Poznavaoci moldavskih vina

Dali neko dobro poznaje Moldavska vina
sta misli o njima i dali ih ima na trzistu ?
požega

Vrlo malo znam o vinima, ali volim dobro vino da gucnem. Želja mi je da jednog dana imam mali arsenal vina u svojoj kući. Zašto baš Moldavska vina? Kad ste napisali da je berba na -8, meni to zvuči fascinantno, ali ipak ne znam ništa o berbi groždja. Iako je moj otac odrastao u blizini Bisernog ostrva gde se gajilo, i još uvek se gaji Krokan za koji znam da zahteva vrlo specifične uslove uzgoja o Moldavskim vinima ne znam ništa.
Kako je kotirano Moldavsko vino na našim prostorima? Imali ga u maloprodaji i u restoranima? Po čemu je izdvaja od ostalih vina? Ono što sam saznala o Moldavskim vinima je samo preko vašeg sajta.
Ako imate neku fotografiju Moldavije gde se uzgaja vinova loza za to vino stavite je na Forum.
Evo ja ću sad da odem na internet da nešto nađem.
Uzgred, ako imate neku fotografiju sa groždjem od kojeg se pravi moldavsko vino, pošaljite mi je, jer baš imam želju da nešto naslikam na tu temu.
Pozdrav

VINOVA LOZA : Stolne sorte: Black Magic

Black Magic

Sorta stvorena u Moldaviji u Institutu za vinogradarstvo u Chisinau i introducirana u Italiju posredstvom Vivai Cooperativi Rauscedo. Očekuje se upis u nacionalni registar sorata vinove loze

Ampelografske karakteristike:

Vršak mladog izboja otvoren. List srednje velik, peterokutan, peterodijelan sinusi gornji rubni zatvoreni, a donji u obliku lire zatvoreni, ili na rubovima uzdignuti, sinus peteljke otvoren, gornja strana intenzivno zelene boje, donja strana srednje zelena. Peteljka srednje debljine, dosta duga, zelene boje s označenim vinskim pjegama do početka lista. Grozd srednje – velik, prosječne težine skoro 600 gr., forma konično – piramidalna, ponekad krilat, rastresit sa debelom peteljkom, srednje dugačak, zelen poludrvenast. Bobica srednje – velika sa srednjom težinom 6 gr. forme jajolike, kožica plavo – crna, okus neutralan, sjemenke po bobici 1-2.

Agrobiološka svojstva:

Stolna sorta sa sjemenkama, srednje bujna, dobre rodnosti, transport je ograničen, ima tendenciju odvajanja od bobice koja se povećava punom zriobom.

Epoha dozrijevanja:

Epoha pupanja: III dekada ožujka

Opća ocjena:

Odlična sorta u pogledu rane zriobe i organoleptičkih karakteristika sa estetskog aspekta. Interesantna je kao rodna sorta za nacionalno tržište. Eksluzivitet ove sorte imaju Vivai Cooperativi Rauscedo.

Na pocetku jeseni, kada «rdjaju listovi vinove loze» kako kaze jedna rumunska pesma, pozivamo Vas da nam se pridruzite na izletu po rumunskim vinogradima. Izuzev najsevernijeg dela Rumunije, na svakom koraku nailazimo na vinogradarske regione. Svake jeseni kola sa prikolicama prevoze grozdje do najmodernijih fabrika za proizvodnju vina. Proslo je vreme kada su zene nogama gazile grozdje, a vino ne cuva se vise u amforama i nije vise ’’nozem isecen’’ kako je nekada napisao pesnik Ovidije. Dokazi o starim metodama za proizvodnju i cuvanje vina su danas izlozeni samo u muzejima. Tragovi ovih praksi nalazese u brojinim vinogradima, pored zemunica starih vise vekova ili hrastovih buradi velikih dimenzija u kojima je vino odlezavalo. Turisti koji posecuju rumunske vinograde su zeljni da saznaju vise o pocetcima vinogradarstva ali i da degustiraju vina koja su cuvana u podrumima.

