Makedonija - Ohrid

Je l moze neko da detaljniji putopis napravi o Ohridu sa slikama, cula sam stvarno da je predivno a da nije skupo

Охридско језеро (македонски - Охридско Езеро, албански - Liqeni i Ohrit) је језеро у југозападном делу Македоније и источном делу Албаније. Оно покрива површину од 358, 2km². Највећа ширина износи 14, 8 km, а дужина језера је 30, 8 km.

Охридско језеро се убраја у ред већих европских језера, уз Женевско, Боденско и др. На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Негова дубина достиже до 289 m.

Језеро је смештено у дубокој и затвореној котлини. Са свих страна, а посебно са западне и источне окружују га високе планине. На истоку је планина Галичица (2255 m), а на западу Мокра Планина и Јабланица (1945 m).

Језеро се налази на надморској висини од 695 метара.

Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на Македонској територији.

Охридско језеро се одликује јединственим екосистемом, богатим ендемским и ретким биљним и животињским врстама. Посебност језера настала је услед географске изолације и велике геолошке старости. Такође и слив Охридског Језера се одликује богатим биодиверзитетом и има неколко биљних врста ендемичних за Балканско Полуострво.

Обале Охридског језера су биле насељене од праисторијског времена. Најстарије археолошке насеобине датирају из неолитског периода, око 6000 годиа п.н.е. Само на македонском делу слива је открвено више од 170 археолошких места.

Загваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светско културно наследство, под заштитом УНЕСКА.


 
 

... evo jos nekoliko slicica...

       
 
Evo još lepota Ohrida.

... i jos... ..

Grad Ohrid vjerojatno je najljepši makedonski grad, smješten na obalama Ohridskog jezera na jugozapadu države, sa strmim, popločenim ulicama koje zavijaju starim gradom ispod desetostoljetne citadele cara Samuila, koja bi se mogla nalaziti na lokaciji citadele koju je izgradio Filip II. Makedonski, otac Aleksandra Velikog. Grad je u izuzetno ranoj dobi postao kršćanski prvi njegov poznati biskup bio je Zosim iz 344. g. Iako je većina lijepih crkava i samostana bizantinska, neke datiraju s kraja srednjeg vijeka, a mnogo ih je izgrađeno u doba kad je grad bio poznat kao „Slavenski Jeruzalem".
Postoji ujedno obilje veličanstvenih religioznih djela fantastičnih ikona, freski, mozaika i ikonostasa iz različitih razdoblja. Trinaestostoljetna crkva sv. Klementa ima predivne freske, dok samostan sv. Pantelejmona posjeduje više od 800 ikona koje datiraju od jedanaestog do četrnaestog stoljeća. Navodno je do petnaestog stoljeća postojala kapela za svaki dan u godini, a one koje su preživjele dokaz su veličanstvenom radu umjetnika koji su dolazili ovamo tijekom 1000 godina.
     
Drevniju prošlost ove regije moguće je vidjeti u Nacionalnom muzeju Ohrida, u kojemu se izlažu neki od zapanjujućih grobnih bogova otkrivenih na drevnom grčkom groblju u obližnjim Trebeništima, kao i novija otkrića iz Gornje Porte, koja uključuju zlatnu masku smrti i rukavicu iz petog stoljeća prije Krista, kao i rimsko kazalište.
Zahvaljujući svojem bogatom kulturnom naslijeđu i predivnom krajoliku Ohrid je popularno ljetovalište ne samo medu Makedoncima, već i posjetiteljima izvan Makedonije. Popularna alternativa kulturnom razgledanju grada jest opuštanje u jednom od kafića nanizanih na obalnom šetalištu i uživanje u prozirnim i blještavim vodama te šumovitim planinama.