Svetske zavere?

Nacisti i crna magija

Akvino je ne samo ostao na slobodi, vec je tuzio sudu sve one
koji su naneli stetu njegovom ugledu. Naravno, niko se nije potrudio
da razjasni tajnu satanistickog kulta Hram Seta, kojeg je osnovao
Akvino, niti ko su bili njegovi Clanovi i cime su se bavili. Ali tragovi
aktivnosti ovog coveka se ipak otkrivaju. U jednom privatnora pismu
Akvino opisuje svoj boravak u Londonu. Pre toga je bio u delegacji
Saveta za medunarodne odnose koja je obilazila instalacije NATO pakta
u Engleskoj, Belgiji i Nemackoj. Privatni deo posete u Engleskoj je po-
svetio obilasku knjizara sa okultnom literaturom i bio odusevljen sto je
nasao retku knjigu pod naslovom "Set, bog konfuzije". Kao odusevljeni
pristalica nacistickog okultizma, o cemu je pisao u americkim okultnim
casopisima, odlucio je da posle Engleske otputuje u Nemacku i poseti
Himlerov zamak "Vevelsburg", koji je bio ureden prema crnomagijskim
ritualnim potrebama SS-a. Akvino u pismu detaljno opisuje svoj put i
boravak u Nemackoj, a posebno istice da je uz cuvarevu dozvolu neko-
liko sati sam proveo u Sali mrtvih. Ono sto je raanje poznato je fla je
Majkl Akvino (dok je bio u sluzbi) radio za "Odelenje psiholoskog rata"
americke armije, kao programer "kontrole uma" i slicnih projekata, i da
je jezuita sa otvorenim pronacistickim stavovima!

