Francuska - Pariz

Pariz se dugo smatra stilskim uzorom i to je najglamurozniji grad u Evropi. On je duboko tradicionalan – metropola nalik na selo, a u isto vreme i famozno kosmopolitski. Dok takve kontradikcije mogu biti realnost bilo kog grada, one su u Parizu neizbezne. Tu postoje stazice i ulicice Latinske cetvrti i Monmartra, nasuprot monumentalnim pogledima iz Luvra ka La Defense-u; mnostvo ulicnih pijaca i staromodnih pesackih arkada, nasuprot ogromnim podzemnim trgovackim kompleksima Montparnasse-a i Les Halles-a; tu je i aristokratsko bogatstvo velikih cetvrti, nasuprot zivahnom haosu siromasnijih oblasti.

U nekim trenucima, Pariz se moze ciniti nestvarno predivnim, arogancija njegovih spomenika okruzuje hladan sjaj Panteona, industrijski stil Ajfelovog Tornja, kao i gotovo duhovno staklarstvo piramide Luvra. U isto vreme, Pariz ima izuzetne, tajanstvene male “budzake”, ususkane daleko od Velikog bulevara, kao i male zajednice, koje se vrte oko lokalnih kafica. I, mada je kultura Pariza izmenjena velikim brojem imigranata i pripadnika gej populacije, dok se grade ekstravagantne nove zgrade, mnoge od gradskih ulica, kafica i restorana ostaju izvanredno, prkosno neizmenjeni.

Pariz je odlicno mesto za “lutanje” bez cilja. Opustene cetvrti, kao sto su Marais, elegantni St-Germain i romanticni Monmartr, idealne su za obilazak, kupovinu i sedenje u kaficima, a nedostatak otvorenog prostora u gradu nadoknadjuje se divnim svecanim bastama pored staza i plocnika, koji prolaze pored reke Sene, i pored beskrajnih skrivenih i neocekivanih utocista. Kuda god da odete, istorijske zgrade i cuda savremene arhitekture podsecaju Vas na ponos i velicanstvenost grada – i sigurno se necete izgubiti.


 
U Parizu postoji vise od 150 umetnickih galerija i muzeja – samo nekoliko losih – kao i veliki broj kafica i restorana, koji ispunjavaju svaku ulicu i bulevar. Raznovrsnost stilova i dekora tesko je nadmasiti, oni idu od ultra-modernih “hramova”, pa do tradicionalnih “palata” i malih bistroa, u kojima je naglasak na kuvanju. Kada se smrkne, gradska pozorista i koncertne dvorane domacin su inovativnim i vodecim svetskim pozorisnim i plesnim delima, dok se mnogi koncerti klasicne muzike odvijaju na lepim arhitekturalnim mestima., narocito kapelama i crkvama. Iznad svega, Pariz je prava bioskopska prestonica, a zivopisna kulturna mesavina postavlja ga na celo svetske muzicke scene.

Pariz ima neverovatno koherentnu i razumnu strukturu. Grad lezi u basenu, koji je okruzen brdima. On je skoro kruznog oblika, smesten u okviru perifernog bulevara, koji prati liniju gradskih granica iz 19. veka. Na svom najsirem mestu, Pariz ima samo 12km u precniku, koji se mogu preci za ne mnogo vise od dva sata setnje, a to je i najbolji nacin da se otkrije zivot grada. Kroz njegovu sredinu, reka Sena tece od istoka prema zapadu. Na sredini reke, usidreno je ostrvo, sa kojeg je sve ostalo poteklo: Ile de la Cite. Ovde se nalaze najstarije religiozne i svetovne institucije – katedrala i kraljevska palata – koje nadgledaju reku.

Grad je podeljen na 20 delova, ciji spiralni raspored obezbedjuje prilicno precizan vodic do njegovog istorijskog razvoja. Kraljevska palata i Luvr nalaze se na severnoj, odnosno desnoj obali Sene. Zapadno od Luvra pruza se najduzi i najgrandiozniji pogled na grad – La Voie Triomphale – sa Tuileries bastama, Jelisejskim poljima, Trijumfalnom kapijom, vekovnim odrazima kraljevske ili drzavne moci.

 
Severno od Luvra, nalazi se trgovacka i finansijska cetvrt, gde mozete obici robne kuce prostranih Velikih bulevara, male butike, ili ogromne trgovacke centre. Istocno od Luvra, Marais je bio prestizna adresa u 17. veku. Zajedno sa Bastiljom, koja se nalazi pored, on je sada jedan od najuzbudljivijih delova grada, sa pomodnim prodavnicama, kaficima i nocnim zivotom.

Juzna ili leva obala izaziva drugaciji utisak – mirnije je i vise nalik na selo. Latinska cetvrt je tradicionalno steciste inteligencije – akademika, pisaca, umetnika i liberalnih zanimanja – zajedno sa St-Germain-om, koji je sve nadmeniji, sto dalje putujete ka Septieme-u, domu ministarstava, ambasada, muzeja i Ajfelovog tornja.

Ono cime Pariz nije narocito obdaren jesu parkovi. Najbolji se nalaze na ivicama grada. Regija koja okruzuje prestonicu ispunjena je katedralama i zamkovima, kao sto su Gotska katedrala i kraljevska palata u Versaju.

