--------------------------------------------------------------------------------

Desetak ljudi, iz najbližeg Teslinog rođačkog kruga, počev od oca, bili su sveštenici. NJegov ujak, Petr, u monaštvu nazvan Nikolaj, bio je mitropolit dabrobosanski. NJegov sestrić, od najstarije sestre Angeline, iguman fruškogorskog manastira Šišatovac, bio je naš prvi doktor teologije. Nikola Tesla rano je otkrio svet duhovnosti, knjiga, posvećenosti idejama, nematerijalnih vrednosti. U Americi čudio se, kako je u tom svetu teško naći čoveka kod koga, u isti mah, ima i znanja, i pravičnosti, i nesebičnosti.

--------------------------------------------------------------------------------

„Dragi Prijatelju, ako hoćete da Vam rečem po duši, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad već govorim o duši i kad se dobro promislim, valja mi priznati: na vašem mestu ne bih ni ja drugojačije.

Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takove detiće. Ali prvo: ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece, ni kad bi se oženio u najboljoj snazi, ni kad bi uzeo najzdraviju devojku.


Drugo: Ko zna kakva bi bila deca? Znam da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad, ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je - sasvim prirodno: NJihov mozak je toliko radio, da ništa nije ostalo za njihova m... - Pomislite samo, kad bi iza vas ostala dva tri sina tupoglava, kako bi ti uludo mogli potrošiti svu slavu svoje dične očevine...

Zato nemojte misliti ni sa kakvim bolom na to da ste vi zadnji svoga roda... Jer napokon, vaše pleme, pa da je i Nemanjino ne bi se moglo lepše završiti nego takvim egzemplarom...

Napokon vam javljam da ću se ja, ako Bog da, u nedelju posle Male Gospođe (22/10. septembra) venčati sa mojom verenicom Julijom Palanačkom u Somboru. Sad je dvanaesta godina kako sam je bio isprosio... Ako niste verovali u sudbinu, to je prilika da poverujete... "

Smrt Lenke Dunđerski

Devojka kojom je Laza Kostić nameravao da oženi Nikolu Teslu bila je čuvena lepotica Lenka Dunđerski, koja je poticala iz ugledne i bogate porodice zemljoposednika u Bačkoj. Ono što se, međutim, iz prepiske ne vidi, to je činjenica da je Laza zapravo bio do ušiju zaljubljen u Lenku. Sve je mogao da prebrodi i premosti, sve da natpeva i da nadgovori, ali samo jedno nije: njoj je bilo 24, a njemu 54 godine.

U trećem pismu koje upućuje Tesli iste godine, opet iz manastira, Laza Kostić je samo mogao da obavesti svog prijatelja o iznenadnoj smrti Lenke Dunđerski. Dugo je odlagao da mu javi, ali je to ipak učinio 31/19. decembra 1895. godine:
„Dragi prijatelju, eto, to je Vaša nesuđenica!

Milutin_Tesla.gif

Citat

Milutin Tesla, Nikolin otac, bio je sveštenik u ličkom selu Smiljan. Nikola je, iz Amerike vodio računa o svojoj majci, Đuki, sve do njene smrti. Sa ujacima, Mandićima, Petrom, Pajom, Trifunom i Tomom, redovno se dopisivao, i slao im novac za školovanje dece

Vidite, koliko sam se skanjevao i lomio, dok nijesam prekinuo, da vam ipak pošaljem onaj crni list. Meni je bila kao sestra. Kao što vidite, neće ni vaša biografija ostati bez romantike, najlepše al i najžalosnije.

A ja sam ostavio ženu - još prije Lenkine smrti - upravo utekao sam od punica; imam ih dvije. Sad sam opet u manastiru Krušedolu. Žena me zove kući. Sad se pogađamo. I to je romantika, je li?

Sretan vam Božić i da Bog da, da u novoj godini postignete sve što ste naumili. Navek vaš prijatelj Laza Kostić."

Tako Lazi Kostiću nije uspelo, uz sav trud, da oženi Nikolu Teslu, Nije, što bi se reklo, pa kraj. Ali, baš odatle je pesnik i pošao. Zašto?

Odgonetku je dao književnik Stanislav Vinaver. U svom tekstu „Kako se rodila pesma Santa Maria della salute" on uzima ovu prepisku između velikog naučnika i velikog romantičarskog pesnika zato što joj je u središtu Lenka Dunđerski. A ta nesrećna mlada devojka postala je besmrtna tek u Kostićevoj labudovoj pesmi, kojom se, kako ističu neki istoričari književnosti, na najlepši način okončava i srpski romantizam u književnosti.

Vinaver je pisao:

„Prepiska između Laze i Tesle daje uvid u srž oba ova zanesena duha, od kojih je jedan hteo da veruje samo u romantiku, a drugi samo u drevne prauzroke i praskozorja. Elem: Laza je zaljubljen u Lenku Dunđersku. Ali se, oronuo, ne oseća dostojan nje. Traži joj dostojnog muža. Nalazi: Laza je napunio romantičnu Lenkinu glavu Teslinim likom. Ona je, dosledno, volela njega, Lazu: on se, Laza uplašio i geteovski pobegao od nje, u Krušedol. Lenka veruje Lazi. Kad nije Laza - nek je Lazin Tesla."

Ali, sve dok Vinaver nije objavio ovu prepisku, pa, može se mirne duše reći, i posle toga, uz Teslino ime jedva da je bila pomena i Lazinog i Lenkinog. Naime, uz ime Nikole Tesle postoji i do danas nešto što je gotovo stereotip. Na osnovu toga veruje se da je, kao dosledni neženja, živeo samotnim životom osobenjaka, ispunjenim velikim fobijama i mnoštvom kapica, da je svoj dvadesetočasovni radni dan provodio uz strogu askezu u posvećenosti božanstvu nauke i novih pronalazaka, kloneći se i muškog društva a žensko sasvim zanemarujući, da je cepao ugovore vredne milione dolara i da je do kraja života ostao bez imetka, bez porodice, pa i bez igde ikog svog...

Sve je to, ipak, samo deo legende. Ispod nje je stajao uzvišeni Teslin pronalazački genij. Malo je ko zavirivao ispod površine. Ni mnogobrojni novinari, ni njegovi biografi nisu baš posvećivali neku naročitu pažnju njegovoj privatnoj ličnosti. Čak ni on sam, u svojoj autobiografiji, koju je jednostavno i skromno nazvao „Moji pronalasci" - nije nalazio da je išta drugo, lično ili privatno, važnije od njegovih pronalazaka.

Zbog svega toga se i do danas malo zna koliko je Tesla bio privržen, na primer, svojoj majci Đuki i da je, iz Amerike, vodio brigu o njoj do kraja njenoga života. Nedovoljno je poznato, takođe, da je i tri svoje rođene sestre - Angelinu Trbojević, Milku Glumičić i Maricu Kosanović - kao i njihove porodice, neprestano novčano pomagao, čak i onda kad je i sam bivao u nemalim oskudicama.

Tesla je imao i četvoricu ujaka Mandića: Petra, Paju, Trifuna i Tomu, a iz prepiske s njima jasno je koliko je bio zainteresovan za sav svoj rod, za njihov život i za njihove potrebe, pa često i samo za obične porodične ili novosti iz rodne im Like.

Prema knjizi „Nikola Tesla, prepiska sa rodbinom", koju su umno i znalački pripremile Dubravka Smiljanić i Zorica Civrić, otkriva se dosad sasvim nepoznati Tesla. Iz te obimne prepiske nije teško dokučiti s kolikom su mu se ljubavlju i poštovanjem obraćale, na primer, njegove tetke, ili pak sestre i braća od ujaka i tetaka, pa njegovi sestrići, a na koncu čak i unuci njegovih sestara.

Gospodin iz "Valdorf Astorije„

Nije toliko neobično što je mnogima i odgovarao na pisma, već što gotovo nikog nije zaboravio i što je češće čekom ili novčanom pomoći rešavao mnogima školarinu i knjige, drugima zimski kaput i cipele, ponekad je slao novac i za lečenje ili oporavak u banji.

Takvog Teslu, iz ondašnje njegove patrijarhalne Like, teško da bismo mogli i zamisliti, a nekmoli i da upoznamo. Istini za volju, iz njegovog zavičaja nije se u ono vreme moglo nikako drugačije pobeći od sirotinje nego se posvetiti ili vojničkom ili svešteničkom pozivu. Desetina njegovih najbližih rođaka bili su sveštenici. NJegov ujak Petar, u monaštvu narečeni Nikolaj, bio je mitropolit dabrobosanski, dok je njegov sestrić, od najstarije sestre Angeline, Petronije Trbojević, bio prvi kod nas doktor teologije i iguman manastira Šišatovca na Fruškoj gori.

Izvod___kr__tenica.jpg

Citat

Izvod - krštenica Nikole Tesle: vera „vostočno-pravoslavna", taksa 2 puta 25 kruna

U takvom miljeu, pored oca sveštenika, zatim dedova koji su oblačili svešteničke mantije ili monaške rize, uz ujaka, potonjeg mitropolita. Tesla je još zarana otkrio svet duhovnosti i knjiga, svet posvećenosti i lišavanja. Posle mnogo godina u Americi čudio se, kako je pisao, što je u tom svetu teško naći čoveka kod koga bi se u isti mah moglo naći: znanje, pravičnost i nesebičnost.

