Jako dobro se secam kad sam mala bila isla sam cesto u Institut za majku i dete na ocne kontrole. Svaki put kad bi me tata vodio i kad bismo zavrsili tamo kupio bi mi pljeskavicu u nekoj socijala trafici koja se nalazila preko puta glavne kapije za ulaz u Institut. To je ono bedno vreme inflacija kada brza hrana prakticno nije postojala, ili bar nije postojala u nasim zivotima. Taj osecaj moje radosti kad dobijem pljeskavicu, ono iscekivanje kraja pregleda da bismo isli po klopu i sam ukus zeljno iscekivane hrane nikada necu zaboraviti!!
Ko ovo procita verovatno ce misliti - jadno dete, nisu mu davali da jede...
Ali zaista ne znam cemu se danasnja deca mogu obradovati toliko koliko sam se ja radovala toj pljeskavici!
Cula sam da taj kiosk i dalje postoji tamo, nisam skoro prosla.
Stvarno se odlicno secam kako je izgledao, kao stare Politikine trafike, samo u beloj boji.
Prvu platu kada sam dobila u zivotu prvo sto sam sebi kupila bila je neka pljeskavica..
Ne obozavam ih sada, samo me uvek podseti na taj osecaj..
Sada brzu hranu jedem sa namerom da se ugojim i nista.. Samo bacam pare.
I odlicna je fora sa gotovom kuvanom hranom ali ne onom iz Rodica, nego npr tako nesto na merenje postoji u jednoj mesari blizu mene.. Nije lose kad se nema vremena.
Palacinke ne volim da kupujem, uvek mi bude muka od njih, ali zato je pica obavezna s vremena na vreme..
Forum
Vodič
info
Dušan odmara
) da spremam, mogu da kupim nesto i ponesem kuci da jedem ili da narucim telefonom. Nikada ne jedem nabrzinu.
Moja mlađa ćerka i njene drugarice imaju svojevrstan ritual - bar jednom nedeljno odu do centra grada da prošetaju ili da kupe nešto (jednostavno izmisle neki razlog), da bi na kraju šetnje otišle na pizzu. Nije bitno što je istu takvu pizzu jela kod kuće prethodni dan ili je u najavi da ću im praviti, ono u gradu je doživljaj.
