[Mr.Black]

Citat

Prvo suđenje za mobing u Srbiji

Pred Opštinskim sudom u Jagodini u toku je glavni pretres u postupku protiv Zorana Milovanovića, glavnog i odgovornog urednika JIP „Novi put”, protiv koga je Opštinsko javno tužilaštvo maja prošle godine podiglo optužni predlog za krivično delo zlostavljanje i mučenje.

Milovanović je, zapravo, optužen za mobing, ali kako to delo još ne postoji u Krivičnom zakonu, prekvalifikovano je u zlostavljanje i mučenje, piše list.

Milovanović se na optuženičkoj klupi našao jer je, kako se navodi u optužnom predlogu, tokom 2006. i 2007. godine kao službeno lice zlostavljao Ivanu Delić-Janković, novinara urednika rubrike ovog pomoravskog nedeljnika, i prema njoj postupao na način koji vređa ljudsko dostojanstvo. Milovanović joj je govorio da je glupa, cepao tekstove, lomio stvari i iz kancelarije je isterao rečima: "Marš napolje, kupi prnje i tornjaj se”.

Ivana Delić je na sudu izjavila da je Ljubiša Vujić, direktor JIP "Novi put”, koji čine nedeljnik, TV Jagodina i Radio Jagodina, "slao kući, jer Milovanoviću smeta njen smeh, miris i glas”. Vujić je rekao i "da ne može da joj garantuje bezbednost na poslu, jer Milovanović oštri noževe i čisti puške”.

Ona je još navela da je počela da se pribojava za svoj život, da noćima nije mogla da spava i da je dobila migrene zbog kojih se leči u Vojnomedicinskoj akademiji.

Milovanović, pak, demantuje da joj je pretio, jer je o puškama i noževima čuo tek u istražnom postupku i da bi voleo da zna kome je to rekao i ko je to iskonstruisao, piše Politika.

Ne znam kada ga je bilo vise ili manje... ali ovo danas me sve vise podseca na devedesete.

[Grozni]

Treba sve nabedjene likove po javnim preduzecima i sire, koji za sebe misle da su mali bogovi, poslati u celiju da malo razmisle o sebi

[Slučajni prolaznik]

Toga je uvek bilo i biće.
Jedino što je u drugim zemljama to zavijeno u oblandu, pa nije maltretiranje ili seks nego seksualno uznemiravanje, a svodi se na isto spavaj sa mnom ili povinuj se mojim ludostima pa možda i napreduješ.

Ali je uvek bilo da gazdina je prva i poslednja i kako mu se ćefne biće, a ti vidi da li oćeš da radiš za takvog ili nećeš.

[dr. Miloš Radulović]

Da, šef će uvijek biti nadređeno biće koje će se prema ostalim, nižim stvorenjima, ponašati kao Bog.

[Jaca]

Nije mi jasno kako ljudi dozvoljavaju uopste da ih neko maltretira?!?!?!?!?
Pa sta ako je direktor ili sef?
Jel neka visa rasa?
Nije!
Znaci isti smo, samo sto on moze da mi da otkaz. Pa sta!

Takav stav treba i imati prema njima a ne kao da su vanzemaljci kojima je sve dozvoljeno, pa se pitam da li bi uopste neko smeo i ton da povisi.

[istina87]

Slazem se sa Jacom, svi smo mi isti. U najgorem slucaju dobije se samo otkaz a ne bih dozvolila da me neko maltretira pa dzaba sve pare ovog svijeta koje cu zaraditi. Ranije sam gledala emisiju u kojoj je sef dvojema svojih radnika prosuo hranu na pod i natjerao ih da to jedu. A joj

[dr. Miloš Radulović]

