Brižni roditelji - ili nešto više?

Istina je da nemam svoju djecu pa možda moje razmišljanje i nije objektivno po ovom pitanju.
Kao prvo misli da bi bilo malo previše kad bi svako od roditelja za svoje dijete poslao po jedno ovakvo "upustvo za upotrebu djece"
svojim vaspiačima (ili već kome). Kao drugo, ne sumnjam da su svi ti ljudi vodili djecu i prije ovog djeteta. Kao treće, svaka od ovih ekekurzija u svom sastavu mora da ima ljekara.
Opet napominjem da moje mišljenje možda nije objektivno ali kad bih slao svoje dijete, ne bih pisao vaspitaču šta da radi u slučaju da ono, ne daj Bože, prdne.

Dete treba pustiti da bude dete, da uziva u carima detinjstva i da odraste u dobrog coveka.
Zaista me interesuje koliko je dete iz ovog primera, obzirom da se nosa jos pominje.

Iz ugla mame dvogodisnjakinje nisam sigurna da bih je poslala na rekrativnu nastavu sa obdanistem pre njenih 4-5 godina.
Umesto ovolikog eseja What if, napisala bih nase kontakt telefone i recenicu "Ljubazno molim da me pozovete ukoliko se povredi, razboli ili pati. Za sve ostalo ste skolovani da reagujete ispravno. A ako i izmesa garderobu sa drugom decom, nije smak sveta, bitno da je suva i cista. I zadovoljna."

Imam i ja iskustva, i to višegodišnjeg (Devojčice od 12, 5 i 15, 5).
Moja deca nikada nisu preterano robovala nekom dnevnom ritmu. Čak su veoma različite po pitanju odlaska na spavanje, ustajanja kada se ne ide u školu, navika u ishrani, oblačenju... Ono što im je zajedničko je da su obe fine, dobre i odlični đaci.
Treba se malo opustiti i opušteno vaspitavati decu i brinuti o njima, jer se samo tako može uživati u njihovom odrastanju i vremenu provedenom sa njima. A u isto vreme deca vas neće pamtiti kao roditelje "smarače" koji su ih "gušili" kojekakvim obavezama, zabranama i pravilima...

Finoca dece nema veze sa njihovim ritmom.
To je ono sto se uci ili ne uci u kuci.

Licno, volim "rad, red i disciplinu" i ne umem da funkcionisem u improfizacijama i anarhiji. Da li ce moje dete to da shvati kao smaranje, pokazace vreme.

Ovo dete, ako sam dobro shvatio ide u obdaniste.
Znaci da je upitanju neka rekreativna nastava. Sigurno je grupa od min 15-20 klinaca.
Koliko vaspitacica ide sa tolikom grupom dece?
Deset?!?!?
Ovi roditelji su ludi, kapiram da brinu o svom detetu, ali ovo je stvarno smesno... .ako mu toliko treba netreba ni da ga salju nigde. Za ovo dete bi trebalo da postoji posebna osoba koja vodi racuna samo o njemu 24h (bez da spava).

Ugrupi nema nikad vise od 10-oro dece kada idu na zimovanje. Vode ih vaspitaci koji su sa njima najmanje 4-5 meseci u vrticu (ako je dete upisano septembra)... a mozda i duze... . Pa ako roditelj nije stekao za to vreme poverenje u vaspitaca mislim da treba sam da vodi ''svoje cedo ''na zimovanje. Jadan taj vaspitac sa ovako nezadovoljnim roditeljem... ..i usto vrlo zahtevnim. No ali roditelji uvek misle da je to najbolje za njihovo dete... .a zaboravljaju da dete mora da stekne sigurnost u samog sebe, zato postoji jedna recenica poznatog pedagoga M. Montessori, , POKAZI MI KAKO DA URADIM SAM... ''... iskreno mi je zao ovakvih roditelja a jos vise deteta... .bas se pate... .umesto da uzivaju jer brzo ce im dete odrasti... ..dokle ce moci da ga stite... .

Slažem se s tim da dete treba da zna za red i kulturu. Svi mi brinemo o svojoj deci i to je u prirodi nodrmalnog čoveka. Mislim da ako nisu sigurni u vaspitačice ili samostalnost deteta ne trebaju ni da šalju dete na zimovanje.
Dobroje imati određeni ritam, a za neke stvari ipak se treba dogovoriti sa samim detetom i pitati ga za njegovo mišljenje. Na taj način, iz ličnog iskustva kao roditelj mogu da kažem, dete postaje zrelije, ima poštovanje prema roditelju, ali nema neki strah da vam se poveri ili kaže ako je nešto nije uradilo onako kako se očekivalo od njega.
Prema tome ovakvi spiskovi i detalji su zaista preterani.

Nisam znao da li je u redu da se smejem kad sam procitao tekst. Kapiram ljude koji su jako zabrinuti za svoju decu. To je OK. Ali ovo... Hvala dragom Bogu da moji nisu bili ovakvi. U sta ce ovo dete izrasti ne smem ni da pomoslim, ali tesko da ce biti normalno. Kad roditelji ovako u startu use.u stvar tesko da ce okolina i drustvo to uspeti da poprave (obicno bude suprotno). Ali kako su roditelji i drustvo uvek kontra jedni drugima, mozda jos ima nade za ovog malog...

Ja imam ćerku od 17 g. Nikad nije imala određeno vreme da spava, jede ili da radi bilo šta po tajmingu. Spavala je kad joj se spava, jela kad je gladna itd. Treba ih pustiti da od početka sami sebe organizuju.

Ja sam se bas nasmejala, ali imam jedno pitanje za sve druge roditelje koji su se smejali
Da li ste vase dete pustili u uzrastu 2.5 godine da ide samo na zimovanje sa vaspitacima? Hm...
Zato, sve pohvale briznim roditeljima koji su poslali svog malog sina na takav put! Svaka cast!
A ja pisem ova pisma babama i svim osobama koje treba da mi pricuvaju sina makar na jedno vece.
Barem sam to radila do njegovih 18 meseci. Sad malo redje, jedino ako neko manje poznat treba da
ga pricuva.
I moj sin je totalno uobrocen. Ako iskoci iz koloseka 15 minuta, poremeti mu se ceo dan.
Uobrocavanje je kljucna stvar. Na taj nacin moze da se planira vreme, a sto se tice kreativnosti,
naucno dokazano da uobrocena deca pokazuju bolje rezultate, nisu kenjkava u toku dana, jer
se uvek dobro naspavaju (ne spavaju jedan dan 6 sati, drugi 12), jedu normalno, fizicki su spremniji,
zdraviji, a tako odmorni, imaju snage i volje i da crtaju, pevaju, sviraju...
A i roditelji mogu da planiraju svoje aktivnosti. Ne znam sta bih radila da nemam slobodno sa muzem
2-3 sata posto uspavamo bebu.