Italija - Rim

Rim

Rana istorija Rima satkana je od legende. Rea Silvija, vestalska devica i kcer lokalnog kralja, Numitora, imala je dva sina-blizanca, rezultat, tvrdila je, silovanja od strane Marsa. Oni je trebalo da budu zrtvovani bogu, ali ritual nije izvrsen, pa su dva decaka napustena, a pronasla ih je vucica, koja ih je odgajala, sve dok ih nije usvojio pastir, koji ih je nazvao Romul i Rem. Kada su odrasli, pod zastitom bogova, postali su vodje u lokalnoj zajednici, a kasnije su postavili granice grada na brdu Palatin. Medjutim, uskoro je postalo ocigledno da ima mesta samo za jednog vladara, i posto nisu mogli da se sloze oko znakova koje su im dali bogovi, oni su se posvadjali, Romul je ubio Rema i 753. p.n.e. postao prvi gradski monarh, a kasnije ce ga naslediti jos sest kraljeva.

Kakva god da je istina u vezi sa ovom pricom, nema sumnje u to, da je Rim bio ocigledno mesto da se izgradi grad: brda Palatin i Kapitol obezbedjivala su sigurnost, a tu je bila i reka Tibar, koja se tu lako mogla preci putem Izole Tiberina, cineci ovo kljucnom lokacijom trgovacke rute izmedju Etrurije i Kampanije. Rim je kao kraljevstvo postojao do 507. godine p.n.e., kada je narod ustao protiv tiranina Kralja Tarkvinijusa i ustanovio Republiku, imenujuci prva dva konzula i osnivajuci vise demokratski oblik vlade. Grad je cvetao pod Republikom, sireci se i pripajajuci razna plemena iz okolnih oblasti – Etrurci ka severu, Sabini ka istoku, Suniti ka jugu. Do vremena kada je Rim ratovao i pobedio u trecem Punskom ratu protiv glavnog rivala – Kartagine, 146.p.n.e., postao je dominantna sila na Mediteranu.

Istorija Republike bila je, ipak, jedan unutrasnji sukob, obelezena frakcijskim borbama izmedju vladajucih patricijskih klasa, posto je svako pokusavao da ugrabi deo bogatstva, koje se slivalo u grad iz pljackaskih ekspedicija u inostranstvu – a obicni ljudi, plebejci, imali su malo vise pravde nego pod rimskim monarsima. Tome je dosao kraj 44. godine, kada je Julije Cezar, koji se proglasio diktatorom, ubijen 15. marta, od strane zaverenika, koji su bili zabrinuti zbog koncentracuje vlasti u rukama jednog coveka. Nastupio je kratak period nemira, sve do 27. godine, kada je na vlast dosao Avgust. On je uveo Rim u imperijalno doba. Pod njegovom vlascu i vlascu njegovih naslednika broj gradske populacije porastao je na milion ili vise, oni su bili nastanjeni u skucenim stambenim blokovima ili insulama, kriminal je bio rasprostranjen, problem sa saobracajem kao i danasnji, cak je jedan pisac objasnio da je od buke na ulicama bilo nemoguce nocu spavati. Ali bilo je to vreme mira i prosperiteta, a granice imperije su jos vise prosirene na druge delove Evrope i Srednjeg Istoka, da bi dostigle svoj maksimum za vreme cara Trajana, koji je umro 117. godine n.e. Ovaj period je predstavljao vrhunac Rimskog Carstva, doba koje je Gibon nazvao „Najsrecnija vremena u istoriji covecanstva“.

Tesko je precizirati datum pada Carstva. Moze se reci da je on poceo sa Dioklecijanom, koji ga je podelio na dva dela – istocni i zapadni, a jos je bio poznat po proterivanju hriscana. Prvi hriscanski vladar bio je Konstantin. Vreme Rima kao svetske sile bilo je zavrseno, doslo je do iseljavanja bogatije populacije na istok, invazije Gota i Vandala izmedju 410. i 450. godine, sto je samo ubrzalo rusenje grada. Do sestog veka grad je bio unisten i samo senka onoga sto je nekada bio.

Posle toga, privremeni vladar bio je Papa Gregorije I, zatim Klement V, preko Gregorija XI i drugih. U 18. veku dolazi do pada papstva kao politicke sile, a grad je okupirao Napoleon 1798. godine. On je proglasio drugu Rimsku Republiku, sa sobom na celu, sto je potrajalo do 1815. godine, kada je obnovljena papska vlast. Posle toga sledio je jos jedan niz raznih vladara, sve dok Musolini nije preuzeo grad 1922. godine. Godine 1929. on je potpisao Lateranski Pakt sa Papom Piusom XI, kompromis koji je prisilio Vatikan da prihvati novu Italijansku drzavu, a za uzvrat je priznao grad Vatikan kao suverenu teritoriju, zajedno sa najvaznijim bazilikama i papskim palatama u Rimu, koje su tehnicki ostale nezavisne do danasnjeg dana. Od II Svetskog rata Italija je menjala vlade, politicare, nekada na svakih par meseci. Za to vreme Rim se razvijao, a broj njegove populacije se popeo na cetiri miliona. Za mnoge je Rim, cak i po italijanskim standardima, i dalje provincijalan grad, koji jos uvek pokusava da se uklopi u 21. vek. Nacinjeni su veliki napori da se grad pripremi za dolazak novog milenijuma i on izgleda bolje nego ikada. Iz mnogo razloga, nije postojalo bolje vreme da se poseti Rim.

