40 godina od smrti Če Gevare

 

Buenos Aires -- Veliki deo Latinske Amerike danas obeležava 40 godina od smrti legendarnog revolucionara Ernesta Ce Gevare.

Verovatno je malo ljudi na svetu koji ne znaju ko je Ce Gevara ili koji nisu videli njegovu sliku sa cigarom ili bez nje, bilo na zastavama, šoljama za kafu, majcama ili u encikolopediji. Od revolucionara Ce je postao simbol - nekada ideološki, a nekada modni detalj.

Njegovu besmrtnost njegov prijatelj Alberto Granados sa kojim je kao student putovao motorciklom kroz Latinsku Ameriku, objašnjava visokim moralnim principima.

"Zato što je bio veran svojim principima, jer je sve radio kada mu je vreme, jer je uradio sve što je rekao da mora biti uradeno. E, zato Cea nije vreme pregazilo", kaže Granados.

Za mnoge poklonike Ce Gevare širom sveta on je heroj. U rodnoj Argentini oni su održali koncert u njegovu cast na glavnom trgu u Buenos Ajresu.

Emilio Atias, argentinski student kaže: "On je slika obicnog coveka, veoma jednostavnog, koji nam je svima ostavio snažnu poruku da možemo da živimo u boljem svetu".

U Boliviji, gde je uhapšen pre tacno 40 godina i ubijen sledeceg dana, predsednik Evo Morales organizovao je izložbu fotografija revolucionara.

Penzionisani general Gari Prado koji je ucestvovao u hvatanju Ce Gevare, smatra da je to sramota i da je trebalo obeležiti smrt 55 bolivijskih vojnika koji su u toj akciji poginuli. Za njega Ce nije heroj.

"U prvom trenutku pošto je uhvacen bio je potpuno demoralisan i rekao je 'ne brini, ovo je gotovo' kao i “'više vredim živ nego mrtav' i tome slicno".

Prado smatra da je time Ce Gevara pokušavao da spase sebi život.

"On je bio jadan, prljav covek, u prnjama, gladan i bolestan. Gde je tu heroizam tog coveka? Nije to bila herojska figura borca. Nije izazivao nikakav strah", kaže Prado.

Na Kubi, u cijoj je revoluciji ucestvovao, održace se komemoracija kod grobnice u kojoj sada pociva. Ce Gevara je prvo bio sahranjen u Boliviji u mestu Le Iguera.

Ubijen je u akciji bolivijske vojske potpomognute agentima CIA. Danas bi imao 79 godina.

B92

Na beogradskoj promociji knjige koju je napisala Aleida Marć de la Tores "Sećanja, moj život uz Če Gevaru", o legendarnom revolucionaru i svojim sećanjima iz detinjstva govorila je njegova ćerka

Kao retko ko u istoriji, argentinski revolucionar Če Gevare je postao legenda još za života. On je i danas za jedne sinonim borbe za obespravljene, za druge mitski lik, dok i oni rođeni nakon njegove smrti u njegovom životopisu pronalaze inspiraciju. U mnoštvu literarnih prikaza svojom autentičnošću izdvaja se knjiga koju je napisala supruga najpoznatijeg vojnika revolucije Aleida Marć de la Tores. Na promociji srpskog izdanja o knjizi i svojim uspomenama govorila je i Čeova ćerka dr Aleida Marć Gevara. Iako je imala samo pet godina kada je Če otišao u Kongo, u nezaborav su joj utisnute slike iz detinjstva, očeva predanost porodici i sposobnost da ljubav i nežnost nesebično daruje najbližima. Snažne crte karaktera, koje je ona kao sasvim mala devojčica upamtila, bile su joj inspiracija za stvaralaštvo i nepokolebljivu veru da je bolje i pravednije društvo moguće. Za dokumentarni film koji je snimila kao omaž svom ocu kaže da je ne samo podsetnik na jedno vreme već i prikaz odnosa prema čoveku koji je za ceo svet bio veliki, iako nedokučiv, a za svoju porodicu otac i glava kuće.

Kakva su vaša lična sećanja vezana za oca?

- Najviše pamtim njegovu sposobnost da voli. Kao mala sećam ga se po njegovoj nežnosti i sposobnosti da to pokaže. Početkom 1965. godine rodio se moj najmlađi brat. U sobi u kojoj ga je majka držala na grudima tata je stajao iza nje. Kao da sada gledam kako njegova velika ruka nežno mazi bebu. Nakon toga on odlazi u Kongo, te je to bio poslednji pozdrav sa tek rođenim detetom.

Da li ste upamtili neke očeve reči, razgovor, savet?

- Stalno je razgovarao sa mnom. Budio me je vrlo rano da bismo išli na dobrovoljni rad. Sekli smo šećernu trsku. Ja sam jela parče trske, on mi je pričao. U trajnoj uspomeni su mi i neki vaspitni principi. Prvi je: nikada ne povrediti životinju, slabijeg ili nemoćnog. Drugi princip je: nikada ne uništiti knjigu jer je ona čovekov prijatelj, i iz nje učimo.

Kada se odigrao vaš poslednji susret sa ocem?

-Bio je prerušen i predstavio nam se kao prijatelj. To je bilo 1966. godine, kada je već godinu dana bio u Kongu. Pomazio je bebu, a zbog naše sigurnosti nismo znali da je to on.

Šta biste izdvojili iz knjige vaše majke "Sećanja, moj život uz Če Gevaru"?

- Deo o susretu njih dvoje u Čehoslovačkoj. Potreba da se vide i potreba za ljubavlju. Moja mama je mnogo propatila. On je njoj bio i prva ljubav, učitelj i otac četvoro njene dece. Ipak, mislim da je ona jedna od retkih žena u svetu koja može da kaže da je bila voljena.

Kastro ne prihvata da je Če mrtav

- Fidel i dalje ne prihvata da moj otac nije živ. Kada smo skoro razgovarali, smejala sam se jer on o mom ocu govori u sadašnjosti. Kad sam ga opomenula, priznao mi je da je siguran da je tata uvek i stalno prisutan.

У јуну се навршава 80 година од рођења бунтовника са разлогом који је први стао на пут глобализму.Спрема се документарни филм о Че Гевари још само да нађем спонзоре... иначе ја сам га одгледао а надам се да ћете и ви.
Филм је режирао мој пријатељ Дагољуб Булат, творац документарних филмова "Деца у жици", "Бљесак је запалио Олују" и "Милосрдног Анђела".