 
Smestaj

Smestaj u Parizu je najcesce u potpunosti ispunjen mnogo unapred, posebno u prolece i jesen. Pametno je rezervisati sto ranije mozete, narocito ako volite da odsedate u nekom mestu, koje je ispunjeno karakterom. Mozete prosto da nazovete – svi recepcionari govore nesto engleskog – ali zapamtite da sve vise mesta nudi i rezervacije online. Ako rezervisete telefonom, mnogi hoteli ce traziti broj kreditne kartice, a drugi pismenu potvrdu faksom, dok neka manje skupa mesta mogu cak da traze i da im posaljete depozit. Ako ste “zaglavili”, glavna turisticka kancelarija na Jelisejskim poljima, kao i ogranci u Gare de Lyon i kod Ajfelovog tornja, naci ce Vam sobu.

 
Ishrana i pice
Kao i u ostalom delu Francuske, Pariz ima umetnicki status kuvanja, vrhunske kuvare, a vecera je nacionalna razonoda, bilo da je u pitanju neki bistro na uglu ili poznat restoran. Pariz je takodje poznat po stranim kuhinjama. Postoji puno tajlandskih, kineskih, vijetnamskih, karipskih, srednje-istocnih, severno-africkih, centralno-africkih, latino-americkih i zapadno i istocno-evropskih lokala, zajedno sa kurdskim, afganistanskim, japanskim i tibetanskim.

Francuzi ceszto odvajaju zadovoljstvo jedenja i pijenja. Zato postoji puno lokala, u kojima se moze i jesti i piti.

 
Nocni zivot i zabava
Snaga pariske muzicke scene lezi u njenoj raznovrsnosti. To je reputacija, koju je grad postigao uglavnom uticajima stanovnika stranog porekla. Grad nema rivala u Evropi, sto se tice raznovrsnosti muzike koju mozete da otkrijete: alzirska, africka, karipska, latino-americka i slicna. Hip-hop je i dalje u modi, i domaci i strani, mada se jedva moze videti u gradskim barovima i klubovima, u kojima jos uvek vladaju haus i tehno, pomesani sa mediteranskim, latinskim i africkim nijansama.

Obozavaoci dzeza takodje ce naci nesto za sebe, posto se mogu cuti svi stilovi; tu su i francuske sansone, povezane sa dobom kabaretskih umetnika, kao sto su Edit Pjaf, Moris Sevalije i Sarl Trene. Sansone trenutno ozivljavaju, cak postoje odlicne veceri sansone u restoranima i barovima.

Klasicna muzika je dobra i zauzima duplo vise prostora nego dzez-pop-folk-rok u spiskovima casopisa. Pariska opera ima dobar repertoar opera i baleta. Problematicnije je rezervisati unapred, nego platiti visoku cenu karte.

 

Danas na svetu ima i viših, i lepših, i fascinantnijih arhitektonskih dostignuća od Eiffelove kule.
Potreba da se uvek gradi nešto „naj“ dovela je do toga da se titula najvišeg na svetu gubi svakih nekoliko godina. Ali ni jedan toranj nije Eiffel i nema njegovu harizmu.
U moru predivnih pariških zdanja, jedan u početku omražen arhitektonski hir uspeo je da postane simbol prelepog grada. Za mnoge, on je i turistički kliše bez premca.

 

Mora se priznati da pariške cene i gužva mogu da isfrustriraju nestrpljivog putnika, ali atrakcije Pariza redom su fenomeni sa pokrićem. Ne valja se prepustiti ciničnim razmišljanjima – pogled sa vrha Eiffelovog tornja vredan je svake muke, a gomile ljudi koji čekaju svoj red dokaz su upravo toga.
Slična situacija je i sa Muzejom Louvre, naravno da će razočarati one koji projure kroz to umetničko blago ne bi li što pre doživeli „ukazanje“ Mona Lise.

 

O cenama ulaznica možete se informisati na www.tour-eiffel.fr. Poseta tornju u večernjim satima sigurno će oduševit nepopravljive romantike.
Što se Louvrea tiče vise informacija www.louvre.fr (predveče su gužve mnogo manje)

Lepa priča o Parizu. Divan grad.

Divan je Pariz. Zeljela bih da odem tamo

Katedrala Notre - Dame
Notre-Dame je gotičko remek-djelo na otočiću zvanom Ile de la Cite na rijeci Seni. Lokacija na kojoj se nalazi bilo je mjesto vjerskog štovanja od rimskih vremena, kad je ovdje izgrađen Jupiterov hram. Poslije su Merovinzi, koji su vladali Galijom od otprilike 500. - 751. g., izgradili katedralu St-Etienne, dok je.samu katedralu Notre-Dame 1160. pokrenuo Maurice de Sully, pariški biskup, a njezin kamen temeljac položio je papa Aleksandar III. Izgradnja je potrajala gotovo 200 godina.
   
Katedrala je slavna po fasadi s ljupkom rozetom i galerijom i potpornim stupovima sa strane koji drže kor. Postoje tri veličanstvena ulaza: na lijevo je Portal Djevice s horoskopskim znakovima i krunidbom Djevice Marije; na desno Portal sv. Ane, koji prikazuje Djevicu Mariju i Djetešce, vjerojatno najljepša skulptura u katedrali i središnji portal koji prikazuje Posljednji sud.
   
Krajnji zidovi transepta u katedrali predstavljaju masu stakla, uključujući dvije veličanstvene rozete u carskoj purpurnoj boji. Svjetlost koja pada na svetište u velikom je kontrastu s tamom broda. Tijekom 1820-ih katedrala je prošla sveobuhvatnu restauraciju, djelomično zbog popularnosti djela Zvonar crkve Notre-Dame Victora Hugoa, a djelomično zbog obnovljenog zanimanja za gotičku arhitekturu u devetnaestom stoljeću. Arhitekt Viollet-le-Duc nadodao je zvonik i groteskne likove koje je moguće promotriti ako ste spremni ispenjati 387 stuba tornja.