Grčka ostrva za početnike

Grčka sa pravom nosi epitet ''zemlje sa hiljadu ostrva'', a od 227 naseljenih, 78 ima više od stotinu stanovnika. Svako grčko ostrvo je jedinstveno i čuva sopstvenu tradiciju, kulturu i prošlost koja je svuda u Grčkoj duboko isprepletena sa modernim životom. Neka ostrva su mirna i tiha, neka divlja, nude vam neverovatne plaže i sjajna arheološka nalazišta, a u celoj Grčkoj možete da očekujete posebno ljubazne domaćine i gastronomske specijalitete za pamćenje.

Krit je najveće (dug čak 260 km) i najjužnije grčko ostrvo, slavni dom minojske civilizacije stare 4.000 godina.
Prema grčkoj mitologiji Zeus, otac svih bogova sa Olimpa, rođen je na Kritu i odrastao u ostrvskim pećinama. Tragovi jedne od najstarijih Evropskih civilizacija i danas su očiti na mnogim mestima na ostrvu od kojih je najpoznatija palata Knossos (uz glavni grad Iraklion). Odatle kreće legenda o lavirintu koji je po narudžbi kralja Minosa sagradio Dedal. U najdubljem delu tog lavirinta čuvao se Minotaur - pola bik, pola čovek - a hrana mu se sastojala od sedam mladića i sedam devojaka koje su, prema staroj obvezi, svake devete godine Atinjani morali da šalju kao danak kritskom kralju. Veliki junak grčkih mitova, Tezej, ubio je Minotaura, a da bi mogao da izađe iz lavirinta pomogla mu je Arijadna, kćerka kralja Minosa. Ona je Tezeju krišom dala klupko konca pomoću kojeg je izašao iz lavirinta. Kada se vraćao sa Krita kući, Tezej je zaboravio da na lađi raširi bela jedra, umesto crnih, kao što je obećao ocu da će da učini ako se bude sretno vraćao kući. Pomislivši da mu je sin poginuo, Egej je u očaju skočio u more i udavio se. Tako je Egejsko more po njemu dobilo ime.
Ostrvo Krit je mešavina velikih turističkih odmarališta, malih ribarskih sela, udaljenih naselja kao i gradova, poput Hanie i Irakliona, koji su naseljeni već 8 hiljada godina. Bez obzira na to da li dolazite na Krit zbog mora i sunca, ili zbog kulture i tradicija, mirnih sela na obali južnog Krita, ili dramatičnih zemljopisnih krajolika, nećete se razočarati.

       
 

Ostrvsku skupinu Cikladi čini veći broj ostrva rasutih u Egejskom moru istočno od Peloponeza, od kojih su neka dobro poznata široj javnosti i svetskom jet-setu, a druga skoro nepoznata u turističkom smislu. Prema najpoznatijoj legendi svoje ime (Kykladhes) duguju zamišljenom krugu oko svetog ostrva Delosa.
Zime su blage, a standardno vruća grčka leta olakšava sezonski vetar poznat kao meltemia.

Većina turista koji dolaze u Grčku posećuje Ciklade, a najpoznatiji među njima svakako je Santorini. Ako želite da posetite tipično grčko ostrvo, ne morate da idete dalje.
Santorini je ostrvo vulkanskog porekla, a erupcija koja je uništila većinu ostrva pre 3.600 godina proizvela je cunami za koji se pretpostavlja da je izbrisao minojsku pomorsku civilizaciju. Središte događanja na Santoriniju je Oia, mesto koje se spušta po rubu ugašenog vulkana na severnoj obali poznatoj po najluksuznijim hotelima i mondenom noćnom životu. Učiniće vam se da sve ulice od belog mermera vode prema slavnim zalascima sunca. Iako je Oia definitivno zvezda i najatraktivnije mesto na Santoriniju, nađite vremena i da posetite luku Fira i nešto što jednostavno morate da probate: vožnja žičarom koja ''uzleće'' sa ivice vulkana i plovi 300 metara na dole pored neverovatnih oblika očvrsnule lave. Fira je poznata i po dizajnerskim outlet-radnjama.

     

Najpopularnije plaže su Monolithos i Kamari, ali ako tražite nešto posebno krenite trajektom iz Fire do obližnjih ostrvaca Thirassia, Palea i Nea Kameni. Ne propustite najvažnije arheološko nalazište u području Ciklada - Akrotiri na jugu Santorinija, poznato po nalazištima na kojima se zasniva legenda o Atlantidi, koja je svojevremeno nestala na ovom delu Mediterana.


