Frustracija

Dali ste svi vi u svakom pogledu ostvarili sebe? Cisto sumnjam. Nema tog coveka ili zene ko je zadovoljan potpuno sa sobom i svojim zivotom. Uvek nesto nedostaje, uvek nas zelja za boljim tera napred i ako bi smo bili zadovoljni sa sobom i svojim zivotom i ostvarenjima u zivotu obet bi smo hrlili ka necim novim i ako se ne ispuni sve zamosleno eto ti frustracije. Intenzitet frustracije nemora biti jak ali ipak postoji. Stoga niko ne moze reci ja sam potpuno zadovoljan sobom i svojim zivotom i okolinom i stvarno uzivam jer mi je sve potaman. Ne, nema takvog ili ga ja nisam do sada sreo.

Donekle si u pravu. Samo ako čovek nije sobom zadovoljan ne znači da mora da bude isfrustriran. Ja nisam zadovoljan sa mnogo čim ali ipak nisam isfrustriran.
Svaki čovek sebi mora da odredi način života koji njemu odgovara. Ako to ne uspe onda dolazi do problema. Takođe ne treba nikome dozvoliti da vam uništava život. Takve treba odmah odstraniti i onda nema frustracije.

Ne bih se u potpunosti složila sa vašom prvom rečenicom. U redu, nije ni meni u životu sve baš potaman, ali razlikujem stvari kojima nisam zadovoljna, a na koje mogu da utičem i stvari kojima nisam sasvim zadovoljna, a na koje ne mogu da utičem, bar ne u nekoj značajnoj meri. Pomirim se sa onim što se ne da menjati i... sve je OK. Jednostavno ne dozvoljavam nikome i ničemu da mi narušava mir. Jedan je život, a ja želim da ga proživim kao optimista - lepše je tako!

Naravno da čovek nikad nije zadovoljan i da uvek ima novu i novu želju, to ga i čini čovekom. Daleko od toga da sam i ja ostvarila samu sebe onako kako bih želela. Poenta je da čovek na svetlost dana iznese svoj problem koji ga frustrira, da ako može sa distance ili uz pomoć prijatelja, da uoči ona ograničenja koja postavlja sam sebi, i ona koja mu postvlja okruženje. Kad svoj život sagleda iz jedne drugačije perspektive može mu se učiniti da živi tako kako živi, ne zato što nije mogao bolje, nego zato što je napravio takve izbore u životu kakve je napravio. Nešto se može korigovati, a nešto ne. Cilj je ostvariti sebe maksimalno u odnosu na sve one datosti koje imamo i na sva ona ograničenja koja smo sebi postavili lično.
Spoljna ograničenja jednostavno moramo prihvatiti.
Bože daj mi snage da da izdržim ono što ne mogu promeniti, hrabrosti da promenim one koje mogu i mudrosti da vidim razliku izmedju njih.
Ne znači da ću to uspeti, ali moram se truditi, samo tako će biti nekog pomaka.

Postoji frustracija koja se mora lečiti medicinski i ona koja je sastavni deo života, ja pričam o onoj koja je sastavni deo života.

Ni ja se ne slazem.
Jednostavno, uzivam u stvarima u kojima sam uspela i koje me cine srecnom.
Nemam mesta ni vremena za frustrazcije.

izvor frustracija i ujedno velika zivotna greska vecine ljudi u srbiji je upravo lenjost.
da, lenjost u svakom smislu te reci.
u zivotu treba raditi na svemu, sebi, vezi, porodici, medjuljudskim odnosima... traziti nacine da bude bolje, da svakoga dana u svakom pogledu napredujete,
traziti mogucnosti i alternative i nikad se ne miriti sa situaciom, ali se ni ne boriti sa vetrenjacama vec naci svoj put u skladu sa okolnostima,
ne gledati u proslost vec u buducnost, takmiciti se iskljucivo sa sobom a ne drugima i radovati se tudjem uspehu, a teziti sopstvenom.
i ako svaki dan radite na necemu, trudite se da ostvarite svoje ciljeve, gledate svoja posla, vi nemate mogucnost da budete frustrirani.
ako nesto ne ide dobro, znate da ste negde vi pogresili i nastojite da gresku ispravite ili krenete ispocetka, a kriviti druge je totalna besmislica, jer oni uticu na vas zivot samo na nacin i u meri u kojoj im dozvolite.

Frustrirani ljudi su, po mom misljenju lenji ljudi, jer, umesto da porade na sebi i otklone uzroke svog neuspeha, nezadovoljstvo pretvaraju u zavist i mrznju prema onima koji su, po njima, nezasluzeno "srecniji" u zivotu.
Sve je vise, cini mi se jako frustriranih ljudi, i to u svim zivotnim dobima. Nazalost.

Bas u istom trenutku smo napisale ovo o lenjosti, znaci da je cista istina!

Frustracija nastaje kada ne mozemo da zadovoljimo neku svoju potrebu (biolosku ili neku drugu).

Svi smo mi, u zivotu, nekada bili frustrirani.

Ne treba osuđivati ljude koje se nalaze trenutno u takvom stanju jer na neki nacin osuđujemo sami sebe... .

Često se dešava da su želje (a mnogi ih poistovećuju sa potrebama) veće od mogućnosti. Tada mnogi svoje frustracije leče zagorčavajući život i sebi i drugima.

Tacno tako ljudi koji se cesto frustriraju ili su pod stresom nekako postaju sujetni