Istanbul

Nova godina u Istanbulu je bila feneomalna. Ne toliko zbog same Nove godine već koliko zbog Istanbula, grada na spoju Evrope i Azije, Kapali čaršije, malog raja za canjkanje, Aje Sofije, sa svim svojim čarima i nezaobilaznim baklavama.

Moj izlet to Istanbula je trajao svega 4 dana tako da nisam imao baš mnogo vremena da obiđem dosta toga. Osim toga napravio sam i jednu veliku grešku. Kako sam išao u svojoj režiji to nisam imao vodiča koji bi mi rekao šta treba da se vidi u Istanbulu te, kako se sam nisam prije puta potrudio da saznam šta je to što se mora vidjeti u njemu, nisam baš mnogo ni obišao.
Ovjde ću opisati ono šta sam obišao, moje utiske i neki moji savjeti za buduće posjetioce.

PUT
Put od Niša do Istanbula je trajao 10-tak sati, sa pauzama. Išli smo kolima (nas 4) i koštao nas je oko 40 eura po osobi u oba pravca. Tu je uračunata i turska viza koja iznosi 10 eura.

SMJEŠTAJ
Bili smo smješteni u hostelu koji smo našli preko interneta. Dvokrevetne sobe smo plaćali 45 eura po noći (bilo je 50 ali smo se malo cenjkali). Rezervacija je išla preko interneta i plaća se 10% unaprijed. Hostel je bio smješten odmah iza Aje Sofije. Sobe su bile čiste, imale su parno grijanje, klimu, kupatilo sa toplom vodom i TV-om. Na raspolaganju nam je bio i internet. Da smo se ranije sjetili da rezervišemo sobe (nekih 10-tak dana) ovakve sobe bi smo našli i za 30 eura po noći.

ŠTA TREBA OBIĆI
Kapali čaršija ili veliki bazar – ne postoji referetni pojam sa kim bih mogao da uporedim Kapali čaršiju. Najprostije rečeno to je veliki buvljak na nivou. Čitava čaršija s nalazi na površini od barem 2 fudbalska terena i sastoji se od mnogobrojnih malih i uskih uličica (sokaka) u kojima se nalaze mnogobrojne prodavnice. Glavna ulica ima samo zlatare i zove se zlatna ulica. Pored nje imaju i odvojen sektor za kožu (čitaj jakne). Sve ostalo je pod Razno. Tu se prodaju tepisi, keramika, drvenarija, lusteri i kojekakve dragunlije. Ne bih mnogo opisivao, pogledajte slike.
Moj savjet bi bio da MORATE da se cenjkate. Kada vam prodavac kaže jednu cijenu vi njemu kažite duplo manju. Ukoliko se naljuti onda ste sigurni da je to prava cijena. Ako kožnu jaknu platite više od 100e skupo ste je platili. Ne kažem da su sve jakne tako jeftine. Ima i onih koje stvarno vrijede i po 400 i više eura. Ali sve zavisi od tpga koliko ste vi spremni da izdovijite za nju.

Taksim – ili ti Istanbulska Knez Mihailova. Samo što je ova makar 7 do 8 puta veća. Firmirane radnje sa obije strane. Za svačiji ukus i džep. Ali ono što je mene oduševilo nije firimirana roba već dvije poslastičare (vidi slike) i jedna sporedna uličica u kojoj se nalaze samo kafići (takođe vidi sliku).
Savjet je da, u suštini, skoro sve firmirane stvari možete da kupite i u Srbiji tako da se ne zadržavate mnogo. Naravano, izbor je veći. Ovdje OBAVEZNO probajte njihove poslastičare.

Aja Sofija – ne bih objašnjavao šta je Aja Sofija. Ono što je mene fasciniralo u njoj jesu veliki broj sačuvanih freski. Čak je sačuvan i grob jednog od osvajača iz perioda Krstaških ratova. O njenoj veličini neću ništa, samo pogledajte slike.
Savjet – iako je upad 10 lira (oko 6 eura) vrijedi savku paru. Obavezno pročitati nešto o njoj prije ulaska.

