[EnterX]

• 

Ishrana bogata vitaminima, ali i neophodnim mineralima može da smanji holesterol, osnaži imunitet, ubrza zarastanje i poveca plodnost kod muškaraca. Minerali su važni sastojci svih celija. Neophodni su za stvaranje krvi i kostiju i ocuvanje zdravlja nervnog, endokrinog sistema i mišica, kao i krvnih sudova. Nedostatak bilo kog od osnovnih minerala, na primer, kalijuma, mogao bi da izazove srčane smetnje. Najbolji izvor kalijuma je riba, povrce i voce.


FLUORID
Fluorid je oblik fluora neophodan za kosti. Pomaže pri stvaranju cvrste i otporne zubne gledi i bitno povecava cvrstocu i trajnost kostiju. Fluorida ima u vodi iz slavine, caju, želatinu i morskoj ribi.


NATRIJUM
Sve telesne tecnosti kao što su krv, suze i znoj sadrže natrijum. S kalijumom i hloridom se pravilno raspodeljuje tecnost, kontroliše stezanje mišica i nervne funkcije. Izvor su so, slane namirnice i sojin umak.


JOD
Odgovoran je za pravilan razvoj i rad štitne žlezde. Manjak joda može da izazove povecanje štitne žlezde. Najbolji izvor ovog minerala je jodirana so, a dobri izvori su i jogurt i morske trave.


MAGNEZIJUM
Važan je za zdrave funkcije nerava i mišica, ukljucujuci i srce. Od vitalne je važnosti za pravilan rast kostiju. Dobar izvor magnezijuma su žitarice, mahunarke, semenke i zeleno povrce, sojini proizvodi, lešnici, orasi i mineralna voda.


KALCIJUM
Cak 98% kalcijuma se nalazi u kostima. Ostatak je u krvi i ucestvuje u metaboličkim funkcijama. Kalcijum takode ima važnu ulogu u kontroli nervnih podsticaja i mišicnih kontrakcija. Nalazimo ga u mlečnim proizvodima i ribi.


CINK
Pomaže u održavanju zdravog imuniteta. Važan je i za zdravlje reproduktivnih, posebno muških, organa. Ima ga u mesu, ribi, grašku, celovitim žitaricama, semenkama bundeve, pečurkama i pivskom kvascu..

Izvor: http://www.herbateka.eu/node/2186

[prof. Cobra]

Saglasan sa svime sto je izlozeno, sem sitne pojedinosti:Navedeni su hemijski elementi F, Na, J, Mg, Ca, Zn.(K-kalijum)

Oni se nalaze u raznim oblicima npr kao oksidi(Npr beli cink oksid-ubrzava zarastanje rana), zatim kao
hloridi(npr NaCl--kuhinjska so), sulfati (soli sumporne kiseline, nprMgSO_4-za lecenje bubrega),
karbonati(soli ugljene kiseline, npr bikarbona sodaNaHCO₃), fluoridi(soli fluorovodonicne kiseline--za negu zuba) itd

Jednom recju svi pomenuti elementi reaguju sa neorganskim kiselinama pa po njihovim nastavcima dobijaju ime tj
nastavak "id"(ili sl) i formiraju(uglavnom) kristale koje mi zovemo mineralima.

Drugom jednom recju, svi pomenuti elementi reaguju i sa organskom kiselinama i grade opet kristale, npr
u bubrezima se cesto stvaraju nezeljeni mineral, kalcijumova so oksalne kiseline--kalcijum oksalat koji gradi bubrezne
kamenove kao jez i razara tkivo bubrega. Itd, itd...

Rezime:U potrebnim kolicinama neki minerali su neophodni i njih je vrlo malo.

Zato:Oprezno sa mineralima! (zbog predoziranja)

P. S. Toliko iz prisecanja na srednjoskolsko znanje hemije, uz izvinjenje obavestenijima.

[MikaMika]

Cink
Šta je cink?

Cink je mineral koji se u organizmu nalazi u količini od svega 2-3 g, ali je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Cink je neophodan za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistanciju na inzulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni, kod gubitka osećaja ukusa. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hroničnih infekcija, jer podstiče imuni sistem i ima anioksidativnu aktivnost. Cink ili seme bundeve koje je bogato cinkom često ulaze u sastav preparata za uvećanu prostatu. Cink je bitan za rast i razvoj novorođenčadi.
U kojim namirnicama se nalazi cink?

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac... Smatra se da se cink iz hrane se usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.
Koje su preporučene dnevne doze?

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac... Smatra se da se cink iz hrane se usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.
Kome trebaju povećane količine cinka?

U nedostatku cinka može doći do: zakasnelog razvoja, smanjenog apetita, gubitka čula ukusa i mirisa, mentalne letargije, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida, smanjenju seksualnog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla, cink unose putem semena bundeve, nepoliranog zrna žitarica, graška, boranije...
Da li se može uneti previše cinka?

Toksične doze cinka su od 150-500 mg dnevno, pri čemu može doći do poremećaja nervnog sistema.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati cink?

Cink se vezuje za tetracikline, hinolone, levotiroksin, te smanjuje njihovu apsorpciju, zato se preporučuje uzimati ove lekove 2 sata pre obroka. Tiazidni diuretici mogu povećati izlučivanje cinka urinom. Amilorid (diuretik koji štedi kalijum) smanjuje izlučivanje cinka urinom, dok spironolakton i triamteren ne pokazuju takav efekat. Kontraindikovana je upotreba cinka sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Vitamin A pospešuje usvajanje cinka.