Sa one strane, preko Okeana, otkriva nam se još jedno Teslino lice. A da bi se u poslednjoj deceniji prošloga veka ono sagledalo u punom sjaju, bilo je potrebno svratiti tačno u dvadeset sati u „Salu palmi" hotela „Valdorf Astorija".

Taman u taj čas pojavljivao se u sali za večeru markantni gospodin visok šest stopa (metar i 99 santimetara). Nosio je uobičajeno „princ Albert" kaput, sa polucilindrom na glavi. NJegove su maramice bile od bele svile, kravate ozbiljne, takođe od svile, okovratnik beo i čvrst. Bacao je sav svoj pribor, uključujući i rukavice, posle samo nekoliko nošenja.

Sedao je uvek za isti, unapred rezervisan sto. Prilazi mu prijatelj. Gospodin sa bradicom i cvikerom nešto mu blagonaklono poverava. Ime mu je Robert Adervud Džonson. Urednik je u časopisu „Senčeri magazin". Takođe je i pesnik. To je isti onaj prijatelj Amerikanac koji je, zbog odanosti i ljubavi prema prijatelju pronalazaču, počeo da uči srpski jezik i koji je među ostalim svojim pseudonimima imao i jedan srpski. ZBog Tesle se prozvao Luka FIlipov.

Tesla je inače, za stolom u hotelu, uvek obedovao sam. Oko njega je bilo uvek samo njegovih osamnaest salveta koje je odlagao uokolo posle upotrebe.

Sledećeg momenta mu je prišao glasnik. Predao mu je poruku. Čim ju je otvorio, ugledao je karakterističan švrakopis. Pisao mu je književnik Mark Tven. I on je bio Teslin odan i prisan prijatelj.

Ukoliko nemate obziljnijih planova večeras - stajalo je u poruci Marka Tvena - mogli biste mi se pridružiti u Plejers klubu...

Po istom glasonoši Tesla je uzvratio:
- Avaj, moram da radim. No ako želite da mi se pridružite u mojoj laboratoriji u ponoć, mislim da vam mogu obećati dobru zabavu.

Te svojevrsne dobre zabave, koje je priređivao za prijatelje, bili su čudesni eksperimenti, koje je Tesla rado pokazivao odabranom društvu. I još nešto: nikad niko od prijatelja nije mogao da vidi isti eksperiment dva puta. I to je bio još jedan od Teslinih principa.


Na povratku u laboratoriju skrenuo je prema obližnjem parku. Uglađeni gospodin iznenada je zviznuo kroz zube, isto onako kao što zvižde sva deca u Lici dozivajući golubove. Začuo se lepet krila. Malo jato golubova sletalo mu je oko nogu, veliki plavi goluban zaustavio mu se na šeširu a bela golubica na ruci. Dao je i njima večeru, vrećicu zrnevlja, a beloj golubici, koja se vinula, poslao je poljubac.

Pisma i novčane uplatnice

Posle toga je tek mogao na miru da pristupi poslu u svojoj laboratoriji. Te večeri se ipak setio još nečeg važnog što je gotovo smetnuo s uma. Moraće, odmah sada, da napiše pismo SImi Majtoroviću, sinu svoje tetke Marije, a svom bratu od tetke:

„Dragi Simo, evo šaljem majci 150 forinti (tj. 60 dolara) i 150 for. poslao sam odmah čim sam ovamo prispio. Još nisam čuo ni riječi ni od ujaka ni od sestara kojima sam pisao. Rado bih doznati, kako ste. Osobito brinem se radi Marice, te stoga te molim javi mi se odmah čim ovo pismo dobiješ. Od vina još ni traga ni glasa, valjda se prijatelj Gomirjac predomislio kad je doznao koliko će koštati. Posao moj vrlo povoljno ide, naskoro javiću vam novosti. Ako si otišao ili nameravaš u Primorje, kaži majci i ujaku radi onijeh sto forinti što sam ti ja obećao na tu svrhu, ja ću te novce poslati čim mi javiš da ih trebaš. Samo sticaj se i gledaj da ozdraviš. Pozdravi majku i ujake i zetove i svu ostalu rodbinu. Tvoj Nikola."

Nekako u isti dan, sustižući jedno drugo, na Teslinu adresu u hotelu „Astorhaus" u NJujorku stigla su dva pisma. Jedno je bilo od njegove najmlađe sestre Marice i drugo od zeta Nikoladina Kosanovića, prote iz Plaškog.

„Ja sam prilično ozdravila i (ne) mislim na Rijeku ići, a osim toga je ovdje ove godine neobično blaga zima. Ovaj čak dobih iz Gospića od mame dar, pa baš što se ni nadala nijesam od Sime pismo. Piše da je dobro i zdravo, a tim više mu vjerujemo, što vidimo iz Poziva na besjedu, na Sv. Savu, da će on neki govor držati.

Znam da će to i tebi osobito milo biti, jer već smo svi u njega nadu bili izgubili.
Evo ti nešto lektire, a što gođ bolje budemo opažali u našoj literaturi, slaćemo ti."
O kakvoj je literaturi reč podrobnije piše Teslin zet Nikoladin u svome pismu:

Tesline_sestre.jpg

Citat

Tesline sestre Marica Kosanović, Angelina Trbojević i Milka Glumičić: Tesla je izgleda najviše voleo najmlađu, Maricu, najviše brinuo o srednjoj, Milki, koja je rano ostala udovicom, a najdublju duhovnu vezu imao je sa Angelinom. Angelina je imala tri sina i dve kćeri, Marica četvoricu sinova, Milka jednu kćer koja je po babi dobila ime Đuka, i koju je Tesla školovao

Šaljem Ti u 2 paketa 8 kom. knjižica, da čitaš kad se odmaraš. Osim onih, koje su Tebi poznatije nego meni, kao „Gors. vijenac", „Čengić Aga", šaljem Ti nešto proze i stihova, što je naša kritika proglasila za najbolje kod nas zadnjih godina. Neki komadi Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića prevedeni su već na velike jezike, kao što je francuski, italijanski i.t.d.

Ujedno Ti šaljem po jedan broj „Branika" i „Srpskog glasa", da vidiš kako su te predstavili Srpstvu i Slovenstvu. Tako su Te od prilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko sam i sam čitao, i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti. U originalu bilo je rečeno „Srbin pronalazač u Americi", ali „Branik" sam na svoju ruku promjenu naslov onako kako vidiš. Urednik mi je naročitim pismom zahvalio za članak i molio me i privatno, da ga o Tebi i Tvojim radovima izvještavam."

Tesla i Pupin

„Rođen je na Veneri i stigao je na Zemlju ili svemirskim brodom ili na krilima beloga goluba... "

I tako su američki novinari pisali o Nikoli Tesli ne mogavši valjda ničim racionalnijim da objasne sve ono što je dotad učinio da polju elektrotehnike i to za manje od decenije.

O njega su se svi prosto otimali. NJegovi sve noviji i noviji patenti sustizali su jedni druge, pozivi za predavanja takođe, a posle čuvenog izlaganja koje je imao u NJujorku 20. maja 1891. godine o eksperimentima sa strujama vrlo visoke učestalosti, očekivalo se da sav taj silni uspeh potvrdi i u evropskim prestonicama. Odande su ga najljubaznije pozivali da predstavi svoje najnovije pronalaske u Londonu, Parizu...

Samo jedan čovek nije delio to oduševljenje. Štaviše, on nije ni krio svoje antipatije i najvulgarnije oponiranje našem pronalazaču. BIo je to Amerikanac, takođe znameniti pronalazač, koga su prozvali čarobnjakom iz Menlo parka. Ime mu je bilo Tomas Alva Edison.

Izgleda da je tajna netrpeljivosti bila u osnovi jednostavna. Tesla je bio intelektualac, teoretičar i kulturan čovek, što je sve bilo sušta suprotnost Edisonu. Zato ga je valjda takav Tesla toliko i odbijao.

Govoreći o nedostatku kulturne atmosfere u Americi toga doba, Teslin biograf Margaret Čejni uzela je za primer dvojicu naših slavnih zemljaka - Teslu i Pupina. Iako su obojica iz srpskih porodica najskromnijeg porekla, bili su šokirani kada su se prvi put sreli s vulgarnim galamdžijama Amerike.

Privlačnost mladog Tesle ogledala se i u tome što je bio evropski obrazovan, što je govorio strane jezike, posećivao pozorišta i družio se s glumcima i književnicima, što je bio dobar poznavalac književnosti, voleo muziku, pa, najzad, i što je bio tako svestrano obrazovan da s njime nikom nije moglo biti dosadno. Sem toga, on je bio naučnik, jedan od najvećih.

Pariz pod nogama

Prihvatajući visoki poziv Kraljevskog instituta Velike Britanije da u Londonu održi prvo predavanje na svojoj evropskoj turneji, ovenčan slavom i priznanjima, nije mogao a da se ne seti kako je, svojevremeno, sasvim skromno pristigao u njujoršku luku, bez prtljaga i bez novca, na brodu „Saturnija", kao putnik druge klase. GLedao je Kip slobode, isti onaj koji je narod Francuske poklonio Americi, razmišljajući možda kako ga ni Pariz, „grad svetlosti", nije razumeo ni prihvatio, a sada ga i tamo pozivaju da predstavi svoja velika otkrića.

