Gradovi ispod zemlje

Glasine o gradovima ispod zemlje su se prvi put pojavile 1946. Osoba koja je plasirala te glasine je bio Ričard Šaver - pisac, novinar i naučnik. Njegova neverovatna priča o kontaktima sa vanzemaljcima koji žive ispod zemlje je objavljena u Amazing Stories Magazine. Šaver je rekao da je proveo nekoliko nedelja živeći ispod zemlje sa nalik-demonski vanzemaljcima čoji opis možemo naći u drevnim legendama i bajkama. Skoro svaka nacija ima priču o drevnoj rasi, koja je živela na Zemlji pre nego što su se ljudi pojavili. Ova podzemna stvorenja su opisana kao neopisivo talentovana, brilijantna i kulturološki obrazovana - oni ne žele da imaju bilo šta zajedničko sa ljudima.

Prema priči američkog pisca se može odnositi kao prema plodu njegove živopisne mašte. Međutim, stotine čitalaca je odgovorilo izdavaču. Oni su pisali kako su posetili podzemne gradove, da su pričali sa njihovim stanovnicima i da su videli nezamisliva tehnička otkrića, koja su omogućavala komforno opstajanje uduboko u planeti. Štaviše tehnologije podzemnih vanzemaljaca su im mogućnost da kontrolišu misli drugih ljudi.

Neverovatna priča je izvršila neverovatan uticaj na naučnike i dala im podsticaj da proučavaju paranormalne aktivnosti. Engleski astronom iz 17. veka, Edmund Halej, pisac Žil Vern, Edgar Alan Po i još neki su pisali u svojim radovima da je Zemlja šuplje nebesko telo. Američke vlasti su spremale specijalnu naučnu misiju u 18-19 veku da bi istražili Zemljinu šupljinu.

Nučnici Trećeg Rajha su takođe bili vrlo zainteresovani za misteriozni podzemni svet. Specijalna strogo poverljiva ekspedicija je bila organizovana 1942. Nemački naučnici su se nadali da će instalirati novi radarki sistem ispod tla koji će imati veći domet. Nažalost, rezultat ove intrige nije poznat, ali hipoteze o podzemnoj civilizaciji su dalje napredovale za vreme druge polovine 20. veka.

1963. dva američka rudara, Dejvid Felin i Henri Tron, su pronašla velika vrata u tunelu, iza kojih su otkrili mermerno stepenište. U Engleskoj, rudari mogu da čuju zvuk mehaničkih uređaja ispod zemlje dok kopaju tunel. Jedam engleski rudar je rekao da su oni takođe pronašli stepenište u podzemnim bunarima. Zvuk mašina je postao jasniji, i radnici su pobegli od strahu. Kada su se vratili u tunel, nije bilo stepenica ni ulaza u bunar.

Jedan američki satelit je snimio vrlo zanimljive slike krajem1970. fotografije su objavljivane u mnogim zapadnim naučnim časopisima, na slikama je tamna, lepo oblikovana tačka na severnom polu. Fotografije nisu bile defektivne: slične slike prikazuju iste tamne tačke na polu nekoliko godiina kasnije.

Antropolog Džejms MekKena je pronašao jednu nepoznatu pećinu u državi Ajdaho. MekKena i ostali članovi ekspedicije su čuli vriske i jecanje, kako su se kretali sto metara duboko u pećinu. Istraživači su uskoro pronašli ljudski skelet, ali su morali da zaustave njihovu potragu: miris sumpora je bio nesnosan.

Geolozi ne dele teoriju da je Zemlja ogromna šupljina, mada ne isključuju mogućnost mnogobrojnih velikih šupljih prostora u dubini planete. Ljudski život je teško moguć u ovim šupljinama, temperatura je previsoka i tu ima isuviše malo kiseonika. Neki naučnici veruju da je podzemna civilizacija vanzemaljskog porekla. Vanzemaljci su verovatno bili umorni od večitih ljudskih ratova i okrutnosti i zato su se povukli u zemlju gde komotno posmatraju razvijanje ljudske civilizacije. Kako god, ako je planeta šuplja iznutra, neko bi pronašao ulaz u podzemlje odavno. Grupa američkih naučnika veruje da podzemni gradovi postoje ali u četvrtoj dimenziji planete Zemlje. Kada se elektromagnetno polje promeni na Zemlji, vrata se otvore s vremena na vreme i 'slučajni' posetioci mogu da vide te podzemne gradove.

Mnoge teorije tvrde da su mnoge misteriozne građevine, kao engleski Stonhendž npr., izgrađene da bi prikrile ulaze u podzemne gradove. Ako ispod Zemlje stvarno žive razumne rase, to bi objasnilo mnoge misteriozne fenomene.