Baklave – koje sam ipak morao da ovako izdvojim jer biti u Istanbulu a ne probati ih jeste smrtni grijeh.

Cenkanje – svugdje i sa svim (pogotovo sa taksistima). Ko se nije cenjkao taj nije bio u Istanbulu.

Taksi – iako Podgorica važi kao grad pun ludih vozača, svi su oni mala djeca naspram njihovih taksista. Ima ih na milion i obavezno se cenjkajte. Vožnja koja traje 15-tak minuta (prosječna brzina je oko 80km/h) ispadne oko 10 lira. U taksi staje i do 5 ljudi. Vozio sam se tri puta i svaki put su mi život skratili za koji dan.

Takođe bih preporučio i obilazak Bosfora brodom, koji traje 2 sata. Zbog lošeg vremena ja nisam bio, mada sam čuo da je nezaboravno.

Jesi li sad isao?
Da nisi mozda bio u toku leta?

Sad sam bio, za vrijeme Nove godine. I to je prvi puta da sam išao u Tursku uopšte.

Divno, super su slike... .ali vidim da vredi otici... bar zbog poslasticarnica, ako nista drugo

Divan je Instabul, moja drugarica je bila u septembru gledala sam slike, zaista treba otici i ovo sto si ti namisao je vrlo korisno i cene su povoljne.

Ja sam dušu ostavio tamo, samo zbog baklava. Zamisli samo baklavu sa čokoladnim korama i pistaćima. NJAM NJAM.
I, za divno čudo, baklave im nisu uopšte mnogo slatke. U Crnoj Gori se one prave tako da poslije pojedene jedne baklave ne morate ništa da jedete narednih 24 sata a šansa da dobijete dijabetes vam naglo skače. Tamo su baš prijatne. I umjesto oraha stvaljaju pistaće.
Naravno, nisu samo baklave dobre. Turci su i mame i tate svih poslastičara na svijetu. Zamislite samo tulumbe, kadaif, pudinzi, alva, lokum (ovo zadnje troje zamislite na 20 razlčitih načina).

Istanbul

Dolazak u Istanbul moze biti sok. Vecina posetilaca se uputi prema starom gradu u okolini Sultanahmet-a, gde zadnje ulice vrve od trgovaca koji guraju rucna kolica, slagaca tereta koji nose tovare koji su dvaput tezi od njih, i sveprisutnih decaka koji ciste cipele. Muskarci jos uvek imaju monopol nad javnim barovima i cajdzinicama, dok mnoge zene pokrivaju glave. Ipak, ovo je tek jedan aspekt modernog Istanbula; samo par kilometara dalje, ka severu, naci cete nekadasnju evropsku cetvrt Beyoglu, sa njenim pomodnim barovima i vrhunskim disko-klubovima, dok su severno opet kafici na trotoarima i restorani Ortakoy-a, kao i niz gizdavih bosforskih predgradja.

   

Istanbul je jedini grad na svetu, koji je podeljen na konsekutivno hriscansko i islamsko gospodarstvo, i zadrzava karakteristike oba. Vyzantium, kako se grad ranije zvao, bio je vazan trgovacki centar, ali je dobio moc tek u cetvrtom veku nase ere, kada ga je Konstantin izabrao za novu prestonicu Rimskog carstva. Kasnije, kao Konstantinopolj, grad je postao vrlo distanciran od Rima, usvojio je grcki jezik i hriscanstvo, postavsi prestonica nezavisnog carstva. Godine 1203. grad su opljakali Krstasi. Kako je Vizantija slabila, Otomansko carstvo je cvetalo, i 1453. godine grad je osvojio Mehmed Osvajac. U sledecem veku, izvojevana je pobeda velikim vojnim naporima Selima Groznog i vladavinom Sulejmana Velicanstvenog. Do 19. veka, medjutim, dani slave otomanske dominacije bili su zavrseni. Poraz u II Svetskom ratu pracen je Ratom za nezavisnost, posle kojeg je Ataturk stvorio novu prestonicu u Ankari - mada je Istanbul zadrzao svoju vaznost, kao centar trgovine i razmene dobara. Skorijih godina, populacija grada je dostigla broj od 12 miliona, skoro petinu ukupnog stanovnistva zemlje, i jos uvek je u porastu, povecavajuci kakofoniju i zakrcenost.