Da. Ali samo zamisli da imaš kući troje male djece koji traže da se obuku, nahrane i zabave. Usput možda si se razvela od muža, roditelji su ti ili umrli ili u bolnici, nemaš ništa od bliže rodbine a i ono što imaš ne želi da ti pomogne a usput si podstanar i odplaćuješ ratu na kredit sa kojim si kupila kola jer ti je mnogo lakše da svakodnevno putuješ 30 minuta kolima na posao nego li 90 minuta da se guraš po autobusima. E sad, zadnje šta ti na svijetu treba jeste da dobiješ otkaz.
Ne kažem da su sve sitaucije ovakve ali ne možete reći: Ja neću ovo da trpim ja dajem otkaz. Upravo zakon bi trebao da tebe štiti da ne trpiš.

[istina87]

Naravno, ali...

[Riziko]

dr. Miloš Radulović, on 13:01, 1. August 2008, said:

Da. Ali samo zamisli da imaš kući troje male djece koji traže da se obuku, nahrane i zabave. Usput možda si se razvela od muža, roditelji su ti ili umrli ili u bolnici, nemaš ništa od bliže rodbine a i ono što imaš ne želi da ti pomogne a usput si podstanar i odplaćuješ ratu na kredit sa kojim si kupila kola jer ti je mnogo lakše da svakodnevno putuješ 30 minuta kolima na posao nego li 90 minuta da se guraš po autobusima. E sad, zadnje šta ti na svijetu treba jeste da dobiješ otkaz.
Ne kažem da su sve sitaucije ovakve ali ne možete reći: Ja neću ovo da trpim ja dajem otkaz.

Jedino što mogu da dodam je da je trpeti iživljavanje potpuna ludost. I da će kad tad da rezultuje da ti prekipi, pa će ti još biti i krivo što si trpeo takve ludosti. Zato je bolje preseći odmah ili još bolje odmah u glavi odlučiti da je to kraj, pa izaći iz firme ćim se snađeš na drugom mestu.

dr. Miloš Radulović, on 13:01, 1. August 2008, said:

Upravo zakon bi trebao da tebe štiti da ne trpiš.

Bravo doktore. Bravo...

Zaključak je brilijantan.

[*J*]

Jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaoooo, u prethodnih 15 dana dozivljavala sam mobing tj. psihicki teror od strane jedne osobe sa posla, koja pritom nije ni sef, ni direktor, nego obican radnik, koji misli da je uvek u pravu i najpametniji na svetu...
Bilo je grozno i ja sam se zarekla da sa njom necu vise nikada raditi na istom mestu.
Sva sreca pa je to trajalo samo 15 dana, inace...

Hm, moj problem jeste resen, ali sta je sa drugim ljudima kojima posao ne traje 15 dana, kao meni, vec ceo zivot.

Kako dati otkaz, ako ti je posao potreban i zasto trpeti terorisanje od strane direktora, sefa ili kolega?!
Kako se izboriti za svoj mir?

Zaista bi trebalo uvesto neki zakon koji ce zastititi zrtve mobinga, a kazniti onog koji ugrozava sve oko sebe.

Nazalost, mislim da se takav zakon u Srbiji nece doneti uskoro, jer nikoga nije briga za to...

P. S. Ne znam da li ga je nekada bilo vise, ali znam da ga danas ima na svakom "cosku".

[Čomi]

Postoje sajtovi koji se bave mobingom. Od njegove definicije pa do toga kako se manifestuje i onoga kako se od njega odbraniti.
Moje iskustvo s mobingom je raznovrsno od onoga da sam prisustvovala kad su ga upražnjavali grupno na jednoj osobi dugi niz godina, a ja nemoćna da išta uradim ili pomognem tom jadničku. Dokazati mobing nije lako, on je perfidan, naročito onaj psihološki. I ja sam bila pod njegovim dejstvom. Ono što sam iz svog iskustva naučila je to, da nesmete pokazati da ste slabi, da zavisite od nekoga, morate imati stav o sebi, o okruženju i biti direktni u izražavanju svog stava javno pre svega. Nije lako, ali treba istrajati i računati da kad se malo opustite, on će se vratiti. U tom predahu možete potražiti drugi posao, a ako s poslodavcem dobro stojite, kad odete iz firme možete mu skrenuti pažnju na tu pojavu. Tako ispadnem korektna pre svega prema sebi.

