A da pokušamo da stavimo tačku na polemiku oko glagola trebati?
Glagol
trebati je bezličan i uvek zahteva dopunu glagolom u ličnom glagolskom obliku:
Treba da uradim, uradiš, uradi, uradimo, uradite, urade...
Trebalo bi da uradim, uradiš, uradi, uradimo, uradite, urade...
Dakle, glagol treba se ne menja kroz lica.
CITAT
Ако уз требати долази други глагол, морају се употребити безлични облици: не, дакле, "Требао си то раније да кажеш", "И они требају да дају свој део", Нисте се требали мучити", него само "Требало је то раније да кажеш", "Треба и они да дају свој део", "Није требало да се мучите".
Има, додуше, случајева када се ово правило не да лако спровести, зато што је субјекат испред глагола, а овај у прошлом времену или кондиционалу: "И ја бих требао да дођем", "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", "Ту су сви они који су требали да дођу".
У првом од ова три примера тешкоћа се може заобићи стављањем глагола требати на почетак: "Требало би да и ја дођем" или "Требало би да дођем и ја"; реченични нагласак, истина, неће бити исти, али се смисао битно не мења.
У другом примеру, међутим, суштина реченице (оно што се у данашњој лингвистици назива тематско-рематским односима) захтева да субјекат ми дође на почетак, и зато не би било никакво решење преправити реченицу у "Није требало да ми дођемо" (а још горе би било "Ми није требало да дођемо", због неслагања глагола са субјектом).
У трећем примеру (релативна реченица) никакав "правилан" облик није ни могућ, јер ни "који су требало да дођу" ни "који је требало да дођу" не би било прихватљиво.
Принуђени смо, дакле (насупрот старијим нормативним граматикама које овакве случајеве углавном нису ни имале у виду), да допустимо и личне облике глагола требати у случајевима када је овај у прошлом времену или кондиционалу и када му субјекат претходи (где се под субјектом подразумева и релативна заменица). При том морамо имати на уму да је ово изузетак од општег правила и да ћемо му прибегавати само када нема никакве могућности да се употреби безлична конструкција.
Srpski jezički priručnik (Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić, 2004)PS. Ako se u međuvremenu, od 2004. godine, nešto promenilo - moja greška...
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.