   

Grad je podeljen na dva dela Bosforom, koji ide od Crnog i Mramornog mora, deleci Evropu od Azije. Morski rukavac Zlatni Rog deli evropski deo na dva. Stari centar, Sultanahmet, koji zauzima vrh poluostrva juzno od Zlatnog Roga, mesto je mnogih atrakcija: Katedrale Aja Sofija, Topkapi Palate i Plave Dzamije. Prvi utisci mogu biti negativni, ali turisticka policija reagovace brzo na svaki problem koji mozete imati. Dalje ka zapadu, pored gradskih zidina, nalazi se Kariye Camii, koji sadrzi najbolje vizantijske mozaike i freske u gradu. Preko Zlatnog Roga, prema severu, Galata Toranj nudi izvanredan pogled na grad.

Grad

Stari imperijalni centar Istanbula proteze se od oblasti Sultanahmet, severo-zapadno prema Suleymaniye kompleksu dzamija, zatvorenom Bazaru i, jos dalje, ostacima gradskih zidova. Ka severu, preko mosta Galata, stara levantinska oblast Galate, sada Karakoy, mesto je gde se nalazi jedan od najpoznatijih zastitnih znakova grada, toranj Galata. Blizu je i ulaz u Tunel, podzemnu zicanu zeleznicu, koja vodi od Karakoy-a do pocetka Istiklal Caddesi. To je glavna ulica Beyoglu-a, mesto gde se nalaze mnogi gradski restorani i veci deo nocnog zivota, iza koje je Trg Taksim, srce modernog Istanbula.

   

Ne treba propustiti:

Plava Dzamija
Ona je bila odgovor poznatog otomanskog arhitekte Sinana na Aju Sofiju, i nazvana je po svetlecim plavim plocama svoje unutrasnjosti.

   

Kariye Camii
Najevokativnije od gradskih vizantijskih blaga i fantasticni mozaici i freske 14. veka ; nekada poznata pod nazivom crkva Sv. Spasitelja, koja je izgradjena u 12. veku.

Hotel Antique
To je centralni komforan hotel sa terasom na krovu u mirnoj okolini, sa odlicnom uslugom za svoju ne previsoku cenu.

Aja Sofija
Sada dzamija, vizantijska crkva iz 6. veka, koja se ne moze propustiti, bila je skoro hiljadu godina najveci zatvoreni prostor na svetu.

Cati
Rrestoran, koji je steciste istanbulske inteligencije, gde mozete odlicno jesti, slusati dzez i posmatrati iz njega gradska svetla.

Topkapi Palata
Jos jedan od vrhunskih prizora grada; nemojte stedeti na turi sa vodicem kroz Harem od 400 soba, sve ploce Iznika i mermerne fontane.

 

Pokriveni Bazar
U njemu se nalazi preko 3000 prodavnica, ukljucujuci puno onih koje prodaju divne tepihe.


 

Suleymaniye kompleks dzamija
Remek-delo Sinana je harmonican i upadljiv kompleks dzamija, gde je arhitekta sahranjen, u velicanstvenoj grobnici sa krunom u obliku turbana.


