[Catwoman]

Sta mislite da li je i koliko vazan fizicki izgled u pokusaju da dodjete do posla?
Ne mislim na odecu, haljine, suknje, kravatu, odelo... vec na sam fizicki izgled (lepotu ili ruznocu).
Da li osobe koje su fizicki lepe i zgodne imaju vece sanse za zaposlenje od onih koji to nisu?
Da li ste se sreli sa nekim slucajem diskriminacije na taj nacin tj. da neko nije dobio posao zbog svog fizickog izgleda ili da je neko favorizovan zbog toga sto je lep?

[Catwoman]

Upravu si, ali da imas dve osobe sa istim znanjem, a da je jedna lepa a druga ruzna... sta mislis ko bi dobio posao?

[Lidija Vuksanović]

Naravno da je puno bitnije da osoba koja dolazi na razgovor za određeni posao treba da ima i dobre kvalifikacije za isti, kao i kulturu, samopouzdanje, komunikativnost i sl. No ruku na srce često se gleda i fizički izgled pa kad su kandidati sličnog kvaliteta posao dobije onaj koji fizički bolje izgleda.

[boca]

neretko su ruznije osobe sarmantnije, duhovitije, vrednije... vecina ^lepih^ je upravo navikla da se provlaci sa manje truda, a na fizicki izgled.
mislim da su ruzniji ljudi kvalitetniji kao osobe i da se od njih kao radnika moze dobiti vise, a i njih kad upakujes u odelo, tasnu masnu i sl. izgledaju ok.

[Lidija Vuksanović]

Sve je to individualno, no dosta poslodavaca gleda i taj fizički izgled, što ne znači da je to najbitnije i najispravnije.

[boca]

to dosta zavisi i od radnog mesta, jer fakat je da postoje radna mesta na kojima je jako bitno kako izgledas i kakav utisak ostavljas.

[contesa]

Ljudi koji fizicki nisu privlacni mogu da se srede da dobro izgledaju pa to bar u danasnje vreme nije tesko.. a oni se i vise trude jer su tako navikli u drugim stvarima u zivotu a i privatan zivot im nije tako uzbudljiv sto znaci da imaju vise vremena za posao..naravno da nema pravila. Pitanje je kako ko sebe dozivljava. Najbolji za posao su ljudi koji nisu svesni svoje lepote i nikada ne igraju na tu kartu i ne pridaju tome veliki znacaj..

[tammy07]

Lidija Vuksanović, on 14:27, 10. October 2008, said:

Naravno da je puno bitnije da osoba koja dolazi na razgovor za određeni posao treba da ima i dobre kvalifikacije za isti, kao i kulturu, samopouzdanje, komunikativnost i sl. No ruku na srce često se gleda i fizički izgled pa kad su kandidati sličnog kvaliteta posao dobije onaj koji fizički bolje izgleda.

U potpunosti se slazem. Realnost je takva..mada tu i tamo provuce se i neko ko uspe da obori i ove zivotne istine.  

[Mr.Black]

Kod nas u firmama, pri zaposljavanju mislim da mnogo obracaju paznju na fizicki izgled. Pogotovo za radna mesta kada zaposleni treba u stalnom kontaktu da bude sa klijentima, strankama... Uvek ce pre da zaposle lepuskastu osobu nego neku ruznu, sa druge strane mi je to i logicno.

[JANA]

Da, poslodavcima je bitan fizicki izgled, ali i radno iskustvo i znanje. Druga je stvar, ako vas primaju za reklamiranje standa lepote ili mozda za promovisanje paste za zube. To znaci da posao zahteva u manjoj ili vecoj meri isticanje atributa lepote. Bez obzira da li je sinonim za neko radno mesto lepota, atraktivnost ili nesto slicno, zena sebi ne sme da dozvoli da u 21. v. ne zna sta je depilator ili ne daj boze sapun! Ako je zena lepa ne znaci da je zrtva mobinga ili seksualne eksplatacije. Poz JANA

[Blue Butterfly]

Catwoman, on 12:30, 10. October 2008, said:

Ne mislim na odecu, haljine, suknje, kravatu, odelo... vec na sam fizicki izgled (lepotu ili ruznocu).

A da li bi ste vi zaposlili lepu devojku (u smislu lepih crta lica i zgodnog tela), koja je neukusno odevena, preterano našminkana, masne kose... ?
Mislim da ljudi ne moraju biti kandidati za mis i mistera da bi odavali utisak prijatne spoljašnjosti (urednosti, doteranosti) i da mogu biti šarmantni ako se samo potrude oko svog izgleda, stava i samopouzdanja.

