Koje boje su vam omiljene?
Citat
Kako su "starke" doživele stoti rođendan
Kažu da ono što vredi, traje. Converse, ili po "srpski" - "starke", traju već stotu godinu. Treba li tome dodati da su one simbol svog vremena, nemirnog mladalačkog duha, bunta, da su utkane u životne priče generacija mladih, u istoriji savremene muzike i urbane kulture uopšte?
A daleke 1908. godine sve je počelo sasvim skromno - Marquis M. Converse, vlasnik fabrike obuće, počeo je da proizvodi muške, ženske i dečje cipele sa gumenim đonom. Dve godine kasnije proizvodio je četiri hiljade pari dnevno, još pet godina je prošlo pre nego što se fabrika probila na sportsko tržište, odnosno počela da proizvodi "cipele za tenis"
Sa navršenih 25 godina postojanja, košarka je tek trebala da osvoji svet, a u tome će joj pomoći prve specijalne patike, Converse All Star.
Godine 1923. Charles H. "Chuck" Taylor, tada igrač ekipe Akron Firestonesa, postao je prvi košarkaš i sportista uopšte koji je svojim imenom "zaštitio" i učinio prepoznatljivim neku modnu marku. "Ambasador košarke", kako su ga zvali, sledećih desetak godina svog života je posvetio promovisanju košarke širom SAD-a, ne izuvajući svoje omiljene patike. Legenda je rođena - 1936. godine košarka je prihvaćena kao olimpijski sport, a ekipa SAD-a je svoje prvo zlato osvojila baš u starkama.
Od Dr. J-a i Jamesa Deena do Ramonesa i Nirvane
Širenje Chuck Taylor All Star Converse patika izvan košarkaških terena osigurao je, ironično, Drugi svetski rat. Tokom obuke, svi američki vojnici su nosili starke, a Converse je počeo da proizvodi i čizme, jakne, zaštitna odela i druge potrepštine za pilote i vojnike, za šta je čak dobio veliki broj priznanja od američke vojske i mornarice. Kada se po završetku rata pažnja javnosti ponovo okrenula sportu, košarkaši su zatražili od Conversa da proizvede patike i u nekim drugim bojama umesto originalne crno-bele kombinacije. U Chuck Taylor All Star Converse tada su se zaljubile filmske zvezde, a popularnost starki među mladima zapečatio je niko drugi nego James Dean, fotografišući se u farmerkama i belim starkama.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su postale simbol mladalačkog bunta, a 1957. godine tada sedmogodišnji Julius Erving, budući legendarni košarkaš Dr. J, uspeo je da nagovori mamu da mu za nešto manje od četiri dolara kupi njegove prve starke. Dok je odrastao i pre nego što je promenio svet košarke granica između sportske i "ulične" obuće sa patikama se gotovo sasvim izgubila - prihvatili su ih i skejteri i surferi, a odlično su se uklopile i u šaroliki look hipija šezdesetih.
Sedamdesetih i osamdesetih starke su postale neizbežni deo mlade punk rock kulture - nosili su ih Ramones, Green Day i Nirvana, ali u trenutku kada je urbana moda bez starki postajala nezamisliva, nekoliko loših poslovnih odluka zamalo su potpuno upropastili njihovu budućnost. Jedan od najtežih udaraca sredinom devedesetih zadao im je Michael Jordan koji je "leteo" za Nike, dok je Converse tonuo angažovavši za svoje zaštitno lice Latrella Sprewella, košarkaša čija se karijera završila zato što je pokušao da zadavi svog trenera.
Novi vek doneo je nove finansijske probleme Conversu i konačnu predaju 2003. godine, kada je Nike za tu kompaniju platio 305 miliona američkih dolara.
Kažu da ono što vredi, traje. Converse, ili po "srpski" - "starke", traju već stotu godinu. Treba li tome dodati da su one simbol svog vremena, nemirnog mladalačkog duha, bunta, da su utkane u životne priče generacija mladih, u istoriji savremene muzike i urbane kulture uopšte?
A daleke 1908. godine sve je počelo sasvim skromno - Marquis M. Converse, vlasnik fabrike obuće, počeo je da proizvodi muške, ženske i dečje cipele sa gumenim đonom. Dve godine kasnije proizvodio je četiri hiljade pari dnevno, još pet godina je prošlo pre nego što se fabrika probila na sportsko tržište, odnosno počela da proizvodi "cipele za tenis"
Sa navršenih 25 godina postojanja, košarka je tek trebala da osvoji svet, a u tome će joj pomoći prve specijalne patike, Converse All Star.
Godine 1923. Charles H. "Chuck" Taylor, tada igrač ekipe Akron Firestonesa, postao je prvi košarkaš i sportista uopšte koji je svojim imenom "zaštitio" i učinio prepoznatljivim neku modnu marku. "Ambasador košarke", kako su ga zvali, sledećih desetak godina svog života je posvetio promovisanju košarke širom SAD-a, ne izuvajući svoje omiljene patike. Legenda je rođena - 1936. godine košarka je prihvaćena kao olimpijski sport, a ekipa SAD-a je svoje prvo zlato osvojila baš u starkama.
Od Dr. J-a i Jamesa Deena do Ramonesa i Nirvane
Širenje Chuck Taylor All Star Converse patika izvan košarkaških terena osigurao je, ironično, Drugi svetski rat. Tokom obuke, svi američki vojnici su nosili starke, a Converse je počeo da proizvodi i čizme, jakne, zaštitna odela i druge potrepštine za pilote i vojnike, za šta je čak dobio veliki broj priznanja od američke vojske i mornarice. Kada se po završetku rata pažnja javnosti ponovo okrenula sportu, košarkaši su zatražili od Conversa da proizvede patike i u nekim drugim bojama umesto originalne crno-bele kombinacije. U Chuck Taylor All Star Converse tada su se zaljubile filmske zvezde, a popularnost starki među mladima zapečatio je niko drugi nego James Dean, fotografišući se u farmerkama i belim starkama.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su postale simbol mladalačkog bunta, a 1957. godine tada sedmogodišnji Julius Erving, budući legendarni košarkaš Dr. J, uspeo je da nagovori mamu da mu za nešto manje od četiri dolara kupi njegove prve starke. Dok je odrastao i pre nego što je promenio svet košarke granica između sportske i "ulične" obuće sa patikama se gotovo sasvim izgubila - prihvatili su ih i skejteri i surferi, a odlično su se uklopile i u šaroliki look hipija šezdesetih.
Sedamdesetih i osamdesetih starke su postale neizbežni deo mlade punk rock kulture - nosili su ih Ramones, Green Day i Nirvana, ali u trenutku kada je urbana moda bez starki postajala nezamisliva, nekoliko loših poslovnih odluka zamalo su potpuno upropastili njihovu budućnost. Jedan od najtežih udaraca sredinom devedesetih zadao im je Michael Jordan koji je "leteo" za Nike, dok je Converse tonuo angažovavši za svoje zaštitno lice Latrella Sprewella, košarkaša čija se karijera završila zato što je pokušao da zadavi svog trenera.
Novi vek doneo je nove finansijske probleme Conversu i konačnu predaju 2003. godine, kada je Nike za tu kompaniju platio 305 miliona američkih dolara.