Situiran u severnom delu Rumuniji, cuvenom po gajenju vinove loze, Cotnari je jedini vinograd gde se gaji rumunska sorta vinove loze jos od vremena vladara Moldavije Stefana Velikog (1457.g-1504. godine). Cotnari se i danas proizvodi u istim sortama: Grasa, to jest slatka sorta vina, Feteasca koja vinu dodaje finocu, Francusa koja daje kiselost, dok Busuioaca dolazi sa aromima i ukusom. Samo poslednjih 2-3 godine oko milion turista posetilo je vinograd Cotnari kako bi se upoznalo sa istorijom ovih krajeva i sortama vina. Saslusajmo Katalina Grekua, marketinskog menadzera vinograda Cotnari:
”Nakon degustacije vina turisti posecuju podrume i vinoteku. Ponosni smo vinotekom u kojoj imamo vise od 600 hiljada flasa vina rasporedjenih kao u tunelu, s jedne i druge strane koridora. Nase najstarije vino datira iz 1956. godine. Medjutim, pored vina turisti mogu odabrati i specijalitete rumunske kuhinje, narocito iz regiona Moldavije kao sto su sarme, pecenice ili moldavske palacinke.“

Na jugu Moldavije, nailazimo na drugi vinogradarski kraj gde se nalaze cuveni vinogradi Cotesti, Odobesti i Panciu. Rec je o kraju Vrance odakle poticu sorte Feteasca Alba, Feteasca Regala, Muscat Otonel, Cabernet Sovignion. Takodje vinogradarskom kraju Vranca pripada i naselje Pietroasa, cuveno po kvalitetu svojih slatkih vina Tamaioasa romaneasca, Busuioaca de Bohotin i Grasa. U tom delu Rumunije podrumi se nalaze na svakom koraku a neki su smesteni cak i u turistickim pansionima. Podrum Beciul Domnesc (u prevodu Vladarski podrum) je osnovan tokom vladavine Stefana Velikog. Sa vise od 100 hiljada flasa, podrum je poznat kao najveci u Rumuniji. Sa detaljima o ovim podrumima predsednik Nacionalne Asocijacije za Seoski, Ekoloski i Kulturni Turizam u Vranci, Vasile Bostiog:
“Svi podrumi su smesteni paralelno sa nacionalnim putem pocev od ulaza u grad Foksani do izlaska u zoni grada Adjud. Turisti su opcinjeni istorijom podruma Stefana Velikog i narocito cinjenicom da iskopavanja imaju izmedju 12 i 17 metara jer penusavo vino se cuva na konstantnoj temperaturi kako zimi tako i leti. Podrumi gde se proizvodi penusavo vino imaju 12 galerija sa duzinom od otprilike jednog kilometra. Za dobijanje penusavog vina potrebno je 9 meseci, kao i za rodjenje deteta, i to od pocetka sve do poslednje etape kada se rodi penusavo vino po metodi Sampenoaz. Turistima nudimo degustaciju 4 sorte penusavog vina - dva bela i dva roze penusavog vina, odnosno slatka i poluslatka vina.“

Svake jeseni povodom pravoslavnog praznika Svetoga Dimitrija, 26. oktobra, u gradu Focsani odrzava se Medjunarodni Festival Vina i Vinove Loze. 17. izdanje ce okupiti izmedju 24. i 28. oktobra rumunske i inostrane proizvodjace vina i proizvodjace pratece opreme za vino. Tokom Festivala bice odrzan i niz prezentacija i specijalnih degustacija, a nece izostati ni gastronomske specijalitete niti veselje.
Murfatlar je jedna od glavnih destinacija Dobrudje i to dokazuju hiljade rumunskih ili inostranih turista koji dolaze u posetu ovom mestu. Lepota pejzaza jedna je od glavnih turistickih aduta Murfatlara. Takodje, turisti mogu posetiti Muzej vina i vinove loze osnovan 1970. godine, turisticki kompleks gde mogu uzivati u ukusnim rumunskim jelima ili degustirati vina. Gastronomska ponuda ukljucuje tradicionalna jela kao sto su kobasice ili rulada od ovcijeg mesa, ili takozvani guzon od smudja, a sve to ide uz pesme i igre narodnog ansambla Murfatlar koji je osvojio niz nagrada i odlikovanja sirom Rumunije.

Pozdrav, srećno