[Lidija Vuksanović]

Leonardo da Vinči (1452. - 1519.) bio je italijanski renesansni arhiteka, pronalazač, inženjer, vajar i slikar.



Poznat je po svojim delima: "Tajna večera" i "Mona Liza", a njegovi izumi, koji za vreme njegovo života nisu primenjivani, danas se koriste u modernoj tehnologiji.



Danas se njegove slike jako cen. Inače, Leonardo da Vinči je bio fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja "pokreta duše" kroz pokrete i izraze lica.



Portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena "Mona Liza" poznat je po njenom zagonetnom izrazu lica. To je prvi psihološki portret naslikan u istoriji i zbog toga se i pridaje toliki značaj ovom delu.

Leonardo je učio zanat u umetničkoj radionici Verokija 1466. godine. Andrea del Verokio je bio vodeći firentinski skulptor, zlatar i slikar. Verokijo bio je oduševljen crtežima mladog Leonarda i primio ga je u svoju radionicu, gde je Leonardo počeo da radi sa mnogim poznatim umetnicima (Botičelijem, Peruđinijem, di Kredijem). U junu 1472. godine, Leonardo je postao član slikarskog esnafa, čime je završio šegrtovanje.

Prvo poznato delo je crtež Arnovaleja u mastilu, urađen 1473. godine. Na njemu se vidi Leonardova darovitost, jer je ralistično naslikao pejzaž, što pre njega niko nije uradio.

Naučni rad: 1483. godine Leonardo se preseli u Milano da bi radio kao civlni i vojni inženjer za "Duke", a posao slikara i skulptora su mu postala sporedna zanimanja. Tu je započeo svoje prve sistematske naučne studije bazirane na praktičnim iskustvima iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike.

Leonardo je najslavniji intelektualac renesansnog perioda zahvaljujući mnoštvu njegovih interesovanja: od vojne arhitekture, anatomije, geometrije, astronomije, građevinarstva, hidraulike, fizike i opšte tehnike.

I pored njegovog inženjerskog, naučnog i pronalazačkog rada danas je Leonardo da Vinči poznat kao jedan od najvažnijih slikara.

Sačuvano je oko 4.000 njegovih crteža, koji su uglavnom malih dimenzija. Tu su crteži biljaka, šeme zupčanika i točkova, čitave stranice posvećene oružju, kopljima, buzdovanima, mačevima egzotičnog oblika, skice za pravljenje utvrđenja i šeme artiljerijskog oružja, crteži letećih mašina, tenkova, opreme za ronjenje i drugih fantastičnih stvari, vekovima pre nego što su napravljene.

Zanimljivo je da je napravio i robota koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavu, dok bi otvaro i zatvarao anatomski vernu vilicu. "Mogu da pravim topove, malo oružje, korisno i veo lepih oblika, različito od onog koje se koristi." pisao je Leonardo.

Tajni kod:Samo jedna freska je preživela savezničko bombardovanje crkve Santa Maria dela Gracija, u blizini Milana i to je "Tajna večera", koja je i dan danas predmet istraživanja i mnogih istorijsko-umetničkih rasprava. Po biblijskom predanju, "Tajna večera" predstavlja uvod u sakrament hlebom i vinom, koji predstavljaju aluziju na njegovu krv i meso, i svečanost je koja prethodi njegovom stradanju u Getsemanskom vrtu.

[Dušan]

BRAVOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO

[Lidija Vuksanović]

Evo i nekih zanimljivosti vezanih za rad Leonarda da Vinčija:

[Lidija Vuksanović]

Najbolja dela:

[istina87]

Svaka cast Lidija za ovako dobre teme

[Čomi]

"Traktat o slikarstvu" je Davinčijeva knjiga koju sam jedva našla na sajmu knjiga i to u nekoj rupi. Pošto pomalo slikam, dala mi je neiscrpan izvor vrlo preciznih informacija koje nisam nikad čula u svojoj školici slikanja. Čak sam neke sugestije dala i samom profesoru koji drži nastavu. Tražio mi je knjigu na pozajmicu. Dokaz koliko se od Davinčija i danas može mnogo toga naučiti.