[Milica]

• 

Izrečena prva presuda za mobing u Srbiji

U opštinskom sudu u Jagodini izrečena je prva presuda u Srbiji za mobing, krivicno delo koje je u Krivičnom zakoniku predstavljeno kao zlostavljanje drugoga na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

Vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika nedeljnih novina "Novi put" Zoran Milovanović osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno dve godine, jer je, kako se navodi u optužnici "zlostavljao novinara -urednika rubrike Ivanu Delić - Janković iz Jagodine i prema njoj postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo".

"Govorio joj je da je glupa, da ne zna da radi svoj posao, cepao joj pripremljene tekstove, izbacivao iz radne sobe u prisustvu kolega, lomio stvari po kancelariji i lupao vratima, isterao je iz kancelarije rečima - marš napolje, kupi prnje i tornjaj se".

Govorio je da ne može da radi sa njom jer mu "smeta njen miris, glas, smeh, prisustvo".

Pa sto joj jednostavno nije dao otkaz???

[Plava Ptica]

Mobinga je sve više i postaje sve gore.
Zakon je spor i pravda teško dostižna.

Pa taj koga ćete tužiti ako ima kintu potplatiće sudiju, i... ?

Nije tačno da je na Zapadu mobing isti kao i ovde.

Celu moju kompaniju da okrenem naopačke poispadali bi političari na funkcijama. Šta će on da radi sa nekim ko je stručam... naravno gurnuće ga u ćošak, da se ne bi videlo koiiko on nema pojma.

Mobing u Srbiji je posebna priča.

[Vik]

              Mobing ma dajte ljudi to vam je isto kao prodavanje sladoleda u Iraku po Busovoj licenci, ali za manje pare. A moras da radis da bi izdrzavao porodicu u Beogradu ili negde drugde u Srbiji.

[Lusio 1]

Mobinga ima oduvek, samo se to ranije drugacije zvalo. Na rukovodecim mesima cesto dolaze frustrirane osobe i one svoje komplekse pokusavaju da lece maltretiranjem slabijih.
U principu ljudi nikad nesmeju dozvoliti da im bilo ko ugrozava dostojanstvo i integritet. Uvek treba postaviti granicu preko koje se ne moze.
Verujte mi tad niko nece ni pokusati da vas maltretira po bilo kojoj osnovi. Mnogo vise ce vas postovati
. Ali morate biti hrabri i nekad ne smete praviti kompromise bez obzira na cenu.

[Vik]

Lusio 1, on 22:08, 28. February 2009, said:

Mobinga ima oduvek, samo se to ranije drugacije zvalo. Na rukovodecim mesima cesto dolaze frustrirane osobe i one svoje komplekse pokusavaju da lece maltretiranjem slabijih.
U principu ljudi nikad nesmeju dozvoliti da im bilo ko ugrozava dostojanstvo i integritet. Uvek treba postaviti granicu preko koje se ne moze.
Verujte mi tad niko nece ni pokusati da vas maltretira po bilo kojoj osnovi. Mnogo vise ce vas postovati
. Ali morate biti hrabri i nekad ne smete praviti kompromise bez obzira na cenu.

          Pa ja sam hteo da premlatim jednog sefa jer me zeznuo onako otvoreno i rekao u oci> tako ti je to kad se kacis samnom> za malo to da uradim pred svima prisutnim. Jeste on mene postovao posle, ali tri dana nisam mogao da spavam zbog toga. I to bez ikakvog smisla mi je podvalio samo zbog sukoba misljenja oko neke politike u parlamentu. Sujeta je cudo i bez granica.

