Predškolsko vaspitanje

Zato i postoji obavezan predškolski pripremni razred da bi se ispravili bar neki propusti porodičnog vaspitanja i da bi se deca koliko-toliko pripremila za rad u školi.

Ja nisam isao u predskolsko, vec su me moji sa 6 godina odmah strpali u prvi razred, jer sam, kako kazu, poceo da zaglupljujem (a bio sam bistar klinac). Valjda je mnogo slobodnog vremena pocelo lose da utice na mene, pa su me odmah smirili skolskim obavezama. Na tome sam im i dan - danas zahvalan (godinu dana u prednosti, uvek).
Najbitnije je da deca nauce da citaju i pisu pre polaska u skolu, a eventualno i neke osnovne stvari iz matematike - kasnije ce im biti mnogo lakse da se uklope u skolu. Naravno, uz to ide i lepo ponasanje koje se od kuce ponese. E sad, to sve moze da se uci i kod kuce i u predskolskom. Verovatno je danas roditeljima mnogo lakse da veliki deo svojih obaveza prebace na skolske institucije (sto im se cesto i ne moze zameriti, jer ni dve plate u kuci ponekad nisu dovoljne). Iz svog iskustva govorim da mi predskolsko nije nedostajalo, a da mi odlazak u prvi razred skole nije predstavljao nikakav sok, upravo jer sam od kuce poneo dosta znanja, a pored svojih sestara i drugih klinaca u komsiluku razvio sam i neke normalne odnose prema drugoj deci.
U svakom slucaju najgore je pustiti dete da od 4. do 7. godine bulji u TV po ceo dan (danas se vise deca ne igraju toliko napolju kao nekada). Podrzavam ovaj sistem sa obaveznim predskolskim razredom.

Mislim da to uopšte nije bitno. Ovo govorim iz iskustva majke dve velike devojčice. Deca su različita...

Moja starija devojčica je pred polazak u školu bila fina, nežna, znala je mnogo priča i pesmica, kao i slova, ali tu nije bilo ni Č od čitanja i pisanja. Znala je da broji, ali za cifre je bila totalno nezainteresovana. Jednostavno joj nisam nametala da uči ništa za šta sama nije bila zainteresovana.
Mlađa je u to vreme imala 4 godine. Toliko je želela da se takmiči sa starijom sestrom, da nije mogla da podnese da starija ide u školu, a ona ne i maltretirala nas je sve u kući da je učimo, čitanje, pisanje, matematiku...
Po završetku prvog razreda, starija je savladala sve što je bilo potrebno da bi imala sve petice - dakle sazrela je u pravo vreme i zainteresovala se normalno za školu. Mlađa je imala 5 godina i znala isto toliko. Kada je ona krenula u školu (sa 7) nije bilo dosadno njoj, kako bi neko pomislio, bilo je dosadno učiteljici, jer nije više znala šta dodatno da joj da da radi. Nisam je upisala ranije u školu, jer nisam htela da joj uskratim još jednu godinu bezbrižnosti.

Bitnije je da dete psihički i emocionalno bude pripremljeno, kao i da bude pravilno motivisano za pohađanje škole i učenje - sve što je potrebno naučiće u školi.

Moja cerkica ima godinu ipo i ide u jaslice, sta ce baba i deda, nece valjda od njih da uci i sa njima da se druzi
a i snalazljivost je vazna od malih nogu!!!

Najbitniji su vaspitanje i samostalnost deteta, a sve ostalo se da naučiti. Isto je bitno i da se dete nauči da ne bude sebično.

moja cerka je prosle godine isla u predskolsko, vrtic od 2.5 god, a sada je 1 razred. moja cerka cita i pise, i jos dosta toga.
verujte da je jako vazno da dete to zna pre nego krene u skolu.
iz razgovora sa majkama dece koja ne znaju, to je ozbiljan problem.
oni brzo pretrcavaju ta slova, deca ne mogu da se snadju, treba da vezbaju citanje, sto je veci pritisak, to teze ide i stvaraju veci otpor. verovali ili ne oni su vec uveliko u skoli imali diktate a pogledajte datum.
mislim da je jako vazno dete od prvog dana tretirati kao personu, nametati mu razne obaveze i animirati ga da uci. sto vise trazis vise dobijes, naravno dosta toga kroz igru i zabavu. mi smo imali odlican vrtic u kome se puno radilo, imali smo razne aktivnosti van vrtica, igrali smo se i ucili. danas u skoli nemamo nikakvih problema, volimo skolu, rado idemo i izvrsavamo sve svoje obaveze na vreme i samostalno.

slazem se da je pretskolsko jako bitno za pripitomljavanje dece koju su cuvale babe itd.