     

Antički trougao ostrva koji čine kosmopolitski Mikonos, sveti Delos i mistična Rhinia posetiocima nudi uživanje u svim grčkim krajnostima. Birajte između sunčanja na nekim od najlepših grčkih plaža, plesa do zore, krstarenja između ostrva, povratka u antičko vreme na ostrvu koje su grčke vlasti proglasile svetim ili provedite čaroban dan na nenaseljenom ostrvu gledajući talase koji kupaju prastaru obalu i uživajte u slušanju sopstvenih udisaja čistog vazduha.

Za noćne ptice Mikonos je nezaobilazan, globalno poznat po živom noćnom životu, svetskim zvezdama i dostojanstvenicima kojima je ovo ostrvo top destinacija za kupovinu, sunčanje i zabavu. Blještavo, zlatno i dragim kamenjem ukrašeno prstenje, minđuše, narukvice i ogrlice koje sjaje u izlozima zlatara sa Mikonosa začaraće i najprofinjenije kupce.

 
   

Za razliku od svetovnih užitaka za jet-set koje nudi Mikonos, Delos je svetinja grčkih ostrva, duhovno središte, a u antička vremena bio je versko, kulturno i komercijalno žarište. I danas, kada je od svega toga ostala samo zbirka ruševina, dani antičke slave Delosa vidljivi su na svakom koraku, a ponajviše na veličanstvenim mozaicima na podovima uništenih palata.

   
 

Prema grčkom zakonu na ostrvu Rhinia nije dozvoljeno da se živi ili gradi kuća za trajni boravak. Na ostrvu nema tekuće vode, struje ni ulica, a vrlo malo turista uopšte zna za njega pa ukoliko ste dovoljno hrabri, lako je moguće da tokom izleta na Rhiniu budete sami u nekoj od četiri peščane uvale.

Malo ostrvo Folegandros je sve više ''u modi'', ali je još uvek netaknut primer izvorne Grčke. Zbog jednostavne i opuštene atmosfere koja vlada ostrvom nazivaju ga ''ostrvo mira''. Budući da na ostrvu nema aerodroma, do njega je moguće doći samo morem. Najpovoljnije je doleteti na Santorini pa odatle otputovati brodom na Folegandros. Tamo nemojte da očekujete lance hotela ili turističke paket-aranžmane, odsednite u Castru, 500 godina staroj kući sa mozaicima od šljunka na podovima i sobi sa pogledom na grebene koji se spuštaju u more. Slikovite kućice, mali hoteli, skrivene uvale i šetnja Folegandrosom je pravi doživljaj zbog mirisa majčine dušice i origana i jedinstvene tišine. Uveče krenite ''u život'': veče započnite aperitivom i jednostavnom večerom na nekoj od terasa restorana kao što je Ouzeri Folégandros, a zatim uživajte u živoj muzici po kojoj je poznata barska scena ovog ostrva.

     

Na sedam Jonskih ostrva koji se protežu od kraja Jadranskog mora do Peloponeza zelene se maslinjaci i vinogradi. Najbolje doba godine za nesmetan odmor je proleće kad možete da uživate u mirisima prirode i zelenilu bez gužve koja je karakteristična za vrhunac sezone.

Krf je jedan od najrazvijenijih Jonskih ostrva, ali je severoistočna obala i dalje neiskvarena masovnim turizmom. Pruža vam se izbor luksuznih vila u krajoliku morskog plavetnila, belog kamena i zelenih čempresa. Grad Krf se u zadnje vreme poprilično promenio - simpatično je obnovljen, a pojava novih galerija i restorana je oživela glavni grad.


     

Kefalonija je najveće Jonsko ostrvo, ali i dalje najmanje razvijeno. Nekadašnji glavni grad Sami može da se pohvali hotelima Sami Beach i Periklo, ali ne i preteranim turističkim ambicijama. Danas je glavni grad Argostoli gde su mnogi hoteli otvoreni preko cele godine.

 
   

Lefkada je nasipom povezana sa kopnom pa je upravo njena dostupnost čini popularnim među Grcima i Italijanima. Glavna turistička središta su Nidri i Vassiliki koji je jedno od najpoznatijih mesta za surfovanje u Evropi, dok je obližnji Ponti mirniji i ima bolje plaže. Grad Lefkada posebno oživi u avgustu u vreme Međunarodnog festivala umetnosti.

   
   

Odisejev dom, ostrvo Itaka, je vrlo blizu savršenstvu: maleno, netaknuto, blagoslovljeno dramatičnim vidicima, bogate istorije i lišen neukusnog razvoja (na ostrvu su svega tri hotela), a ne oskudeva dobrim tavernama i plažama.

Zakinthos ugošćuje skoro pola miliona turista svakog leta, a većini je odredište non-stop party-zona Laganas na jugu, iako se najljepša plaža Jonskih ostrva nalazi u Yerakasu.

   
 

Najmanje Jonsko ostrvo, Paxi, ograničeno je na svega dva hotela zbog ozbiljnog nedostatka vode, ali mu je popularnost među jahtašima donela restorane i butike koje u sezoni preplavljuju Italijani.