          Zasto je uopste moralo da dodje do toga... Zasto jednostavno ne postoji razumevanje, a ne ako sam mladji da moram da kazem - da draga svakom sefu ili starijem. Kod kuce i mogu da budem tolerantan zasto na poslu kad smo se tu skupili bez nekakvog izbora svi radimo za platu, a ne iz neke medjusobne ljubavi. Ako toga nema bar moze da postoji razumevanje da smo svi na istom poslu zato sto moramo tih osam ili dvanaest ili vise sati da budemo zajedno i da kvalitetno sa nekom normalnom komunikacijom da provedemo radno vreme.

[prof. Cobra]

Na vasoj sam strani-svaki i najmanji mobing mi je odvratan-nista manje.

Samo ste me asocirali na mobinge visokog rizika kao sto su nekada bili Goli otok i Proterivanje u Sibir.

Sada, ono sto je nama nepodnosljivo za nekoga iz toga vremena izgledalo bi kao "macji kasalj". Samo da ima svedoka.

Izgleda da je je rat mobing na kvadrat!

Davna blesava ideja(iz nenaucne fantastike) da se uvede da jednom godisnje(samo 1 dan) svi imaju pravo
da nose oruzje i nekaznjeno izvrse jedno ubistvo--sveo bi mobing na nulu?

Mozda bi one koji se sakrivaju i beze bilo lakse naterati da priznaju da vrse mobing?

Sto bi bilo lepo kada ne bismo morali bezati u mastu i nasli prakticno i realno resenje!

Kakvo biste vi nasli resenje(da smete)?

P. S. Da li (se) Ameri toliko ubijaju sto ne mogu da izdrze mobing?

[Vik]

         Resenje je vrlo jednostavno. Sluzba je sluzba druzba je druzba. Kada bi svaki radnik dolazio na posao sa mislju da ide da radi i svoje privatne i licne probleme ostavljao van tog dela zivota. Rad  bi bio orijentisan na rad i resavanje problema u vezi posla ali prvo nadredjeni treba da se tako ponasaju lako ce ostali da se pronadju u modelu uzornog pretpostavljenog. Ako meni sef glumi neko ludilo i ponasa se kao despot ili seljacina, pa ja sigurno necu da ga tretiram kao nadredjenog nego kao budalu koja stoji iznad mene. I radicu samo onoliko koliko moram da bih pokrio svoje obaveze za ostalo nek ide kod mame ili zene pa nek tamo prodaje burgije ili strogocu.

         Medjutim cesto pa i svakodnevno se drustveni, porodicni i licni problemi se kanalisu kroz poimanje stvarnosti pojedinca. I ako neko sa slabijom percepcijom i sposobnoscu razlikovanja i razdvajanja onoga sta je vezano za posao a sta za prirodnu, socijalnu i kulturnu egistenciju van njega (licni nagoni, druzeljubivost i vaspitanje) se nalazi na polozaju gde ima moc nadredjenosti, tu dolazi do preplitanja objektivnog i unutrasnjeg ponasanja koji se reflektuje kroz tretiranje podredjenih kao psihijatrijskih jastucica ili osoba koje su samo slike u njihovom pogledu i koje postoje da sluze njima kao individuama a ne kao funkcijma na koje su postavljeni. 

        Odgovor je jednostavan kada bi se ljudi vise gledali kao ljudi a ne objekti ili slovo na papiru bez zloupotrebe i koristoljublja, komunikacija, razumevanje, tolerancija i saradnja bi bila bez ometanja jer postoje objektivna pravila koja cine kodeks koji kao temelj ili osnova regulise lancano kretanje proizvodnje u bilo kom obliku. Nebitno da li se radi o umnom, fizickom ili kombinovanom radu. I opet ponavljam toga prvo treba nadredjeni da se pridrzavaju a podredjeni ce lako prepoznati fer i korektno upravljacko ponasanje.