Moji klinci su pohadjali predskolsko u okviru obdanista. Imali su srecu da se o njima brine i poducava ih, iskusana vaspitacica Sladjana Dimitrijevic. Po meni, koliko je bitno da deca pohadjaju vrtic, toliko je bitno ko sa njima radi. Naravno roditelji ne treba da sede skrstenih ruku, vec da aktivno ucestvuju u pravilnom razvoju deteta. Tdj.van skolske aktivnosti su jako bitne u pravilnom mentalnom i fizickom razviju. Moja deca se bave plivanjem i karateom od svoje 5(6) godine. Sport se nekako poklopio sa pohadjanjem predskolskog(0)razreda. Sada su to samostalna deca. Pobedili smo i malu stidljivost. Svako dete treba da pohadja predskolsko odnosno po mogustvu vrtic makar od 3 godine do polaska u skolu. Ucite decu da citaju i pisu pre polaska u skolu. jer je program totalno neprimeran njihuvom uzrastu. JANA

Apsolutno se slazem da je pretskolsko neophodno. S tim sto mislim da se granica pomera ka jos mladjem uzrastu, tako da, kao sto je rekla Jana, mozdra je dobro decu ukljuciti u taj sistem vec od 3. godine. Skoro sam procitala neki citat, nekog poznatog pisca (nazalost zaboravila sam njegovo ime): "Sve sta sam naucio, naucio sam u vrticu", dalje je sledilo objasnjenje da je naucio sve o medjuljudskim odnosima, karakterima ljudi, disciplini... a da je sve posle vrtica bila samo nadogradnja.

Pronasla sam pomenuti citat. Autor je Robert Fulghum

• "Sve što treba da znam o tome kako treba živjeti, šta raditi i kakav biti, naučio sam još u vrtiću. Mudrost me nije čekala na vrhu planine, na kraju dugog uspona školovanja, nego se krila u pijesku dječjeg igrališta. A evo šta sam tamo naučio:

Sve podijeli sa drugima. Igraj pošteno. Ne muči ljude. Svaku stvar vrati gdje si je našao. Počisti za sobom. Ne uzimaj ono što nije tvoje. Kada nekoga povrijediš, izvini mu se. Peri ruke prije jela. Pusti vodu u toaletu. Topli keks i hladno mlijeko su zdravi. Živi uravnoteženo: malo uči, malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pjevaj i pleši, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo. Svakog poslijepodneva odspavaj. Kad izađeš u svijet, budi oprezan u saobraćaju, drži se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga. Ne zaboravi da čudo postoji. Sjeti se sjemenke u plastičnoj čašici: korijen je krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama. Zlatne ribice, hrčci, bijeli miševi, čak i sjemenke iz plastične čašice – jednom moraju da umru. I mi ćemo. A zatim se sjetite svojih prvih slikovnica i prve riječi koju smo naučili – najveće i najvažnije od svih riječi – VIDI. Sve što treba da znate sadržano je negdje u ovom spisku. I zlatno pravilo, i ljubav, i temeljna pravila higijene. Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav život. Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte mu teške, odrasle i zvučne riječi i primjenite na život svoje porodice, posao, državnu politiku, svijet u kome živimo – i vidjećete da će pravilo ostati jasno, tačno i čvrsto."

VitaminC, hvala za sjajan citat. Odnecu ga u cerkin vrtic, vaspitacima ce se svideti, a mozda bi mogli da odstampaju i malu "diplomu" za one sto polaze u skolu, ove smernice svakom u zivotu puno znace.