[Bad Angel]

Da li imate ili ste imali strah od roditelja kada ste isli u osnovnu ili u srednjoj da ce videti vase ne opravdane ili ocene pa ce biti kazna i slicno?

[Jelmar]

Bad Angel, on 18:48, 21. December 2008, said:

Da li imate ili ste imali strah od roditelja kada ste isli u osnovnu ili u srednjoj da ce videti vase ne opravdane ili ocene pa ce biti kazna i slicno?

Hmmm, ja sam vaspitana da ucim za sebe, moji uspesi ili neuspesi su moji koji mi grade buducnost, ovakvu ili onakvu...
Da bilo je i gresaka u osnovnoj, bice ih i u srednjoj...
Bilo je i uspeha...
Nije mi problem da kazem roditeljima da imam tu i tu ocenu ili da odredjeni dan ne zelim da idem u skolu...
Tata mi je uvek govorio da sama sebi krojim sudbinu i to je to...
Najveca moja greska je sto sam verovala ljudima koji su sebe nazivali pedagozima i koristili moj trud...
Neka im je na cast...
Ljudima sada mnogo manje verujem... Verujem "coveku", ima razlike...
Svi smo mi ljudi ali biti "covek" je teze!

[Blue Butterfly]

Bilo je trenutaka kada sam tokom školovanja strahovala od reakcije roditelja...
Danas, kao roditelj, ne smatram da to treba da bude sastavni deo zdravog odnosa između roditelja i dece. Vaspitavam svoju decu da budu iskrene i da mi sve kažu, da budu odgovorne i da prihvate da moraju snositi posledice za neke svoje postupke. Kazne ne praktikujem. O svemu možemo porazgovarati i probleme rešiti. Ne želim da me se plaše, želim da veruju da od roditelja bolje prijatelje u životu ne mogu imati. Logično je da im niko ne može želeti više dobra od roditelja.

[Black Mamba]

Moji roditelji su stvarno bili ok dok sam se skolovala, imali su razumevanja za neke stvari. Naravno da sam ponekada nesto precutala, ali bili su upuceni u veci deo mog zivota i nikada ih se nisam bojala... nema od toga nista.

[Mr.Black]

Stvoriti strah na relaciji roditelj-dete je za mene potpuno besmisleno.
Uvek sam dobijao savete od mojih i usmeravali su me, nikada nisam imao strah od njih.
U skoli cak i kada nesto zabrljam, precutim, nabubacim, pa im kazem tek kada popravim... ali mi nikada nisu stvarali problem, uvek su pomagali.

[S@skica@]

Iskreno:tate se bas mnogo bojim zato mu i ne govorim moje ocene , ali zato sa mamom sam skroz OK kao da smo drugarice!

[Joka]

S@skica@, on 1:49, 12. January 2009, said:

Iskreno:tate se bas mnogo bojim zato mu i ne govorim moje ocene , ali zato sa mamom sam skroz OK kao da smo drugarice!

E i kod mene je isto:)

[Plava Ptica]

Ne. Nikada nismo imali odnos koji se zasniva na strahu. Ocene su uvek bile ok, a moji roditelji su mi uvek davali punu slobodu izbora sa potpunim poverenjem.

[Marina Vukelic]

mislim da nemam razlog za strah od roditelja, u kuci uvijek vlada harmonija

[Pilence]

Ja sam imala problema tog tipa jer se sa mamom nisam nikada slagala, dok me je cale jedini u zivotu od najblizih uvek podrzavao, cak i kad se nije slagao sa mnom. I hvala mu na tome.
Ali u tom periodu pocetka srednje, tj prva 2 razreda, najveci problemi u zivotu su mi bili kako da se dopadnem nekom decku, i kako da sakrijem neku ocenu od mojih dok je ne popravim... Secam se toga jako dobro. Ali sa godinama dodju mnogo gori problemi, nekima odjednom, kao meni, i onda prvi koji se nadju da pomognu su bas roditelji. Od tad, ne mogu da zamislim da imam neki problem u zivotu a da ga ne kazem mojima, da trazim savet... Sve ce to samo doci, to i jeste najgoi period i najveci jaz. Samo opusteno, proci ce brzo.