Otisnuo se preko Okeana u zimu 1892. godine. Verovatno nije ni slutio na kakav će veličansatven prijem naići njegovo predavanje koje je održao u Londonu 3. februara u prisustvu najeminentnijih engleskih naučnika.

Nikolom Teslom posebno je bio impresioniran ser Džems Buer, koji ga je posebno molio da održi još jedno predavanje u britanskoj prestonici.

I britanska štampa je, razumljivo, s najvećim oduševljenjem pisala o Tesli. Zbog toga su ga još nestrpljivije iščekivali u Parizu. NJegov biograf Džon O'Nil napisao je o tome:

„NJegova izvanredna otkrića bila su glavni predmet tadašnjih razgovora, a on središte pažnje gde god bi došao. Ovo je veoma godilo Tesli. Pre nepunih deset godina, uprava Kontinentalnog Edisonovog društva u tom istom gradu ne samo što je odbacila njegov sistem naizmeničnih struja koji joj je ponudio, već mu je zakinula i pravedno zasluženu nagradu. Sada je opet došao u taj grad, pošto je stekao priznanje i bogatstvo u Sjedinjenim Državama i salvu u celom svetu. Došao je u Pariz kao heroj koji se vratio, i svet je ležao pred njegovim nogama."

Maramica Sare Bernar

Samo jedna osoba u Parizu toga doba mogla je po svojoj popularnosti da stane uz rame Nikoli Tesli. BIla je to jedna žena. „Žena skladna i savitljiva, žena puna elektriciteta i nestvarna, ponovo je osvojila Pariz... " Božanstvena Sara Bernar.

„Nebo je obdarilo gospođu Saru Bernar naročitim darovima; učinilo ju je neobičnom, iznenađujuće vitkom i gipkom, i po njenom mršavom licu rasprostrlo uznemirujuću ljupkost čergarke, Ciganke, Azijatkinje, nešto zbog čega se pomišljalo na Salomu, na Salambo, na kraljicu od Sabe! A gospođa Sara Bernar ume divno da iskoristi taj izgled princeze iz bajke nestvarnog i dalekog bića... A vrh svega ona ima glas kojim ume da se koristi sa najsrećnijom smelošću - glas koji je milovanje i kojim vas se dotiče kao prstima... " pisao je o njoj Žil Lemetr.

Našavši se u Parizu Tesla je sa prijateljom sedeo u bašti restorana. Iznenada je naišla ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom, u kojoj je Tesla odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. Verovatno i ona, radoznala da se suoči sa slavnim naučnikom o kome je brujao čitav Pariz, prolazila je sasvim blizu njegovog stola, diskretno se obazirući na to lice. Kad je promakla korak-dva, vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu.

„Tesla je u tren oka skočio", pisao je o tome O'Nil. Dohvatio je maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko pružajući maramicu lepo tragetkinji, rekavši:

- Gospođice, vaša maramica!

Ne gledajući više ni za tren u njeno ljupko nasmejano lice vratio se na mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima, o svetskom sistemu bežičnog prenosa snage."

Gest slavne francuske glumice bio je rafinirano provokativan. Ona je, kao i čitav Pariz, dobro znala ko je Nikola Tesla. Htela je da ga susretne i da mu skrene pažnju na sebe. Na sebi svojstven način to je i učinila. Ali, ni Tesla ne bi verovatno bio Tesla da je odgovorio drugačije.

Tesla je idealizovao žene

Naučnom svetu u Parizu Tesla je, za vreme svoje turneje, saopštio svoje fundamentalne pronalaske u oblasti radio-tehnike. Interesantno je da je to učinio deceniju i po pre Markonija, sa kojim je zbog toga i oko toga docnije vodio spor dug pola veka. Iako je italijanskom naučniku pripala čak i Nobelova nagrada za pronalazak radija, sud je najzad morao da reši spor u Teslinu korist i tako potvrdi ko je zapravo zakoniti „otac radija", ali na žalost onda kad već obojica naučnika nisu više bili među živima. Međutim, opet na žalost, ni do danas ova velika nepravda nije dostojno ispravljena.

A o tome kakav je utisak ostavilo Teslino predavanje u Parizu pred, takođe najeminentnijim skupom stručnjaka, dao je svedočanstvo francuski elektroinženjer Andre Blondel:

„Visok, suv i otmen, nadahnuta izgleda, govoreći savršeno francuski bez akcenta, Tesla je izgledao kao pravi mađioničar, koji otkriva svojim duboko uzbuđenim slušaocima jedan svet novih pojava o kojima dotle ni slutili nisu... "

I iz Pariza je gotovo pobegao. Nije to ovoga puta bilo da bi izbegao počasti koje su mu ukazivane. Do pariskog hotela „De la Pe", u kojem je odseo, stigla je jedna depeša iz Gospića. Javljeno je da mu je majka na samrti. Smesta je napustio turneju i počasti, spakovao stvari, seo na „Orijent-ekspres" i uputio se u Gospić...

Psihoanalitičari su spremni da tvrde kako je Tesla idealizovao žene.

U svojoj autobiografiji posvetio je najlepše redove baš majci Đuki:

„Moja je majka bila prvorazredni izumitelj i bial bi, verujem, psotigla vrlo mnogo da nije bila toliko udaljena od savremenog života i onih mnogih mogućnosti koje on pruža. Izumela je i izradila mnoge mogućnosti koje on pruža. Izumela je i izradila mnoge naprave. Tkala je najljepše uzorke nitima koje je sama isprela. Čak je i sjemenje sijala, uzgajala biljke, odvajala vlakna. Radila je neumorno, od zore do kasno u noć, a veliki dio odjeće koju smo nosili i namještaja koji smo imali u kući - bilo je djelo njenih ruku. Kad je prošla šezdesetu godinu, njezini prsti bili su još toliko spretni da bi splela tri čvora na trepavici."

Vizija majčine smrti

Kad je stigao u Gospić majku je hatekao još u životu. Iako u agoniji, prepoznala ga je čim joj se na momenat povratila svest. Videli su se, a to je oboma bilo najvažnije. Umrla je uoči Uskrsa, na Veliku subotu, 16. aprila 1892. godine. Tom bolnom događaju posvetio je Tesla posebnu pažnju i u autobiografiji, povezujući ga sa svojim predosećanjem časa majčine smrti, čime je na svojevrstan način još više isticao svoju povezanost s njome:

„Bio sam potpuno iscrpljen zbog boli i dugog bdijenja, i jedne noći odveli su me dvije ulice dalje od naše kuće. Dok sam tako bespomoćno ležao, mislio sam da će mi majka, dok sam ja daleko od njene postelje, sigurno dati neki znak... Zaključio sam da su uvjeti povezani sa zagrobnim životom veoma povoljni, jer moja majka je bila genijalna žena i osobito se isticala snažnom intuicijom. Cijele noći napeto sam iščekivao, ali ništa se nije dogodilo do rana jutra kad sam zaspao, ili se onesvjestio, i vidio kako oblak nosi anđeoske likove predivne ljepote, od kojih me je jedan gledao s ljubavlju i postepeno poprimao obrise moje majke. Pojava je polako lebdjela mojom sobom i nestala, i ja sam se probudio uslijed neopisive slatke pjesme koju je pjevalo mnoštvo galsova. U tom trenutku toliko sam bio siguran da je moja majka umrla da je to nemoguće izraziti riječima. I to je bila istina... "

Tesla u Beogradu

Iza toga Tesla je još izvesno vreme proboravio u zavičaju, obišao i manastir Gomirje, u kojem se zamonašio njegov ujak Petar Mandić, koji je to učinio da bi mogao postati vladika dabrobosanski. Potom je preko Zagreba i Varaždina, u kojem je tada psoetio drugog ujaka, pukovnika Paju Mandića, otputovao prema Budimpešti.

Nikola Tesla je veoma voleo mađarsku prestonicu. Za ovu srednjoevropsku varoš na Dunavu vezivale su ga lepe uspomene. Budimpešta je, pre Beča, kao četvrti grad u svetu, dobila telefonsku centralu. U toj centrali, u kojoj je radio, Tesla je, kao jedan od prvih svojih pronalazaka, izumeo način da se pojača glas. Tu, u Budimpešti, rodila mu se i ona genijalna ideja o obrrtnom magnetnom polju. Imao je tu i mnoge prisne prijatelje, pa, uz ostale, i pesnika Lazu Kostića. Kad ga je za vreme borvka u Budimpešti posetila visoka delegacija iz Srbije, on je s radošću prihvatio poziv da poseti Beograd.

„U sredu, 20. ovog meseca, u 11 sati uveče, došao je u Beograd čuveni elektrotehničar, g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskog glasa, čije ime zanima danas sav obrazovani svet... "

Sutradan je visoki gost bio u audijernciji kod princa Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan RIstić. Posetio je zatim Veliku školu, u kojoj je razgledao kabinet i zbirke, a onda je stigao u svečanu salu Kapetan Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti.