U isto vreme, na drugom kraju Amerike, izbila je nova afera sa
decom. Februara 1987 godine u gradu Talahasi, Florida, uhapsena su
dvojica ljudi u Cijem drustvu je bilo sestoro dece, od kojih je najstari-
je imalo sedam, a najmlade dve godine. Deca su bila gladna, zapustena
i neuredna. Dvojica elegantnih belaca su identifikovani kao Daglas
Emerman i Dzems Havel. Ono Sto je bilo interesantno je to da su pri-
padali misterioznoj organizaciji Nalazaci (The Finders), za koju se
prcdposlavljalo da ne radi samostalno, vec za neku drugu organizaciju.
U stanu, koji je pripadao grupi, nadena su uputstva kako da se obezbe-
LIC dcca za nepoznate svrhe, fotografije gole dece i ostali materijal koji
jc ukazivao na razvijen posao kidnapovanja dece, decije pornografije,
ritualnog zloupotrebljavanja dece i decijeg ropstva. Bilo je potrebno
sedam godina da se otkrije da iza Nalazaca stoje CIA i FCIA (Foreign
Counter Intelligence Agency, autonomna organizacija u okviru FBI).
Istraga je utvrdila da postoji globalna, svetska mreza za trgovinu decom.
U kompjuterima je nadena kompletna sema kupovine, transporta i ispo-
ruke dece, kao i uputstva kako se izbegavaju carinske i druge sluzbe.
Nadeni su foto-albumi sa fotografijama odraslih i dece u seksualnira
pozama, kao i fotografije dece i odraslih kako uCestvuju u krvavim ritu-
alima zrtvovanja zivotinja, u ovom slucaju dve koze. Fotografije poka-
zuju klanje, otvaranje utrobe zivotinja, dranje koze i cerecenje zivotinja
izvedeno od strane dece. Citava serija fotografija pokazuje u detalje
uklanjanje testisa kod jarca, "otkrice materice kod koze i male koze
unutar materice". Sve sto je pronadeno govorilo je ne samo o rasirenos-
ti mreze, jer su filijale postojale u Londonu, Nemackoj, na Bahamima,
Japanu, Hong Kongu, Maleziji, Africi i Kostariki, vec i o njenim du-
bljim ciljevima, jer je jedna fascikla nosila naziv "Palestinac", a druga
"Prodor u Pentagon". Pritisnuta otkricem, CIA je priznala da je nadle-
Zna za organizaciju Nalazaci, koju je osnovala kao paravan za obuku
na kompjuterima za svoje clanove, ali su se Nalazaci navodno oteli
kontroli. CIA je stoga prekinula odnose sa FCIA i na taj nacin pokusala
da opere ruke. Ali, Pandorina kutija je bila otvorena...
Ucesce dece u seksualnim i magijskim ritualima izazvalo je reak-
ciju svih onih koji se bave fenomenom kontrole uma (mind control).
Mnogo se spekulise sa fenomenom ispiranja mozga i kontrole uma, a
sve to je preuvelicano u filmovima i knjigama do fantasticnih proporcija,
cesto i namerno kako bi se zavarali tragovi. Medutim, neke stvari
su se zadnjih dvadeset godina precesto ponavljale da bi se reklo kako
je rec o cistim koincidencijama. Pocele su da kruze price o projektu
Mk Ultra i projektu Monarh u okviru njega. Od 1977 godine odrzano
je vise saslusanja pred senatskim komitetima na ove teme. Nije se
mnogo saznalo, nije se mnogo objavilo, ali nesto se ipak zna. Mk Ultra
je program CIA, koji je trajao od 1953 godine do sezdesetih godina
veka, u svom osnovnom vidu. Nastao je kao reakcija na mnogo napred-
nije programe ispiranja mozga koje su imali Rusi i Kinezi, a cilj mu
je bio otkrivanje tehnika ispitivanja uhvacenih spijuna i izvlacenje tajni
iz njih. Agencija je ubrzo shvatila da se tehnike kontrole uma mogu
prosiriti na programiranje atentatora ili nepozeljnih politicara (sa sopstvene
ili protivnicke strane) i poslovnih ljudi, kako bi sluzili ciljevima
i interesima nalogodavca. Sezdesetih godina su vrseni eksperimenti na
bolesnicima u psihijatrijskim bolnicama i na kriminalcima u zatvorima,
uglavnotn bez njihovog znanja i pristanka. Sredstva su u pocetku bila
primitivna (droga i elektroSokovi), tako da su ranoge zrtve ovih eksperimenata
zavrsile tragicno.
Jedan od najmracnijih rukovodilaca eksperimentima bio je kanads-
ki psihijatar dr D. Iven Kameron. Iz jednog njegovog memoranduma
"Drustvu za istrazivanje ljudske ekologije" (paravan za CIA, finansiranprogram kontrole ljudskog ponaSanja) vidi se procedura slamanja
tekuceg ponasanja pacijenta, sa vrlo jakim elektrosokovima i u nekim
slucajevima ponovljenim davanjem jakih doza LSD-a. Ovu proceduruje pratilo intenzivno ponavljanje poruke sniraljene na traci, do Sesnaest
Casova dnevno, sest do sedam dana uzastopce, dok se pacijent nalazio
u delimicnoj culnoj izolaciji. Kameron je predlagao isprobavanje raznih
vrsta droga, ukljucujuci kurare (paralitik), kao deo nove tehnike. Jedan
od najdrasticnijih slucajeva je Kameronova pacijentkinja Rita
Cimerman, koja je "razgradena" sa trideset elektrosokova, koje je prati-
lo pedeset i sest dana davanja droge koja izaziva san. Eksperiment ju
je ostavio dezorijentisanom. Drugi pacijenti su doziveli ostecenje
mozga, imali problem adaptacije, gubili posao. Oni koji su preziveli su
podneli tuzbe protiv CIA u Americi i Kanadi, a 1988 godine CIA je
platila velike sume kao odstetu nekim zrtvama ovih eksperimenata.
Slucajevi u kojima su zatvorenicima i vojnicima davane razne droge
bez njihovog znanja, na sudu su bili odbaceni sa presudora da tuzioci,
iako nisu znali da su subjekt eksperimenta, nisu potrazili pravnu pomoc
odmah poSto su poceli da dozivljavaju negativne efekte i "flesbekove",
te posle dvadeset godina nemaju pravo na kompenzaciju. Zvanicni predstavnici
CIA priznali su na sudenjima da je od stotina ljudi, na kojima
su vrseni eksperimenti iz programa Mk Ultra, samo cetmaestoro
unapred obavesteno o tome. Njima je agent CIA u San Francisku dao
LSD, kako bi se ispitalo delovanje droge u operativno realistickom
okruzenju. Danas programi iz oblasti kontrole uma funkcionisu na
mnogo suptilnijem i mracnijem planu. Prograra Monarh ima za cilj
stvaranje dece spijuna, koja ce biti podmetnuta pedofilima na visokim
funkcijama u vladi, armiji i velikim firmama, sto ce te ljude dovesti u
poziciju da budu ucenjeni. Kao i u nacistickom programu Lebensborn,
postoje dokazi o selektivnom odabiranju dece, davanju dece u posebno
odabrane porodice, gde se odgajaju po posebnom programu, do uzras-
ta kada prelaze u centre CIA ili vojne baze, gde se radi na tajnim pro-
gramima i gde se obuka kompletira. Ima dokaza da su zacetnici ovog
programa u Americi bivsi nacisti, ma koliko to Cudno zvucalo u
danasnje vreme.

