Solun

Solun

Drugi grad Grcke i administrativni centar dva severna regiona – Solun (Thessaloniki) – pruza drugaciji osecaj od Atine – vise je balkansko-evropski i moderan, manje je srednje-evropski i seoskog tipa. Nalazi se na vrhu istoimenog zaliva, u obliku konjske potkovice.

 

Moderan izgled grad duguje najvise katastrofalnom pozaru 1917. godine, koji je sravnio vecinu starih gipsanih kuca duz lavirinta Otomanskih staza, ukljucujuci i celu jevrejsku cetvrt sa njene 32 sinagoge, ostavljajuci 70.000 – skoro polovinu populacije, bez krova nad glavom. Grad je obnovljen u narednih osam godina po planu koji je pripremljen pod nadzorom francuskog arhitekte i arheologa Ernesta Hebrarda, sa dugackim centralnim avenijama, paralelnim sa morskom obalom, kao i gusto zbijenim poprecnim ulicama, sa drvecem koje stiti od sunca. Hebrardova zabrana izgradnje visespratnica bila je zanemarena u toku dve dekade, ali Solun je i dalje zivlji, mada mozda manje interesantan grad od Atine. On ima siru etnicku mesavinu i vece bogatstvo, stimulisano njegovim glavnim univerzitetom, medjunarodnim trgovackim sajmom i poznatom avangardnom muzikom i zabavnom scenom. Hrana je uglavnom odlicna: postoji nekoliko vrlo sofisticiranih restorana, ali i raznovrsna tradicionalna ponuda uzerija i, bez sumnje, taverni pod turskim uticajem. Imucnost grada je ovaplocena elegancijom lokalnih krojaca, ali nedavni porast prosperiteta, zahvaljujuci stabilnoj ekonomiji i delimicno EU subvencijama, rezultirao je novom klasom „japija“, kao kontrasta podklasi, koja zivi u stracarama blizu pristanista: pontijski Grci (sa Crnog Mora) uzaludno prodaju robu ispod standarda na gradskim ulicama, dok nezaposleni Albanci i izbeglice iz istocne Evrope kojekako oskudno zivotare ziveci od prodaje svercovanih cigareta ili od ciscenja sofersajbni automobila.

 

Atinjani su uvek uzivali u omalovazavanju svog grada rivala, nazivajuci ga „Bugarskom“, narocito na fudbalskim utakmicama, ali mozda bi bilo tacnije nazvati ga „Anadolijom“, jer je Solun izbeglicka metropola, a njihovo prisustvo je najociglednije u nadmoci turskih prezimena (na primer Dereli, Mumci i Aslanoglu) i zacinjenoj anadolijskoj hrani, koja se ne moze naci nigde vise u Grckoj.

Pre 1923. godine populacija je varirala kao i bilo gde na Balkanu, sa grckim pravoslavnim hriscanima u izrazitoj manjini. Osim turskih muslimana, koji su grad zvali „Selanik“, od svog dolaska 1430. godine, generacija pre osvajanja Konstantinopolja, tu su bili Sloveni, koji su ga znali kao „Solun“, Albanci, Jermeni i, posle iberskih proterivanja na kraju 15. veka, najveca evropska jevrejska zajednica tog doba: 80.000 ili skoro polovina stanovnistva, za koje je „Salonik“ ili „Salonicco“ bio vrsta „Majke Izraela“, sve do prvih talasa emigracije u Palestinu, zapadnu Evropu i USA, posle Prvog Svetskog rata. Brojke su opadale na manje od 60.000, na pocetku Drugog Svetskog rata, kada su sve, osim najmanjih frakcija bile deportovane iz Platia Eleftherias u koncentracione logore i trenutno pobijene gasom, u jednom od najgorih dogadjaja koji su se ikad desili na Balkanu. Ogromna jevrejska groblja istocno od centra grada, medju najvecim na svetu, oskrnavljena su 1942. godine. Da stvari budu jos gore, ta oblast je kasnije pokrivena prosirenim zemljistem za novi univerzitet i trgovacki sajam 1948. godine. Ipak, na kraju, uloga jevrejske zajednice u stvaranju grada dobila je bar nekakvo priznanje u obliku novog muzeja, inaugurisanog 2001. godine, i memorijalnog centra zrtvama deportacija 1943. godine.

 

Obrisi starog Soluna danas se mogu videti u ogradjenoj zidom cetvrti Kastra, poznatijom pod nazivom Ano Polis, na padini brda iza moderne mreze ulica. Postoje otomanske zgrade, koje su nekim cudom prezivele pozar 1917. godine. Isto vazi za grcke art deco skupine, koje datiraju iz doba vrhunca slave grada. Mnoge gradske crkve konstituisu skup pravoslavne arhitekture tokom godina. Manji broj islamskih spomenika (svi iz 15. veka) svedoci o statusu Soluna kao glavnog otomanskog balkanskog grada, kada je Atina jos bila zaostala. Za vecinu posetilaca, ipak, prizor koji se izdvaja je odlican Arheoloski muzej, cak iako je osiromasen posle prenosenja vecine eksponata vezanih za Filipa II nazad u Verinu.