Posle predavanja je, u pratnji profesora Velike škole, obišao Kalemegdan. Uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari. Tada je pesnik Zmaj Jovan Jovanović, kažu letopisci, uzbuđen i uzbuđena glasa pročitao svoju pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd".

Dirnut toplinom pesnikovih reči, Tesla je prišao Zmaju i poljubio mu ruku. NJega je inače izuzetno cenio i rado je čitao njegovu poeziju.

Svugde oduševljeno dočekivan i pozdravljan napustio je Beograd 22. maja po starom, odnosno 3. juna po novom kalendaru. Po povratku u Ameriku dao je Zmajeve pesme svom prijatelju Robertu Adervudu Džonsonu, koji ih je, uz Teslinu pomoć, prepevao na engleski jezik, a objavljene su u časopisu „Senčeri magazin". Interesantno je da je to bio prvi prevod Zmajeve poezije na engleski jezik, nastao svakako najviše zahvaljujući Nikoli Tesli.

Sestrin „nedoličan život"

Ako je istina da je Tesla idealizovao žene, pa i svoje tri sestre, odna je nesumnjivo i suprotno - da su Tesline tri sestre bile prve koje su počele da neguju idealan kult svoga slavnog brata. Dakako, činile su to plemenito i iz ljubavi. Naročito posle majčine smrti, one su se prema bratu jedincu odnosile gotovo materinski.

Tu svoju ljubav i odanost, koju su one gajile prema bratu, prenosile su i na svoju decu.

Izgleda da je Tesla najnežnije voleo svoju najmlađu sestru Maricu Kosanović, da je najviše brinuo o srednjoj sestri Milki Glumičić, a da je duhovno najdublje bio vezan sa najstarijom sestrom Angelinom Trbojević, čiju je smrt predosetio iako udaljen miljama od nje.

Angelina je imala tri sina i dve kćeri, Marica četvoricu sinova, a Milka jednu kćer. Sva deca njegovih sestara su se školovala i na univerzitetu, a to ne bi bili u stanju sa skromnim svešteničkim prihodima roditelja, da im ujak Nikola nije nesebično novčano pomagao.

Iako se sam nije ženio, Tesla je veoma duboko razumeo porodične odnose, a mnogi njegovi stavovi o tome imali su nečeg naročito plemenitog i patrijarhalnog. Uzećemo za primer to da je njegova sestra Milka ostala udovica i bez ikakvih prihoda. Brat je bez dvoumljenja preuzeo odgovornost da novčano pomaže kako nju tako i da školuje njenu kćer, koja je po baki nosila ime Đuka.

Ali, kad je Milka kao udovica otpočela nedoličan život, takav glas je dospeo preko Okeana i do njenog brata Nikole.

U pismu koje šalje iz NJujorka jednom rođaku, Tesla se nezadovoljan osvrće na sestrino ponašanje: „Još mi je žalije što Milka nema dosta karaktera i duha da se bar na kratko vrijeme dobro vlada. Mogla bi se ukućiti i još boljih dana vidjeti, a ja bih joj pomogao... "

Kakvom je i kolikom nežnom ljubavlju sestra Marica Kosanović brigovala o bratu Nikoli svedoči i ovo njeno pismo:

„Pre nekoliko dana sam ti pisala, a sad evo me opet da ti čestitam imendan", pisala je ona iz Plaškog, po običaju o Svetom Nikoli, svome slavnom bratu pronalazaču u NJujorku.

„Kod nas sve živo i zdravo. Brižna sam zato što veliš da radiš dan i noć. Dabome da sad imaš više posla radi te izložbe. Kad bi nam mogao samo dvije tri riječi napisati, i to samo jesi li zdrav, da znaš kako bi nam ugodio, a mene makar unekoliko briga otresao. Želeći ti čvrsto zdravlje ljubi te u duhu zahvalna Marica."

Buljuk Teslinih mladih prijateljica

Susnežica nošena jakim vetrom udarala je o prozore Tesline laboratorije u Ulici ist Hjuston 46. Asistent Kalman Cito pomagao mu je u podešavanju neke mašine. Tesla je bacio pogled kroz prozor, namah uočio mećavu, pa se setio Like i pisma otud koje je maločas dobio od Marice. Ali morao se vratiti poslu. Iznenada se oglasio telefon:

- Uspeli smo, gospodine Tesla! - grmeo je na međugradskoj liniji iz Pitsburga Džordž Vestinghaus. - Upravo sam potpisao ugovor po kome će vaša naizmenična struja, gospodine Tesla, biti instalirana da osvetli Svetski sajam u Čikagu. Dragi prijatelju Kolumbovska izložba je prvi električni sajam u istoriji, a sa njime se i vi selite direktno u istoriju.

- Kolumbovska izložba bila je zamišljena kao proslava četiristogodišnjice otkrića Amerike, iako, uistinu, priređena sa godinu dana zakašnjenja. Predsednik Grover Klivlend je pozvao mnoge ugledne goste i krunisane glave, pa i kraljevska veličanstva iz Španije i Portugalije. Čak se saglasio i da on lično, svojom rukom, okrene zlatni prekidač kojim će pustiti struju i svetlošću preplaviti grad sutrašnjice, pokrenuti fontane i silnu mašineriju, podići zastave i označiti veliko otvaranje ekstravagancije. Time što je predsednik kao prvi čovek Amerike, prihvatio da okrene prekidač pokazao je veliku hrarost. Naime, struja je uvedena u Belu kuću kao zvaničnu rezidenciju američkih predsednika, 1891. godine, no do tada ni jednom predsedniku nije bilo dozvoljeno ni da dotakne prekidač, zbog straha od struje.

Od maja do oktobra 1893. godine videlo je čuvenu Kolumbovsku izložbu u Čikagu oko dvadeset i pet miliona Amerikanaca i njihovih gostiju, a to je tada bila trećina stanovništva Sjedinjenih Država.

Najviše sveta tiskalo se prema salama u kojima je pokazivao eksperimente čuveni Nikola Tesla. S belom kravatom i frakom, stajao je među magičnim napravama visoko-frekventne tehnike, pokazujući nizove električnih čuda. Na jednom delu blistale su njegove električne cevi sa imenima naučnika poput Faradeja, Džula i Maksvela, a među njima i ime Zmaja (pesnika Jovana Jovanovića), koje je i u Americi Tesla isticao s ljubavlju.

„Mnoštvo Teslinih mladih prijateljica stizalo je pod strogom pratnjom iz NJujorka. Flertovale bi s njim... ", isticala je Margaret Čejni.

Čikaški sajam i Teslini pronalasci bili su njegov potpuni trijumf. Teslom su svi bili opočinjeni. Imao je tada samo 37 godina.

Dve decenije platonske ljubavi

Teslin ugled i slava su rasli, a za to se psotarao i elektroinženjer Tomas Komerford Martin, otpočinjen našim genijem, koji je 1983. godine napisao knjigu o Teslinim velikim otkrićima. Ali, učinio mu je još nešto više. On ga je i upoznao i sprijateljio sa Robertom Adervudom Džonsonom, novinarom i pesnikom, kao i sa njegovom izuzetno ljupkom i zanimljivom suprugom Katarinom.

Gospođa Kejt Džonson bila je lepa i senzibilna žena, koja je, zajednos a suprugom, pretvorila svoj dom u pravo stecište obrazovanog i bogatog sveta. Ona je veoma visoko cenila prijateljstvo s Teslom. Moglo bi se reći da je vrlo ljubomorno negovala to prijateljstvo duže od dve decenije, toliko koliko ni jednoj drugoj ženi nije pošlo za rukom. Ali, na osnovu prepiske, nije teško zaključiti kako je ona istovremeno gajila i delikatne simpatije i čak nežnu ljubav prema Tesli. Zanimljivo je, opet, da je za toliku njenu naklonost znao i njen muž i da ju je odobravao.

Jedne večeri Teslina kočija se zaustavila u Leksington aveniji 327, ispred kuće Roberta Džonsona. Već u vrtu su se čuli zvuci Mocartovog klavirskog koncerta.

U kući DZonsonovih Tesla je bio predstavljen Rajdardu Kiplingu, koga je domaćin smatrao jednim od najvećih pesnika toga doba, sreo je i pisce Džona Mjuira i Helen Hant Džekson, kompozitore Ignasa Paderevskog i Antonjina Dvoržaka, primadonu Neli Mebu i čitav niz ljudi od imena.

Te jesenje večeri dok je ulazio kod Džonsonovih privučen zvucima Mocartove kompozicije, prepoznao je da to svira jedan od njegovih najomiljenijih partnerki u društvu. Divljenje i naklonost bilo je najviše što je osetio i pokazao prema ovoj izuzetnoj dami.

Domaćin ga je uzeo ispod ruke kako bi ga predstavio i ostalim gostima. Prišli su visokoj, ozbiljnoj devojci, elegantno odevenoj, čiju je haljinu krasio cvetni aranžman oko vrata. Primetio je njene oči boje meda.

- Gospođica En Morgan - Kazao je Džonson pri upoznavanju, dodajući: - Gospodin Nikola Tesla.

Potom je diskretno zamakao ostavljajući ih.