 

Smestaj

Nalazenje smestaja je retko problem, ali u jeku sezone savetuje se rezervisanje nedelju dana unapred. Neki od najboljih malih gradskih hotela i pansiona nalaze se u Sultanahmetu, narocito u okolini Yerebatan Caddesi i ulica izmedju Plave Dzamije i mora. Vecina hotela ukljucuje dorucak u cenu, a neki nude klimu i kablovsku televiziju, dok drugi nude sve ukljuceno i besplatan pristup internetu. Taksim je takodje odgovarajuce mesto i nocu je centar kulturnih i kulinarskih aktivnosti.


 

Ishrana i pice

Sultanahmet ima nekoliko pristojnih restorana, mada je glavna koncentracija u Beyoglu-u i Taksimu. Balik Pazar je narocito dobra oblast za meze, cevape i ribu, dok Cicek Pasaji ima slicnu ponudu, ali je preskup i previse turisticki. Obroci ukljucuju dubiozne riblje sendvice, sluzene sa camaca u Kadikoy-u, Karakoy-u i Eminonu-u; kokorec (sa ovcijom iznutricom) prodaje se na tezgama u manje lekovitim oblastima; a ukusni kukuruz pecen na uglju prodaje se svugde.

   
 

Nocni zivot

Barovi i klubovi u zapadnom stilu, isto tako pomodni i skupi, samo sto nisu preuzeli grad, ispunjeni mladima koji terevence, iako se tradicionalna muzika pomalo vraca, sa nekim lezernim bar-restoranima, koji sluze hranu, praceni uvek drugacijom grupom muzicara.

     

Aja Sofija

Aja Sofija, Crkva svete mudrosti, nekadašnja je pravoslavna crkva nasuprot Plavoj džamiji. Kao jedna od najvećih zatvorenih građevina na svijetu predstavlja zapanjujući podvig u arhitektonskom smislu. Prva je bazilika dovršena 360. godine, ali je 532. spaljena do temelja pa ju je car Justinijan ponovno izgradio kao najljepšu kršćansku crkvu u Rimskom carstvu.
Zanimljivo je daje gotovo ispraznio carsku riznicu za potrebe raskošne rekonstrukcije. Dopremio je mramor i druge materijale iz Azije i Egipta te opljačkao tornjeve iz Efeza. Divovska središnja kupola širine 30 m počiva na dvije polukupole i ogromnom potpornom stupu, tvoreći zapanjujuće velik prostor u unutrašnjosti. Stup suza, načinjen od poroznog kamena, ispušta vodu iz cisterne u podnožju i navodno ima iscjeliteljske moći.
   
Nakon što je 1453. grad pao pod tursku vlast, Aja Sofija postala je džamija i četiri minareta koja je danas okružuju nadodana su poslije, cigleni minaret nadodao je Mehmed Osvajač, najtanji Bajezid II., a dva šira Selim II. Uglavnom su svi sultani dali svoj doprinos crkvi, a posebice Mahmud II. koji je između ostalog izgradio prekrasnu knjižnicu. Mnoga njezina blaga opljačkana su tijekom stoljeća. Križari su čak uzeli izrezbarena, pozlaćena brončana vrata, te zlatno-srebrno prijestolje. Izvorni mozaici i njihovi prvi duplikati uglavnom su nestali, a od onih koji su uspjeli preživjeti najljepši se nalaze u ženskoj galeriji. Iako loše očuvani, mozaici su još uvijek zapanjujući, uključujući i onaj Krista Pantokratora. Aja Sofija je muzej otkako ju je Mu-stafa Kemal Atatiirk 1935. prenamijenio.
   

idem preko go travela u istanbul

7 dana za 165 e + 10 e turska viza + 500 din tranzitna bigarska

i planiram da docekam NG na mostu Fatih koji spaja evropu sa azijom
i veeeeeelikim vatrometom

pozdrav,
planiramo i mi(suprug ija) doček na brodu između 2 kont. nismo odlučili kojim putem da li zrakom ili busom, pa me interesira kako je busom i da li je agencija preko koje ideš ok.
obično putujemo u vlastitom aranžmanu i autom tako da bi voljela neka iskustva sa agencijama i vožnja busom na duže relacije.