 
Sa druge strane je skup problema. Na primer, saobracaj u glavni ulicama cesto je u zastoju, uprkos jednosmernom sistemu i kruznim putevima, industrija i naselja izbacuju svoj otpad nepreradjen u zaliv i slicno. Posle godina planiranja i sporadicnih rasprava, ponude za ugovor o izgradnji sistema metroa najzad su dospele na tender.

Smestaj

Od Uskrsa do avgusta, relativno je lako naci razumnu cenu hotelskih soba, cak iako nisu uvek smestene na atraktivnoj lokaciji. Medjutim, naci cete i relativno skup smestaj – oko 10% skuplje nego u Atini ili na Peloponezu za isti smestaj. Tokom Medjunarodnog Trgovackog Sajma u septembru i jesenje festivalske sezone u oktobru i novembru, hotelima je dozvoljeno da dodaju 20% na postojecu cenu smestaja. Od septembra do Uskrsa te cene vaze u svakom slucaju, posto je ovo vise poslovno nego turisticki orijentisan grad.

Najvise skromnih do modernih hotela nalazi se u okolini jugo-zapadnog kraja Egnacije, mada je dobar deo nizih zdanja zagusen ulicnom bukom. Drugi su koncentrisani u okolini tise oblasti Syngrou i prijatnije oblasti izmedju trgova Eleftherias i Aristotelous.

 

Nezvanicni hostel za mlade u ulici Svolou ima dobru lokaciju, ako nista drugo. Ipak, ucestale su prituzbe na prljavstinu, nedostatak sigurnosti i generalno lose vodjenje. Trebalo bi da znate da je uprava zatvorena od 11 do 19, tako da treba doci ujutru ili uvece.

Najblizi kampovi su mala odmaralista Ayia Triadha i Ormos Epanomis. Bolji je drugi, kao i njegova plaza.

Ishrana

Prvi utisak je da gradskim centrom dominiraju lokali brze hrane, ali od ranih devedesetih dolazi do eksplozije interesantnih mesta za jelo i pice u Solunu, zajedno sa porastom prosperiteta grada.

Postoji nekoliko preporucljivih mesta smestenih sirom grada, gde mozete otici na dorucak ili brzu uzinu. Mozda je najbolji Hotpot u ulici Komninon, otvoren 24 h dnevno, koji sluzi dorucak sa omletom, pice, salate i testeninu. Family u ulici Mitropoleos nudi kolace, palacinke, sendvice i dobru kafu ili djus za dorucak, plus picu i testenine popodne. Tu je i jeftinija varijanta sa samoposluzivanjem, uz dodatnu naplatu za kelnersko posluzivanje za stolovima na plocniku. Ljubitelji kvalitetnog keksa bice na sedmom nebu u Armenaki-ju ili Cookie Man-u, koji imaju mnostvo razlicitog sveze pripremljenog keksa.

Zabava

 

Najmodernija gradska oblast nocnog zivota je Ladhadhika, blizu luke. Nekad je to bilo iscrpljeno, pusto mesto, ali od ranih devedesetih cena mu je znatno porasla. Pesacke ulice Katouni, Eyiptou i Morihovou i one u okolini ispunjene su zbunjujucom mesavinom kafica, tehno-„baraki“ bez prozora (zajedno sa izbacivacima i sponzorima sa naocarima za sunce), brojnim uzerijama i cak i sa nekoliko taverni. Vecina lokala ima visoke cene, pa je njihovo izdvajanje donekle besmisleno: samo prosetajte pored i izaberite mesto prema guzvi i jacini buke. Tu je i Leoforos Nikis, setaliste kraj obale mora, dok puno pomodnih barova na skveru suprotno od Belog Tornja vredi proveriti. Tokom toplijih meseci, akcija se prebacuje do raznih lokala duz obalskog puta ka Kalamariju, i do pesacke zone Dhimitriou Gounari.

letos sam sa svojim drustvom provela leto u Grckoj_-Po malo bili smo i u Solunu!!!Jako mi se dopao Solun Kao grad!!!!! !!!!!!!!Naj vise mi se dopala Kula!!!!!!!!!

Odlican tekst!

Sa kulturno-istorijskog aspekta, dodao bih (pretpostavljam) nenamerno zaboravljeni Zejtinlik - srpsko vojnicko groblje. Muzej sporta je veoma lepo mesto - ulaz 2e (ulica Agio Dimitrio istocno od centra grada).

U Solunu ima puno radnji markirane robe, ali je jako skupa, tako da ovaj grad za shopping garderobe poznatih proizvodjaca bas ne bih preporucio..

Sto se nocnog provoda tice, za vreme Nove godine je sve drasticno skuplje, cak i duplo po negde. Npr. u diskoteci Lido (koja je, kao i vecina drugih diskoteka, klubova i kafica enterijerski veoma skupa, moderna, ali sa stilom i bez kicha) cena Ballantines-a u casi cak 15e (inace je u istom lokalu vec posle par dana 8e).
Takodje cam cuo da su cene usluga u nekoliko javnih kuca dosta pristupacne, pa ko to voli.. ;-)

Pozdrav