[andjeo007]

Bilo je to jedno lepo vreme...

[prof. Cobra]

Desetka za izbor Drboba. Ne secam se naslova, bila je i jedna knjiga Duska Radovica u kojoj u vidu kratkih prica (vinjeta) se izjasnjavaju zene o muzevima. Da li vole sportski tip muskarca, sta fali malima, kakvi su lepotani, o pricalicama... Duhovito par ekselans. Ko se seti da ode u biblioteku, nece se pokajati.

[Blue Butterfly]

prof. Cobra, on 16:56, 25. June 2008, said:

Desetka za izbor Drboba. Ne secam se naslova, bila je i jedna knjiga Duska Radovica u kojoj u vidu kratkih prica (vinjeta) se izjasnjavaju zene o muzevima. Da li vole sportski tip muskarca, sta fali malima, kakvi su lepotani, o pricalicama... Duhovito par ekselans. Ko se seti da ode u biblioteku, nece se pokajati.

Knjiga se zove "Ženski razgovori". Nekad sam gledala i pozorišnu predstavu... Fantastično!

[prof. Cobra]

Hvala, Miss Blue!

E, pa ti Zenski razgovori, koje sam uzeo iz bibl. obisli su ceo soliter i proputovali po zenskoj rodbini(i muskoj), da sam je jedva vratio nazad.

Prosto je svaka vinjeta biser. Nisam znao da je bila predstava. Zamisljam da je svaku vinjetu izgovarala po jedna glumica, kojoj po liku odgovara tekst.

Inace sam odusevljeni citalac Mome Kapora, jos od prvih dana, kada je mama kupovala, mislim, Bazar ili sl.gde je Momo pisao Beleske jedne Ane i Hej, nisam ti to pricala. Prosto ne znam koju njegovu knjigu nisam citao 2 puta.

Jednom sam jednoj mojoj poznanici, uobrazeno rekao da mogu jednom reci da joj oplemenim zivot. Znatizeljno je cekala odgovor.

Rekao sam: Havaji (ili Lutalice ili Izvor ili Sajonara ili Proljetne vatre ili Zaljev Cesapik)

Sve su to naslovi, za mene najveceg americkog pisca Jamesa Michenera (Dzejmsa Micenera). Po Sajonari je snimljen film.

Neki ljudi imaju takav talenat da je to neverovatno.

Pozz

[Jelmar]

O stidu i sramoti



Jedan se stideo da pita gde je klozet.
I šta je bilo?
Ništa. Upiškio se u gaće.
Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
I šta je bilo?
NIšta. Nisu ga izlečili.
Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.
I šta je bilo?
Ništa. Išao je bez gaća.
Jedan se stideo da kaže devojci da je voli.
I šta je bilo?
Ništa. Udala se za drugog.
-------------------------------------------------------
Budi dobar čovek [ Duško Radović ]

[Slučajni prolaznik]

Eh, nema više takvih kao što je on...

Na Pinku moraš da imaš govornu manu da bi se zaposlio, a na B92 mentalnu.

Beograde, Laku noć.

[Slučajni prolaznik]

•  Dusko_Radovic_Beograde_dobro_jutro.pdf (248.29K)
  Broj preuzimanja: 382

Evo knjige, pa uživajte.

Moderatori ne sklanjajte post pls...

[Sijera]

Moj omiljeni aforizam D. Radovića je baš iz knjige "Beograde dobro jutro"-
"Na plavom tiganju neba, sunce na oko"...

[Plava Ptica]

• 

Dusko Radovic, 1. januar 1982.

"... Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želim vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu
kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želim vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!"

[Bjanka]

*Ono što ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, sunčani dan. Danas bi vam moglo
biti lepo i dobro. Ako hoćete. Ako nećete - daleko vam lepa kuća. Na Petlovom brdu ili još dalje.

*Kolekcionari dana i godina ne prave pitanje. Samo neka je dan i neka je život.

*Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo sa njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga
ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.

[Bjanka]

"Avala viri iza brdovitog beogradskog reljefa, visoko je podigla periskop, onaj televizijski
toranj i gleda šta se radi u gradu čiji je ona poetski simbol.
Gde je, na primer, ona prava sirotinjska i proleterska iz Prokopa?
Eno je na Kanarevom brdu. Od rana jutra pije pivo i puši.
A gde namje ona druga, sirotinjska i proleterska, iz Jatagan-male?
Ko zna gde je. Možda na Bulevaru San Mišel u Parizu?

"Oni koji mnogo znaju - malo govore. i obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju.
To ima veze. Samo mišljenje može sprečiti čoveka da govori."

[Bjanka]

Kuda ćete za vikend?
Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite.
Raspitajte se gde su i svakako idite.

Volite se kad niste zajdeno.
To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako.
Gledamo ga upitno, a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd
danas nema svoj dan.