[Blue Butterfly]

Paola, on 17:20, 11. August 2008, said:

Leonardova ''Tajna Vecera'' ima kodirani notni zapis?!
(PRAVI ''Da vincijev kod"?)

Fascinantno!

[Lidija Vuksanović]

Sveti Jeronim

Manje poznato:

Citat

Leonardova seksualnost
Jedno od najtežih iskustava u Leonardovom životu se desilo 1476. dok je još živeo u Verokijevoj kući. Podignuta je anonimna prijava protiv njega i još trojice momaka u vezi sa navodnim seksualnim odnosima sa 17-togodišnjim muškim modelom.

Posle dva ročišta optužnica je odbačena zbog tehničkih nedostataka. Iako nije pravosnažno osuđen, ove optužbe će ga proganjati ceo život.

Iako je homoseksualnost bila široko rasprostranjena u tadašnjoj Firenci, optužbe za sodomiju su bile vrlo ozbiljne. Takođe, izrazito negativan publicitet mogao je jako da naškodi karijeri umetnika koji zavisi od mecena, a naročito onih koji su radili pod pokroviteljstvom Crkve.

Nema sumnje da su traumatska iskustva koja su proistekla sa ovih suđenja prouzrokovale Leonardovu težnju da svoj privatni život sačuva tajnim. Kao direktna posledica toga, činjenica je da je vrlo malo je poznato o njegovom emocionalnom životu.

I pored toga postoje brojni dokazi koji potvrđuju pretpostavku da je glavnina njegovih erotskih težnji bila upućena ka osobama muškog pola. Tokom celog svog života, Leonardo je bio okružen lepim muškarcima, dok sa druge strane ne postoji ni jedan dokaz da je Leonardo bio intimno povezan sa nekom ženom ili barem da je imao prijateljice.

Štaviše, Leonardovo nepoznavanje žena postaje očigledno kada se pogledaju njegova dela. Dok postoje brojne njegove studije nagog muškog tela, često veoma detaljna u predelu genitalija, Leonardo je retko koju ženu nacrtao od vrata naniže. A i kad bi ih nacrtao, genitalije su bile veoma netačno predstavljene i izobličene.

Leonardo je takođe razvijao i prisne odnose sa svojim (muškim) učenicima i mnoge stavke u njegovim spisima daju nagoveštaje koji se mogu protumačiti kao ljubav prema njima. Skoro dvadeset godina su kružile glasine o njegovoj vezi sa „kovrdžavim dečkom“, Đan Đakomom de Kaprotijem čiji je nadimak bio Salai (jagnje Satanino) zbog njegovog nedoličnog ponašanja.

Poslednjih deset godina Leonardovog života, mladi lombardijski aristokrata Frančesko Melci postaje njegov pratilac i na kraju čak i izvršilac njegovog testamenta.

Sigmud Frojd 1910. sprovodi opsežnu psihoanalitičku studiju o umetnikovoj seksualnosti na osnovu Leonardovih beleški. Frojd povezuje Leonardovu homoseksualnost sa njegovim odnosom sa majkom i odsutnim ocem. Po njemu, Leonardo je sublimirao svoje seksualne žudnje u vidu svojih dela. Psihoanalitičar je tvrdio da su umetnikova brojna nezavršena dela znak Leonardovih jakih seksualnih frustracija.

Ova analiza se zasnivala na pretpostavkama koje su mnogi osporavali i danas se u najboljem slučaju smatraju sumnjivim. Značajna stavka u analizi je bila analiza interpretacije jednog Leonardovog sna za koju se zna da je prepuna grešaka u prevodu. Zbog svega toga mora se prići Frojdovoj analizi sa rezervom, mada moramo pohvaliti Frojda što se uhvatio u koštac sa nečim što je u to vreme smatrano materijalom za najprostije tračeve.