[quote name='Drbob' date='1:33, 14. August 2008' post='38041']
Nacisti i crna magija

...... ..
Nadeni su foto-albumi sa fotografijama odraslih i dece u seksualnira
pozama, kao i fotografije dece i odraslih kako uCestvuju u krvavim ritu-
alima zrtvovanja zivotinja, u ovom slucaju dve koze. Fotografije poka-
zuju klanje, otvaranje utrobe zivotinja, dranje koze i cerecenje zivotinja
izvedeno od strane dece. Citava serija fotografija pokazuje u detalje
uklanjanje testisa kod jarca, "otkrice materice kod koze i male koze
unutar materice".
........................... ..

Ako na TV postoji oznaka "nije za mladje od 18, 16, 12 godina" za scene nasilja, zar moramo i ovde da citamo ovakve stvari??? Clanak je mozda intrigantan, ne kazem da je moguc ili nije realan, ali treba upozoriti citaoce da postoje navodi koji zaista mogu da izazovu stresove (u najmanjem) kod citalaca.
Hoce sutra nekom da padne na pamet da eksplicitno opsuje scene decije pornografije, tek da nam ukaze da to postoji?

To je citat iz knjige "Dosije Omega - Novi svetski poredak kao novi satanizam".
Da li je bolje da se pravi kao ništa ne znamo i sve je u redu???
E pa nije život je surov a istina je još surovija!