[*Srdjan*]

[Dok Holidej]

Duška sam obožavao, a kao grobar i ponosio njegovim kolumnama u Partizanovom Vesniku.
Ipak, sto puta sam pomišljao o tome, što u periodu promena početkom 90-ih je možda i bolje štonije među živima. Tako se spasao da ostane čista legenda, za razliku od mnogih, kod kojih je otkriveno skriveno i pravo lice.
Pokazalo se naime, da su skoro svi disidenti iz vrmena komunizma bili namešteni, a da su sve vreme svesno ili nesvesno radili za režim. Kasnije ih je po potrebi gazda izvlačio iz bubnja i nemilosrdno gurao u suprotnu stranu od onoga, za šta su se predstavljali.
Neću ovde prozivati ljude, ko zna na koji način su sve bili ucenjeni, ali gotovo da nema istinskih opozicionara iz 70-ih i 80-ih.
Tako Bog nam uze Duška Radovića i otvori mu vrata besmrtnosti.

[Bjanka]

Dok Holidej, on 5:30, 26. April 2009, said:

Duška sam obožavao, a kao grobar i ponosio njegovim kolumnama u Partizanovom Vesniku.
Ipak, sto puta sam pomišljao o tome, što u periodu promena početkom 90-ih je možda i bolje štonije među živima. Tako se spasao da ostane čista legenda, za razliku od mnogih, kod kojih je otkriveno skriveno i pravo lice.
Pokazalo se naime, da su skoro svi disidenti iz vrmena komunizma bili namešteni, a da su sve vreme svesno ili nesvesno radili za režim. Kasnije ih je po potrebi gazda izvlačio iz bubnja i nemilosrdno gurao u suprotnu stranu od onoga, za šta su se predstavljali.
Neću ovde prozivati ljude, ko zna na koji način su sve bili ucenjeni, ali gotovo da nema istinskih opozicionara iz 70-ih i 80-ih.
Tako Bog nam uze Duška Radovića i otvori mu vrata besmrtnosti.

Zanimljivo, Dok... i ja sam se često pitala gde bi se Duško svrstao u ono, po nas i zemlju, tužno i ružno vreme... i uveravala sebe da bi on do kraja ostao ono što želim da pamtim.

Sve vam u braku i kući škripi ali biste mogli da podmažete bar vrata.
Kad čjemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i užasa.

S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rodjenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono što će tek biti, od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena.

[Dok Holidej]

Na početku formiranja stranaka sam bio uvek i svugde na licu mesta, neposredno, tako da mnogo toga znam iz prve ruke. Praštali su pendreci po našim leđima, a u čuvenom skupu kod zgrade televizije je i Borislav Peki na samonekoliko koraka od mene dobio nekolliko pendreka. Trajala je priča o jednopartijskom pluralizmu, sve dok se bezbednosne službe nisu dobro organizovale i spremile za formiranje novih stranaka. Nema ni jedne stranke u srbiji, kopja nije na taj način formirana. A trojanski konji poput:
Matije Bećkovića, Mihiza, Miće Popovića, Veselina Đuretića, Gojka Đoga, Brane Crnčevića, Mome Kapora, Koste Čavoškog, Nikole MIloševića i mnogi drugi su dobili voj ključni zadatak, za koga su spremani dekadama, sve vreme živeći od bagodeti koje pruža lažni i izfabrikovani oreol slave.
I dok su neki pokazali svoje strašno pravo lice poput Brane Crnčevića, drugi su prosto stidljivo dezavuisali opozicione skupove, kanališući ih u onu stranu koja odgovara režimu.
Pa šta reći za Marka Jankovića i Kojadina 011. To je škola Duška Radovića, zbog čega ovaj mora da se prevrće u grobu.
Ipak, za Duška, Zokija Radmilovića, slobodana ALigrudića, Bog je učinio da ostanu onakvi, kakvim su se i predstavljali.
navo i za možda najvećeg od njih Borislava Pekića.
Sećam se kraja 70-ih kada su kod jednog mog starijeg druga (imao je oko 18 godina) našli Mihizovu knjigu i obii su mu bubrege u policiji. Sredinom 90-ih čitam interviju sa Mihizom koji priča da je tadicionalno voleo sa Lekom Rankovićem, markom Nikeziććem i još nekim bezbednjacima da leti iz Cavtata čamcem ide na neko ostrvce gde bi ceo dan igrali Preferans. I kako su se prijateljski šalili i ćaskali o tome, kad će njegovi da dođu navlast i slično. Tada mi je sve postalo jasno.
D ase razumemo. I ja sam čovek pa mi beše žao kad je umro. Jendostavno mi se svidela njegova uloga u totalitarnom režimu, ali na žalost samo uloga.

[Bjanka]

* Sava sve više protiče kroz Beograd, a Dunav i dalje otiče pored Beograda.

* Nemojte biti sebični.
Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.

* Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje.
Neko drugi je tužan i žalostan, jer mu se rodilo žensko dete.

[Bjanka]

• 

Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kada smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila... i evo našega grada u lepom plavom jutru.