[Emira]

Do sada nikad nisam imala nikakvih problema, a za srednju neznam vidjet cemo nadam se da da necu... kad zavrsim srednju pisem vam heheheh

[I_v_a_n_a]

B)

[Jelena Stefanovic]

Hmmm, ja sam vaspitana da ucim za sebe, moji uspesi ili neuspesi su moji koji mi grade buducnost, ovakvu ili onakvu...
Da bilo je i gresaka u osnovnoj, bice ih i u srednjoj...
Bilo je i uspeha...
Nije mi problem da kazem roditeljima da imam tu i tu ocenu ili da odredjeni dan ne zelim da idem u skolu...
Tata mi je uvek govorio da sama sebi krojim sudbinu i to je to...
Najveca moja greska je sto sam verovala ljudima koji su sebe nazivali pedagozima i koristili moj trud...
Neka im je na cast...
Ljudima sada mnogo manje verujem... Verujem "coveku", ima razlike...
Svi smo mi ljudi ali biti "covek" je teze!

Slazem se, stvarno se slazem!!! Ozbiljno, imamo iste roditelje i isto razmisljanje, i istih smo god.!!!

[Pumpkin]

jok... sve smo lepo dogovorili unapred.
Uradim domaci ponekad... svratim i do skole kad imam vremena...

Za neopravdane nije bilo problema... Odem kod lekara, izvrnem se tamo, kazem da me boli grlo... Lekar gleda i kaze - jeste crveno je...
Mislim se ja - Kako i da ne bude crveno od tolikih cigara i piva:-)

Pa kada pocne da me gleda onako podozrivo i razmislja da li da pise opravdanje ili ne ja kazem ovako:
"Ja sam malo osetljiviji znate, kao mali sam imao bronhijalnu astmu pa bi vas zamolio za neki antibiotik ipak... imam pismeni iz matematike prekosutra pa bi bas voleo da idem da radim jer sam lepo naucio a i profesorka ce misliti da namerno izbegavam iako mi date opravdanje ne smem da ne odem... posle necu moci da dobijem 5 tako lako kao na pismenom ako budem odgovarao pred tablom. Isao bi u skolu ipak da ne izostanem, ali se plasim da se ne razbolim, pa mi dajte neki antibiotik za svaki slucaj... molim vas... "

Jaoooj kako su padali na tu glupu pricu jbt. Obicno se rastope... kako pozrtvovano dete... i daje mi antibiotike, ali da ih ne pijem ako ne vidim da mi je lose, ili dok ne dobijem temperaturu... I obavezno sledi opravdanje od bar nedelju dana... ali obavezno!
jos dodam na kraju:" Pa dobro, hvala vam, ali ipak cu ja da idem u skolu... moram da uradim taj kontrolni, toliko sam ucio." (to je kredit za sledeci put, uvek se teren priprema unapred:-)

A kuci dolazim sa antibioticima i opravdanjem - znaci nema zezanja, bolestan sam i ne idem u skolu! Cim mi je dala lekove i nedelju dana mirovanja...
Nosi keva opravdanje razrednoj i znaju obe da ih zajebavam, ali opet nisu sigurne... lekovi su tu!

E jednom sam poceo pricu o stomaku a bila neka mladja doktorka... pa me je provalila... jedva sam zivu glavu izvukao... poslala me na rendgen, u laboratoriju... i umire zena od smeha... Na kraju kaze - Je li jel' te jos boli stomak, ili je prosao u medjuvremenu? Da cepam ove upute ili ces da ides na rendgen? Ja rekoh - Prosao je, prosao... daj mi knjizicu pa da idem ja lepo u skolu...