 

Sta ne treba propustiti

Centar Storico
Postoji toliko toga sto treba videti u Rimu, da cak i besciljno lutanje po fantasticnom starom gradskom centru moze da se pretvori u iznenadjenje na svakom skretanju – bilo da je to anticka statua, izvanredna barokna fontana ili renesansna crkva.

 

[b]II Gelato di San Crispino[/b]
U srcu starog grada, mnogi ga smatraju za mesto sa najboljim sladoledom u gradu.

 

Vatikanski muzeji
Jednostavno najveca i najbogatija kolekcija umetnosti i kulture na svetu.

 
 

Panteon
Najkompletnija anticka rimska struktura u gradu.

 

Koloseum
Jedan od najpoznatijih i najimpresivnijih antickih rimskih spomenika.

 

Piazza Navona
Najlepsi gradski trg.

 

Rimski forum
Srce antickog Rima..

 

Muzeji Kapitola
Impresivno mesto sa nekim od najboljih antickih rimskih skulptura i slika.


 

Crkva San Clemente
Starija hriscanska crkva, a srednjevekovna bazilika iznad nje.

 

Galerija Borghese
Ponovo otvorena pre par godina, posle duge restauracije, jedna je od najboljih gradskih malih kolekcija, sa fantasticnim nizom Berninijevih statua.

 

Smestaj

Kao sto ste mogli i da ocekujete, postoji mnogo mesta za odsedanje u Rimu, a vecim delom godine obicno mozete nesto da nadjete, iako je uvek bolje rezervisati unapred, narocito kad je grad najpuniji – od Uskrsa do oktobra, kao i preko Bozicnog perioda. Ako niste rezervisali, najbolje je da odete u agenciju Enjoy Rome ili da probate sa besplatnom sluzbom za hotelske rezervacije. Sobe koje nude oni koji mame turiste, retko mogu biti dobar posao i cesto ispadnu prevare. Postarajte se za to, da dogovorite punu cenu unapred, napismeno ako je potrebno i koristite ih samo u krajnjem slucaju.

Ishrana i pice

Rim je sjajno mesto da se pojede nesto dobro: njegovi stanovnici znaju mnogo o svezini i autenticnosti i mogu biti vrlo zahtevni, kada je u pitanju kvalitet jela koja im se serviraju. Usled toga, ishrana napolju je glavna, cesto satima duga, aktivnost, a obroci u kojima cete uzivati generalno idu od dobrih do zaista izvrsnih. Otkricete da vecina centralnih gradskih restorana nudi standardna italijanska jela. U geografskom centru grada, Rim ima i brojne lokale sa regionalnim kuhinjama, kao i solidan broj odlicnih etnickih restorana. Rim je blagosloven i pregrscu zaista dobrih picerija, sa hrskavom korom iz rerni na drva. Mada je generalno govoreci tesko naci mesto sa losom hranom, kao i nenormalno visoke cene, mozda bi bilo pametno da izbegnete mesta koja su vezana za neke od glavnih spomenika, kao sto su Panteon, Piazza Navona i Vatikan.


 

Nocni zivot

Rimski nocni zivot sadrzi neke od elegantnih etosa satiricno prikazanih u Felinijevom filmu „La Dolce Vita“, a oblacenje odece modnih kreatora jos uvek je deo domace scene. Rimski klubovi su ogromne sjajne palate, sa zaslepljujucim svetlima i sistemom ozvucenja, predvidljivom muzikom za ples i preterano sredjenom i nasminkanom klijentelom – dobro je ako mozete to da priustite i samo zelite da plesete. Ali postoje i mesta, koja nisu mnogo vise od elegantnih barova sa muzikom, i druga, prizemnija mesta za ples, koja pustaju interesantniji izbor muzike za mladje, sa gomilom koja malo opreznije trosi novac. Sta god da Vam se vise svidja, sva mesta se uglavnom otvaraju i zatvaraju kasno, a neka naplacuju visoke cene za ulaz, koje uglavnom ukljucuju jedno pice. Tokom vrelih letnjih meseci, mnogi klubovi se zatvaraju ili premestaju na lokacije napolju.