[JANA]

"Zelja za znanjem je priroda u dobrih ljudi."-Leonardo Da Vinci

[delfin]

Leonardo je rodjen u mestu Vinci. Prvi crtez je nacrtao je bio pejzaz La valle dellArno(Dolina Arno) 1473, zatim slede Krstenje Isusa Hrista 1475, Navjescenje 1477, portret Ginevre de Benci 1478, San Gerolamo i Poklonuce magova 1481, Devica u pecini 1483-6, dizajnira spravu za letenje 1492, 1494.slika drugu sliku Devica u pecini, Tajna vecera 1495, Madona i dete sa svetom Anom 1499, dizajnira ratne masine i crta topografske mape 1502-3, crta studije za Bitku kod Anghijarija 1503-6, Mona Lisa 1504?, Sveta Ana 1509, Samoportret 1515.
Jedan od njegovih najznacajnijih pronalazaka je padobran.

[Mr.Black]

• 
• 
• 
• 
• 

Leonardo da Vinci

From Wikipedia

Leonardo da VinčiLeonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) (15.4., 1452 – 2.5., 1519) je bio italijanski renesansni arhitekta, muzičar, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal "Renesansnog čoveka" i kao univerzalni genije. Leonardo je poznat po njegovim majstorskim slikama, kao što su Poslednja večera and Mona Liza. Pronašao je dosta izuma koji se koriste u modernoj tehnologiji ali retko napravljeni u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva.

Njegove slike su danas izuzetno retke i dragocene a iako često nedovršene, smatraju se vrhunskim delima ovog "univerzalnog genija" kako su ga često nazivali. Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja "pokreta duše" kroz pokrete i izraze lica. Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena "Mona Liza" nadaleko je poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Leonardo je rođen u blizini grada Vinči u Toskani 1452. godine, a slikarstvo i vajarstvo je učio u Verokiju, Italija. Više puta se selio u razne gradove Italije - svuda kuda ga je vodio posao. Pred kraj života živeo je u Rimu, a zatim 1517. bio pozvan da oslika dvorac u Parizu na poziv francuskog kralja. U Parizu je i umro 1519. godine.
Poznato je da se ovaj namuceni genije nije samo bavio slikarstvom. Naime, pored toga sto je dizajnirao letece masine i primitivne tenkove, kasnih sezdesetih godina dvadesetog veka su pronadjeni nacrti savremenog bicikla koji su, po svim istrazivanjima, njegovi. Postoje cak i spekulacije da je sam fiksni telefon njegov izum. Sudeci po ovim izvorima, Leonardo je bio daleko ispred svog konzervativnog vremena. Dok je ortodoksija nastojala da kontrolise i konvertuje svaki neprilagodjeni um, uporedo su se razvijala podzemna udruzenja koja su nastojala da se suprotstave njenom autoritetu. Masoni, Templari, Slobidni zidari, Rojzenkrojcerizam, Ezoterija pretili su da naruse sve ono sto je tadasnja Katilicka crkva stvarala. S obzirom na njihovu kontroverzu i samu opasnost koju su predstavljali po tadasnju dogmu, morali su da funkcionisu tajno, da cuvaju agnosticka znanja koja su posedovali, i postoje daleko od crkvenih fundamentalnih ociju. Jedan potpuno mracan pogled bacen je na Leonarda Da Vincija. Pretpostavlja se, neporecivo se tvrdi, da je ovaj renesansni umetnik i sam bio deo tajnih udruzenja i ucesnik u sirenju ideja [ezoterije] i okultizma.]A za vecinu njegovih umetnickih dela se tvrdi da su samo paravan za ono za sta se stvarno zalagao. I zaista, ako se oci otvore malo bolje, uoci se da njihova vecina vrvi jeretickim simbolizmom. Leonardo je najverovatnije bio daleko od poniznog ortodoksnog hriscana.

Jedna jedina freska prezivela saveznicko bombardovanje crkve [Santa Maria dela Gracija] u blizini Milana jeste Leonardova Tajna vecera[(The Last Supper)], koja je i dan danas predmet istrazivanja i mnogih istorijsko-umetnickih rasprava. Po biblijskom predanju, Tajna vecera predstavlja Isusov uvod u sakrament hlebom i vinom, koji predstavljaju aluziju na njegovu krv i meso, i svecanost je koja prethodi njegovom stradanju u Getsemanskom vrtu.