MONROOVA DOKTRINA
Predsednik Džejms Monro je 2. decembra 1823. godine objavio takozvanu „Monroovu doktrinu". Njegovi stavovi bili su potpuno otvoreni kada je izjavio „da se američki kontinenti koji su u stanju slobode i nezavisnosti koju su postigli i koju održavaju, stoga ne mogu smatrati subjektima buduće kolonizacije od strane evropskih sila."1
Predsednik Monro je dodao jedno dopunsko objašnjenje, tvrdeći da se politički sistemi evropskih zemalja razlikuju od onih u Severnoj i Južnoj Americi:
„Zato, iz obzira prema poštenim i prijateljskim odnosima koji postoje između Sjedinjenih Država i ovih sila, dužni smo da objavimo da ćemo svaki pokušaj koji bi došao s njihove strane u smislu proširenja njihovog sistema na bilo koji deo ove hemisfere smatrati opasnim po naš mir i bezbednost."2
Ova Monroova akcija došla je kao posledica takozvanog „Sporazuma u Veroni" koji su potpisali lideri Austrije, Francuske, Pruske i Rusije. Oni su, prema tadašnjem američkom senatoru Robertu Ovenu (Robert Owen), imali „... dobro pripremljene planove da se unište narodne vlasti u kolonijama u Centralnoj i Južnoj Americi, koje su se odmetnule od Španije i Portugalije, ugledajući se na primer Sjedinjenih Država. Veliki engleski državnik Kaning (Canning) skrenuo je našoj vladi pažnju na ovu zaveru evropskih monarhija protiv američkih republika. Naši državnici, uključujući i Tomasa Džefersona, onda su uzeli aktivnog učešća u donošenju Deklaracije predsednika Monroa, koja je objavljena prilikom njegovog redovnog godišnjeg obraćanja Kongresu SAD. U njoj se kaže da će se aktom neprijateljstva prema vladi SAD smatrati svaki pokušaj ove koalicije, ili bilo koje druge evropske sile, da na američkom kontinentu uspostavi kontrolu nad nekom republikom ili da zahteva neka teritorijalna prava."3
Evo delova tog „Sporazuma":
„Dole potpisani... su se saglasili u sledećem:
„Član 1. Sile potpisnice ovog ugovora, ubeđene da je sistem predstavničke vlasti isto toliko u neslozi s monarhističkim principom kao što je maksimum suvereniteta u neslozi sa Božanskim pravom, postigle su dogovor... da ulože napore da bi stale na kraj sistemu predstavničke vlasti, u kojoj god državi Evrope on mogao postojati, i da spreče njegovo uvođenje u zemlje koje ga još ne poznaju.
Član 2. Pošto se ne može sumnjati da je sloboda štampe najjače oružje koje koriste navodni pobornici prava nacija, na uštrb vladara, visoke potpisnice ovog Ugovora se obavezuju da recipročno usvoje sve potrebne mere da bi tu slobodu ograničile, ne samo u sopstvenim državama već i u ostalom delu Evrope.
Član 3. Ubedene da religijski principi najznačajnije doprinose održavanju nacija u stanju pasivne poslušnosti koje duguju svojim vladarima, velike sile potpisnice objavljuju da je njihova namera da podupru, svaka u svojoj državi, one mere koje bi kler mogao da usvoji... a koje su tesno povezane sa očuvanjem vlasti njihovih vladara... "4
Monroova hrabra deklaracija zadala je evropskim vladama prilično jak udarac. Mnogi evropski diplomati govorili su protiv nje, ali je ona postala veoma popularna među građanima južnoameričkih država, koje je štitila.
Monroov državni sekretar bio je Džon Kvinsi Adams, i on je u velikoj meri bio zaslužan za pisanje ove doktrine. Narod Amerike, zadovoljan onim što je napisao, izabrao ga je za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 1824. godine.
Ali, što je još važnije, odbijen je još jedan pokušaj evropskih sila da se umešaju u poslove Amerike.
1 Danzila Kros Bojl: Traganje za hemisferom, str. 237.
2 Ibid., str. 237.
3„Kongresni zapis – Senat" (Congressional Record – Senate, April 25, 1916), str. 6781.
4Ibid., str. 6781
.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DŽEJMS MONRO (1758-1831), advokat, jedan od najaktivnijih političara u istoriji SAD. Bio je član Kongresa, poslanik u Parizu (1794-1796), državni sekretar za spoljne poslove (1812-1815) i dva puta predsednik SAD u periodu od 1817. do 1825. Nastojao je da SAD kupe Lujzijanu od Francuske 1803. i doprineo da od Španije oduzme Floridu, 1809. Najčuvenije geslo znamenite Monroove doktrine je glasilo „Amerika Amerikancima", odnosno: „... američke kontinente... od sada ne treba smatrati podložnim budućoj kolonizaciji od strane bilo koje evropske sile."