[Bjanka]

Za bilo koji prvi utisak, fizčki izgled je preduslov. Uredna, diskretno našminkana, negovana (a to može i sama), elokventna, ubedljiva (sa malo iskustva procenite da li je tako), u svakom sllučaju prijatna pojava, pre bi me ubedila da će odgovono odraditi posao, pa makar da je u pitanju i higijeničar (čistačica), nego neko ko ne može ni sebe u ogledalu da pogleda. Ne mislim na mršav-debeo, visok-nizak, veliki nos... Uostalom, radjeni su eksperimenti, u kojima su lepi bili uspešniji. A pojam lepote je diskutabilan, uz malo rada na sebi, može se postići. Ako ne poradite na sebi, kako ćete se založiti na poslu?

[Disko Nindza]

Sto se tice posla, sam fizicki izgled (ne racunajuci garderobu) mozda nije toliko znacajan, ali se svakako slazem da je presudan.
Ukoliko imate dve prijatne osobe, slicnog znanja i obrazovanja, sigurno ce pri zaposljavanju presuditi fizicki izgled i pobedice ona osoba koja se fizicki vise dopadne tom koji odlucuje.
Generalno gledano, osobe koje za sebe smatraju da su ruzne, nemaju samopouzdanje, nesigurne su i samim tim mislim da dobijaju veliki minus od poslodavca.

[Neidentifikovani]

fizichki izgled je prduslov tu nema shta... gde god da ste prvo u shta vas ljudi gledaju je kako ste obucheni...

[Iwan]

Nemoze se reci da je vazan ali svakako je presudan! Mada uvek ima izuzetaka! Nego kada smo vec kod toga... primecujete li vi promene koje se desavaju po tom pitanju!? Pre nekoliko god dok setate gradom i ulazite u radnje, butike ili slicne shopove. Mogli ste da primetite kako doticni trgovci imaju sve samo ne znanje da rade na tom mestu. Imali su lepotu ali poznavanje tog posla i znanje o robi nula! Bili su mladi i lepi... sposobni nikako. Dok sda kada setate gradom i ulazite u butike sve cesce srecemo starije gospodje ili gospodu koji daleko od toga da imaju lepotu ili stil ali zato trgovinu i poznavanje robe drze u malom prstu. Mozda su i sami Bossovi svesni da im mnogo vecu zaradu donosi znanje od stila i lepote! Mozda se desava neki preokret u svemu tome! Da pocinje da se ceni znanje, vrednost i kvalitet a ne lepota ili stil oblacenja!

[alanya]

Ivane, moram da se složim sa tobom (osim sa onim duplim V u tvom imenu).
Do promena jeste došlo i sve više se ne ustručavam da pitam zaposlene oko pomoći u nekoj prodavnici jer sve manje sumnjam u njihovu stručnost.
Mada, što se izgelda tiče, lično sam doživela i drugačije slučajeve, valjda pod uticajem tih promena. Pre 1 god. sam tražila posao " daj šta daš " da se radi dok se završavaju studije. Popišem sve razgovore za posao u notes, pa pravac do grada od razgovora do razgovora. U pitanju su bili kafići, pekare, butici, prodavnice, trafike... znate kako to ide. U skladu sa time, odlučim ja da će pantalonice (ne preferiram farmerice za posao ali ni kratke suknje) i jednostavna, ali elegantnija majica za sve te profile lepo proći. Još je i nešto hladnjikavo bilo...
Pošto su neki razgovori bili suviše blizu vremenski, kaže meni tata " Ja ću te voziti, ako ne stigneš sve da obiđeš". Tako je i bilo.
E, evo kako je prošao taj dan. Sve mi je rečeno direktno u oči, tako da nisam sama izvukla ništa između redova.
Za kafiće su me odbili jer nisam tip konobarice kakav traže.
Za trafiku su me odbili je ne znaju šta ja očekujem da prodajem ovde kada dolazim sa taksijem na razgovor (tata mi je taksista).
Butici, nemam iskustva.
A prodavnica... ne delujem kao osoba koja voli da radi već pomalo kao šmizla. Citiram " Suviše si negovana da bi bila zainteresovana za rad u prodavnici sa gajbama. " Ne karikiram, tako nešto se teško zaboravlja.

Nisam niti nešto posebno negovana niti nešto posebno dobro ili loše izgledam. Zlatna sredina. Da hoću da radim i da se ne gadim rada, to znam od svoje 17. godine.