[Princeza]

Da li ste gledali film ili citali knjigu Da vincijev kod? Utisci?
I ko drzi noz na slici `TAJNA VECERA`?

[Mara]

Да је велики уметник боље мешао паленту и сецкао месо, можда никада не бисмо видели Мона Лизу


Кухиња из доба ренесансе

иренца је данас поносна домовина једног од највећих умова у историји, како данас цео свет зове Леонарда да Винчија. Ипак, мало је познато да су се Фирентинци некада смејали шегрту сликара Верокија и највећем љубитељу ђаконија од теста које је спремао његов очух. Отуда потиче његов слабо познати надимак – Дебељко, који му је, помало поспрдно, наденуо ментор.
Пошто без прихода ни у ренесансно доба није могло да се живи, Дебељко, као неко ко није припадао тадашњем племству, био је приморан да нађе посао. Након што је провео три године учећи сликарски занат, Да Винчи се запослио као кувар у гостионици „Три пужа” недалеко од Понте векија, и тако пуким случајем започео кулинарску каријеру. Као само још један запослени, био је задужен за брисање подова. Није било ни говора о дозволи да се примакне лонцу у коме се припремао специјалитет куће – палента. Тадашњи кувари били су прилично незаинтересовани за квалитет те безукусне каше кукурузног брашна и комадине меса. Увек је на исти начин спремана, а затим и служена у неопраним тањирима. У тој устаљеној рутини мењали су се само гости.

Уметничке ђаконије

Након што су се 1473. године том истом кашом најпре потровали, а затим од ње и помрли готово сви запослени у „Три пужа”, кухиња је препуштена Леонардовим рукама. Да Винчи је одлучио да је то право време да унапреди јеловник и почне да служи порције брижљиво аранжиране паленте са ситно сецканим месом на опраним тањирима. У времену у коме су вајари и сликари били пуке занатлије, ова промена је, потпуно очекивано, дочекана с негодовањем. Циљ је био утолити глад што дуже, а не губити време на „уживање у уметничким ђаконијама” оних чији је посао само да паленту и месо стављају у лонац.
Како ни гости, ни власници нису били задовољни Да Винчијевим новинама, он је отпуштен. Тражећи начин да заради за живот, Дебељко одлучује да се пријави за посао на двору Лудовика Сфорце који ће, деценију након тога, постати милански војвода. Покушао је да Сфорци предочи сва своја умећа, али да опет не буде превише хвалисав. У писму будућем војводи написао је:
„Моје слике и скулптуре добре су колико и дела других уметника. Веома добро постављам загонетке и једнако сам добар у везивању чворова. Ипак, торте које правим су без премца.”
Прочитавши ово писмо, Лудовико је пристао да запосли младића из Фиренце. Леонардо се изненадио када му је речено да је запослен као лаутиста и да ће бити задужен да забавља госте након вечере. Током боравка на двору, покушавао је да Сфорци покаже неке од својих изума који служе ојачавању утврђења, као што су различите врсте мердевина и катапултова. Иако је касније био покровитељ његових радова, будући војвода није обраћао пажњу на приче свог лаутисте све док се Да Винчи није досетио да направи јело од марципана и џема. Лудовико је био очаран. Ипак, уместо ојачавања дворца, Леонарду је поверио задатак опремања кухиње и спремања раскошне вечере за госте дворца.

Не прилази! Опасно по живот!