Klimnula je glavom i vratila se da sluša muziku.

Milionerka sa očima boje meda

Tesla je bio razgaljen. NJene oči imale su istu onu neustrašivu inteligenciju kao i oči njenog oca, čuvenog bogataša Džona Pirponta Morgana. Džonson mu je rekao da je devojka zaljubljena u njega. Ako je i bilo tako, sada je ona odlučno nastojala da mu to ničim nepokaže. NJeno držanje, naučeno u takozvanim školama za dame, impresioniralo ga je. Tako bogata a ipak tako ljupka.


„Džonsonovi su, kako je shvatio, bili rešeni da ga zavitlavaju ako ne pokaže jasan interes za ženidbu ćerkom Dž. P. Morgana. Tesla nije mogao da pristojno ohrabri devojku u njenoj želji, no morao je da bude krajnje pažljiv kako ne bi povredio njena osećanja", piše Teslin biograf.

Pošto je završena muzička numera, i drugi gosti su želeli njegovu pažnju. On je, međutim, potražio Margerit, u čijem je društvu uživao.

- Recite mi, gospođice, zašto i vi ne nosite nakit kao ostali? - upitao je ne baš sasvim taktično.

- Kod mene to nije pitanje izbora, gospodine Tesla! - uzvratila mu je smerno mlada pijanistkinja. - No kad bih imala dovoljno novaca da se natovarim dijamantima, smislila bih pametniji način da ga potrošim.

- Šta biste uradili u tom slučaju? - zapitao je Tesla još znatiželjnije.

- Najradije bih kupila kuću na selu, iako ne bih volela da se iselim iz predgrađa...

- Ah, gospođice Merington, kad počnem da zarađujem milione, rešiću vaš problem - uzvratio je slavni naučnik. - Kupiću kvart ovde u NJujorku i sagraditi vam vilu u centru a zasaditi drveće okolo. Tako ćete imati svoju seosku kuću a nećete morati da napuštate grad...

Jedina žena koja ga je dirnula

„Prema jednom od Teslinih najbližih prijatelja, Margerit je kasnije tvrdila da je jedina žena koja je ikada dodirnula Teslu. Prijatelj je to odbacio. Ne postoji zapis o intimnosti između pronalazača i nje ili bilo koje druge žene. Ista osoba od poverenja je rekla da se En Morgan upravo bacala na Teslu. Uostalom, ništa nije ukazivalo na to da su bili nešto više od prijatelja. Imaće uporedne karijere, jer će En postati najvažnija žena u poslu kojim se bavila. Iako će se njeno ime povezivati s nizom čuvenih ljudi, nikad se neće udati", navodi Čejnijeva.

Uz Teslino ime pominjane su, dakle, i druge lepe, umne i bogate žene. Međutim, nijedna nije uspela, ono što je uspela Katarina Džonson, da zadrži njegovu pažnju duže od dve decenije. Najzad, ni jednoj ženi nije pošlo za rukom da postane ono što su mnoge htele - da bude gospođa Tesla.

Napisao: Darko Spasić

[Plava Ptica]

• 
• 
• 
• 

San jednog genija

Nijagarini vodopadi

Malo je ljudi na ovom svetu koji se mogu pohvaliti da su u svom životnom veku ostvarili zamisli koje su imali u detinjstvu. Nikola Tesla je jedan od njih. On se još u mladosti istakao bujnom maštom i imao je veoma dobar način sagledavanja problema, ma kakvi oni bili.

Autor: Saša Stojanović

Tesla je prvi put čuo za Nijagarine vodopade još u takozvanoj pripremnoj osnovnoj školi koju je pohađao u Gospiću od 1866. do 1870. U toj školi je dobio prva znanja iz oblasti mehanike, koja ga je izuzetno zaiteresovala. Pogotovo je bio zainteresovan za hidrauliku i upotrebu vodenih turbina. O opisu Nijagarinih vodopada, koji je našao u nekoj knjizi, kasnije je zapisao:

„Bio sam očaran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pažljivo pročitao – a u mašti sam zamislio veliki točak koji pokreću ovi slapovi. Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma.“

Nijagarini vodopadi, danas nacionalni park, se nalaze u Severnoj Americi, na granici između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Oni su deo reke Nijagare koja je dugačka 56 kilometara. Na svom kratkom toku ova reka ima ukupan pad od 99 metara, a prave atrakcije, vodopadi i brzaci, protežu se na 13 kilometara dužine ove reke.

Tri vodopada ustvari čine Nijagarine vodopade. Jedan manji Nevestin veo je jednom stenom, ostrvo Luna, odvojen od većeg koji nosi ime Američki vodopad. Treći najveći Kanadski vodopad takođe se naziva i Konjska potkovica zbog svog karakterističnog izgleda. Ova dva manja koja pripadaju Sjedinjenim Državama odvojeni su od Kanadskog vodopada ostrvom Koza. Sva tri vodopada imaju prubližno iste visine oko 55 metara, ali Američki vodopad ima širinu 328 metara a Kanadski duplo više, 675 metara. Veličanstvenu sliku, koju ogromna količina vode padajući stvara i od siline pada pretvara vodu skoro u paru raspršujući je na sitne kaljice, svake godine vidi oko 15 miliona ljudi.

Ogromni potencijal, koji ovi vodopadi poseduju, oduvek je privlačio ljude da ga iskoriste. Prvi napor ka tome je učinjen još davne 1759. godine kada je izvesni Daniel Jončers sagradio mali kanal iznad vodopada koristeći ga za pokretanje svoje pilane i tako direktno koristio mehaničku snagu vode. Ipak, sve do 1881. godine, takvi kanali nisu se koristili za proizvodnju električne energije.

Tada je prvi značajni poduhvat elektrifikacije Nijagarinih vodopada izveo Džejkob Šulkof. Pomoću snage prirode proizvedeno je dovoljno električne energije za osvetljavanje vodopada i obližnjeg sela. Za tu svrhu, odnosno za proizvodnju i prenos, korišćena je jednosmerna struja (DC–direct current), i iz tog razloga je upotreba električne energije ograničena na maksimalne udaljenosti do 3 kilometara od elektrane. Dugo je traženo rešenje ovog problema, a jedno vreme je bila aktuelna i nagrada od 100 000 dolara za onog ko bi rešio problem prenosa električne energije na veće daljine.

Zahvaljujući Teslinom pronalasku polifaznog sistema naizmeničnih struja (AC- alternating current), mogućnosti korišćenja značajnog potencijala ovog prirodnog rudnika snage su se višestruko povećale.

Sam Tesla je bio mnogo uzbuđen zbog mogućnosti da mu se ostvari san iz detinjstva. Svom rođaku po majci, Simi Majstoroviću, je u to vreme (2. januara 1893.) napisao u pismu:

“Radim da bi uzeli moj sistem motora u velikim transmisijama sile na Nijagari koji se sad izvode, a pun sam nade da hoće.”

Te iste 1893. godine posle Svetske izložbe u Čikagu, doneta je odluka o načinu iskorišćavanja hidropotencijala Nijagarinih vodopada. To je bila ujedno i odluka kojoj se i sam Tesla nadao. Međunarodna komisija za Nijagarine vodopade, na čijem čelu je bio čuveni fizičar Lord Kelvin, je 1893. godine prihvatila ponude kompanija koje su predložile upotrebu Teslinog polifaznog sistema.

Prva elektrana izgrađena je oko 2.5 kolometara uzvodno od vodopada. Avgusta 1895. godine ova elektrana je isporučila prvu električnu energiju do susednog grada Nijagarini vodopadi. Pravi podvig ovih pionira je zabeležen odmah sledeće godine. Pošto je Vestinghausova kompanija angažovana na implementaciji sistema prenosa, zasnovanog na sistemu naizmeničnih struja, uspostavljen je dalekovod do grada Bafala.

Udaljenost je bila 35 kilometara od elektrane. Korišćeni su transformatori snage oko jedan megavat, a napon na dalekovodima je iznosio jedanaest hiljada volti. Šesnaestog novembra 1896. oko ponoći u Bafalu je stigla prva količina električne energije. Ovo je predstavljalo prvi prenos električne energije na daljinu u komercijalne svrhe. Reporter lokalnih novina Niagara Falls Gazette izvestio je toga dana:

“Uključenje prekidača u velikoj elektrani na Nijagari zatvorilo je električno kolo što je prouzrokovalo da reka Nijagara poteče uzvodno.”

Prvu snagu isporučenu Bafalu, 750 kilovata, dobila je gradska železnička kompanija, ali je ubrzo lokalna električna kompanija dobila pet puta veće porudžbine od stanovnika Bafala. Broj generatora se kasnije povećao, u narednih pet godina, na deset od prvobitnih tri, a mreža se produžila do Njujorka. Električna mreža se širila gradom, a Brodvej je sijao obasjan električnim svetiljkama napajanih naizmeničnom strujom. Čak je i Edisonov DC sistem u Njujorku uglavnom zamenjen.