Svetska zavera-prevara i pljačka planete
Ovaj dvočasovni film sadržinski i po orijentaciji srodan je filmovima o američkom 11. septembru Majkla Mura i Đulijeta Kijeze. Nepoznati autor(ili autori)tvrdi da je finansijski sistem SAD gigantska piramida kojom još od 1913. diriguju vodeće bankarske porodice Morgan, Rokfeler i Rotšild, a i klan Bušovih. Kriza smišljeno proizvedena - kao i udar „boinga“ u njujorške kule bliznakinje - da bi pravi gospodari sveta postali još bogatiji
Nekad se govorilo: „Bauk komunizma/fašizma kruži Evropom“. Neki su skloni da nešto slično ponove povodom filma „Duh vremena“ („Zeit geist“) koji već godinu dana „kruži“ Internetom i obara rekorde popularnosti. Pre svega zato što je predvideo današnju globalnu ekonomsku krizu, pa je preveden na gotovo 20 najvećih svetskih jezika, pa je ušao u kuće desetina miliona porodica.
O autorima ovog filma gotovo ništa se ne zna, a još manje - o onima koji stoje iza projekta. Nezavisno od toga, svi koji su imali prilike da odgledaju ovaj film, uglavnom odmah pomisle na „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna i filmove o američkom 11. septembru koji su snimili Majkl Mur i Đulijeto Kijeza. „Zeit geist“ je iz te serije, a u dobroj meri i nije klasični film već - animacija sa čitanjem teksta, sa kadrovima iz TV emisija i intervjua. Ali, ovaj dvočasovni film se čita sa pažnjom i napetošću kao „Da Vinčijev kod“.
NN autor „Duha vremena“ prvo se dotiče fundamentalnih pitanja religije, a potom se - poput „boinga“ koji su udarili u njujorške kule - bliznakinje Svetskog trgovinskog centra - obrušava na zvaničnu verziju događanja od 11. septembra. Gledaocu se odmah stavlja do znanja da nikakvih udara nikakvih aviona u zgradu Pentagona i na poljima Pensilvanije nije bilo. U krajnjem slučaju, pokazuje se da nikakvih tragova srušenih i razbijenih letilica nema i nije bilo! Kamera pokazuje da samo nekoliko sati nakon „terorističkog akta“ u Pensilvaniji nema ničeg osim rupe u zemlji - ni jednog-jedinog, ni najmanjeg dela aviona.
Autor, ili autori, filma naravno ne spore da su dva „boinga“ udarila u kule - bliznakinje u NJujorku, ali ukazuju: da niko nikada nije ničim dokazao da su tim avionima zaista upravljala šesnaestorica terorista koje je označilo FBI. Tvrde, takođe, da su šestorica od te šesnaestorice - živi!
Posebno se „razlaže“ teorija da su njujorške kule morale izdržati udar aviona, a činjenica da su se urušile - kao što padaju zgrade koje se miniraju iznutra - samo potvrđuje da je neko prethodno obavio upravo takav posao. Sasvim logično, u „duhu vremena“ se postavlja neizbežno pitanje: zbog čega je sve to bilo potrebno američkoj administarciji?
Odgovor je i prost i manje - više poznat: da bi Bela kuća i Pentagon sebi potpuno razvezali ruke u borbi sa „globalnim terorizmom“. Odmah za ovim sledi drugo, ozbiljnije pitanje: a zašto je takva borba postala potrebna SAD?
Pre davanja odgovora na ovo pitanje, u „Duhu vremena“ se „baca pogled u prošlost“. Gledaocu se objašnjava da je Amerika 1913. godine, posle tadašnje ekonomske krize, formirala Federalni rezervni sistem (FRS). Ta kriza bila je delo najbogatijih bankara Amerike koji su i ušli u prvo rukovodstvo FRS: Morgana, Džona Rokfelera i Edmonda Rotšilda. Stoga je tadašnji predsednik SAD Vudro Vilson, iako je potpisao zakon o formiranju FRS, u svojim memoarima ostavio zapis: da je FRS monopolizovala vlast u zemlji.
„Duh vremena“ da su sve kasnije ekonomske i finansijske krize bile svesno proizvođene i dirigovane iz FRS zato što je ceo američki finansijski sistem, u suštini, finansijska piramida zasnovana na tom što se jedni krediti gase pomoću uzimanja novih, pa je sam sistem prinuđen da povremeno „ispusti paru“. Drugim rečima: da opljačka sopstveno stanovništvo. Na tako stvorenim krizama, tvrdi se u filmu, vlasnici najkrupnijih bankarskih kuća, koje upravljaju FRS, redovno dodatno zarade.
Džon Kenedi je, prema duhu vremena, mogao biti ubijen zato što je bio spreman da stane na put toj „finansijskoj zaveri“. A svi ratovi u kojima su SAD učestvovale tokom poslednjih 100 godina (uključujući i rat sa „globalnim terorizmom“) nisu ništa drugo nego - način da krupni bankari zarade još više. U ovom kontekstu se u filmu tvrdi da je Preskot Buš, deda sadašnjeg predsednika SAD, veoma dobro zaradio na Drugom svetskom ratu. I da je, kao prvi čovek finansijske grupe Junion banking, sarađivao sa Hitlerom.
Šta će se događati dalje? Duh vremena sugeriše: sve se usmerava ka formiranju svetske vlade, ubacivanju svim ljudima na planeti mikročipova pod kožu i totalnoj kontroli nad svakim.
__________________

22. јуна, 1991., британски престижни недељник, "Економист", на насловној страни приказао је слику земљине кутле. Насловна тема гласила је "Светски поредак у промени".