У делу „Кулинарске свеске Леонарда да Винчија”, које потиче управо из овог раздобља, осмислио је кухињу као лабораторију из које су изронили многи изуми чије унапређене верзије и ми данас користимо. Ипак, у пракси се цела замисао полако претварала у ноћну мору свих дворана. Кухиња, која је раније бројала двадесет, сада је имала двеста људи који, ироније ли, уопште нису кували већ само опслуживали Да Винчијеве гломазне изуме.
Један од првих била је воденица коју је покретао огромни водопад који би попрскао свакога ко би му се приближио, а на поду правио све већу бару повећавајући шансу да се неко оклизне и сломи врат. Уследили су огромни мехури осмишљени да распирују дим при кувању. Ипак, уместо дима, распиривали су пламен са шпорета због чега су многи дворани добили озбиљне опекотине. Ова огромна справа која је висила са таванице захтевала је да неколико људи стално буде у приправности за гашење пожара, с кофама воде на готовс.
Али ту се листа изума опасних по живот не завршава. Леонардо је измислио и огромну мутилицу двоструко већу од човека, која је сваког трена у сос могла да дода још један непланиран састојак – онога ко је њоме управљао. Како се Леонардо грозио прљавих тањира и неуредних кухиња, одлучио је да би машина за чишћење подова била неопходна. Ове чистаче вукли су коњи и волови, али је тешкоћа била у томе што је за њима армија људи морала да чисти неред који су направиле животиње. Те исте животиње, из „економичних разлога”, касније су биле снага за покретање огромног точка смишљеног да крцка орахе.

Куварице мање збори

Пред богату гозбу коју је приредио Сфорца, Леонардо је у кухињу увео још неколико новина – покретне траке за доношење хране и рерне које пеку храну на плочи већој од уобичајене. Према његовој замисли, храну спремљену по новим рецептима на тањирима ће аранжирати уметници како би пред госте изнео прави мали рај за чула. Како не би дошло до каквог пожара, који су се у ренесансним кухињама неретко дешавали, Да Винчи је пројектовао прскалицу. Како је тог дана, као и сваког другог, у кухињи била огромна гужва, с припремама гозбе почело се рано ујутру.


Лудовико Сфорца, владар Милана, и Ћећилија Галерани,
његова миљеница и велика Леонардова заштитница,
која је била важна личност на миланском двору

Време је одмицало, а Да Винчи је схватао да траке раде превише споро, те их је за само неколико минута толико убрзао да се храна гомилала и падала на под. Рерне су радиле, али су сва јела загорела зато што нико није био навикнут на ту брзину печења. Чак је избио и мали пожар, који су Леонардове прскалице брзо угасиле. Натопљену и загорелу храну својим аранжманима мало су покушали да дотерају уметници. Били су преспори. Чинило се да је противпожарни уређај с ватром угасио и сваку могућност да то вече прерасте у успех. Сфорца је био ван себе од беса, а Леонардо јавно жигосан.

Забрањено повраћати за столом

Иако је Сфорца из беса бацио све његове изуме који су се нашли у кухињи оног тренутка када је ушао, Леонардо није престао да се занима за кухињу. Сматра се да је изумео прву салвету, како би заменио зечју кожу обешену поред стола о коју би гости брисали руке након јела. Тада се посветио и састављању првог правилника понашања.
Особа која обедује не сме да ставља главу у тањир док једе.
Не сме да седи испод стола ниједног тренутка.
Без претходног одобрења није дозвољено полусажвакане и неукусне парчиће хране стављати у тањир особе која седи поред.
Није дозвољено брисати нож о одећу особе која седи поред.
Нож не користити за резбарење стола.
Не смеју да се пуштају птице, змије и бубице за столом.
Уколико особа за столом жели да поврати, мора да се удаљи од њега.
Исто треба да учини уколико мора да мокри.
Поред ових, Леонардо је смислио још нека правила којих би се требало придржавати за столом. Она откривају колико су се често на тадашњим дворовима дешавала убиства. Па тако Леонардо моли свакога ко је намеравао да изврши убиство током оброка, да седне поред жртве, јер ће се на тај начин све одиграти на малом простору и самим тим ће мање пореметити планирани обед. Након што слуге изнесу леш и уклоне мрље од крви, тврди Леонардо, било би учтиво да се убица повуче, пошто његово присуство може лоше да утиче на варење других гостију. Зато ће добар домаћин бити само онај који у сваком тренутку има госта на чекању, спремног да ускочи на упражњено место.
Уколико се након вечере неко осврне на стара добра времена, и тако вам замери што сте уместо крменадли и кромпирића спремили пилетину на француски начин, можете да га обавестите да као уобичајено добар домаћин имате другог госта у приправности, спремног да попуни место чим га дотични ослободи.



Izvor:

http://politikin-zab...mages/logo3.gif