Dosadašnji poslovi

sa 14 sam radila u piceriji, pa posle sam radila malo u kockarnici sa devetnaest sam se uozbiljila i radim isto što i sada u finansijama

sa 19 sam bila daktilograf
sa 22. referent u pravnoj službi
sa 26 referent u marketingu
Posle napuštanja posla devedesetih bila sam:
1. šef magacina (preko 2000 artikala)
2. prodavac nekretnina, telefonski
3 sekretarica (ona tupava što samo diže slušalicu)
4. sekretarica (ona što kuca fakture i kratke dopise)
5. promoter uređaja za zaštitu automobila od korozije i krađe
6. sekretarica ona što laže i maže i uz put prodaje maglu, ali uspešno
7. švercer goriva (sve na rukama, nemam auto)
8. sekretarica ona što radi s parama
9. operater na računaru nivelišući cene proizvoda
10. sekretar (rad na računaru, koordinacija izmedju komercijale i klijenata, ponude i prezentacije softvera ozbiljnim kućama itd...
Šta reći oasm godina sam na tom poslednjem radnom mestu, osećam se prazno i neiskorišćeno, počelo mi je bivati dosadno, zato valjda i treba menjati poslove posle 5-7 godina, da otkriješ još nešto o sebi i da drugi još nešto otkriju o tebi.

Sa 17 radio kao kurir i čistač u mesnoj kancelariji na određeno
sa 19 radio u geodetskoj upravi kao administrativac i pomoćnik geometra na određeno
sa 22 se zaposlio u službi društvenih prihoda kao referent
sa 23 prelazim u vojni odsek kao referent mirnodopske i ratne popune do 1991.
od 23.08.1991 - 24.12.1991 bio dobrovoljac kod Dalja... ..(najgluplja odluka u životu!)
posle dajem otkaz i prelazim u upravu prihoda na mesto inspektora prihoda do 1994.
od 15.101994 godine nastavnik TO u osnovnoj školi...
2005 i 2006 bio v.d. direktora OŠ.
i danas radim kao nastavnik u OŠ... .
Svo vreme od 1975 do 2000 se bavio ribarenjem kao dodatnim izvorom prihoda... .sada samo kao pecaroš.
I najvažnije, otac dva deteta od 1988.godine

Iceman i ja sam 88' godiste, pozdravi mi generaciju

Sa devetnaest sam pocela da radim administrativno sekretarske poslove i radim vec skoro 10 godina u istoj firmi. Sve ima svoje prednosti i mane, ali zivimo u robovlasnickom drustvu i dosta nas u sustini i jesmo neciji skoro neplaceni robovi.

Na svoj 18-ti rodjendan zaposljavam se u ind. obuce "Beograd", gde radim svasta samo ne ono za sta sam se skolovao(organizacija procesa proizvodnje), sa 20 otvaram prvu radnju za poravku obuce kao dopunsku delatnost, 1993 napustam I. O. B i otvaram drugu radnju koju zatvaram 1999, iz svima nam poznatih razloga. 2000-ite pocinjem da TAXI-ram, ali sam ubrzo video da to nije tako divan posao kako izgleda sa strane pa se ponovo vracam struci, i konacno pronalazim sebe i shvatam da ipak radim ono sto volim.

u banci na salteru... .
kao nastavnica privremeno...
a sada sam decji pedijatar... .

Ja mislim da nije bas tako ipak poslodavac, pogotovu ako je firma privatna, snosi odredjeni rizik koji je sve vise u bisnisu prisutan. Mislim da za to treba da ima satisfakciju u vidu materijalnog dobitka i nemislim da su radnici robovi jer vecina njih ne oseca taj stres koji svaki biznis vuce sa sobom.

prof. fudbaler 12 god, sada imam par privatnih firmi u beogradu, beču i hamburgu...