Ipak, nije sve bilo na mestu. Mukotrpni sukobi Vestinghausove i Edisonove kompanije osiromašile su obe strane i Džordž Vestinghaus se obratio Tesli za pomoć. Naime, Nikola Tesla je, prema ugovoru o prodaji patenata sačinjenom sa Vestinghausom, trebao da dobija po 2.5 dolara za svakih 750 vati koji bi potekli iz njegovih izuma. Ovo bi značilo bankrot ionako dosta osiromašenog Vestinghausa. Tesla je svoj ugovor pocepao u znak zahvalnosti čoveku koji je razumeo njegovo vizionarstvo. Iako je bio jednako zaslužan za uspeh Nijagare, plodove svoga rada nije mogao da ubira. Kasnije u životu ta vrsta priznanja, kada je i sam bio u finansijskim problemima, bi mu dobro došla.

Danas na Nijagari, koja je u svetskim razmerama među većim izvorima hidroelektrike, postoji više elektrana, kako na kanadskoj tako i na američkoj strani. Ukupna proizvodnja dostiže brojku od 4.4 miliona kilovata električne energije. Na Nijagarinim vodopadima se na američkoj strani, sa pravom, nalazi spomenik Nikoli Tesli, identičan onom ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Povodom 150 godina od rođenja ovog istaknutog naučnika kanadske vlasti su prihvatile predlog crkve Svetog Đorđa, koja se nalazi u Ontariu, da i na svojoj strani postave spomenik ovom vrhunskom čoveku, jednom od titana među naučnici

www.b92.net/tesla/zivot.php?nav_id=202334 - 29k

[Nikolas]

Nikola Tesla za nekoga ekscentrik i vizionar za nekoga genije ali svi moraju da se sloze da je Tesla bio ispred svog vremena. Covek koji je svojim delima i pronalascima zaduzio covecacanstvo. O njemu moze da se pise u beskraj ali da li je ikad neko poznavao Teslu da zna kakav je on covek, o cemu razmislja pred spavanje, koje su njegove zelje i snovi. Da li ih je potiskivao u sebe zarad brojnih pronalazaka, jer tako ih je brzo i mnogo pravio kao da je imao odredjeni rok da sve to uradi. Otisao je u toku svog velikog proekta bezicnog prenosenja el. energije ciji bi zavrsetak (nagadjam) u mnogome upropastio posao proizvodjacima kablova, naftne platforme bi bile beskorisne, jer bi se sve kretalo na struju... zar vam se ne cini da je tu Tesla mnogima zasmetao...

 

[Plava Ptica]

• 

Velimir Abramović

Velimir je multidimenzionalna ličnost, filozof, esteta, savremeni metafizičar koji nalazi rešenja za probleme čovečanstva u spoju nauke i metafizike, spiritualno – naučnog i prirodnog, za korist i dobrobit čoveka i planete Zemlje, jer to je jedini izlaz za posrnulo čovečanstvo…!

Sve se ovo našlo u neshvaćenom geniju kakav je bio naš Nikola Tesla, ali izgleda da je „prerano“ došao, jer stepen zrelosti čovočanstva nije bio na određenom nivou, ali, bez takvih ljudi nema budućnosti!
Čovek će samo biti eksploatisan, a već se bogami dosta napatio na svakoj tački naše planete, i sad bi to trebalo jasno da se vidi, - kakav nam to novi čovek treba, ako neće sada, onda kada će…?

Po meni, Velimir – Velja Abramović je najbolji suštinski poznavalac tajne našeg genija Nikole Tesle, njegovog genijalnog dela i naučnih ideja, koje tek treba da se razviju…!
U jednoj našoj instituciji zaduženoj za čuvanje arhive Nikole Tesle u kojoj se nalazi njegovih 60.000 naučnih spisa, drži se kompletna fizika 21-og veka i budućih milenijuma, a oni koji tamo rade još nisu stredili arhivu sa tim dokumentima (!??) tako da to bude dostupno onima koji žele da proučavaju Teslina dela.
Velimira su interesovali Teslini spisi o etru i gravitaciji, ali kada je to zatražio, rekli su mu da još nije sređena arhiva, a to tako pričaju još od 56-te kada je i prikupljena sva Teslina naučna dokumentacija iz Amerike. Bilo ko da je radio tu; od 56-te pa do danas, ako zatražite neki Teslin naučni dokument, oni vam kažu…nije sređena arhiva…!??

Nisu to čista posla, 50 godina oni ne mogu da srede Teslinu arhivu…!??

Pre nego što vam postavim na kraju teksta tri linka sa Velimirovim govorima o Nikoli Tesli (2 linka) i slavnom Pitagori, daću vam da pročitate kratki prepis Velimirove biografije i ukratko na čemu on radi.

Diplomirao 1975. filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu; magistrirao 1983. teoriju kulture na Fakultetu političkih nauka i odbranio doktorsku disertaciju Problem kontinuiteta u prirodnoj filozofiji Lajbnica i Boškovića na Filozofskom fakultetu Univerziteta Kiril i Metodije u Skoplju, u oblasti filozofije nauke (ontologije i gnoseologije). Usavršavao se 1984. u Kopenhagenu, 1987. i 1999. u Amsterdami2000.uGiessenu. Nemačka.
Profesor po pozivu na Univerzitetu u Padovi, Italija, Visokoj školi za arhitekturu Bauhaus, Dessau, Nemačka, Odseku za istoriju i teoriju pozorišta Univerziteta u Giessenu, Nemačka i Visokoj državnoj školi vizuelnih umetnosti Rijksacademie u Amsterdamu, Holandija.
Izabran u zvanje docenta 1989, vanrednog profesora 1993, a od 2002. godine je redovni profesor na Katedri za teoriju i istoriju Akademije umetnosti BK, za predmete Istorija filma, Teorija Filma i Estetika.
Učestvovao na brojnim simpozijumima i držao predavanja i kurseve u zemlji i inostranstvu iz oblasti teatrologije, savremene teorije filma, savremenih medija, teorije vizuelnih umetnosti, pitagorijske estetike, istorije filma.
Održao plenarna predavanja po pozivu na Simpozijumu o kosmologiji, Padova, Italija, Simpozijumu o avangardnoj upotrebi savremenih medija, Dessau, Nemačka, i na Ruskom Temporološkom seminaru Univerziteta Lomonosov, Moskva.
Korespodent je i predsednik sekcije za Holandiju i Belgiju Tesla Memorial Society iz Njujorka. Jedan je od osnivača fondacije Stichting International Academy of Universal Science u Amsterdamu, gde je izabran za potpredsednika i gostujućeg profesora.
U toku 2002. formuliše osnovu svojih filozofskih pogleda na stvarnost i logički i metodološki zasniva Ontologiju vremena kao novu granu Evropske metafizike, koja Vreme postavlja za Biće (sveta).
Predavanje Vreme kao noumen ili neprostorni entitet – uslov filmske recepcije, u organizaciji Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, Holandija održano 1999. štampano je u celini. Objavio stručnu recenziju An Important Contribution from a Serbian Film Theoretician za Leksikon filmskih teoretičara u časopisu Balkan Media (Sofija, Bugarska). Član redakcije naučno filozofskog časopisa Delfis, Moskva.
Bavi se književnošću, poezijom, prozom i kritikom. Objavio zbirke pesama Emsep i Male pesme; roman Duh Balkanije, filozofsku studiju Lajbnicovo i Boškovićevo shvatanje kontinuiteta.
Bibliografija radova do 1998. obuhvata 175 naslova koji se bave problemima umetnosti, filma i televizije. Radovi su mu objavljeni na engleskom, ruskom, španskom i italijanskom jeziku u vodećim međunarodnim časopisima Scienca e Storia (Milano), New Energy Technologies (Moskva), Delfis, kao i knjigama Artist Body (Milano) i Umetnost naše epohe (Centar za modernu umetnost Santiago de Compostela).
Član Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije.

Velimir Abramović o Nikoli Tesli u emisiji Agape. Vredi čuti.

Teslino detinjstvo i mladost i još ponešto.

[Plava Ptica]

Teslini prvi koraci, njegova neshvaćenost i vrlo zanimljiv sukob sa Anštajnovim teorijama...



Tesla ispred svog vremena i danas...

[Plava Ptica]

Svet energija...
Odlazak u Ameruku, koja mu je omogućila uslove da intenzivno radi



Spoznaja do koje je Tesla došao o Svesti i mogućnosi da na nju utiče.

Dotakao je granicu i odustao od te moći... ostavio je ljudskom rodu samo toliko koliko je spreman da primi.

[Plava Ptica]

Tungunska katastrofa posledica Teslinog eksperimenta.



Filadelfija eksperiment koji su Amerikanci radili posle Tesline smrti

[mirmar]

Zaista vredi pogledati, a i sve prethodne postove procitati. Bio je u svakom smislu poseban. U prilog temi evo par zanimiljivosti.

Amercki hard rok bend "Tesla" nazvan je po nasem naucniku kao izraz zahvalnosti sto im je omogucio struju, bez koje ne bi postojale elektricne gitare.

Americki inzenjer i profesor B. A. Berend 1921.godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima nista vise da urade. Kada bismo iz industrije iskljucili rezultate Teslinog istrazivackog rada svi tockovi te industrije prestali bi da se okrecu, nasi tramvaji i vozovi bi stali, nasi gradovi bi bili u mraku a fabrike mrtve i besposlene.

