Kuda dalje, kad je zid pred vama?

Nema zatvorenih vrata, samo su skrivena pa treba da ih nađeš. Nema ni zida to je samo fikcija u glavi. Samo veselo i napred.

Čovek treba da bude jak i da se bori. Treba mu vremena za to, svakao, ali treba se boriti i nastaviti dalje život.

Slazem se sa Lidijom. Samo upornoscu se sve moze savladati

Konkretan savet za primer sa pocetka teme: Nadjes jednog dobrog ortaka kome se slicno sra..e desilo u zadnjih par meseci ili ako nema takvog onda zovnes najboljeg ortaka (on ti je uvek tu). Uzmete flasu dobre rakije (ako ne pijete cesto i pelinkovac ce biti dovoljan), pustite neku grozno-tuznu muziku i sami se lepo napijete. Pri tom se prisecate starih dobrih vremena, ljubavi i druzenja... Pri tom se obilato sluzite frazama: "Zivot je ku..a", "Sve zene su iste", "Kako sam bio glup" i dr. Ti kukas, a on te tesi i prica kako se to isto i njemu desilo. Bitno je da cela noc prodje u tugaljivoj atmosferi kako bi se emocije slobodno iskazale. U zavisnosti od muzike noc se moze zavrsiti uz pevanje nekog starog dobrog narodnjaka ili sl.
A sad najbitnije: vreme. Mozda zvuci kao najotrcanija fraza, ali druze moj, vreme leci sve. Tako je bilo i tako ce biti. Nekad je dovoljno 7 dana, nekad par meseci, a nekad su i godine u pitanju. No ono sto je najbitnije to funkcionise - vreme radi svoj posao. Kakav god konkretan problem da je u pitanju: posao, devojka, novac, skola - vreme je lek. Moras biti svestan da ce ti za par godina sve to izgledati, ako ne smesno, onda makar nebitno (jer ces u to vreme biti zatrpan drugim problemima, he, he... ). Tako to ide...

Alkohol ne može da ti pomogne u takvim situacijama. Možda na trenutak zaboraviš na problem, ali sutra teče ista priča. Alkohol je dobar samo za rasturanje porodice, nikome ne donosi niti sreću niti dobro. To je jedno veliko zlo.
Jedino što ti može pomoći je vera u sebe i borba. Kad prelomiš u sebi tako nešto možeš nastaviti dalje inače ništa više. Zato glavu gore i pokušaj da nastaviš dalje ima toliko žena i devojaka na ovom svetu, pa ćeš naići i na onu pravu.

Ma kažem vam da je to samo fikcija.

Neću vam prepričavati svoj život, ali taj zid je ispred mene bio 10 godina. Šta sam naučila?
Shvatila sam o čemu je Niče pisao kad je rekao "Što vas ne ubi to vas ojača". Umrla sam par puta, tako da mi posle više ništa nije bilo strašno. Znam da čovek dok god reaguje na bilo koji način u određenoj situaciji uvek ima spasa i nije strašno. Proći će. Kad reakcija izostane i ne pojavljuje se, onda je to tačka od koje počinje da umire. Kad to preživite, shvatite da vam niko ništa ne može i problem vam se više ne čini tako velikim.
Tada vam ni dete više ne izgleda kao pre, ni roditelji, ni okruženje, lebdite.
Još nešto. Kad čovek traži rešenje za neku životnu situaciju uvek ima bar dva nekad i više, ali ne želi to da prizna. Ako pak stavi na papir moguća rešenja obično ono koje nam se najmanje dopada je direktno rešenje problema. Ponekad neko nedužan bude povređen. ponekad nas strah da se upustimo u nova iskustva koči da to i uradimo.

Preporučila bih svima knjigu "Velika sveska" nekog mađarskog pisca, zaboravila sam kako se zove. Poruka knjige je "Ono što se mora, mora se"...