Egipatske piramide, čudo u Gizi

Zasto su piramide u Egiptu tako posebne?
 

One su tako ogromne, da zbunjuju imaginaciju.
Cak su i impresivnije kada pomislimo na to, da su izgradjene pre skoro 4600 godina.

Piramide danas izgledaju drugacije nego onda. Kada su izgradjene, prekrivene su glatkim krecnjakom, koji im je i dao ugladjeni finalni izgled. Danas one imaju neravnu povrsinu, jer su naredni anticki vladari krali povrsinske kamenove sa spomenika, da bi ih upotrebili za sopstvene gradjevine.


Hufuova piramida suvereno vlada medju tri najvece piramide Egipta

Piramida faraona Hufua je najstarije strukture, najveca i najslavnija od velikih egipatskih piramida. Izgradjena je za vreme vladavine faraona Hufua (2589-2566 p.n.e.) i jedina je „prezivela“, od ukupno sedam antickih cuda sveta.
Hufuova gradjevina izgleda niza od srednje piramide, Hefrenove, iz dva razloga. Prvo, Hufu se nalazi na visem nivou visoravni nego Hefren. Drugo, tacka fotografske prednosti cini da se Hufuova cini manjom.
Mumije nedostaju iz sve tri velike piramide u Egiptu

One su verovatno odnete pre mnogo godina, od strane sofisticiranih pljackasa grobova. Neprocenjivo zakopano blago faraona takodje je odneto.

 

Zanimljivi detalji o egipatskim piramidama u Gizi

Postoji mnogo teorija o tome, kako su izgradjene egipatske piramide. Danas vecina egiptologa veruje da je napravljena velika privremena platforma, sa blagim stepenom nagiba. Zatim su ogromni blokovi stena vuceni uz strminu, uz pomoc kotura, poluga i sirove ljudske snage.

Tokom nekoliko vekova, dizajn konstrukcije razvio se od skromnih stepenastih piramida, do veoma visokih, sa glatkim stranama, kao sto su Hufuova i Hefrenova, u Gizi.

Zatim, pocev od Menkurove piramide, velicina i strukturalna snaga postepeno su pocele da variraju. Osnovni razlozi za to bili su slabljenje ekonomije i postepeno iscezavanje faraonske moci.

Tri velike egipatske piramide imaju severo-juzno centriranje, posto su polarne zvezde smatrane svetim.

Cesto dolazi do preuvelicavanja broja ogromnih kamenih blokova, koji su upotrebljeni u izgradnji egipatskih piramida. Na primer, obicno pise da ih je upotrebljeno 2.3 miliona za izgradnju Hufuove gradjevine. Stvarna cifra je mnogo manja kada se kubna velicina piramida podeli prosecnom kubnom velicinom kamenih blokova.

Neki arheolozi pretpostavljaju da su pljackasi grobova bili neuspesni u pronalazenju pravih pogrebnih odaja u egipatskim piramidama, posto su graditelji grobova bili pametniji od lopova. Ako je tako, mumije faraona i blago jos uvek su skriveni negde unutar svojih osobitih piramida, i cekaju da ih otkrije buduca tehnologija.
 
 

ima i priča da je tako nazovem, da nisu robovi pravili piramide nego slobodni ljudi koji su hteli da "učine" nesto plemenito. Same piramide su mi bile fascinantne i kad sam ih gledala na tv-u, ali kad sam ih videla uzivo nisam mogla da poverujem u lepotu tog rada i same piramide. Toliko savrseno uradjene da mislim ikad bi hteli da ih "kopiraju" ne bi napravili takvo čudo.

Piramide Gize

"Vreme prkosi svemu, ali piramide prkose vremenu", kaže jedna arapska poslovica. Pre okruglo 4500 godina, negde oko 2650. i 2550. godine pre naše ere, nasu tri velike piramide Gizeha: Keopsova, Kefrenova i Mikerinosova; bila su to tri kralja iz 4. dinastije, o kojima se ne zna ništa više već samo to, da su bili gospodari izgradnje "svojih" piramida. O istoriji nastajanja, takođe, jedva da se nešto zna. Detaljni izveštaji o nastanku piramida potiču od Herodota. Putovao je po Egiptu 450. god. pre naše ere. Sveštenici su mu pripovedali o pojedinostima, a on je to predavao začuđenom potomstvu. "Najpre je bila osnovana jedna cesta po kojoj su dopremli s libijskih planina kamen do Nila", pisao je Herodot. Ta predgradnja trajala je deset godina. U isto vreme započeli su izgradnju komora za kovčege. Piramida je, po njemu, sagrađena u roku od dvadeset godina. Na gradnji je svake godine adilo po stotine hiljada ljudi i to prema prilikama po tri meseca, verovatno za vreme poplava Nila, jer u to vreme su mirovali poslovi na poljima. Prevozilo se preko dva milijona kamenih blokova. "Egipatskim pismom bilo je zabeleženo naa piramidi koliko je bilo izdano za rotkvice, luk i ako se dobro sećam, to mi je rekao tumač koji je čitao natpis, bili su utrošili hiljadu šesto talenata (oko sedam milijona maraka)"- zapisao je Herodot. Na tom je mestu zapravo i pocinjalo iznenađenje. Zvučalo je previše neverovatno da vodiči u vreme Herodota znaju citati hijeroglife. A kako je sa drugim podacima? Paul Rieppel, koji se detaljno bavio piramidama, koji se bavio istorijom njihovog zidanja i mistikom brojeva u vezi sa tim, izračunao je da je na sto hiljada radnika i vremenom gradnje od dvadeset puta po tri mesecana pojedinog čoveka, pa i pri upotrebi najjednostavnijih pomagala mogao otpasti samo jedan mali dnevni ucinak. Prosirena predstava o prisilnom radu radnika, koji radi sagnut pod bičevima, gubi tako na verovatnosti. Ali, da li se za takvu izgradnju uopšte moglo upotrebiti toliko radnika? Rieppel poriče takvu tvrdnju. Šest hiljada ljudi, najvise osam - to je bio maksimum. Možda su izlazili na kraj sa gradnjom čak i sa četiri hiljade radnika - vise ih u zgradi, što se nekada morala nalaziti kraj Keopsove piramide, nije moglo naći mesta. Tako se postepeno počinje menjati predpostavka o piramidama kao mestu bezdušnog mučenja ljudi. Može biti da su ljudi gradeći piramide bili srećni što smeju učestvovati u gradnji. Imena građevinskih skupina sto su nam hijeroglifi ostavili zapisana svakako dozvoljavaju da se tako nesto zaključi.