[Plava Ptica]

Neverovatni pronalasci, eksperimenti, bežični automobil... osporavan u vremenu u kojem je živeo.
Enigma i danas sa onim što je ostavio. Ostavio je mnogo, mnogo toga zadržo u tajnosti svestan nespremnosti ljudske svesti da pravilno primeni znanje do kojeg je došao.

[Plava Ptica]

U svoje vreme bio je čovek budućnosti. To je i danas. Dokazao je prožimanje nauke i duhovnosti, izbrisao granicu između njih.
"To vreme će doći. To će se u jednom trenutku desiti kao dlanom o dlan... "
Vreme preobraženja je blizu. Da li je Abramović u pravu?

[Zeleni Zub]

Drago mi je sto je ova tema ozivela ponovo, Tesla je stvarno bio jedan od najvecih naucnika ikada.

[Plava Ptica]

Zeleni Zub, on 11:12, 27. January 2010, said:

Drago mi je sto je ova tema ozivela ponovo, Tesla je stvarno bio jedan od najvecih naucnika ikada.

Zeleni zube ovu emisiju sam gledala davno i kada sam je pronašla na You Tube bila sam presrećna. Postavila sam celu emisiju. Pa eto nadam se da će je preslušati svi koje zanima. Mislim da zaista ima šta da se čuje i da se pokrenu u nama neka razmišljanja. Tesla je ostavio toliko znanja, smernica i poruka da je žalosno koliko ih nismo svesni.

[Zeleni Zub]

Ma ljudi na ovim nasim podrucjima nikada nisu bili svesni njegove genijalnosti. Sta je covek hteo da napravi ovde... a ovi nasi... ma necu da se nerviram...

[Plava Ptica]

Zeleni Zub, on 11:30, 27. January 2010, said:

Ma ljudi na ovim nasim podrucjima nikada nisu bili svesni njegove genijalnosti. Sta je covek hteo da napravi ovde... a ovi nasi... ma necu da se nerviram...

Mislim da je dobro što je otišao odavde. Gde je radio je nebitno. Znanje do koga je došao nije za čovečanstvo. Bar ne sada.

Pogledaj samo Filadefijski eksperiment. Amerikanci su zloupotrebili njegovo znanje i uništili ljude koji su bili na brodu. Enigma je kako je deo posade nestao, a ostali poludeli. Šta misliš šta bi se desilo da se posegne za znanjima sa zlom namerom? On je tačno odedio koliko znanja sme da ostavi ljudima.

[mirmar]

Hvala Plava Ptico, sto si nam pruzila priliku da vidimo ovo. Takodje gledam Agape kad god mogu, ali bas ovu emisiju nisam gledala. Nadam se da zaista ovo vreme jesto ono o kome je Tesla govorio kao o vremenu preobrazaja.

Nedavno sam u troli, iduci prema Beogradjanki, srela voditelja emisije Agape A. G. i bila fascinirana izrazom njegovih ociju i "onim necim". Nije slucajno sto bas on vodi emisije te vrste.

Naravno ovo je tema o Tesli, a ne voditelju emisije Agape, ali veza postoji...

[Plava Ptica]

Mirmar meni je zadovoljstvo da se potrudim oko nečega što mislim da treba čuiti.

Potrebno je malo truda da se sve to pronađe i prezentuje na pravi način, ali meni to ispunjava.

Lajček je za mene voditelj br.1.što je i potvrdio nagradom koju je dobio prošle godine.

Voditi emisiju kakva je Agape može samo neko ko ima "to nešto u očima".

Jedva čekam da mi stigne komplet DVD sa snimcima starih emisija.

[cenja]

zao mi e shto je ova tema zamrla... Nikola esla je bio svetski chovek, radio za chovechanstvo... dosta toga u njegovom zivotu nije bilo fer i dosta puta je bio pokraden... Njegove zamisli i neki experimenti koje je pocheo i dan danas nauchnici ne mogu da odgonetnu... to samo pokazuje njegovu genijalnost... u danashnje vreme je mnogo vishe citiran nego mnogo poznatiji nauchnici... Mislim da je najveca greshka chovechanstva shto mu nije dala nobelovu nagradu...

[Mara]

U toku te 1937. godine. dok je još polagao nade u to da će ipak ostvariti svoju zamisao, Nikola Tesla dao je i jedan poduži intervju. U njemu je izneo svoje filozofske poglede, a nerado je pristao i da predvidi život za sto godina smatrajući to nezahvalnom rabotom. Pomenuo je ponovo i svoj izum.
"... Danas najcivilizovanije zemlje sveta troše najveći deo svog prihoda na rat, a najmanji na obrazovanje. Dvadeset prvi vek obrnuće taj redosled. Mnogo više će se ceniti borba protiv neznanja od borbe na bojnom polju. Pronalazak neke nove naučne istine bi-će daleko važniji događaj od svađa političara. Već su i novine iz naših dana počele da objavljuju i vrednuju nauč-a otkrića i stvaranje novih filozofskih zamisli, kao vesti. Novine 21. veka najuriće kriminal i politička sporenja na poslednje strane, a na prvim će istaći proglase o novim naučnim pretpostavkama...

... Do sada, odbrambena oruđa mogla su uvek da se iskoriste i za napad. To je poništavalo njihovu vrednost za svrhu očuvanja mira. Ali, ja sam bio dovoljno srećan, pa sam razvio novu zamisao i sredstva koja mogu biti iskorišćena prvenstveno za odbranu. Ako bude prihvaćena, moja zamisao revolucionarno će promeniti odnose među nacijama. Napraviće svaku zemlju, bilo ona velika ili mala, neosvojivom za vojske, avione i druga sredstva napada. Moj pronalazak zahteva glomazna postrojenja, ali kada ona jednom budu izrađena, biće u stanju da unište sve - i ljude i mašine koje se približavaju u prečniku od 200 milja. Ona će, da tako kažem, obezbediti zaštitni zid pružajući nesavladivu prepreku protiv bilo kog delotvornog napada. Ako nijedna zemlja ne bude mogla da se napadne sa uspehom, rat će izgubiti svaki smisao. Moje otkriće okončava pretnje aviona ili podmornica, ali će delimično dozvoljavati borbe bojnih brodova pošto će na njima moći da se smesti deo potrebne opreme. Zato će možda još biti ratovanja na moru, ali nijedan ratni brod neće moći da ugrozi obalu pošto će na njoj biti daleko moćnija oprema.

Hoću da naglasim da ovo moje otkriće ne razmatra korišćenje bilo kakvih "zraka smrti". Zraci nisu primvnljivi jer se ne mogu proizeestm u neophodnoj količini, a brzo slabe sa rastojanjem koje pređu. Sva energija Njujorka, ako 6i se pretvorila u zrake i izbacila, ne bi mogla da ubije čoveka na 20 milja pošto bi se, prema dobro znanim zakonima fizike, rasula u tolikoj meri da 6i bila nedelotvorna.

Moja naprava izbacuje čestice koje mogu da budu i velike i mikroskopski male tako da na neku malu udaljenu površinu možemo da prenesemo milijardama puta veću energiju nego što je moguće zracima bilo koje vrste. Mnogo hiljada konjskih snaga može biti tako preneto, strujanjem tanjim od vlasi kose, takvim da ništa ne može da mu odoli...

.. Ja ne tvrdim da neće biti još nekoliko razarajućih ratova pre nego što ceo svet prihvati moj poklon. I verovatno to neću doživeti da vidim. Ali, ubeđen sam da će za sto godina svaka nacija biti u stanju da se zaštiti od napada zahvaljujući mom izumu kli nekom drugom zasnovanom na sličnim zakonitostima... "

U čemu je tajna?

Da se ipak ne radi o maštarenju velikog pronalazača koji je, pošto je zašao u godine, zaboravljen pa je ponovo poželveo da bude u središtu pažnje? Uostalom, i kada je bio mlad, bio je jedan od onih "ludih naučnika" -verovatno i "najluđi". Takvom sagledavanju Teslinog ponovnog pojavljivanja u javnosti doprinosila je i njegova teška besparica. Čovek krji je zadužio čitavo čovečanstvo gotovo da se potucao po njujorškim hotelima ostavljajući dugove za sobom.

Malobrojne činjenice koje su se nekako probijale do javnosti u toku ovih šezdeset godina od njegove smrpgi sve više ukazuju na to da je Tvsla uvvk bio Tesla. I da je pogrešna slika o njemu možda i namerno podsticana. O tome je u Americi izašlo više knjiga, a postoje i dobri sajtovi na Internetu. Oni su i bili osnova za tekst koji upravo čitate.

Pa, šta je to što je Teslin izum razlikovalo od u običajenih naučnofantastičnih maštarenja? U nedostatku pravih činjenica, nezavisni istraživači su prema rešenju ovog rebusa morali da idu posredno - proučavanjem svega čime se Tesla bavio, tražeći vezu sa onim što je o svom pronalasku sam rekao. Najzad, tu su i otvorene arhive FBI-a koje, mada su odabrane i manje ili više redigovane, vode ka istom zaključku.