   

Rodos je svet za sebe, omiljen među piscima, umetnicima i filmskim režiserima i dom jednog od sedam svetskih čuda starog veka. Kolos sa Rodosa bio je bronzani kip boga sunca Helija, visok 35 metara. Zaštitnik ostrva izdizao se 60 godina na mramornom postolju ispred ulaza u luku Rodos, a izgrađen je u čast oslobođenja od opsade koja je ostrvo ugrožavala 30 godina. Dvanaest godina gradio ga je vajar Kar sa Lindosa, koji se prema legendi ubio kad su mu ukazali na maleni nedostatak ogromnog kipa. Nažalost, kip je stradao u zemljotresu 226 g.p.n.e. Prelomio se u visini kolena i srušio na zemlju u komadima. Razbijeni ostaci ostali su tamo sve dok Arapi nisu osvojili Rodos i prodali bronzane delove trgovcu iz Sirije, koji ih je odneo na 900 deva. U gradu Rodosu razgledajte antički stadion, muzeje, akropolu, vitešku palatu, evanđelističku crkvu, stari grad. Manastir Device Marije, Filerimos, je jedan od najznačajnijih arheoloških spomenika na ostrvu uz ostatke antičkih gradova Kamiros, Lindos i Iallisos. Rodos je poseban i po dolini leptira u kojoj žive hiljade retkih vrsta leptira.

 
     

Shopping - lista
- ne propustite da kupite nešto od grčkog nakita, jer je to zaista nešto posebno– kao da je delić grčke misterije i njenih legendi udahnut u svaki primerak,
- keramika,
- ouzo (nacionalno piće ponosnih Grka) - ako niste dovoljno hrabri da probate, ponesite ovu svetski poznatu rakiju kao suvenir,
- metaxa (konjak),
- maslinovo ulje.

Gastronomski rečnik
- tzatziki (sos od krastavaca i jogurta),
- horiatiki (grčka salata od luka, maslina, paprike, feta sira, paradajza i začina),
- musaka, pastitsio - zapečeni makaroni sa mlevenim mesom i sirom,
- souvlaki - ražnjići od mlade ovčetine, govedine ili piletine,
- stifado - gulaš sa lukom i paradajzom.

Gastronomski saveti
Jesti u Grčkom restoranu nalaže neka posebna pravila. Iako možda i nećete uvrediti domaćine ako neka od tih pravila i prekršite, jer su navikli na strance (ili xeni kako će vas oni nazvati), lepo je i korisno poznavati lokalne običaje, pogotovo ako skrenete s tipičnih turističkih ruta.
• vreme večere nije pre 21 sat pa ako tražite restoran koji je na glasu kao kvalitetan među domaćim stanovništvom, moguće je da je takav prazan u predveče. Leti nije ništa neobično doći na večeru u restoran oko ponoći.
• Obrok je društveni događaj pa se u skladu s tim hrana naručuje za ''sto'', a ne za svakog ponaosob. Običaj je naručiti pomalo od svega, popuniti sto raznim jelima i jesti od svega pomalo. Budite sigurni da će Grci naručiti previše hrane kako bi pokazali svoju velikodušnost, ali i status.
• Gotovo da nema vegetarijanaca među Grcima, ali zbog razvijenosti turizma prihvaćen je pojam da postoje ljudi koji, na čuđenje Grka, ne jedu meso pa će se i za njih nešto naći na jelovniku.
• Ponašanje za stolom prilično je opušteno, a jesti prstima umesto viljuškama i noževima uobičajeno. Smatra se prilično glupim jesti meso (pogotovo janjetinu) viljuškom i nožem, jer se u tom slučaju propušta potpuno iskustvo gastronomskog užitka.
• Kad sipate vino, nemojte da napunite čašu do vrha i neka uvek ostane malo u čaši dok se opet ne dopuni.
• Mala mesta koja ne vrve turistima su prilika za autentično grčko gastronomsko iskustvo, ali tamo ne očekujte dugački meni nad kojim ćete dugo razmišljati. Ipak, možete da budete sigurni da će vam domaćini servirati jednostavnu i sveže pripremljenu domaću hranu, koja će biti znatno jeftinija od one u restoranu u nekom od turističkih mesta.
• Zatražite li odvojene račune, privućićete još više pogleda nego ako naručite jelo svako za sebe. Kod Grka pristojnost nalaže da jedna osoba podmiri ceo račun i obično se prepiru oko toga ko će preuzeti tu čast, tako da na deljenje računa gledaju kao na jadnu i sitničavu naviku. (vrlo slični nama)

Angel, divna tema i divan tekst!

Odlicno obradjen tekst i slike. Bravo Angel..

Šoneta za (predsednika) vodiča na Skijatos!

Jedino te mrzzzim zbog takvog pogleda na more