Једна од констатација у чланку била је истовремено и јасна и изненађујућа, с обзиром да долази из иначе опрезног и конзервативног извора:

"Има у фрази 'Нови поредак' и још нечега осим осећања топлине. Слом комунизма из темеља је потресао свет, и њсгова политика тек треба да добије свој нови калуп. Некакав Нови светски поредак наступиће, хтели-не хтели.

Хоће ли, може ли, то бити верзија гдина Буша? "Политички, финансијски и интелектуални мудраци Запада све су сагласнији да сe Глобална Ера помаља на хоризонту наших живота. Практично свака угледнија новина и часопис коментарисали су употребу кованице "Нови светски поредак" од стране председника Буша.

"Тајм" је већ имао одговарајућу насловну тему. "Нови светски поредак" одједном се одомаћио као израз. Горбачов га је користио. Европски лидери су га користили. Председник САД је ову фразу користио у најмање два обраћања нацији.Ако је веровати председнику Бушу, овај долазећи НСП измениће наш живот, можда драстично.

Он га описује као "свет врло различит од оног кога смо досад знали". То би требало да доведе до тога да се нско од нас запита какав ћемо то свет ми наследити. Такав наднационални систем могао би да утвче на верске и друге личне слободе. У њему би се у блиској будућности могла јавити моћ која би управљала нашим животима, којој нема равна у историји.

А контуре хришћанства могле би бити суштински предефинисане. Ако је то тако, ваља озбиљно размотрити ову појаву користећи све што имамо на располагању.

О Новом светском поретку говорило се још знатно пре него што га је Буш формално увео у политички жаргон у свом обраћању нацији пред конгресом у септембру 1990. НСП се предвиђао са падом. Угледни и познати лидери у скоро свакој области друштвеног живота описивали су га као нужност. Почетком седамдесетвх најцењенији међу њима потпвсали су следећа позив за увођење Светског поретка:

"Осуђујемо деобу човечавства на националистичким основама. Дошли смо до прекретнице људске историје а сада је најбоље решење померити границе националног суверенитета ка изградњи светске заједнице... Система светског законодавства и светског поретка заснованог ва травснационалној федералној влади" (Хуманистички манифест II).

Криза у Персијском заливу дала је драматичну подршку за Бушово увођење на сцену овог утопистичког идеала. Изгледало је као да је цивилвзовани свет талац тиранина вз мрачног доба који поседује технологију 20. века. То је био савршен тренутак за Буша да ослика будући свст у настајању у коме ће се мир сиилом уводвти - како је Џорџ Буш рекао светској јавности, "Наш пети циљ - Новв светски поредак - може да се појави". Затим је описао усхићујућу слику будућности: "Стотиве генерација трагале су за овим путем до мира, док су хиљаде ратова беснеле током људске историје. Данас се нови свет бори да буде рођен. Свет сасвим различит од овога кога смо досад познавали. Свет у коме закон права истискује заков џунгле." Ко би могао да замери када је "мир" циљ (упркос дубљој импликацији онога што се зове међународни "закон права")?

Али овај "закон права", као што је демонстрирано у пробној вожњи познатој као операција "Пустињска олуја", може се истаћи само применом надмоћне силе. То је "мир" чији је инструмент и гарант огромна војна моћ. Као такав, он почиње да наликује на "мир" којв је описао Џорџ Орвел.

У својој књизи "1984", Орвел говори о миру наметнутом од тоталитарне и апсолутне власти, власти која може да избрише појединца и препрограмира његову личност као компјутерски програм ако из било ког разлога закључи да је овај опасан за систем.

А ако се брише индивидуални идентитет зарад вишег добра колектива, онда се управо то чини - појединац који пружа отпор претвара се у покорног, безличног члана колектива. Винстон је отишао у "Собу 101"

Велики Брат је користио еуфемистички језик да би прикрио дубљу стварност.