Holesterol

Sta je visok holesterol?
Holesterol je vrsta masti. Vasem telu je potreban za mnogo stvari, kao sto je stvaranje novih celija. Ali previse holesterola u Vasem telu povecava sanse za srcani napad ili mozdani udar.

Holesterol se dobija iz hrane koju jedemo i iz jetre. Vasa jetra stvara vecinu holesterola koja je potrebna telu.

Pozeljan holesterol je manji od 200mg po decilitru (mg/dL).
Granicni holesterol je od 200 do 239.
Visok holesterol je 240 ili vise.

 

Vrste holesterola
Holesterol putuje kroz telo vezan za proteine. Ovo holesterolsko-proteinsko "pakovanje" zove se lipoprotein. Lipoproteini su ili male ili velike gustine, u zavisnosti od toga koliko proteina i masti sadrze.

Lipoproteini male gustine (Low Density Lipoproteins-LDL) su vecinom mast, sa malom kolicinom proteina. LDL je losa vrsta holesterola, zato sto moze da zacepi arterije. Ako imate visok holesterol, Vas doktor ce traziti da snizite svoj LDL.

LDL nivoi:
- Najbolji LDL je manji od 100mg/dL
- Blizu najboljem je od 100 do 129
- Granicni je od 130 do 159
- Visok LDL je od 160 do 189
- Veoma visok LDL je preko 190

Lipoproteini velike gustine (High Density Lipoproteins-HDL) pomazu da se procisti los holesterol iz krvi i sprecavaju zacepljenje arterija. HDL je vrsta dobrog holesterola. Visok nivo HDL (60 ili vise) moze Vas zastititi od srcanog udara.

HDL nivoi:
- Pozeljan ili visok HDL je 60mg/dL ili vise
- Nepozeljan HDL je ispod 40

Trigliceridi su drugi tip masti u krvi. Ako imate visoke trigliceride i visok LDL, Vase sanse da dozivite srcani udar su vece.

Nivoi triglicerida:
- Granicni je od 150 do 199 mg/dL
- Visok je 200 ili vise
- Veoma visok je 500 i vise

 

Sta izaziva visok holesterol?
On moze biti nasledan. Hrana koju jedete takodje moze izazvati visok holesterol.

Jos neki moguci uzroci su:
- Vasa dijeta; Ako jedete puno zasicene masti i holesterola - to moze izazvati visok holesterol. Zasicena mast i holesterol dolaze iz hrane zivotinjskog porekla, kao sto je govedina, svinjetina, teletina, mleko, jaja, maslac i sir. Mnoge vrste ambalazirane hrane, kao sto su kokosovo ulje, palmino ulje ili maslac od kokosa, sadrze zasicenu mast. Takodje cete je naci u margarinu i masnoci iz povrca. Keks, krekeri, cips i druge grickalice obicno sadrze delimicno hidrogenizovano biljno ulje, koje moze da podigne holesterol.
- Vasa tezina; Prekomerna tezina moze da poveca trigliceride i smanji HDL
- Vas nivo aktivnosti; Neaktivnost moze povecati LDL i sniziti HDL
- Vase celokupno zdravlje; Bolest, kao sto je niska aktivnost tiroidne zlezde, moze da poveca holesterol. Pusenje moze da snizi HDL
- Vase godine; Posle dvadesete godine, holesterol pocinje da raste. Kod muskaraca, nivoi holesterola se ravnaju do pedesete godine. Kod zena, nivo ostaje relativno nizak sve do menopauze, a posle toga se povecava do otprilike istog nivoa kao kod muskaraca.
- Porodicno nasledje; Bolest zvana "poremecaj lipida" takodje moze izazvati visok holesterol. Ovaj redak problem nasledjuje se od clanova porodice, a menja sposobnost Vaseg tela da upravlja holesterolom. Ako imate ovaj poremecaj, Vas holesterol moze biti mnogo iznad 250mg/dL. Moze biti komplikovano za lecenje.

Koji su simptomi?
Visok holesterol ne cini da se osecate bolesnim. Ali ako se holesterol ugradi u arterije, to moze izazvati blokadu protoka krvi do srca i mozga i dovesti do infarkta ili mozdanog udara.

Kod nekih ljudi, naslage holesterola zvane "ksantomas" mogu se formirati ispod koze. One izgledaju kao male cvoruge.

Kako se dijagnostikuje visok holesterol?
Pomocu analize krvi.
- lipoproteinska analiza je najkompletnija. Ona meri ukupan holesterol: HDL, LDL i trigliceride. Ne sme da se jede 12 sati pre ove analize.
- Obicna analiza holesterola moze da izmeri ukupan holesterol i HDL. Mozete da jedete pre ove analize. Nekad lekari rade prvo ovu analizu, a zatim naloze lipoproteinsku analizu ako imate visok holesterol ili nizak HDL.

 

Kako se leci?
Zajedno sa Vasim doktorom, mozete se odluciti za lecenje bez lekova. Promene Vaseg nacina zivota i dijeta mogu biti sve sto je potrebno. Ove promene podrazumevaju ishranu namirnicama sa niskom vrednoscu zasicene masti, vecu aktivnost, smanjenje tezine ako je potrebno i ostavljanje pusenja ako je potrebno.

Ako na ovaj nacin i posle par meseci ne mozete da smanjite holesterol, mozda cete morati da koristite lek, koji se zove STATIN.

Ako imate visok krvni pritisak, dijabetes ili oboljenje koronarne arterije (Coronary Artery Disease-CAD), Vas lekar ce mozda hteti da odmah uzimate Statin. To je zato sto su sanse za srcani udar vece.

Da li ste u opasnosti od srcanog napada?
Istrazivanja pokazuju da osobe koje imaju visok rizik od srcanog napada mogu imati koristi od uzimanja vecih doza statina, da bi smanjio njihov LDL holesterol, koliko je to moguce. Sto vise ove osobe mogu da smanje LDL, manje su sanse za srcani udar.

Vase sanse za srcani udar povecava i:
- Visok krvni pritisak
- Pusenje
- Nizak HDL holesterol
- Oboljenje perifernih arterija, koje suzava arterije, koje snabdevaju noge, abdomen, karlicu, ruke i vrat krvlju.
- Dijabetes
- Porodicna istorija srcanih oboljenja
- Starost od 45 ili vise godina ako ste muskarac, a 55 i vise ako ste zena.