Iz svih ovih materijala naslućuje se da je Tesla zamislio da se njegove čestice stvaraju u naročitoj vakuumskoj komori na čijoj bi izlaznoj cevi vladao "visok vakum". Neophodnu snagu za dobijanje ovakvog vakuma podarile 6m "Tesline turbine" - takođe revolucionarne građe jer bi bile bez lopatica! Tajanstvene čestice verovatno su "vatrene kugle" koje je Tesla već dobijao izvodeći oglede sa svojim visokofrekventnim transformatorima. One su neobična pojava i tesno su povezanv sa pojavom munja. Izgleda da se deo energije svake munje krije i u njenim loptastim oblicima koji mogu biti različitih veličina - od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara u prečniku. Vatrene kugle mogu da traju veoma kratko, ali i dovoljno dugo da bi mogle da se iskoriste. Dok su blizu površine Zemlje, mogu se približiti mnogim predmetima, kao da ih ispituju, ne praveći nikakvu štetu na njima. Međutim, mogu i sasvim iznenada da vksplodiraju - razorno, poput prave bombe.

Tesla ih je dobro upoznao uključujući i njihovo rušilačko svojstvo. Bilo je to u toku 1899. godine u Kolorado Springsu kada je u svojoj laboratoriji koju je podigao od novca dobijenog od Vestinghausa istraživao struje vrlo visokih napona i učestanosti. Tako su nastajale munje koje krase i mnoge Tesline fotografije. Ali, nastajale su i vatrene kugle. Dobio ih je, dakle, nenamerno, a više puta je video i kako eksplodiraju. Uništile su mu visoki jarbol i uređaje u laboratoriji. Tesla je tada zapazio: "Rušilačko delovanjepraćeno rasladanjem vatrene kugle događalo se nezamislivom žestinom".

Da bi mogao da nastavi ka svom konačnom cilju, bežičnom prenosu snage na daljinu, Tesla je morao da se izbori sa svojim neočekivanim protivnikom - vatrenim kuglama, odnosno loptastim munjama. Počeo je namerno da ih izaziva kako bi otkrio uslove potrebne da bi se stvorile i eksplodirale.
"Nije prijatno kad vatrene kugle eksplodiraju u vašoj blizini, pogotovo što mogu da razore bilo šta sa čime dođu u dodir", govorio je Tesla. Tako je izgleda otkrio da su parazitske struje koje se rađaju unutar toka glavne struje izvor ove opasnosti. Da je kao posledica međudejstva njihovih različitih frekvencija dolazilo i do eksplozije loptastih munja...

To veroeatno znači da je Tesla u građu ovog izuma morao da uključi i svoje glomazne transformatore, slične onima iz Kolorado Springsa. Ali, kako je osmislio da se vatrene kugle zauzdaju da bi se tačno javile tamo gde treba i da eksplodiraju kad treba - to je ostalo tajna. I to ne samo za široku javnost, nego izgleda i za najbolje stručnjake najrazvijenijih zemalja.

Jer, njihove vlade nikada u potpunosti nisu odustale od pokušaja da otkriju tajnu Teslinog oružja i da je iskoriste samo za sebe. Zato je to nastojanje bila najstrože čuvana tajna, a nezainteresovanost za Teslu samo prividna.

Neka od objavljvnih dokumenata najbolji su dokaz za to.

Nestale beleške

Tesla je bio slabog zdravlja već oko dve godine. Onda je 5. januara 1943. domaćici svog apartmana koji se nalazio u njujorškom hotelu "Njujorker" (na uglu 34. ulice i 8. avenije) poručio da ga ne uznemirava dok je sam ne pozove. Preminuo je u čvtvrtak, 7. januara, u večernjim časovima.

Sahrana Nikole Tesle bila je 12. januara u Njujorku (njegovo telo je kremirano, a urna se nalazi u njegovom muzeju u Beogradu). Iako je rat bio u punom jeku, ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače...

Međutim, daleko od očiju javnosti, čim se saznalo da je Tesla umro, započela je grozničava trka i borba za njegovu zaostavštinu. Za naučne beleške jer se znalo da mnoge svoje zamisli nikada nije zaštitio patentima, a ponajviše za tajnom oružja koje je pogrešno nazivano "zracima smrti". U trku su se sada potpuno uključile i američke vlasti, pogotovo što se javila bojazan da 6i Teslini planovi mogli da završe u neprijateljskim rukama - u prvom redu Sila osovine, ali i komunističkog Sovjetskog Saveza.

Sutradan ujutru, 8. januara, njegov sestrić Sava Kosanović požurio je da pre svih stigne do Tesline sobe. Ali, Teslino telo je već 6ilo odneto, a Kosanović je primetio da je neko preturao po stvarima njegovog ujaka. Uočio je da nedostaju neke od Teslinih beležaka i da nema crnog notesa. A to nije bio običan iotes. Imao je stotinak stranica, a na nekima je veliki pronalazač napisao: Vlada (Government).

Sava Kosanović ponovo je došao uveče s namerom da se otvori Teslin sef koji se takođe nalazio u njegovoj sobi i da uzme testament. Uz pomoć bravara i uz prisustvo svedoka iz hotela, dvojice Amerikanaca koji su želeli da napišu Teslinu biografiju i nekih službenika iz našeg konzulata, sef je otvoren. Kosanović je uzeo samo tri Tesline fotografije, a sve drugo ostalo je tamo gde je i bilo.

Onda je sef ponovo zatvoren, sa novom šifrom. U subotu popodne, 9. januara, sva Teslina imovina je spakovana, zapečaćena i privremeno preneta u jedno skladište koje je bilo unajmljeno od Ureda za imovinu stranaca (mada je Tesla već oko pola veka bio naturalizovani američki građanin). Zahvaljujući tom postupku, Teslina zaostavština u najvećoj meri je sačuvana, a kasnije je preneta u Beograd.

FBI na delu

Ako je verovati zaključcima koji se mogu izvući iz dostupnih dokumenata FBI-a, američke vlasti na delovanje su pokrenuli ljudi koji su se oko Tesle vrzmali poslednjih godina njegovog života. Ali, teško da im je jedini cilj bio da napišu njegovu biografiju. Među njima se našao i Abraham Spanel, predsednik "Lateks korpo-racije", koji je u Teslino društvo dospeo posredstvom jednoga od njih, elektroinženjera Blojsa Ficdžeralda.

Čim je saznao za Teslinu smrt, Spanel je obavestio Ministarstvo rata u Vašingtonu, a stupio je u vezu i sa nekim članovima američke vlade. Preneo im je svoju zabrinutost da "postoji velika verovatnoća da će Tesline važne beleške Sava Kosanović predati neprijatelju... ". Sava Kosanović nije bio samo Teslin sestrić, već i naš diplomatski službenik u koga Amerikanci nisu imali poverenja sluteći da je u vezi sa komunističkim pokretom u zemlji, a tako, posredno, i sa Sovjetima.

Sa svoje strane, Blojs Ficdžerald obavestio je njujorško odeLjenje FBI-a. Pomoćnik direktora P. E. Foksvort određen je da povede istragu. Njemu je Ficdžerald detaljno opisao kako je i gde završila Teslina imovina. Pomenuo mu je takođe da je od Tesle saznao za njegov osmišljeni plan revolucionarnog vida torpeda "koji nema nijedna zemlja". Prema zabeleženoj Ficdžeraldovoj izjavi, Tesla je 1942. godine morao da ostavi jednu svoju "maketu" vrednu 10.000 dolara u sefu njujorškog hotela "Guverner Klinton" - kao zalog za svoj hotelski dug od 400 dolara. Ficdžerald je bio ubeđen da je ona u nekoj vezi sazracima smrti ili sa bežičnim prenosom električne energije.

Spanel je dobio poruku od američke vlade da je ona "životno zainteresovana" za Tesline beleške i da "učini sve kako bi ih sačuvao". Iz dostupnih dokumenata FBI-a (iako su mnogi podaci sakriveni pre objavljivanja) vidi se da su i mornaričke vlasti dobile nalog da sve Tesline beleške pregledaju i ono što je od značaja pre-snime na mikrofilmove. Stručnjaci iz mornarice i OSS-a (obaveštajne organizacije koja je bila jedna od preteča CIA) to su i uradili, ali posle mesec dana mučenja sa Teslinim "sitnim i nejasnim rukopisom" koji ih je, "iako je bio na engleskom, namučio kao da je bio na stranom jeziku".


Kasnije, pošto je pedesetih godina dozvoljeno da sva Teslina zaostavština može da se pošalje za Beograd, ovaj detalj s njegovim nečitkim rukopisom često ih je držao u uverenju da su možda tada nešto važno propustili. Američke vlasti stalno su se pribojavale da će takva Teslina arhiva u Titovoj Jugoslaviji biti nadohvat ruke sovjetskim vrhunskim naučnicima i vrsnim stručnjacima.

U dokumentima FBI-a postoji podatak da je Blojsu Ficdžeraldu neko od ljudi iz vojske napomenuo "da je vojska verovala da su Teslini zraci jedina moguća zaštita od atomskih bombi". Zato možda i ne iznenađuje podatak da je Foksvort, ubrzo pošto je preuzeo slučaj Tesla, ubijen! I da je, izgleda, istragu FBI-a povodom tog ubistva zaustavio neko sa "višeg nivoa" vlasti.